Kako naučiti papagaje da govore

Konacno neki clanak a da nije o psima i mackama...

Ja imam austrlijsku grimiznu rozelu ali ne prica.Imitira zvonjenje telefona ,pa smo je naucili kad kazemo ,fuljaj se, on ide pravo u kucicu ili kavez fuljajuci se ako je na vrhu kaveza.Dugo je sa nama ali jos ne jede iz ruke ,hoce da ugrize.Inace ga stalno drzimo van kaveza kada smo kod kuce a nocu ga prekrivamo.Ujutru pusta cudne krike da mu sklonimo carsav.Hoce ptica da kaze kako se probudila.A jos uvek ne znamo tacno da li je zensko ili musko a i nije vazno.Mi mu se obracamo kao muskarcu a i musko mu je ime.

Vrane su takodje dobri imitatori i ne samo to. One mogu da shvate paterne u govoru i da do odredjene mere budu svesne znacenja pojedinih recenica.

Ljudi ne znaju da papagaji nisu ptice!:-);-):-) To su majmuncici s krilima:-)

Da napokon da nesto i o papagajima napisete, iako nista niste u sustini rekli.

Ja imam dva papagaja, tigrice, treca generacija. Kolega je imao tigricu i ona je pricala 10ak rijeci. Problem sa pticama u paru je sto su vise sebi okrenuti i teze ih je nauciti da pricaju. Moji ne pricaju, bar ne razgovjetno, ali zato veoma zivo ucestvuju u komunikaciji i glasno iskazuju svoje emocije :) Nekako mi je zao drzati samu pticu kuci, treba ipak i ona da ima druga.

ima jedna knjizica, pisma dece titu; tu jedna devojcica kaze kako ima pticu i mnogo je voli i poklonila bi je titu, ali tito voli slobodu, a njena ptica je u kavezu, mislim da sam bio jasan :)

Kao student bila sam podstanar u jednoj porodici. Baš kad sam došla nabavili su mladog plavog papagaja, tigricu. Posle godinu dana govorio je u rečenicama. Prvo je naučio svoje ime, zvao se Paja. Ono što sam shvatila bilo je da je gospođa kod koje sam stanovala bila stalno u kući i verovatno mu pričala. Učio je reč po reč, ali je na kraju govorio rečenice. Mislim da je njima to kao pesma. Obzirom da je bio slobodan u stanu, na određenim mestima je izgovarao iste reči ili fraze. Jedne u kuhinji, druge u sobi. Dolazio je i kod mene u sobu. Stajao mi je na ramenu i jednom kljunom izvukao kamen iz minđuše koja mi je bila u uvu. Inače oni su i pre ovoga imali papagaja koji je govorio. Mislim da je stvar samo u upornom ponavljanju reči. Zato treba da ste stalno kod kuće sa njima, zašta se baš nema vremena. Inače pate kad nemaju svog partera, ali onda neće naučiti da govore. Ponekad izbrbljaju sve pošto znaju kao pesmicu, jasno ili nejasno.

ima jedna knjizica, pisma dece titu; tu jedna devojcica kaze kako ima pticu i mnogo je voli i poklonila bi je titu, ali tito voli slobodu, a njena ptica je u kavezu, mislim da sam bio jasan :)

Konacno neki clanak a da nije o psima i mackama...

Vrane su takodje dobri imitatori i ne samo to. One mogu da shvate paterne u govoru i da do odredjene mere budu svesne znacenja pojedinih recenica.

Ljudi ne znaju da papagaji nisu ptice!:-);-):-) To su majmuncici s krilima:-)

Ja imam austrlijsku grimiznu rozelu ali ne prica.Imitira zvonjenje telefona ,pa smo je naucili kad kazemo ,fuljaj se, on ide pravo u kucicu ili kavez fuljajuci se ako je na vrhu kaveza.Dugo je sa nama ali jos ne jede iz ruke ,hoce da ugrize.Inace ga stalno drzimo van kaveza kada smo kod kuce a nocu ga prekrivamo.Ujutru pusta cudne krike da mu sklonimo carsav.Hoce ptica da kaze kako se probudila.A jos uvek ne znamo tacno da li je zensko ili musko a i nije vazno.Mi mu se obracamo kao muskarcu a i musko mu je ime.

Da napokon da nesto i o papagajima napisete, iako nista niste u sustini rekli.

Ja imam dva papagaja, tigrice, treca generacija. Kolega je imao tigricu i ona je pricala 10ak rijeci. Problem sa pticama u paru je sto su vise sebi okrenuti i teze ih je nauciti da pricaju. Moji ne pricaju, bar ne razgovjetno, ali zato veoma zivo ucestvuju u komunikaciji i glasno iskazuju svoje emocije :) Nekako mi je zao drzati samu pticu kuci, treba ipak i ona da ima druga.

Kao student bila sam podstanar u jednoj porodici. Baš kad sam došla nabavili su mladog plavog papagaja, tigricu. Posle godinu dana govorio je u rečenicama. Prvo je naučio svoje ime, zvao se Paja. Ono što sam shvatila bilo je da je gospođa kod koje sam stanovala bila stalno u kući i verovatno mu pričala. Učio je reč po reč, ali je na kraju govorio rečenice. Mislim da je njima to kao pesma. Obzirom da je bio slobodan u stanu, na određenim mestima je izgovarao iste reči ili fraze. Jedne u kuhinji, druge u sobi. Dolazio je i kod mene u sobu. Stajao mi je na ramenu i jednom kljunom izvukao kamen iz minđuše koja mi je bila u uvu. Inače oni su i pre ovoga imali papagaja koji je govorio. Mislim da je stvar samo u upornom ponavljanju reči. Zato treba da ste stalno kod kuće sa njima, zašta se baš nema vremena. Inače pate kad nemaju svog partera, ali onda neće naučiti da govore. Ponekad izbrbljaju sve pošto znaju kao pesmicu, jasno ili nejasno.