22 godine nedeljnika Vreme

"Vreme" je prvih par godina, čak i kada ga je već preuzeo sadašnji glavni urednik čije kasnije delovanje nema smisla ni komentarisati, bilo sjajan časopis i jedna od najsvetlijih stranica srpskog novinarstva ikad. Međutim, kao što to u ovoj prokletoj zemlji biva, nije dugo izdržalo na tom visokom nivou, i ubrzo se srozalo na ovo što je danas, jedan dosadan, provincijalan, irelevantan i ne previše nezavisan časopis, koji u poluparalizi čeka da i njemu, zajedno sa ostalim dinosaurusima, internet konačno prekrati muke. Najtužnije je bilo posmatrati kako se jedna za drugom neslavno gase neke od istinskih novinarskih zvezda iz zlatnog doba "Vremena" početkom devedesetih, koje su u prvom talasu suočenja sa neposrednom pretnjom rata i zaoštravanja totalitarizma, doduše, pokazale visok stepen lucidnosti i integriteta, ali su, docnije, od Stojana Cerovića, koji je par godina pred smrt naglo "srbnuo", do Petra Lukovića koji se pretvorio u nekakvog polusenilnog, i na sve ogorčenog gurua jugonostalgičarsko-neokomunističke digitalne žute štampe, polako pokazivali da su ipak bile samo ograničeni produkt jedne ograničene i provincijalne sredine, u kojoj neka osoba ili pojava često na kratko zablista, ali gotovo niko nema snage, utemeljenosti i orijentacije da nadraste čitav musavi kontekst i održi vrhunske kriterijume, uporedive sa kvalitetnijim i uspešnijim državama i kulturama...

U ono zlo doba, svetionik zdravog razuma i slobodne reci! Vise ne citam novine, pa ni Vreme. Malo procackam po "srpskom" netu cisto da me prodje nostalgija, sto se uvek i desi posle konzumacije vesti iz otadzbine. Nedostaje mi Stojan Cerovic...

Dali ste znali da: 1990 i posle toga VREME na Kosovu prodavalo ilegalno,ispod tezge,jer tadasnja vlast svojim "specijalnim metodama" ,iako VREME nije bilo zvanicno zabranjeno na Kosovu,radila punom parom da VREME ne dopre do "siptarske iredente" ili ne kvare moral lokalnim srbima,koji su trebali da znaju samo "jednu istinu".
To je bio dokaz objektivnog i profesionalnog novinarstva ,ali nazalost,oni su bili u manjini u tadasnjoj ludnici.Zato treba cestitati svim tadasnjim novinarima i urednicima VREMEna na hrabrosti.

Srecno !

Bojim se da vam je proslo VREME.Sadasnja vlast gasi slobodno novinarstvo i cini sve da citaoce VREMENA i tek PROGLEDALOG NIN-a ako ne milom onda SILOM preusmeri na Vucelicev PECAT koji uzgred budi receno ima veliku podrsku ministarstva kulture i samog ministra ex poslasticara.

Učinci posle 22 godine? Kakve su analize i prognoze davali za te 22 godine? Svako može da vidi da je danas isto (pa još mnogo gore!) nego 1990. Na vlasti i dalje crveno-crna koalicija. Lustracija nikada nije bila ni na pomolu. Samo što je sada 2012 privreda načisto izumrla, vlada bela kuga, a omladina jedvna čeka da pobegne na „truli“ zapad. Najobrazovaniji ljudi u Srbiji evo i 2012 najsiromašniji a pripadnici crveno-crne koalicije, kumovi, rođaci, ratni huškači i profiteri vlasnici cele Srbije. I dalje smo zemlja estrade i sporta, kulture nema ni u tragovima...
Ps. čast izuzecima kakv je na primer bio pokojni Stojan Cerović.

"Vreme" je prvih par godina, čak i kada ga je već preuzeo sadašnji glavni urednik čije kasnije delovanje nema smisla ni komentarisati, bilo sjajan časopis i jedna od najsvetlijih stranica srpskog novinarstva ikad. Međutim, kao što to u ovoj prokletoj zemlji biva, nije dugo izdržalo na tom visokom nivou, i ubrzo se srozalo na ovo što je danas, jedan dosadan, provincijalan, irelevantan i ne previše nezavisan časopis, koji u poluparalizi čeka da i njemu, zajedno sa ostalim dinosaurusima, internet konačno prekrati muke. Najtužnije je bilo posmatrati kako se jedna za drugom neslavno gase neke od istinskih novinarskih zvezda iz zlatnog doba "Vremena" početkom devedesetih, koje su u prvom talasu suočenja sa neposrednom pretnjom rata i zaoštravanja totalitarizma, doduše, pokazale visok stepen lucidnosti i integriteta, ali su, docnije, od Stojana Cerovića, koji je par godina pred smrt naglo "srbnuo", do Petra Lukovića koji se pretvorio u nekakvog polusenilnog, i na sve ogorčenog gurua jugonostalgičarsko-neokomunističke digitalne žute štampe, polako pokazivali da su ipak bile samo ograničeni produkt jedne ograničene i provincijalne sredine, u kojoj neka osoba ili pojava često na kratko zablista, ali gotovo niko nema snage, utemeljenosti i orijentacije da nadraste čitav musavi kontekst i održi vrhunske kriterijume, uporedive sa kvalitetnijim i uspešnijim državama i kulturama...

U ono zlo doba, svetionik zdravog razuma i slobodne reci! Vise ne citam novine, pa ni Vreme. Malo procackam po "srpskom" netu cisto da me prodje nostalgija, sto se uvek i desi posle konzumacije vesti iz otadzbine. Nedostaje mi Stojan Cerovic...

Dali ste znali da: 1990 i posle toga VREME na Kosovu prodavalo ilegalno,ispod tezge,jer tadasnja vlast svojim "specijalnim metodama" ,iako VREME nije bilo zvanicno zabranjeno na Kosovu,radila punom parom da VREME ne dopre do "siptarske iredente" ili ne kvare moral lokalnim srbima,koji su trebali da znaju samo "jednu istinu".
To je bio dokaz objektivnog i profesionalnog novinarstva ,ali nazalost,oni su bili u manjini u tadasnjoj ludnici.Zato treba cestitati svim tadasnjim novinarima i urednicima VREMEna na hrabrosti.

Srecno !

Bojim se da vam je proslo VREME.Sadasnja vlast gasi slobodno novinarstvo i cini sve da citaoce VREMENA i tek PROGLEDALOG NIN-a ako ne milom onda SILOM preusmeri na Vucelicev PECAT koji uzgred budi receno ima veliku podrsku ministarstva kulture i samog ministra ex poslasticara.

Učinci posle 22 godine? Kakve su analize i prognoze davali za te 22 godine? Svako može da vidi da je danas isto (pa još mnogo gore!) nego 1990. Na vlasti i dalje crveno-crna koalicija. Lustracija nikada nije bila ni na pomolu. Samo što je sada 2012 privreda načisto izumrla, vlada bela kuga, a omladina jedvna čeka da pobegne na „truli“ zapad. Najobrazovaniji ljudi u Srbiji evo i 2012 najsiromašniji a pripadnici crveno-crne koalicije, kumovi, rođaci, ratni huškači i profiteri vlasnici cele Srbije. I dalje smo zemlja estrade i sporta, kulture nema ni u tragovima...
Ps. čast izuzecima kakv je na primer bio pokojni Stojan Cerović.