Ovo ne smete pitati buduće šefove

he he najbolje da ne pitam za platu. pa necu da radim za poljupce i tapsanje po ramenu.

Kakva gomila gluposti. Za nekoga ko je tek izašao za fakulteta, još i nekako da ova lista ima smisla. Ali, ako menjate posao svake 3-4 godine, što je prilično normalno u današnjem svetu, potencijalni poslodavac vas "lovi", a ne vi njega. A čime, ako ne platom i beneficijama? Naravno da me zanima kakvu mi platu nudi da napustim svoj sadašnji posao, i to me zanima i pre nego što započnem sa dugačkim procesom kojim inače rizikujem poziciju na svom sadašnjem poslu! Nije plata sve što treba da vas interesuje, ali jeste ono najvažnije.

Domaći HR-ovi su ovo digli na sasvim novi nivo, gde ni u jednom momentu ne sme da se pita za platu, pa čak ni kada dobijete neku crkavicu na račun. Onda smatraju da je vama stalo da budete plaćeni sa novcem, a da vam nije dovoljna privilegija da radite za tako moćnu kompaniju. Sramno od vas, zaista.

Ocigledno je ovo pisao neko od "poslodavaca" da mu se ne bi postavljala nezgodna pitanja, na koja su odgovori jos nezgodniji. Za sta cu da pitam, ako ne za platu? Treba da mi bude "ugled" firme bitniji od porodice?

Prema onome sto znam o uslovima rada u raznoraznim firmama u Srbiji , pitanja za poslodavca na kraju razgovora bi trebala da budu sledeca:
Da li cu platu dobijati svakog meseca i koliko moze da kasni?
Da li ce mi biti placen prekovremeni rad?
Da li cu biti prijavljen, socijalno, zdravstverno..?

U ovoj zemlji gde vas ne prijavlju, gde vam ne plaćaju redovno platu (ili vam je uopšte ne plaćaju), još ne smete ni da pitate za platu! Ne bih ni razgovarala sa onim ko mi odmah ne kaže šta traži i šta nudi. Isto radim i ja.

Najbolje je nikad ne pitati za platu. I ne pitati za fleksi radno vreme, vec pokorno dolaziti 7 dana po 12 sati. A ni za unapredjenje - ne vole poslodavci kad ih to pitate. Bude im neprijatno, pa to bas nije asertivno sa vase strane. Morate da brinete i o njihovim emocijama.

To je najbolje.

Imate li pitanja?...
.Da..ovaj..koliko je sati?

sudeci po Vasem clanku, potencijalnoj radnickoj klasi je najbolje da opuste misic i saradjuju, a?

Da kod nas postoji jedna (1) prava kompanija, drugacije bi cela zemlja izgledala...ovako svi radite za potomke kasirki i portira..lojalnih apartchika...i za njih licno...tranzicija rules!

Ugovor o radu potpisuju dve slobodne i pravno jednake strane, svaka sa svojim interesom i uslovima. Ako vam poslodavac u startu nametne atmosferu u kojoj je rad za njega sam po sebi nagrada (a ne plata, mogucnost napredovanja, uslovi, beneficije itd.) to znaci da ce vas tako tretirati i kad dobijete posao, tako da je nekad bolje zauzeti cvrst stav i "pasti" na konkursu nego dobiti posao kojim necete biti zadovoljni i gde ce vas neko tretirati kao roba, koji eto ima privilegiju da radi.

Naravno ovo vazi u slobodnim i razvijenim zemljama sa relativno niskom stopom nezaposlenosti, gde kvalitetne firme traze ljude od integriteta, a ne poslusne "Yes-man"-ove, bar kad se radi o iole kvalifikovanom kadru i iole ozbiljnim radnim mestima.

Trziste rada u Srbiji nije vredno komentara, jer smo mi robovlasnicko drustvo, bez osnovnih ljudskih i gradjanskih prava, sa zatvorenim trzistem i vestacki kreiranom nezaposlenoscu.

Neka vam se kicma pretvori u puding i daleko cete dogurati.
Super nam je ova zemlja ustrojena. Juce vidim na Bulevaru u Beogradu coveka
koji izgleda kao neki naucni radnik, mozda je nekad i bio neki intelektualac, ali juce je nosio narandzasto odelo i cistio je ulicu.

Oduvek sam se pitao ko smišlja ove gluposti, i koja je stvarna uloga HRa u zemlji Dembeliji, gde direktori i manageri zapošljavaju u firmama ljude po babine linije. Što je najgore, to rade domaći menadžeri u stranim multikompanijama, opušteno, kao da im je to dedovina. Ovoj zemlji treba strani protektorat, i metla da radi non stop.

kakvo je danas doslo vreme,bojim se da necu ni doci u priliku da poslodavcu postavim pitanje...

Da, klasican kapitalisticki sindrom, ne pitaj nista, samo radi kao konj i uzivaj sto uopste imas posao. Tezi se Foxconn-u.

U zdravoj firmi cete retko doci u mogucnost da postavite ovakva pitanja, posto ce vam unapred objasniti sta da ocekujete. Ono sto ne kazu pre nego sto odete kuci, ne moze.
Ako ne pominju rad of kuce - ne moze da se radi od kuce. Ako ne pominju unapredjenja - dobijacete ih na kasicicu. Ako ne pominju platu - Zakljucite sami.
Samim tim svako od ovih pitanja je potpuno bespotrebno, i najbolje je razgovarati o tome kako im je dobar enterijer na kraju, il tako nesto, a ko ne smatra da je plata faktor prilikom razgovora za posao ne vredi ni da se pita za nju, ni da se radi za njega.

Ne slažem se sa savetom br.1 "ne pitati za platu..." pa šta trebamo raditi na dobrovoljnoj osnovi,misli da bi radnik trebao početi više ceniti sebe,jer dok se to ne desi da se prvo pita za platu poslodavci se neće opametiti a radnie će i dalje tretirati kao stoku,neće ih plaćati redovno,kao ni doprinose.Zato po meni cenite sebe,prvo pitajte za platu a onda uopšte odlučite da li ćete raditi u toj firmi.CKTNR

Budalaštine. Kada razmatram da li da prihvatim neki posao prva stvar koja me zanima jeste koliko para za to nude. Ako plata nije odgovarajuća, svaki dalji razgovor je besmislen. A sa poslodavcima prema kojima treba da gajim podanički odnos uopšte ne želim da razgovaram. A čitav ovaj tekst, čini mi se, preporučuje upravo takav manir komunikacije sa potencijalnim poslodavcem.

Ma kako da ne, izbegavati pitanje o visini plate pa na kraju dobijete minimalac a mislite da vam se nudi normalnija plata. Za nase uslove zaista glup savet. Kao da su savete iz Unije poslodavaca ili slicno napravili. Covek kad ide da trazi posao isfi trazi zbog plate a ne iz humanitarnih razloga. Zato lepo i treba da pita ono sto ga najvise interesuje ako mu vec ne kazu.

Imam veliku odbojnost, bolje reći prezir, prema ovom korporativnom sektaštvu i njihovom svetu menadžera i načinu zaposlenja. CV, reference,pozicioniranje,evaluacija, kompanija, i gomila engleskih reči koje su biznis-eurofanatici ubacili u naš rečnik...je sve ono što me jako iritira.

Apsolutno saglasna sa komentatorima koji kazu da ovo nisu saveti za iskusne profesionalce, a da cete biti u situaciji da se nekom ne svidite, pa to je zivot. Pogotovo ovo sto je napisao komentator sa nick-om Bejn. Na osnovu mog iskustva nije ni dobro zapocinjati saradnju tamo gde osetite da nema "hemije" izmedju, kao ni u obicnim ili prijateljskim vezama.

Davno kad sam odradila jedan kratki konsultantski ugovor za jednu nasu kompaniju u inostranstvu (ne tadasnju maticnu), njihov menadzer mi je govorio (da spusti cenu valjda) znate koleginice Nemac prekida odmor u Spaniji za ovakav posao. Znam, ali to prekidanje odmora kosta ekstra, odustao je i ponudio mi dobre uslove...Ako mu trebas mozes takoreci da ga pitas i s kim spava, ako mu ne trebas svi saveti padaju u vodu.

Ovo je za "klince" kad pocinju, a posle ne dajte da vas rade

Ne pitati poslodavca za platu? Kakav je to idiotizam? Kao kad pri kupovini nekog proizvoda ne bi trebalo da se raspitujemo o ceni vec cenu da saznamo tek na kraju, kad dodjemo do kase da platimo. A sta ako pregovaram sa 3 poslodavca istovremeno gde su mi 2 saopstila platu a ovaj treci nece? Treba da me zavlaci nedeljama da bi se na kraju ispostavilo da nudi najmanje!!! Manite se ljudi idiotizama. Kao sto neko lepo dole rece, nema glupih pitanja vec samo glupih odgovora!

Siroma direktori radnike tapsu po ramenu,a oni dubai,halkidiki,kusadasi.Pa vidite da nemaju para nevoze najnovije dzipove vec one od prosle godine.

U prevodu treba prihvatiti posao za koji ne znate kolika je plata, da li se placa prekovremeno, mozete li napredovati, kakvo je radno vreme, i da li imate, odnosno koliki je godisnji odmor, jer ni za sta od toga nije preporucljivo pitataiti. Na osnovu cega onda de se kandidat odluci da li ce prihvatitit posao?

Prva dva pitanja apsolutno trebate i morate postaviti. Ako vam to zamere, to nije posao za ljude.

Po ovome, ne smete ih nista pitati. Bar nista sto vas zapravo zanima, a u tom slucaju bolje nista i da ne pitate.

Ne pitajte za platu i beneficije !?
Samo jedan mali savet svima koji traze posao . Poslodavac koji dobro tretira svoje zaposlene se obicno ponosi time , i sam ce vam reci koje su dobre strane posla . A ako se to krije , onda to ne mirise dobro i bolje potrazite posao na drugom mestu . Cak i ako ste ocajni za posao , ovi sto kriju, vam sigurno nece umanjiti taj ocaj ...

Ove sve sto je izneto je tacno i vazi, kako je bivsi nemacki kancelar Smit izjavio, za zivotinjski kapitalazam, gde je vlasnicima firmi najvaznije da izvuku licnu korist sto brze i uloze tamo gde se to moze jos brze. Dosta ekonomista je dobilo (n)obelove nagrade na tu temu. Forbs u takvom sistemu ima svoju ulogu. Srecom, jos uvek ima drzava koje su daleko od onog sto Forbs promovise. Pitanja o plati su najvazanija i treba otvoreno pregovarati. Obicno se, u proseku, uvek moze izvuci bar 5 do 10 procenata od onog sto vam se ponudi. I, ako vec kojim slucajem zivite u drzavama gde je na snazi zivotnjski kapitalizam, jedan savet: kad nadjete posao i kad vama najbolje ide, onda odmah pocnite da trazite drugi. Tada najlakse pregovarate. Najogara stvar koja moze da vama se desi je da se vezete za firmu i da mislite da cete imati neke koristi zato sto ste lojalni. Cim neki sitni menadzercic izracuna i predlozi njegovim gore da ste im u narednom periodu trosak, odbaci ce vas kao paloma papir bez obzira sto ce se firma takvom politikom pre ili kasnije raspasti.

Oni mene ne smeju da pitaju "Zbog cega zelite da radite za nasu kompaniju?"

Ja sam pristalica one da "nema glupih pitanja, postoje samo glupi odgovori", a ovde nisam video ni jedno glupo pitanje! Poenta je samo u konstrukciji tj. formulaciji pitanja. Kao da ću da budem političar a ne radnik!

Nemojte ni slucajno da pitate za platu. Pa kao da ne znate da je vecina poslodavaca u Srbiji uopste ni ne isplacuje. Podrazumeva se da cete raditi besplatno.

Ovo su odlicni saveti ako zelite da vam se zivot pretvori u posao a da pritom ne pitate ni za koliko radite. Jasno je da je vreme komunizma ovde proslo, ali to ne znaci da zelim truli kapitalizam u kome cu biti radoholik i robot. Takodje, osnovna poslovna kultura je da potencijalni poslodavac kaze bar raspon u kome bi plata trebalo da se krece, a ne da kandidat pita za to. A ovo za stavljanje kompanijskih interesa ispred licnih ne zelim ni da komentarisem. Sto je najcrnje, ja vidjam ljude koji svesno pristaju na to... Bez privatnog zivota, po koji prijatelj, tu i tamo poneka kratka veza i to je to. Uzas.

Tekst po ukusu zatucanih poslodavaca.
Relativno cesto imam priliku da intervjuisem kandidate (u Nemackoj) i ni jedno od ovih pitanja (osim mozda donekle broj 9) nema nikakav negativan uticaj ne evaluaciju intervjua.
Tacnije, gotovo svi kandidati mi postavljaju pitanja broj 1,4,5,6 i 8 i to me ni najmanje ne sekira. A ni na njih ne utice kada na neko dobiju negativan odgovor (npr. na br 6.)

Pitaj bre sta oces, bas te briga, jer ako ne pitas i cutis, sutra ce da te izrabljuju i uvaljuju ti posao.

Ovo je clanak kopiran rec po rec iz Forbes-a.

Lepota izvanrednosti u vlastitom poslu donosi prednosti i tako što ne moraš tretirati budućeg poslodavca kao neko mudo, već možeš nastupati opušteno, šta te briga.

Pored toga, ne treba zaboraviti da je većina kompanija danas zauzela stavove izrabljivača, i da verovatno nikada nisu ni pomislili da produže ugovor na neodređeno, nakon probnog perioda, tako da ih ne treba tretirati sa strahopoštovanjem kako članak ovde predlaže, već sa skromnom ali nepokolebljivom dozom distance i podozrivosti.

Još nisam upoznao saradnika ili poslodavca u poslednjih petnaestak godina na ovim prostorima koji automatski nije pokušao da mi skine i kožu s leđa za minimalne naknade. Sve sama fukara i pametnjakovići, koja bi automatski da napravi od mene fukaru i glupana. A zna se kako se postupa s takvima: obavi posao, uzmi honorar, i dobro peri ruke kad izađeš iz kancelarije neke takve svinje.

Hm, na zapadu cak i ocekuju da pitate za platu - cesto cak ocekuju da je vi predlozite i nije dobro prodati se ispod cene.

majmun -> rad -> covek -> rad -> KONJ

Sve navedeno nema nikakve veze sa mozgom.
Nikakve veze u inostranstvu, u Srbiji još manje.
Najopasnije je biti u radnom odnosu u kojem su bilo koja pitanja ostavljena nerazjašnjena. To predstavlja apsolutno najveći stres i za poslodavca i za zaposlenog.
Najpametnije je razrešiti sva pitanja pre zasnivanja radnog odnosa - znati šta se očekuje od koga.
To je jedini način da se spreče sve potencijalne buduće glavobolje i započne iskren odnos koji može doneti dobrobit.

J poslodavce i njihova pitanja, mnogo su mi bitna.

Radim u Nemackoj. Ovo sve i te kako ima smisla za zemlju poput ove, ali naravno ne i za Srbiju. Tako i treba gledati. Za Srbiju je to sve potpuno drugacije i onda komentari imaju smisla.

Kao da su apsolutisticki vladari, a ne sefovi. Sve smete da pitate, a kako i koga zavisi od Vas. Dosta ugnjetavanja i neravnopravnosti na radnim mestima. Ako je sef ne znaci da je vecan.

izvadite 5,000 evra (ako imate) i stavite na stol. resen problem, nema pitanj. dobili ste posao u srbiji.

ovo lici na placenu vest unije poslodavaca, a ne na savet koji bi doprineo zaposljavanju nezaposlenih ili ohrabrio vec zaposlene da zatraze bolje uslove rada i visinu plate. A svi znamo kolike su plate, radno vreme i sl. kod vecine privatnika...

zavisi za koji posao. Razgovor u vezi OZBILJNOG posla treba da bude dijalog izmedju 2 strucnjaka u kome ce obe strane da vide da li su dobar spoj. Svaki strucnjak zeli da zna kako ce njegov rad biti nadoknadjen i nema poente da se ide na drugi razgovor ako je razlika u plati duplo manja nego sto ocekuje. naravno za poslove "daj sta das, tek da nesto radim" je najbolje cutati i samo odgovarati

...odlicna pitanja. ako nece da odgovore idite dalje, provereno...

Sva ova pitanja su jako poželjna...;)

Po ovoj logici je dobar savet poslodavcima:
Najgora pitanja koje moze da postavi poslodavac radniku koga bi da zaposli:
Sta vi znate da radite, sta ste radili, da li bi redovno dolazili na posao, da li bi na vreme dolazili na posao...

Na prvom razgovoru za posao(na koji sam kasnije i primljen) rekao sam direktoru cit."Za mnoge situacije neću se libiti pitati Vas to i to, no ako Vaš odgovor bude ne, razumjeću i više neću dosađivati". Komentar direktora je bio kako mu se dopada što sam otvoren i direktan.

Po ovome znaci da kada se pojavite na intervju za posao treba da vise cutite i delujete nezainteresovano za posao. Siguran sam da je to san svakog sefa da buduci i sadasnji radnici sto manje imaju interisa za njihova buduca i sadasnja primanja i stabilnost njihovog radnog mesta.Sa ovakvim odnosom sanse da budete i malo primeceni i da delujete kao motivisana i komunikativan osoba su ravne nuli.

Ko zeli da ga tretiraju kao roba neka cuti i ne pita i ne trazi nista. Ja sam se vec prvih dana svadjao sa sefovima (privatnicima) i trazio svoja prava... Pametan sef ce se jako dobro odnositi prema dobrim radnicima posto takvi radnici u stvari drze firmu i zaradjuju za njega. Moderni menadzeri idioti se prema radnicima odnose kao prema predmetima i takve firme se brzo gase ili u najboljem slucaju stagniraju.
P.S. Nikad nisam hteo ni da pisem CV i ostale moderne gluposti, eventualno nesto u par teza i kopije diploma, za sve ostalo tu je razgovor.

Najvaznije je da se uvek gleda samo svoj interes a nikad firme jer svaka firma gleda samo svoj interes i odrecice se radnika kad god misli da joj to odgovara , drugim recima gledajte samo najbolje za sebe !

Kao neko ko je imao priliku da razgovara sa kandidatima, istina je samo da je najgore da nemate ni jedno pitanje. Ali za platu nisam siguran, ako vec neko treba da se proda, valjda treba da kaze i koliko kosta. I na pijaci je valjda tako. A tako sam i ja dobio posao. Mozda sam izuzetak, ali se onda poslodavcu stvarno ostavlja prostor za minimalce.

Znate li za onaj spot? Elegantna maca (prava maca u smislu životinje a ne u smislu ljudi :)), ima lepu ogrlicu, minđuše, fensi naočare razgovora sa poslodavcem i kaže mu: "Ja radim za pare, a ako hoćete lojalnost, zaposlite psa." Kakvo bacanje prašine u oči sa ovom korporativnom ideologijom - te motivacija, te posvećenost, te lojalnost. Ljudi bre rade prvo da bi obezbedili život, a to znači za pare kao što i gazde otvaraju firme prvo da bi obezbedili što više para. Cilj svake kompanije u kapitalizmu nije samo profit već brza maksimalizacija profita po mogućstvu po svaku cenu. A nasmejalo me je ono "iako je ravnoteža između posla i privatnog života sada u fokusu", ista priča kao "ljudi su naš najdragoceniji resurs". U čijem je to fokusu, gde se to dešava, u zemlji Utopiji? Liči na najprizemnjiji agitprop, ispod kojeg se migolje zveri i gmizavci. Mnogo bi zdravije bilo da se umesto tih smešnih i nerealnih parola jasno kazuje i pokazuje šta je čiji glavni interes.Zaposleni ustaje svako jutro i ide na posao ne zato što voli i obožava svoju firmu nego zato što mora da zaradi za život! Zato je pitanje plate i uslova rada ključno i osnovno. Dosta licemerja!

To važi za socijalističke zemlje, kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska,...., u kojima se zna red i poredak. Za kapitalističke (robovlasniče) zemlje kao što je Srbija to ne važi, jer se ovde poslodavce ne sme ništa pitati. Država je uz njih svakim svojim delom, napokon oni još vape za "onim milijardama" u slamaricama, a kad stave šapu i na te doznake iz inostranstva, podaviće nas ko miševe.

@(crazy processor, 6. oktobar 2012 19:18)

Trebalo bi da upgrade-ješ procesor. A zašto?
U principu se slažem da bi pretpostavljeni trebalo da bude sposoban da proceni da li neko zna ili ne zna da radi posao.
Ako pričaš o Srbiji - piši propalo, uglavnom sve poltroni i saplitači, moraš da imaš oči na temenu i 6 čulo da provališ kad će neko da ti smesti. U takvom ambijentu zaboravi da će neko da procenjuje tvoj rad, da te predloži za povišicu ( probija se budžet )ili, ne daj Bože, napredovanje ( po sistematizaciji nije planirano ).
Za svetske firme nemam pojma ali pretpostavljam da nije mnogo daleko od ovoga ovde.

Predlog ali ne i savet buducim kandidatima - na opasku : da li imate nekih pitanja: u duhu reciprociteta ocekujem vasu ponudu, s moje strane je sve receno.
1. ne pristajati na probni rad duzi od mesec dana
2. ne pristajati na volonterski rad duzi od mesec dana (uz placen prevoz, osiguranje za vreme trajanja volonterskog rada i naknade za topli obrok
3. ne pristajati ni na kakve uslove koji nisu u skladu sa Zakonom o radu.
U suprotnom se podsticu moderni eksploatatori tipa poznatih tajkuna i lopova.
Nije resenje dozvoliti izrabljivanje za kvazi platu od 200 - 300 evra mesecno jer se na taj nacin pada sve nize - dugovi, krediti, zaplena imovine,depresija, suicid.

E ja sam baš odgovorila da nemam nikakvih pitanja, pa su me primili! Kako me nervira to dovijanje poslodavcima i njihovim peozapadnjačkim pitanjima. Treba da budemo ono što jesmo, a ne tu da se foliramo. Takođe, i poslodavci treba otvoreno da kažu kolika je plata, radno vreme i ostale bitne informacije. Pa nismo robovi koji stoje na raspolaganju 24 sata i koji će da rade za sitne pare. Kuda ide ovaj svet...

Nisam nikakav giga mega strucnjak koji postavlja uslove , vec obican radnik, zaposlen u jednoj firmi u Londonu. Pripadam srednoj klasi kao i najveci broj ljudi u Engleskoj i do sada sam promenio 3 firme. Kad god sam se zaposljavao uvek je sledilo pitanje kolika je plata. U toku tog razgovora uvek sam saznao koliko dana traje godisnji i kako je organizovan. Svako ko se zaposljava u Engleskoj zeli da zna da li je radno vreme felksibilno ili ne zbog dece i odvozenja u obdaniste. Takodje sam poslodovac kaze o prekovremenom radu,da li ga ima i koliko se placa ,pa cak kaze i koliko on placa porez na taj jedan sat mog prekovremenog. Sve ove stavke i jos mnogo drugih stoji u ugovoru o radu pa radili vi kao kasirka u mega marketu ili bili vrhunski strucnjak. U Srbiji je postalo normalno da radite 10 sati dnevno.U Engleskoj, poslodovac izbegava prekovremeni rad jer je njegov porez ogroman. Ukoliko se cak i desi da je potreba posla takva da neko mora ostati duze, to mora biti potpisano u ugovoru o radu. Da ne pominjem pauzu za rucak koja je ovde obavezna i nema te sile koja vam moze oduseti pauzu za rucak. Sve se prekida i rad se nastavlja posle pauze. Toliko o imperijalistickoj Engleskoj.

Genijalci mucnite malo glavom, odmah ste se zaleteli da Vas samo plata interesuje. Na osnovu cega cete pitati kolika Vam je plata? Jeste li Vi poznati menadzeri ili sta? Nisu ovo saveti za ljude koji su uspesni u svom polju posla, ovo su saveti za ljude koji nemaju preporuke, radno iskustvo, koje ne traze druge firme itd, prvo morate da pokazete sta znate, a onda ide plata. Zaposlite se dokazite se prvi mesec da vredite, a onda ukoliko Vam se ne svidja plata napustite ili trazite vecu. Na Vasim sefovima je da procene da li vredite toliko na osnovu pokazanog, a ne na osnovu izrecenog.

Na jednom od intervjua sam rekao da ne mogu da dodjem na vreme jer volim da spavam. Ne samo da sam dobio posao iako sam trazio najvecu platu od svih kandidata, nego sam dolazio kad sam hteo, bukvalno. Svi bili srecni i zadovoljni i cak mi se izvinjavali kad sam morao da dodjem na vreme dva tri puta godisnje. Ozbiljna strana firma, ozbiljna i odgovorna pozicija.

Tako da ove HR savete macku o rep. Ko se kako snadje i dogovori. Ukoliko me firma i odbije zbog ovakvih trivijalnosti znaci da nisu za mene. U ozbiljnim firmama je vazno da uradis posao kvalitetno a ne da se uklopis u HR sablone.
Moj savet je budi otvoren. Svako moze da prevari svakog na neko vreme ali pre ili kasnije ta pocetna neiskrenost pocinje da zulja jednu ili drugu stranu, najcesce obe. Nije svaki posao za svakoga.

Мени ако на разговору за посао нико не помене плату у земљи Србији то готово сигурно значи да је плата мизерна. Овде ако је плата пристојна то је једна од првих ствари што ти спомену, а ако је одлична чак је ставе на текст огласа за посао. Тако да ја кад ми нико не помене плату прво што питам и што ћу питати увек у земљи Србији је колика је плата (а у себи се мислим, колика је плата ***** *** *****). Тако да та правила окачите мачку о реп или их вратите у ону земљу одакле сте их и преписали. Овде то не важи и није примењиво. Овде посао и плату углавном не дају послодавци већ "Српски послодавци", што је потпуно друга врста у најгорем могућем смислу.

Ne sme se pitati za platu, za uslove i obaveze, za penziono osiguranje i doprinose. Pa sta smem da ga pitam, osim kako je? Ili pak i to treba da pretpostavim da kad vec radi tu je vrlo dobro. Pa jbt

Primarni motiv za rad je plata. Ako poslodavac ne zeli da razgovara o plati, to znaci da je nece isplacivati na vreme, da ce potkradati svoje zaposlene, zanemarivati uplatu doprinosa i na razne druge nacine ponizavati zaposlenog. Neverovatno mi je da se pokusava nametnuti kultura u kojoj zaposleni treba da uziva u tome sto ga neko vara i potkrada, a jos neverovatnije mi je da se to i zapatilo u jednom sloju ljudi (koji mahom nemaju materijalnih briga, vec rade iz istog razloga iz kojeg odlaze na fejsbuk - da lece komplekse). Ostavite na miru nas koji radimo za nasusni hleb i nemojte tiraniju lopova pretvarati u pozeljan poslovni model, jer ce jednog dana nastupiti stanje poznato kao igracka-placka.

Zivim i radim u inostranstvu. Pitanje o plati i benificijama je obavezno. Mozda se to ne pita kod robovlasnika GAZDA MISKA, ali u civilizovanom poslovnom okruzenju to je sasvim normalno i logicno pitanje.

Razgovor za posao?

po ovome članku najbolje je da pitate, a jel mogu ja za džabe da radim

Radio sam u privatnoj firmi (ne radim vise nigde) u kojoj je radno vreme bilo od 8 do 16 casova, bez pauze. Smatralo bi se nepristojnim ako bi se izlazilo pre 18, a najcesce se ostajalo do 20 casova pa i duze. Naravno nismo morali da pitamo za dozvolu da dodjemo i subotom. Daj Boze posao svima a sacuvaje me Srpskih gazda i poslodavaca a narocito headhuntera.

- Koliko dugo traje probni (čitaj: besplatni) rad?
- Posle koliko vremena mogu da se nadam da ćete me prijaviti?
- Jel bih mogao nekad da budem slobodan poslepodne?
- Hoću li imati plaćen godišnji odmor?
- Hoću li imati zdravstvenu knjižicu i eventualno plaćeno bolovanje?

Znaci, ne smem da pitam nista sto je u domenu mojih prava, vec samo da primim k znanju moje obaveze. To je potpuno bezveze. Prava i obaveze postoje u slucaju obe strane. U stranoj firmi ce vam sve biti jasno predocenonu startu, tako da ne morate ni da pitate. Jedino kod nas je sramota pitati za platu, slobodne dane, godisnji odmor, a onda ko vam je posle kriv - radite kod privatnika uz maksimalni mobing, tesko psihicko maltretiranje, izivljavanje i iskoriscavanje za 30.000 dinara, subotom,drzavnim praznikom, ponekad i nedeljom, a o godisnjem odmoru mozete samo da sanjate, bas zato sto na vreme niste definisali obostrana prava i obaveze i stavili ih "crno na belo" u Ugovor.

1. Kada se izgovori šta nije ispravno, potrebno je navesti šta jeste.
U ovom tekstu piše šta ne pitati. Nije navedeno šta pitati pa dolazim do zaključka da je najbolje ništa ne pitati što je u suprotnosti sa napisanim.
2. Ta nepisana HR pravila, propisana od ne obrazovanih ljudi, dovode do toga da će se svi isto ponašati na razgovoru i svi na isti način 'ćutati'. Kod nas u Srbiji u HR-u većinu čine plavuše koje su do tog radnog mesta došle na njima poznat način. Imamo situaciju da na mestu gde treba da bude psiholog, radi neko ko bi pod hitno trebao posetiti psihologa. Retke su firme koje imaju kvalitetnu i obrazovanu osobu u HR sektoru, većina posluje po ovakvim i sličnim savetima sa interneta.

Za platu ne pitati ni kad je nema. Ni slučajno! Jer, pobogu, "uvek ima neko ko će da radi ako ti nisi zadovoljan"! (kao što je svojevremeno izjavio bivši PREMIJER M. Cvetković)

Naravno, jednom rijecju: ne smijes pitati za svoja prava, budi rob bolesnim ljudima, ne pricaj puno. Ne bih zelio da radim u nekoj takvoj firmi.

Treba da igraš tačno onako kako kapitalista svira inače nema bona... Da se razumemo, ovo je sve tačno, ali zašto je ovo ovako? Zar ne bi bilo normalnije da se čovek buni protiv ovakvog ss kodeksa, nego da objavljuje kako da ne pitaš ono što te zanima? Nisam pitao da u pitanjima ima išta ružnog i neiskrenog, zbog čega bi se onda neko dodvoravao jednom profitom opterećenom psihopati koji neće primiti čoveka koji je pošten i zna svoj posao zato što je pitao jedno od ovih pitanja? Šta je sa pitanjima poslodavaca tipa "planirate li da imate decu"?To je u redu?

Meni je sasvim normalno da se ovo ne pita. Ne znam odakle to znam, ali znam, a nisam nikad bila šef. Možda sam se družila sa ovima iz Forbs-a

Ma dajte ljudi, na svakom razgovoru za posao u Srbiji oduvek i pre pet godina i sada u Nemackoj na prvom razgovoru se o svim tim pitanjima diskutuje.Ja sam imala iskustva da oni sami sve to sami prvi kazu a ako je mene jos nesto zanimalo, uvek sam bila slobodna da to i pitam.Naravno nisam imala nikakvih problema zbog toga.Za sta je uopste razgovor o poslu.

Da li se sme pitati npr. koliko ce mi kasniti plata,koliko dugo cu raditi bez prijave...a da ne pitam kolika je plata posto kao niko ne sme da radi za manje od minimalca,a svi radimo,strasno!

Da ne pitam za platu? Boze, gluposti.

@Aman i ostali koji insistiraju na "ovo je prvi interviju". Pa koliko bi hteli, 20 razgovora? Programer sam, promenio sam nekoliko firmi, bio na mnogo razgovora i UVEK su me na prvom pitali koliku platu trazim. Ako je doslo do drugog razgovora, to je bilo na temu - kada mogu da pocnem. I nema vise.
Inace na tom prvom su me znali svasta pitati, u jednoj firmi me je zena koja je vodila razgovor pitala sta sam u horoskopu, jel zivim u svom stanu, gde izlazim. moji drugovi su zakljucili da ona u stvari trazi muza! :)

Ozbiljan poslodavac ce vam sigurno u razgovoru reci i kolika ce vam biti plata i pitati da li je to za vas prihvatljivo u slucaju da vas prime. Isto tako ce i reci kakvi su uslovi rada, koje je radno vreme itd. Na zapadu je to jednostavno tako dok se kod nas uvek pravi neki problem oko toga. Sve se obavija nekim velom misterije i na kraju kada sav srecan dodjes da potpises neki tamo "ugovor" (kojim u stvari prihvatas da budes rob) shvatis da je ipak trebalo da postavis to "sramotno" pitanje vezano za platu.

Čemu ovakvi saveti i upozorenja? Valjda im trebaju poslušne naivčine bez kapaciteta i samopouzdanja-za driblanje, da prihvate sve bez pogovora i budu zadovoljni. Gomila nadobudnih, frustriranih i ispraznih menadžera, posebno HR-ova ! Kada ne bi bilo ovolikog haosa i tražnje za radnim mestima kojih nema, bili bi obični nikogovići. Čast izuzecima ali ih je vrlo malo...

Sve tacke osim prve su ok. Plata? pa naravno da se mora pitati ako ne pitas onda si slabog samopouzdanja i bezvredan, i ako postoji kolektivni ugovor o tom radnom zadatku postoje mnoge cake poslodavaca koji to uskracuju

OVO SU OVDE ZAISTA PONIŽAVAJUĆE UPUTE O PREGOVORIMA ZA POSAO.
Nemojte se samo na ovaj tekst ograničavati , nije baš najbolji, da ne kažem – ponižavajući je.
Na internetu možete naći guglovanjem ako postavite pitanje „Salary negotiations“ veoma mnogo odgovora.
To je psihologija pregovaranja koja se treba naučiti.
Skinite ih u Word datoteke i proučavajte ih i sistematizujte.
I naučite kako se pregovara, to je teško i često puta ponižavajuće.

Ako mene poslodavac bez po' blama moze da pita sta hoce i da trazi od mene sta mu padne napamet, sto ja ne bih mogao isto tako bez po' blama da mu trazim vecu platu ako me vise natovari. Ja ne radim za slavu nego za novac. Prema tome: hoces vise - plati vise!. Svako pitanje pocinjem s a "Zasto" jer nemam vremena niti zivaca da ga uvijam,pakujem i formulisem. Problem sa pracenjem po drustvenim mrezama sam resio tako sto su mi svi profili svuda zakljucani i sluze samo za komunikaciju sa bliskim osobama. BTW nikada mi nije pretio otkaz sa ovakvim stavom...cak naprotiv.

Polako ljudi, gde ste se zaleteli? Ne znam kako je u Srbiji ali tokom prvog intervjua tacno je da se u SAD ne pita se za platu. Prvi intervju sluzi da se vidi da li postoji tzv "match" izmedju aplikanta i firme, da li opis radnog mesta odgovara aplikantu itd. Ako vas firma pozove na drugi intervju gde vas obicno upoznaju sa ostalim menadzerima i gde saznate mnogo vise detalja ili vam cak ponude posao posle prvog intervjua, onda pocinje pregovaranje o plati, beneficijama i ostalim vaznim stvarima. Mislim da je clanak napisan sa namerom da bude "vodic" za prvi intervju.

Ja ih pitam sve sto smatram da je pametno pitati, ne vidim poentu u sopstvenom snishodljivom postavljanju na bilo kom razgovoru za posao, ako cu posao dobiti tako sto podvijem rep, takav mi posao, a ni zivot nisu potrebni...

Normalno je ne pitati ako ti poslodavac prethodno iznese opis posla (podrobnije - ne povrsno kao u konkursu), radno vreme (svi smo toliko inteligenteni da znamo da ako mora da se ostane i zavrsi posao - ostacemo bez pogovora, jer taj hleb treba da jedemo), godisnji odmor (to ne bi trebao da obrazlaze, ali ovo je Srbija)... Nakon toga pitajte me sta Vam je nejasno iz CV.

U slucaju da to ne bude tako (nikad i nije bilo, dok sam je konkurisao) pitaj sve sto ti nije jasno. Kad te prime i ostajes po 15 sati, bez plate ili sa 15.000, bez odmora (zakonski), izgubili ste vreme i ti i poslodavac, s tim sto je njemu bolje nego tebi.
Raznorazne HR agencije stvaraju idiotsku sliku zaposlenog. Idealan kandidat bi trebao da bude glup, nem, singl, nikako stariji od 30-ak, 24 sata na raspolaganju, nema svoj zivot ...

Koja smo mi zemlja bitangi i kompleksasa. 90% komentara su histerisanja razmazenih nevaspitanih derista koja padaju u vatru cim se pomene da oni nesto ne smeju a povrh svega jos treba i da rade za nekoga. Zar tatina princeza i mamin smeker da ocute sefu i ne diktiraju pravila od prvog razgovora? Platice roditelji dvogodisnju penziju da se dete zaposli u drzavnoj instituciji za 300evra,ali nece niko da ga izrabljuje. A moze i princeza da histerise na stranke kad je u pms-u, a smeker da po forumima objasnjava citavoj Vasioni sve o zivotu a i sire.

Da, došlo je vreme da "vežeš konja tamo gde ti gazda kaže". A plata, slobodno vreme, porodica, četrdesetočasovna radna nedelja..., o tome nećemo - ne smemo! Jadna naša deca!

uputstvo za "kako postati rob" ...

najveci problem naseg naroda je u tome sto kada ne primi platu, on i dalje trpi umesto da uzme motke, razlupa fabriku, napravi gazdi visemilionsku stetu ... tada radnike niko ne bi zafrkavao ...

Mislim da su ovi saveti dosta dobri za ljude koji apliciraju na poslove u razvijenijim drzavama. Prema tome ne verujem da su prilagodjena za srpsko trziste, s obzirom da je glavni problem ljudi plata, koja nije redovna, koja je u vecini slucajeva smesno mala, i gde mnogi ljudi nisu prijavljeni. Tako da ako se postave ova pitanja kojima se osigurava da ce vas tretirati kao ljude, onda ne vidim sta je u tome lose.

Sto se tice recimo Amerike, posto ovde zivim, situacija je drugacija. Imao sam dosta intervjua i nikada mi nije palo na pamet da pitam za platu. Zasto? Prva stvar na osnovu mog iskustva , oni ce dati svoju procenu o tome kolika bi moja plata trebala da bude. Neke kompanije pitaju pre intervjua u aplikaciji koliko ocekujete platu za tu poziciju, i onda ako stavite odredjeni iznos i oni vas pozovu, nema potrebe da pominjete vise platu, jer ce biti najmanje taj iznos koji ste vi naveli. U slucaju da se njihova ponuda ne poklopa sa vasim minimumom, onda ta kompanija nije za vas. Druga stvar, novac nije najvazniji parametar kada birate kompaniju. Jako je bitno na kakvim projektima ce te raditi, koliko ce te nauciti na toj poziciji, i pre svega da vam se i kratkorocni i dugorocni planovi podudaraju.Ta su recimo pitanja dosta dobra da postavite na razgovoru.S obzirom da kapitalisticke kompanije uglavnom gledaju njihov interes na prvom mestu,jako je bitno da imate vise opcija, tako da onda vi budete oni koji odlucujete i koji se mozete onda cenkatati da bi vas oni privukli.

Biti preduzetnik u Srbiji!! E to ću biti ja, sigurno neće biti lako, radiće se punoooo više od "normalnog" radnog vremena, ali biću svoj na svome, i živeću solidn!!! Da radim za minimalac od 20ak hiljada, i da me neko maltretira i zarađuje stotine hiljada na meni, ma ćao!!!

Nidje veze!

Najosnovnije pitanje je radno vreme i plata ! Ako mu odgovaram po kvalifikacijama, primice me.Jedino je nezgodno pitanje oko bivseg posla,kolega sa posla ,i naravno bivseg poslodavca. E,ako se tu izvucem sa dobrim odgovorima,dobijam posao.Ne treba puno ni hvaliti,ni kuditi...ne znam, ima poslodavaca kada se to potegne da su jako sujetni !

Ma nemoj! Da li je poslodavac neko bozanstvo mozda, pa mi ubogi radnici (citaj robovi) ne smemo nista da pitamo sto se odnosi na nasa prava? Bila sam na mnogo razgovora za posao i ne zna se ko je gori, nadobudni menadzeri i HR-ovi u velikim kompanijama ili ovi domaci bahati privatnici sa tri razreda osnovne skole. U svakom slucaju si kao obican covek koji bi samo da radi i zivi od svog rada ponizen i ponisten u ovoj nedodjiji.

"Kad potpisete ugovor na 3 meseca, potpisali ste ugovor na 3 meseca", molim vas da mi kazete da li bi neki poslodavac na Zapadu ovako odgovorio na pitanje o ugovoru...Sigurno je da ako se vec na razgovoru osetite neprijatno, sigurno ce vam tako biti i kad krenete da radite. Bar mene taj osecaj nikad nije prevario.

@(Aman.... part two, 7. oktobar 2012 16:24)

A šta ako sam ja konkurisao u 5 firmi i ne želim da gubim vreme na drugi ili 3-ći krug razgovora u ostale 3 firme, znajući da one 2 nude najbolje uslove? Uštedeo sam vreme i sebi i tebi. Ili poslodavci vole da gube vreme na razgovore sa 10-tinama kandidata. Onda lepo izbacite sve vaše normative u oglas, taksativno, i nema smaranja po tim pitanjima! Ne, ovako, ti ćeš izabrati klinca, koji je pun entuzijazma i kome je to prvi posao i koji nema pojma koliko treba da bude plaćen za svoj rad!

Mislim da Vam je u ovoj zemlji sve jedno kakava pitanja postavljate. Jer maltene ni jedno od vasih pitanja i uslova nikada nece ispostovati. Ipak mi zivimo u Srbiji, a ovi nasi posodavci su robovlasnici i mogu da Vas odbace kad god to pozele. Ovo pisem iz licnog iskustva i ako sam pre tog dobio sve pohvale a onda samo posle mesec dana otkaz me je cekao kada sam dosao sa odmora! Tako da me za kompanije vise nije briga, da radim ko konj a da se neko drugi bogati na mojim ledjima.
Pozdrav

Strasno sta smo docekali,ljudi su roba i sve je vaznije od coveka.Posle se cudimo zasto su neke kompanije pozeljne za zaposljavanje.Samo one koje misle na zaposlene su i uspesne jer njihovi zaposleni zele kroz vece zalaganje da se oduze kompaniji.Kod nas u feudalizmu toga nema,ti si ovde da radis a ne da mislis.

Jel iko od skoro 90 komentatora primetio deo koji kaze "prvi intervju"?! U normalnim firmama ne pita se za platu, prijavu i socijalno, to se podrazumeva. U nenormalnima ne biste radili ni za kakve pare, valjda?! Ako prodjete prvi intervju, na drugom ce vam valjan predstavnik HR-a dati sve detalje - plata, radno vreme, beneficije.... Meni se cini da se ovde sakupila ekipa koja nema staz, nema znanje, nema kvalitet - ali zato odlicno poznaje svoja "prava". Zato i propadamo, niko da pomene obaveze....

U vecini EU zemalja u praksi je socijalizam...a kod nas je surovi kapitalizam ili ti prvobitna akumulacija kapitala.
Njegosevo pismo iz 1848 godine:
„E siromasi Slavjani, što bi Evropa bez robova, da joj nije njih!” Njemci bi morali skinuti rukavice a Turci odložiti čibuk, pa se pobratimiti s trudoljubijem, „da im njina sreća nije poklonila Slavjane”. „Da”, bolno produžava Njegoš, „naše je pleme imuće drugih naroda, kao proča životinja, i ko ima više stado on je bogatiji... Ko se i koliko sumnjao, da nijesu Slavjani rođeni za robstvo, neka danas vidi njino poslovanje. Može li što gadnije na svijetu biti od njine sljepoće?... Ja se svagda čudim i nigda se načuditi ne mogu, kako nekima ljudima može postidno robstvo toliko drago biti! Oni su podobni paščetu, jerbo se pašče trza da dobije svobodu, no kako istu dobije nanovo k verigama trči da ga vežu”.

Predpostavljam da se ovde nalaze komentari mlađe populacije. Ja sam u Miloševićevo vreme radila u ogromnoj firmi gde mi je plata bila 3 marke, a morala zbog prirode posla da budem na raspolaganju 24 sata. Jednog dana sam jednostavno izašla i nisam se vratila. Posle toga se nikad nisam zaposlila, ali sam radila sa privatnicima poslove po ugovoru. Ako možete da ispoštujete rokove i znate posao, vi ćete reći koliko vaša usluga košta. Neki su mi platili i pozlatili.
Uglavnom tekst se ne odnosi na nas. Ako malo pogledate ponude za posao u inostranstvu, svuda, ama baš svuda piše kolika će vam biti plata, što je slažem se najvažnije. Uostalom okvirno se zna kolika je plata za koji posao. Ako radite samostalno, ili kod kuće onda treba da ste konkurentni.

Da li je neko pročitao deo iz prvog "pravila" koji kaže da se to odnosi na PRVI razgovor. Naravno da ćete kasnije doći i do plate, ako ste prava osoba za posao i ako je posao ono što Vam leži. Ako je posao "daj šta daš" onda je svejedno.

(Rocko, 6. oktobar 2012 22:45)

Rocko ja sam pricao o razgovoru za posao, sasvim je druga tema kako se ponasati na poslu. Vidim sve strucnjaci puni ponosa, rade samo kompleksi, svet se vrti oko mene. Posao treba Vama, a ne sefu i sve sto budete pitali kao neki prosijaci od Vas ce napreviti ono sto cete biti. Radnici u Srbiji imaju na poslu svoje klanove, ogovaraju jedni druge, samo se drukaju medjusobno ne bi li napredovali. Napredak donosi stav i znanje, a ne vestacko prijateljstvo na poslu. Ne mogu vise da pisem...

Budalastina.....ali tako to ide...

Pa ovo nije ništa, za ovo:

http://www.razvoj-karijere.com/news/sta-nikada-ne-bi-trebalo-da-kazete-svom-sefu

Ne slazem se da treba cekati pre nego sto radnik postavi neka od ovih pitanja. Sta ako i ima samo jedan razgovor?

Treba obratiti paznju da je u clanku rec o PRVOM razgovoru. Sto ce reci da su ova i slicna pitanja sasvim OK na sledecim razgvorima.

Naravno da je bitno da budu zadovoljene i potrebe radnika. Ideja jeste da se i Vama i Kompaniji isplati dugorocna saradnja, a to ukljucuje i efikasnost/kvaltet Vaseg rada, ali i uslove na samom radnom mestu.

Zato treba pitati sve sto vas zanima tek onda kada udjete u prave "pregovore" za datu poziciju.

Ja zaposljavam iz dva intervjua, treci eventualno moze samo radi ponude o zaposlenju, detalja o ugovoru i slicno. I vasi buduci ili potencijalni poslodavci ovo citaju, da ne bude posle "nismo znali kako da se ponasamo"....

na mom poslednjem razgovoru za posao, kad mi je intervjuer ispricao sve i pitao sta je mislio da me pita i kad sam pristala na uslove, pitao me je vas ne interesuje plata? znam da je zarada u toj firmi dobra i zavisi najvise od zaposlenih, pa nisam ni potezala tu temu.

Genijalci mucnite malo glavom, odmah ste se zaleteli da Vas samo plata interesuje. Na osnovu cega cete pitati kolika Vam je plata? Jeste li Vi poznati menadzeri ili sta? Nisu ovo saveti za ljude koji su uspesni u svom polju posla, ovo su saveti za ljude koji nemaju preporuke, radno iskustvo, koje ne traze druge firme itd, prvo morate da pokazete sta znate, a onda ide plata. Zaposlite se dokazite se prvi mesec da vredite, a onda ukoliko Vam se ne svidja plata napustite ili trazite vecu. Na Vasim sefovima je da procene da li vredite toliko na osnovu pokazanog, a ne na osnovu izrecenog.

Meni je sasvim normalno da se ovo ne pita. Ne znam odakle to znam, ali znam, a nisam nikad bila šef. Možda sam se družila sa ovima iz Forbs-a

Ko zeli da ga tretiraju kao roba neka cuti i ne pita i ne trazi nista. Ja sam se vec prvih dana svadjao sa sefovima (privatnicima) i trazio svoja prava... Pametan sef ce se jako dobro odnositi prema dobrim radnicima posto takvi radnici u stvari drze firmu i zaradjuju za njega. Moderni menadzeri idioti se prema radnicima odnose kao prema predmetima i takve firme se brzo gase ili u najboljem slucaju stagniraju.
P.S. Nikad nisam hteo ni da pisem CV i ostale moderne gluposti, eventualno nesto u par teza i kopije diploma, za sve ostalo tu je razgovor.

Koja smo mi zemlja bitangi i kompleksasa. 90% komentara su histerisanja razmazenih nevaspitanih derista koja padaju u vatru cim se pomene da oni nesto ne smeju a povrh svega jos treba i da rade za nekoga. Zar tatina princeza i mamin smeker da ocute sefu i ne diktiraju pravila od prvog razgovora? Platice roditelji dvogodisnju penziju da se dete zaposli u drzavnoj instituciji za 300evra,ali nece niko da ga izrabljuje. A moze i princeza da histerise na stranke kad je u pms-u, a smeker da po forumima objasnjava citavoj Vasioni sve o zivotu a i sire.

Jel iko od skoro 90 komentatora primetio deo koji kaze "prvi intervju"?! U normalnim firmama ne pita se za platu, prijavu i socijalno, to se podrazumeva. U nenormalnima ne biste radili ni za kakve pare, valjda?! Ako prodjete prvi intervju, na drugom ce vam valjan predstavnik HR-a dati sve detalje - plata, radno vreme, beneficije.... Meni se cini da se ovde sakupila ekipa koja nema staz, nema znanje, nema kvalitet - ali zato odlicno poznaje svoja "prava". Zato i propadamo, niko da pomene obaveze....

Imam veliku odbojnost, bolje reći prezir, prema ovom korporativnom sektaštvu i njihovom svetu menadžera i načinu zaposlenja. CV, reference,pozicioniranje,evaluacija, kompanija, i gomila engleskih reči koje su biznis-eurofanatici ubacili u naš rečnik...je sve ono što me jako iritira.

he he najbolje da ne pitam za platu. pa necu da radim za poljupce i tapsanje po ramenu.

Kakva gomila gluposti. Za nekoga ko je tek izašao za fakulteta, još i nekako da ova lista ima smisla. Ali, ako menjate posao svake 3-4 godine, što je prilično normalno u današnjem svetu, potencijalni poslodavac vas "lovi", a ne vi njega. A čime, ako ne platom i beneficijama? Naravno da me zanima kakvu mi platu nudi da napustim svoj sadašnji posao, i to me zanima i pre nego što započnem sa dugačkim procesom kojim inače rizikujem poziciju na svom sadašnjem poslu! Nije plata sve što treba da vas interesuje, ali jeste ono najvažnije.

Domaći HR-ovi su ovo digli na sasvim novi nivo, gde ni u jednom momentu ne sme da se pita za platu, pa čak ni kada dobijete neku crkavicu na račun. Onda smatraju da je vama stalo da budete plaćeni sa novcem, a da vam nije dovoljna privilegija da radite za tako moćnu kompaniju. Sramno od vas, zaista.

Na jednom od intervjua sam rekao da ne mogu da dodjem na vreme jer volim da spavam. Ne samo da sam dobio posao iako sam trazio najvecu platu od svih kandidata, nego sam dolazio kad sam hteo, bukvalno. Svi bili srecni i zadovoljni i cak mi se izvinjavali kad sam morao da dodjem na vreme dva tri puta godisnje. Ozbiljna strana firma, ozbiljna i odgovorna pozicija.

Tako da ove HR savete macku o rep. Ko se kako snadje i dogovori. Ukoliko me firma i odbije zbog ovakvih trivijalnosti znaci da nisu za mene. U ozbiljnim firmama je vazno da uradis posao kvalitetno a ne da se uklopis u HR sablone.
Moj savet je budi otvoren. Svako moze da prevari svakog na neko vreme ali pre ili kasnije ta pocetna neiskrenost pocinje da zulja jednu ili drugu stranu, najcesce obe. Nije svaki posao za svakoga.

Ocigledno je ovo pisao neko od "poslodavaca" da mu se ne bi postavljala nezgodna pitanja, na koja su odgovori jos nezgodniji. Za sta cu da pitam, ako ne za platu? Treba da mi bude "ugled" firme bitniji od porodice?

Ma kako da ne, izbegavati pitanje o visini plate pa na kraju dobijete minimalac a mislite da vam se nudi normalnija plata. Za nase uslove zaista glup savet. Kao da su savete iz Unije poslodavaca ili slicno napravili. Covek kad ide da trazi posao isfi trazi zbog plate a ne iz humanitarnih razloga. Zato lepo i treba da pita ono sto ga najvise interesuje ako mu vec ne kazu.

Treba obratiti paznju da je u clanku rec o PRVOM razgovoru. Sto ce reci da su ova i slicna pitanja sasvim OK na sledecim razgvorima.

Naravno da je bitno da budu zadovoljene i potrebe radnika. Ideja jeste da se i Vama i Kompaniji isplati dugorocna saradnja, a to ukljucuje i efikasnost/kvaltet Vaseg rada, ali i uslove na samom radnom mestu.

Zato treba pitati sve sto vas zanima tek onda kada udjete u prave "pregovore" za datu poziciju.

Neka vam se kicma pretvori u puding i daleko cete dogurati.
Super nam je ova zemlja ustrojena. Juce vidim na Bulevaru u Beogradu coveka
koji izgleda kao neki naucni radnik, mozda je nekad i bio neki intelektualac, ali juce je nosio narandzasto odelo i cistio je ulicu.

Kao da su apsolutisticki vladari, a ne sefovi. Sve smete da pitate, a kako i koga zavisi od Vas. Dosta ugnjetavanja i neravnopravnosti na radnim mestima. Ako je sef ne znaci da je vecan.

Na prvom razgovoru za posao(na koji sam kasnije i primljen) rekao sam direktoru cit."Za mnoge situacije neću se libiti pitati Vas to i to, no ako Vaš odgovor bude ne, razumjeću i više neću dosađivati". Komentar direktora je bio kako mu se dopada što sam otvoren i direktan.

Ja sam pristalica one da "nema glupih pitanja, postoje samo glupi odgovori", a ovde nisam video ni jedno glupo pitanje! Poenta je samo u konstrukciji tj. formulaciji pitanja. Kao da ću da budem političar a ne radnik!

izvadite 5,000 evra (ako imate) i stavite na stol. resen problem, nema pitanj. dobili ste posao u srbiji.

Ja zaposljavam iz dva intervjua, treci eventualno moze samo radi ponude o zaposlenju, detalja o ugovoru i slicno. I vasi buduci ili potencijalni poslodavci ovo citaju, da ne bude posle "nismo znali kako da se ponasamo"....

Najbolje je nikad ne pitati za platu. I ne pitati za fleksi radno vreme, vec pokorno dolaziti 7 dana po 12 sati. A ni za unapredjenje - ne vole poslodavci kad ih to pitate. Bude im neprijatno, pa to bas nije asertivno sa vase strane. Morate da brinete i o njihovim emocijama.

To je najbolje.

Budalaštine. Kada razmatram da li da prihvatim neki posao prva stvar koja me zanima jeste koliko para za to nude. Ako plata nije odgovarajuća, svaki dalji razgovor je besmislen. A sa poslodavcima prema kojima treba da gajim podanički odnos uopšte ne želim da razgovaram. A čitav ovaj tekst, čini mi se, preporučuje upravo takav manir komunikacije sa potencijalnim poslodavcem.

Oduvek sam se pitao ko smišlja ove gluposti, i koja je stvarna uloga HRa u zemlji Dembeliji, gde direktori i manageri zapošljavaju u firmama ljude po babine linije. Što je najgore, to rade domaći menadžeri u stranim multikompanijama, opušteno, kao da im je to dedovina. Ovoj zemlji treba strani protektorat, i metla da radi non stop.

Da li je neko pročitao deo iz prvog "pravila" koji kaže da se to odnosi na PRVI razgovor. Naravno da ćete kasnije doći i do plate, ako ste prava osoba za posao i ako je posao ono što Vam leži. Ako je posao "daj šta daš" onda je svejedno.

Polako ljudi, gde ste se zaleteli? Ne znam kako je u Srbiji ali tokom prvog intervjua tacno je da se u SAD ne pita se za platu. Prvi intervju sluzi da se vidi da li postoji tzv "match" izmedju aplikanta i firme, da li opis radnog mesta odgovara aplikantu itd. Ako vas firma pozove na drugi intervju gde vas obicno upoznaju sa ostalim menadzerima i gde saznate mnogo vise detalja ili vam cak ponude posao posle prvog intervjua, onda pocinje pregovaranje o plati, beneficijama i ostalim vaznim stvarima. Mislim da je clanak napisan sa namerom da bude "vodic" za prvi intervju.

(Rocko, 6. oktobar 2012 22:45)

Rocko ja sam pricao o razgovoru za posao, sasvim je druga tema kako se ponasati na poslu. Vidim sve strucnjaci puni ponosa, rade samo kompleksi, svet se vrti oko mene. Posao treba Vama, a ne sefu i sve sto budete pitali kao neki prosijaci od Vas ce napreviti ono sto cete biti. Radnici u Srbiji imaju na poslu svoje klanove, ogovaraju jedni druge, samo se drukaju medjusobno ne bi li napredovali. Napredak donosi stav i znanje, a ne vestacko prijateljstvo na poslu. Ne mogu vise da pisem...

Imate li pitanja?...
.Da..ovaj..koliko je sati?

U zdravoj firmi cete retko doci u mogucnost da postavite ovakva pitanja, posto ce vam unapred objasniti sta da ocekujete. Ono sto ne kazu pre nego sto odete kuci, ne moze.
Ako ne pominju rad of kuce - ne moze da se radi od kuce. Ako ne pominju unapredjenja - dobijacete ih na kasicicu. Ako ne pominju platu - Zakljucite sami.
Samim tim svako od ovih pitanja je potpuno bespotrebno, i najbolje je razgovarati o tome kako im je dobar enterijer na kraju, il tako nesto, a ko ne smatra da je plata faktor prilikom razgovora za posao ne vredi ni da se pita za nju, ni da se radi za njega.

Prema onome sto znam o uslovima rada u raznoraznim firmama u Srbiji , pitanja za poslodavca na kraju razgovora bi trebala da budu sledeca:
Da li cu platu dobijati svakog meseca i koliko moze da kasni?
Da li ce mi biti placen prekovremeni rad?
Da li cu biti prijavljen, socijalno, zdravstverno..?

Ugovor o radu potpisuju dve slobodne i pravno jednake strane, svaka sa svojim interesom i uslovima. Ako vam poslodavac u startu nametne atmosferu u kojoj je rad za njega sam po sebi nagrada (a ne plata, mogucnost napredovanja, uslovi, beneficije itd.) to znaci da ce vas tako tretirati i kad dobijete posao, tako da je nekad bolje zauzeti cvrst stav i "pasti" na konkursu nego dobiti posao kojim necete biti zadovoljni i gde ce vas neko tretirati kao roba, koji eto ima privilegiju da radi.

Naravno ovo vazi u slobodnim i razvijenim zemljama sa relativno niskom stopom nezaposlenosti, gde kvalitetne firme traze ljude od integriteta, a ne poslusne "Yes-man"-ove, bar kad se radi o iole kvalifikovanom kadru i iole ozbiljnim radnim mestima.

Trziste rada u Srbiji nije vredno komentara, jer smo mi robovlasnicko drustvo, bez osnovnih ljudskih i gradjanskih prava, sa zatvorenim trzistem i vestacki kreiranom nezaposlenoscu.

U prevodu treba prihvatiti posao za koji ne znate kolika je plata, da li se placa prekovremeno, mozete li napredovati, kakvo je radno vreme, i da li imate, odnosno koliki je godisnji odmor, jer ni za sta od toga nije preporucljivo pitataiti. Na osnovu cega onda de se kandidat odluci da li ce prihvatitit posao?

Po ovome znaci da kada se pojavite na intervju za posao treba da vise cutite i delujete nezainteresovano za posao. Siguran sam da je to san svakog sefa da buduci i sadasnji radnici sto manje imaju interisa za njihova buduca i sadasnja primanja i stabilnost njihovog radnog mesta.Sa ovakvim odnosom sanse da budete i malo primeceni i da delujete kao motivisana i komunikativan osoba su ravne nuli.

Prva dva pitanja apsolutno trebate i morate postaviti. Ako vam to zamere, to nije posao za ljude.

Ovo su odlicni saveti ako zelite da vam se zivot pretvori u posao a da pritom ne pitate ni za koliko radite. Jasno je da je vreme komunizma ovde proslo, ali to ne znaci da zelim truli kapitalizam u kome cu biti radoholik i robot. Takodje, osnovna poslovna kultura je da potencijalni poslodavac kaze bar raspon u kome bi plata trebalo da se krece, a ne da kandidat pita za to. A ovo za stavljanje kompanijskih interesa ispred licnih ne zelim ni da komentarisem. Sto je najcrnje, ja vidjam ljude koji svesno pristaju na to... Bez privatnog zivota, po koji prijatelj, tu i tamo poneka kratka veza i to je to. Uzas.

Hm, na zapadu cak i ocekuju da pitate za platu - cesto cak ocekuju da je vi predlozite i nije dobro prodati se ispod cene.

...odlicna pitanja. ako nece da odgovore idite dalje, provereno...

Radim u Nemackoj. Ovo sve i te kako ima smisla za zemlju poput ove, ali naravno ne i za Srbiju. Tako i treba gledati. Za Srbiju je to sve potpuno drugacije i onda komentari imaju smisla.

U ovoj zemlji gde vas ne prijavlju, gde vam ne plaćaju redovno platu (ili vam je uopšte ne plaćaju), još ne smete ni da pitate za platu! Ne bih ni razgovarala sa onim ko mi odmah ne kaže šta traži i šta nudi. Isto radim i ja.

Siroma direktori radnike tapsu po ramenu,a oni dubai,halkidiki,kusadasi.Pa vidite da nemaju para nevoze najnovije dzipove vec one od prosle godine.

Tekst po ukusu zatucanih poslodavaca.
Relativno cesto imam priliku da intervjuisem kandidate (u Nemackoj) i ni jedno od ovih pitanja (osim mozda donekle broj 9) nema nikakav negativan uticaj ne evaluaciju intervjua.
Tacnije, gotovo svi kandidati mi postavljaju pitanja broj 1,4,5,6 i 8 i to me ni najmanje ne sekira. A ni na njih ne utice kada na neko dobiju negativan odgovor (npr. na br 6.)

Da, klasican kapitalisticki sindrom, ne pitaj nista, samo radi kao konj i uzivaj sto uopste imas posao. Tezi se Foxconn-u.

Pitaj bre sta oces, bas te briga, jer ako ne pitas i cutis, sutra ce da te izrabljuju i uvaljuju ti posao.

Lepota izvanrednosti u vlastitom poslu donosi prednosti i tako što ne moraš tretirati budućeg poslodavca kao neko mudo, već možeš nastupati opušteno, šta te briga.

Pored toga, ne treba zaboraviti da je većina kompanija danas zauzela stavove izrabljivača, i da verovatno nikada nisu ni pomislili da produže ugovor na neodređeno, nakon probnog perioda, tako da ih ne treba tretirati sa strahopoštovanjem kako članak ovde predlaže, već sa skromnom ali nepokolebljivom dozom distance i podozrivosti.

Još nisam upoznao saradnika ili poslodavca u poslednjih petnaestak godina na ovim prostorima koji automatski nije pokušao da mi skine i kožu s leđa za minimalne naknade. Sve sama fukara i pametnjakovići, koja bi automatski da napravi od mene fukaru i glupana. A zna se kako se postupa s takvima: obavi posao, uzmi honorar, i dobro peri ruke kad izađeš iz kancelarije neke takve svinje.

majmun -> rad -> covek -> rad -> KONJ

zavisi za koji posao. Razgovor u vezi OZBILJNOG posla treba da bude dijalog izmedju 2 strucnjaka u kome ce obe strane da vide da li su dobar spoj. Svaki strucnjak zeli da zna kako ce njegov rad biti nadoknadjen i nema poente da se ide na drugi razgovor ako je razlika u plati duplo manja nego sto ocekuje. naravno za poslove "daj sta das, tek da nesto radim" je najbolje cutati i samo odgovarati

Sve navedeno nema nikakve veze sa mozgom.
Nikakve veze u inostranstvu, u Srbiji još manje.
Najopasnije je biti u radnom odnosu u kojem su bilo koja pitanja ostavljena nerazjašnjena. To predstavlja apsolutno najveći stres i za poslodavca i za zaposlenog.
Najpametnije je razrešiti sva pitanja pre zasnivanja radnog odnosa - znati šta se očekuje od koga.
To je jedini način da se spreče sve potencijalne buduće glavobolje i započne iskren odnos koji može doneti dobrobit.

Ne pitati poslodavca za platu? Kakav je to idiotizam? Kao kad pri kupovini nekog proizvoda ne bi trebalo da se raspitujemo o ceni vec cenu da saznamo tek na kraju, kad dodjemo do kase da platimo. A sta ako pregovaram sa 3 poslodavca istovremeno gde su mi 2 saopstila platu a ovaj treci nece? Treba da me zavlaci nedeljama da bi se na kraju ispostavilo da nudi najmanje!!! Manite se ljudi idiotizama. Kao sto neko lepo dole rece, nema glupih pitanja vec samo glupih odgovora!

Da li se sme pitati npr. koliko ce mi kasniti plata,koliko dugo cu raditi bez prijave...a da ne pitam kolika je plata posto kao niko ne sme da radi za manje od minimalca,a svi radimo,strasno!

U vecini EU zemalja u praksi je socijalizam...a kod nas je surovi kapitalizam ili ti prvobitna akumulacija kapitala.
Njegosevo pismo iz 1848 godine:
„E siromasi Slavjani, što bi Evropa bez robova, da joj nije njih!” Njemci bi morali skinuti rukavice a Turci odložiti čibuk, pa se pobratimiti s trudoljubijem, „da im njina sreća nije poklonila Slavjane”. „Da”, bolno produžava Njegoš, „naše je pleme imuće drugih naroda, kao proča životinja, i ko ima više stado on je bogatiji... Ko se i koliko sumnjao, da nijesu Slavjani rođeni za robstvo, neka danas vidi njino poslovanje. Može li što gadnije na svijetu biti od njine sljepoće?... Ja se svagda čudim i nigda se načuditi ne mogu, kako nekima ljudima može postidno robstvo toliko drago biti! Oni su podobni paščetu, jerbo se pašče trza da dobije svobodu, no kako istu dobije nanovo k verigama trči da ga vežu”.

sudeci po Vasem clanku, potencijalnoj radnickoj klasi je najbolje da opuste misic i saradjuju, a?

Da kod nas postoji jedna (1) prava kompanija, drugacije bi cela zemlja izgledala...ovako svi radite za potomke kasirki i portira..lojalnih apartchika...i za njih licno...tranzicija rules!

J poslodavce i njihova pitanja, mnogo su mi bitna.

Apsolutno saglasna sa komentatorima koji kazu da ovo nisu saveti za iskusne profesionalce, a da cete biti u situaciji da se nekom ne svidite, pa to je zivot. Pogotovo ovo sto je napisao komentator sa nick-om Bejn. Na osnovu mog iskustva nije ni dobro zapocinjati saradnju tamo gde osetite da nema "hemije" izmedju, kao ni u obicnim ili prijateljskim vezama.

Davno kad sam odradila jedan kratki konsultantski ugovor za jednu nasu kompaniju u inostranstvu (ne tadasnju maticnu), njihov menadzer mi je govorio (da spusti cenu valjda) znate koleginice Nemac prekida odmor u Spaniji za ovakav posao. Znam, ali to prekidanje odmora kosta ekstra, odustao je i ponudio mi dobre uslove...Ako mu trebas mozes takoreci da ga pitas i s kim spava, ako mu ne trebas svi saveti padaju u vodu.

Ovo je za "klince" kad pocinju, a posle ne dajte da vas rade

Ove sve sto je izneto je tacno i vazi, kako je bivsi nemacki kancelar Smit izjavio, za zivotinjski kapitalazam, gde je vlasnicima firmi najvaznije da izvuku licnu korist sto brze i uloze tamo gde se to moze jos brze. Dosta ekonomista je dobilo (n)obelove nagrade na tu temu. Forbs u takvom sistemu ima svoju ulogu. Srecom, jos uvek ima drzava koje su daleko od onog sto Forbs promovise. Pitanja o plati su najvazanija i treba otvoreno pregovarati. Obicno se, u proseku, uvek moze izvuci bar 5 do 10 procenata od onog sto vam se ponudi. I, ako vec kojim slucajem zivite u drzavama gde je na snazi zivotnjski kapitalizam, jedan savet: kad nadjete posao i kad vama najbolje ide, onda odmah pocnite da trazite drugi. Tada najlakse pregovarate. Najogara stvar koja moze da vama se desi je da se vezete za firmu i da mislite da cete imati neke koristi zato sto ste lojalni. Cim neki sitni menadzercic izracuna i predlozi njegovim gore da ste im u narednom periodu trosak, odbaci ce vas kao paloma papir bez obzira sto ce se firma takvom politikom pre ili kasnije raspasti.

Oni mene ne smeju da pitaju "Zbog cega zelite da radite za nasu kompaniju?"

Po ovome, ne smete ih nista pitati. Bar nista sto vas zapravo zanima, a u tom slucaju bolje nista i da ne pitate.

To važi za socijalističke zemlje, kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska,...., u kojima se zna red i poredak. Za kapitalističke (robovlasniče) zemlje kao što je Srbija to ne važi, jer se ovde poslodavce ne sme ništa pitati. Država je uz njih svakim svojim delom, napokon oni još vape za "onim milijardama" u slamaricama, a kad stave šapu i na te doznake iz inostranstva, podaviće nas ko miševe.

Kao neko ko je imao priliku da razgovara sa kandidatima, istina je samo da je najgore da nemate ni jedno pitanje. Ali za platu nisam siguran, ako vec neko treba da se proda, valjda treba da kaze i koliko kosta. I na pijaci je valjda tako. A tako sam i ja dobio posao. Mozda sam izuzetak, ali se onda poslodavcu stvarno ostavlja prostor za minimalce.

ovo lici na placenu vest unije poslodavaca, a ne na savet koji bi doprineo zaposljavanju nezaposlenih ili ohrabrio vec zaposlene da zatraze bolje uslove rada i visinu plate. A svi znamo kolike su plate, radno vreme i sl. kod vecine privatnika...

Sva ova pitanja su jako poželjna...;)

Za platu ne pitati ni kad je nema. Ni slučajno! Jer, pobogu, "uvek ima neko ko će da radi ako ti nisi zadovoljan"! (kao što je svojevremeno izjavio bivši PREMIJER M. Cvetković)

- Koliko dugo traje probni (čitaj: besplatni) rad?
- Posle koliko vremena mogu da se nadam da ćete me prijaviti?
- Jel bih mogao nekad da budem slobodan poslepodne?
- Hoću li imati plaćen godišnji odmor?
- Hoću li imati zdravstvenu knjižicu i eventualno plaćeno bolovanje?

Мени ако на разговору за посао нико не помене плату у земљи Србији то готово сигурно значи да је плата мизерна. Овде ако је плата пристојна то је једна од првих ствари што ти спомену, а ако је одлична чак је ставе на текст огласа за посао. Тако да ја кад ми нико не помене плату прво што питам и што ћу питати увек у земљи Србији је колика је плата (а у себи се мислим, колика је плата ***** *** *****). Тако да та правила окачите мачку о реп или их вратите у ону земљу одакле сте их и преписали. Овде то не важи и није примењиво. Овде посао и плату углавном не дају послодавци већ "Српски послодавци", што је потпуно друга врста у најгорем могућем смислу.

E ja sam baš odgovorila da nemam nikakvih pitanja, pa su me primili! Kako me nervira to dovijanje poslodavcima i njihovim peozapadnjačkim pitanjima. Treba da budemo ono što jesmo, a ne tu da se foliramo. Takođe, i poslodavci treba otvoreno da kažu kolika je plata, radno vreme i ostale bitne informacije. Pa nismo robovi koji stoje na raspolaganju 24 sata i koji će da rade za sitne pare. Kuda ide ovaj svet...

Znate li za onaj spot? Elegantna maca (prava maca u smislu životinje a ne u smislu ljudi :)), ima lepu ogrlicu, minđuše, fensi naočare razgovora sa poslodavcem i kaže mu: "Ja radim za pare, a ako hoćete lojalnost, zaposlite psa." Kakvo bacanje prašine u oči sa ovom korporativnom ideologijom - te motivacija, te posvećenost, te lojalnost. Ljudi bre rade prvo da bi obezbedili život, a to znači za pare kao što i gazde otvaraju firme prvo da bi obezbedili što više para. Cilj svake kompanije u kapitalizmu nije samo profit već brza maksimalizacija profita po mogućstvu po svaku cenu. A nasmejalo me je ono "iako je ravnoteža između posla i privatnog života sada u fokusu", ista priča kao "ljudi su naš najdragoceniji resurs". U čijem je to fokusu, gde se to dešava, u zemlji Utopiji? Liči na najprizemnjiji agitprop, ispod kojeg se migolje zveri i gmizavci. Mnogo bi zdravije bilo da se umesto tih smešnih i nerealnih parola jasno kazuje i pokazuje šta je čiji glavni interes.Zaposleni ustaje svako jutro i ide na posao ne zato što voli i obožava svoju firmu nego zato što mora da zaradi za život! Zato je pitanje plate i uslova rada ključno i osnovno. Dosta licemerja!

Ako mene poslodavac bez po' blama moze da pita sta hoce i da trazi od mene sta mu padne napamet, sto ja ne bih mogao isto tako bez po' blama da mu trazim vecu platu ako me vise natovari. Ja ne radim za slavu nego za novac. Prema tome: hoces vise - plati vise!. Svako pitanje pocinjem s a "Zasto" jer nemam vremena niti zivaca da ga uvijam,pakujem i formulisem. Problem sa pracenjem po drustvenim mrezama sam resio tako sto su mi svi profili svuda zakljucani i sluze samo za komunikaciju sa bliskim osobama. BTW nikada mi nije pretio otkaz sa ovakvim stavom...cak naprotiv.

Da, došlo je vreme da "vežeš konja tamo gde ti gazda kaže". A plata, slobodno vreme, porodica, četrdesetočasovna radna nedelja..., o tome nećemo - ne smemo! Jadna naša deca!

Predpostavljam da se ovde nalaze komentari mlađe populacije. Ja sam u Miloševićevo vreme radila u ogromnoj firmi gde mi je plata bila 3 marke, a morala zbog prirode posla da budem na raspolaganju 24 sata. Jednog dana sam jednostavno izašla i nisam se vratila. Posle toga se nikad nisam zaposlila, ali sam radila sa privatnicima poslove po ugovoru. Ako možete da ispoštujete rokove i znate posao, vi ćete reći koliko vaša usluga košta. Neki su mi platili i pozlatili.
Uglavnom tekst se ne odnosi na nas. Ako malo pogledate ponude za posao u inostranstvu, svuda, ama baš svuda piše kolika će vam biti plata, što je slažem se najvažnije. Uostalom okvirno se zna kolika je plata za koji posao. Ako radite samostalno, ili kod kuće onda treba da ste konkurentni.

@(Aman.... part two, 7. oktobar 2012 16:24)

A šta ako sam ja konkurisao u 5 firmi i ne želim da gubim vreme na drugi ili 3-ći krug razgovora u ostale 3 firme, znajući da one 2 nude najbolje uslove? Uštedeo sam vreme i sebi i tebi. Ili poslodavci vole da gube vreme na razgovore sa 10-tinama kandidata. Onda lepo izbacite sve vaše normative u oglas, taksativno, i nema smaranja po tim pitanjima! Ne, ovako, ti ćeš izabrati klinca, koji je pun entuzijazma i kome je to prvi posao i koji nema pojma koliko treba da bude plaćen za svoj rad!

Ne slažem se sa savetom br.1 "ne pitati za platu..." pa šta trebamo raditi na dobrovoljnoj osnovi,misli da bi radnik trebao početi više ceniti sebe,jer dok se to ne desi da se prvo pita za platu poslodavci se neće opametiti a radnie će i dalje tretirati kao stoku,neće ih plaćati redovno,kao ni doprinose.Zato po meni cenite sebe,prvo pitajte za platu a onda uopšte odlučite da li ćete raditi u toj firmi.CKTNR

kakvo je danas doslo vreme,bojim se da necu ni doci u priliku da poslodavcu postavim pitanje...

Ne pitajte za platu i beneficije !?
Samo jedan mali savet svima koji traze posao . Poslodavac koji dobro tretira svoje zaposlene se obicno ponosi time , i sam ce vam reci koje su dobre strane posla . A ako se to krije , onda to ne mirise dobro i bolje potrazite posao na drugom mestu . Cak i ako ste ocajni za posao , ovi sto kriju, vam sigurno nece umanjiti taj ocaj ...

Po ovoj logici je dobar savet poslodavcima:
Najgora pitanja koje moze da postavi poslodavac radniku koga bi da zaposli:
Sta vi znate da radite, sta ste radili, da li bi redovno dolazili na posao, da li bi na vreme dolazili na posao...

@(crazy processor, 6. oktobar 2012 19:18)

Trebalo bi da upgrade-ješ procesor. A zašto?
U principu se slažem da bi pretpostavljeni trebalo da bude sposoban da proceni da li neko zna ili ne zna da radi posao.
Ako pričaš o Srbiji - piši propalo, uglavnom sve poltroni i saplitači, moraš da imaš oči na temenu i 6 čulo da provališ kad će neko da ti smesti. U takvom ambijentu zaboravi da će neko da procenjuje tvoj rad, da te predloži za povišicu ( probija se budžet )ili, ne daj Bože, napredovanje ( po sistematizaciji nije planirano ).
Za svetske firme nemam pojma ali pretpostavljam da nije mnogo daleko od ovoga ovde.

uputstvo za "kako postati rob" ...

najveci problem naseg naroda je u tome sto kada ne primi platu, on i dalje trpi umesto da uzme motke, razlupa fabriku, napravi gazdi visemilionsku stetu ... tada radnike niko ne bi zafrkavao ...

Mislim da Vam je u ovoj zemlji sve jedno kakava pitanja postavljate. Jer maltene ni jedno od vasih pitanja i uslova nikada nece ispostovati. Ipak mi zivimo u Srbiji, a ovi nasi posodavci su robovlasnici i mogu da Vas odbace kad god to pozele. Ovo pisem iz licnog iskustva i ako sam pre tog dobio sve pohvale a onda samo posle mesec dana otkaz me je cekao kada sam dosao sa odmora! Tako da me za kompanije vise nije briga, da radim ko konj a da se neko drugi bogati na mojim ledjima.
Pozdrav

Naravno, jednom rijecju: ne smijes pitati za svoja prava, budi rob bolesnim ljudima, ne pricaj puno. Ne bih zelio da radim u nekoj takvoj firmi.

Čemu ovakvi saveti i upozorenja? Valjda im trebaju poslušne naivčine bez kapaciteta i samopouzdanja-za driblanje, da prihvate sve bez pogovora i budu zadovoljni. Gomila nadobudnih, frustriranih i ispraznih menadžera, posebno HR-ova ! Kada ne bi bilo ovolikog haosa i tražnje za radnim mestima kojih nema, bili bi obični nikogovići. Čast izuzecima ali ih je vrlo malo...

Mislim da su ovi saveti dosta dobri za ljude koji apliciraju na poslove u razvijenijim drzavama. Prema tome ne verujem da su prilagodjena za srpsko trziste, s obzirom da je glavni problem ljudi plata, koja nije redovna, koja je u vecini slucajeva smesno mala, i gde mnogi ljudi nisu prijavljeni. Tako da ako se postave ova pitanja kojima se osigurava da ce vas tretirati kao ljude, onda ne vidim sta je u tome lose.

Sto se tice recimo Amerike, posto ovde zivim, situacija je drugacija. Imao sam dosta intervjua i nikada mi nije palo na pamet da pitam za platu. Zasto? Prva stvar na osnovu mog iskustva , oni ce dati svoju procenu o tome kolika bi moja plata trebala da bude. Neke kompanije pitaju pre intervjua u aplikaciji koliko ocekujete platu za tu poziciju, i onda ako stavite odredjeni iznos i oni vas pozovu, nema potrebe da pominjete vise platu, jer ce biti najmanje taj iznos koji ste vi naveli. U slucaju da se njihova ponuda ne poklopa sa vasim minimumom, onda ta kompanija nije za vas. Druga stvar, novac nije najvazniji parametar kada birate kompaniju. Jako je bitno na kakvim projektima ce te raditi, koliko ce te nauciti na toj poziciji, i pre svega da vam se i kratkorocni i dugorocni planovi podudaraju.Ta su recimo pitanja dosta dobra da postavite na razgovoru.S obzirom da kapitalisticke kompanije uglavnom gledaju njihov interes na prvom mestu,jako je bitno da imate vise opcija, tako da onda vi budete oni koji odlucujete i koji se mozete onda cenkatati da bi vas oni privukli.

po ovome članku najbolje je da pitate, a jel mogu ja za džabe da radim

Biti preduzetnik u Srbiji!! E to ću biti ja, sigurno neće biti lako, radiće se punoooo više od "normalnog" radnog vremena, ali biću svoj na svome, i živeću solidn!!! Da radim za minimalac od 20ak hiljada, i da me neko maltretira i zarađuje stotine hiljada na meni, ma ćao!!!

Ma dajte ljudi, na svakom razgovoru za posao u Srbiji oduvek i pre pet godina i sada u Nemackoj na prvom razgovoru se o svim tim pitanjima diskutuje.Ja sam imala iskustva da oni sami sve to sami prvi kazu a ako je mene jos nesto zanimalo, uvek sam bila slobodna da to i pitam.Naravno nisam imala nikakvih problema zbog toga.Za sta je uopste razgovor o poslu.

Znaci, ne smem da pitam nista sto je u domenu mojih prava, vec samo da primim k znanju moje obaveze. To je potpuno bezveze. Prava i obaveze postoje u slucaju obe strane. U stranoj firmi ce vam sve biti jasno predocenonu startu, tako da ne morate ni da pitate. Jedino kod nas je sramota pitati za platu, slobodne dane, godisnji odmor, a onda ko vam je posle kriv - radite kod privatnika uz maksimalni mobing, tesko psihicko maltretiranje, izivljavanje i iskoriscavanje za 30.000 dinara, subotom,drzavnim praznikom, ponekad i nedeljom, a o godisnjem odmoru mozete samo da sanjate, bas zato sto na vreme niste definisali obostrana prava i obaveze i stavili ih "crno na belo" u Ugovor.

Predlog ali ne i savet buducim kandidatima - na opasku : da li imate nekih pitanja: u duhu reciprociteta ocekujem vasu ponudu, s moje strane je sve receno.
1. ne pristajati na probni rad duzi od mesec dana
2. ne pristajati na volonterski rad duzi od mesec dana (uz placen prevoz, osiguranje za vreme trajanja volonterskog rada i naknade za topli obrok
3. ne pristajati ni na kakve uslove koji nisu u skladu sa Zakonom o radu.
U suprotnom se podsticu moderni eksploatatori tipa poznatih tajkuna i lopova.
Nije resenje dozvoliti izrabljivanje za kvazi platu od 200 - 300 evra mesecno jer se na taj nacin pada sve nize - dugovi, krediti, zaplena imovine,depresija, suicid.

Razgovor za posao?

Sve tacke osim prve su ok. Plata? pa naravno da se mora pitati ako ne pitas onda si slabog samopouzdanja i bezvredan, i ako postoji kolektivni ugovor o tom radnom zadatku postoje mnoge cake poslodavaca koji to uskracuju

Radio sam u privatnoj firmi (ne radim vise nigde) u kojoj je radno vreme bilo od 8 do 16 casova, bez pauze. Smatralo bi se nepristojnim ako bi se izlazilo pre 18, a najcesce se ostajalo do 20 casova pa i duze. Naravno nismo morali da pitamo za dozvolu da dodjemo i subotom. Daj Boze posao svima a sacuvaje me Srpskih gazda i poslodavaca a narocito headhuntera.

OVO SU OVDE ZAISTA PONIŽAVAJUĆE UPUTE O PREGOVORIMA ZA POSAO.
Nemojte se samo na ovaj tekst ograničavati , nije baš najbolji, da ne kažem – ponižavajući je.
Na internetu možete naći guglovanjem ako postavite pitanje „Salary negotiations“ veoma mnogo odgovora.
To je psihologija pregovaranja koja se treba naučiti.
Skinite ih u Word datoteke i proučavajte ih i sistematizujte.
I naučite kako se pregovara, to je teško i često puta ponižavajuće.

Ja ih pitam sve sto smatram da je pametno pitati, ne vidim poentu u sopstvenom snishodljivom postavljanju na bilo kom razgovoru za posao, ako cu posao dobiti tako sto podvijem rep, takav mi posao, a ni zivot nisu potrebni...

Pa ovo nije ništa, za ovo:

http://www.razvoj-karijere.com/news/sta-nikada-ne-bi-trebalo-da-kazete-svom-sefu

1. Kada se izgovori šta nije ispravno, potrebno je navesti šta jeste.
U ovom tekstu piše šta ne pitati. Nije navedeno šta pitati pa dolazim do zaključka da je najbolje ništa ne pitati što je u suprotnosti sa napisanim.
2. Ta nepisana HR pravila, propisana od ne obrazovanih ljudi, dovode do toga da će se svi isto ponašati na razgovoru i svi na isti način 'ćutati'. Kod nas u Srbiji u HR-u većinu čine plavuše koje su do tog radnog mesta došle na njima poznat način. Imamo situaciju da na mestu gde treba da bude psiholog, radi neko ko bi pod hitno trebao posetiti psihologa. Retke su firme koje imaju kvalitetnu i obrazovanu osobu u HR sektoru, većina posluje po ovakvim i sličnim savetima sa interneta.

"Kad potpisete ugovor na 3 meseca, potpisali ste ugovor na 3 meseca", molim vas da mi kazete da li bi neki poslodavac na Zapadu ovako odgovorio na pitanje o ugovoru...Sigurno je da ako se vec na razgovoru osetite neprijatno, sigurno ce vam tako biti i kad krenete da radite. Bar mene taj osecaj nikad nije prevario.

Ne slazem se da treba cekati pre nego sto radnik postavi neka od ovih pitanja. Sta ako i ima samo jedan razgovor?

@Aman i ostali koji insistiraju na "ovo je prvi interviju". Pa koliko bi hteli, 20 razgovora? Programer sam, promenio sam nekoliko firmi, bio na mnogo razgovora i UVEK su me na prvom pitali koliku platu trazim. Ako je doslo do drugog razgovora, to je bilo na temu - kada mogu da pocnem. I nema vise.
Inace na tom prvom su me znali svasta pitati, u jednoj firmi me je zena koja je vodila razgovor pitala sta sam u horoskopu, jel zivim u svom stanu, gde izlazim. moji drugovi su zakljucili da ona u stvari trazi muza! :)

Normalno je ne pitati ako ti poslodavac prethodno iznese opis posla (podrobnije - ne povrsno kao u konkursu), radno vreme (svi smo toliko inteligenteni da znamo da ako mora da se ostane i zavrsi posao - ostacemo bez pogovora, jer taj hleb treba da jedemo), godisnji odmor (to ne bi trebao da obrazlaze, ali ovo je Srbija)... Nakon toga pitajte me sta Vam je nejasno iz CV.

U slucaju da to ne bude tako (nikad i nije bilo, dok sam je konkurisao) pitaj sve sto ti nije jasno. Kad te prime i ostajes po 15 sati, bez plate ili sa 15.000, bez odmora (zakonski), izgubili ste vreme i ti i poslodavac, s tim sto je njemu bolje nego tebi.
Raznorazne HR agencije stvaraju idiotsku sliku zaposlenog. Idealan kandidat bi trebao da bude glup, nem, singl, nikako stariji od 30-ak, 24 sata na raspolaganju, nema svoj zivot ...

na mom poslednjem razgovoru za posao, kad mi je intervjuer ispricao sve i pitao sta je mislio da me pita i kad sam pristala na uslove, pitao me je vas ne interesuje plata? znam da je zarada u toj firmi dobra i zavisi najvise od zaposlenih, pa nisam ni potezala tu temu.

Ovo je clanak kopiran rec po rec iz Forbes-a.

Najvaznije je da se uvek gleda samo svoj interes a nikad firme jer svaka firma gleda samo svoj interes i odrecice se radnika kad god misli da joj to odgovara , drugim recima gledajte samo najbolje za sebe !

Nemojte ni slucajno da pitate za platu. Pa kao da ne znate da je vecina poslodavaca u Srbiji uopste ni ne isplacuje. Podrazumeva se da cete raditi besplatno.

Nisam nikakav giga mega strucnjak koji postavlja uslove , vec obican radnik, zaposlen u jednoj firmi u Londonu. Pripadam srednoj klasi kao i najveci broj ljudi u Engleskoj i do sada sam promenio 3 firme. Kad god sam se zaposljavao uvek je sledilo pitanje kolika je plata. U toku tog razgovora uvek sam saznao koliko dana traje godisnji i kako je organizovan. Svako ko se zaposljava u Engleskoj zeli da zna da li je radno vreme felksibilno ili ne zbog dece i odvozenja u obdaniste. Takodje sam poslodovac kaze o prekovremenom radu,da li ga ima i koliko se placa ,pa cak kaze i koliko on placa porez na taj jedan sat mog prekovremenog. Sve ove stavke i jos mnogo drugih stoji u ugovoru o radu pa radili vi kao kasirka u mega marketu ili bili vrhunski strucnjak. U Srbiji je postalo normalno da radite 10 sati dnevno.U Engleskoj, poslodovac izbegava prekovremeni rad jer je njegov porez ogroman. Ukoliko se cak i desi da je potreba posla takva da neko mora ostati duze, to mora biti potpisano u ugovoru o radu. Da ne pominjem pauzu za rucak koja je ovde obavezna i nema te sile koja vam moze oduseti pauzu za rucak. Sve se prekida i rad se nastavlja posle pauze. Toliko o imperijalistickoj Engleskoj.

Nidje veze!

Ozbiljan poslodavac ce vam sigurno u razgovoru reci i kolika ce vam biti plata i pitati da li je to za vas prihvatljivo u slucaju da vas prime. Isto tako ce i reci kakvi su uslovi rada, koje je radno vreme itd. Na zapadu je to jednostavno tako dok se kod nas uvek pravi neki problem oko toga. Sve se obavija nekim velom misterije i na kraju kada sav srecan dodjes da potpises neki tamo "ugovor" (kojim u stvari prihvatas da budes rob) shvatis da je ipak trebalo da postavis to "sramotno" pitanje vezano za platu.

Najosnovnije pitanje je radno vreme i plata ! Ako mu odgovaram po kvalifikacijama, primice me.Jedino je nezgodno pitanje oko bivseg posla,kolega sa posla ,i naravno bivseg poslodavca. E,ako se tu izvucem sa dobrim odgovorima,dobijam posao.Ne treba puno ni hvaliti,ni kuditi...ne znam, ima poslodavaca kada se to potegne da su jako sujetni !

Budalastina.....ali tako to ide...

Ne sme se pitati za platu, za uslove i obaveze, za penziono osiguranje i doprinose. Pa sta smem da ga pitam, osim kako je? Ili pak i to treba da pretpostavim da kad vec radi tu je vrlo dobro. Pa jbt

Zivim i radim u inostranstvu. Pitanje o plati i benificijama je obavezno. Mozda se to ne pita kod robovlasnika GAZDA MISKA, ali u civilizovanom poslovnom okruzenju to je sasvim normalno i logicno pitanje.

Strasno sta smo docekali,ljudi su roba i sve je vaznije od coveka.Posle se cudimo zasto su neke kompanije pozeljne za zaposljavanje.Samo one koje misle na zaposlene su i uspesne jer njihovi zaposleni zele kroz vece zalaganje da se oduze kompaniji.Kod nas u feudalizmu toga nema,ti si ovde da radis a ne da mislis.

Da ne pitam za platu? Boze, gluposti.

Ma nemoj! Da li je poslodavac neko bozanstvo mozda, pa mi ubogi radnici (citaj robovi) ne smemo nista da pitamo sto se odnosi na nasa prava? Bila sam na mnogo razgovora za posao i ne zna se ko je gori, nadobudni menadzeri i HR-ovi u velikim kompanijama ili ovi domaci bahati privatnici sa tri razreda osnovne skole. U svakom slucaju si kao obican covek koji bi samo da radi i zivi od svog rada ponizen i ponisten u ovoj nedodjiji.

Primarni motiv za rad je plata. Ako poslodavac ne zeli da razgovara o plati, to znaci da je nece isplacivati na vreme, da ce potkradati svoje zaposlene, zanemarivati uplatu doprinosa i na razne druge nacine ponizavati zaposlenog. Neverovatno mi je da se pokusava nametnuti kultura u kojoj zaposleni treba da uziva u tome sto ga neko vara i potkrada, a jos neverovatnije mi je da se to i zapatilo u jednom sloju ljudi (koji mahom nemaju materijalnih briga, vec rade iz istog razloga iz kojeg odlaze na fejsbuk - da lece komplekse). Ostavite na miru nas koji radimo za nasusni hleb i nemojte tiraniju lopova pretvarati u pozeljan poslovni model, jer ce jednog dana nastupiti stanje poznato kao igracka-placka.

Treba da igraš tačno onako kako kapitalista svira inače nema bona... Da se razumemo, ovo je sve tačno, ali zašto je ovo ovako? Zar ne bi bilo normalnije da se čovek buni protiv ovakvog ss kodeksa, nego da objavljuje kako da ne pitaš ono što te zanima? Nisam pitao da u pitanjima ima išta ružnog i neiskrenog, zbog čega bi se onda neko dodvoravao jednom profitom opterećenom psihopati koji neće primiti čoveka koji je pošten i zna svoj posao zato što je pitao jedno od ovih pitanja? Šta je sa pitanjima poslodavaca tipa "planirate li da imate decu"?To je u redu?