Zašto su tate bitne?

Zar je za to bila potrebna studija?
To se odmah oseti cim se postane tata, i to za dzabe.

Lep tekst. Da nam malo skrene paznju da nije posao najbitniji i da posvetimo vise paznje deci.

Ne mora da znaci, nekada je zivot bolji bez oca. Ja nikada nisam imao oca, nikada ga nisam ni interesovao, dok je on bio uspesan i imao platu s kojom je mogao da mi obezbedi vise nego dobar zivot. Imam samo majku, i ona mi je primer za sve u zivotu. Ona me je lepo vaspitala i ucila kako da budem dobra osoba. Nikada nista lose nisam uradio, za sta bih se kajao, naravno, kako nju ne bih povredio. Sada sam uspesan biznismen, imam kompaniju, iskreno, depresivan jesam, mozda sto ne mogu da nadjem srodnu osobu u svom zivotu, jer sve gledaju novac, itd. Uglavnom, nisam tatin sin, koji je navikao sve na gotovo, za sve u zivotu sam se izborio, i tako ojacao psihicki. Volite svoje roditelje, kada vam pokazu paznju i ljubav, u mom slucaju, moja majka je HEROJ! VOLIM JE NAJVISE NA SVETU! :)

Preistinit tekst!!! Pisem to iz ugla deteta... Sve je ***eno tacno... Nemojte nikada biti kao moj tata :(

Meni je otac pruzio svu ljubav i paznju i ulio mi je sigurnost u sebe jos od malih nogu. Posvetio se meni onog trenutka kada je shvatio koliku razliku moja mama pravi izmedju mene i starije brata.

Tako ja sam ja odrasla okruzena ljubavlju i paznjom i tek sam u tinejdzerskim godinama prvi put primetila koliko nemam majcinske paznje u svom zivotu.

Hvala ti, tata :)

Preistinit tekst!!! Pisem to iz ugla deteta... Sve je ***eno tacno... Nemojte nikada biti kao moj tata :(
(Marko, 20. jun 2012 11:44)

Meni su zbog ove slike i teksta zasuzile oci :( Otac sam deceka od 4 godine i trudim se da sto vise vremena provedem sa njim u igri. A mene je otac ostavio kad sam imao 6 god. i , bas mi je falio ali , zivot ide dalje. Pozdrav svim tatama

Eh te studije i istrazivanja. Do juce majka, danas otac a sutra, posle nekog istrazivanja ce opet majka biti vaznija. Ja mislim da je to sve individualno i ide od porodice do porodice.

Ja obozavam da gledam fudbal sa mojim tatom! :)

Sto ce reci, bitno je da dete ima i mamu i tatu, a ne tatu i tatu ili mamu i mamu. Da bi se dete normalno razvijalo potrebni su roditelji oba pola. I naravno ljubav. Inace, ja sam roditelj i tata jedne divne devojcice, iako joj nisam bioloski otac. Svoju suprugu sam upoznao kada je cerkica imala 6 meseci. Njen bioloski otac nikada nije hteo ni da je vidi. Dete sam zavoleo na prvi pogled. Ne mogu vam opisati njen osmeh i ispruzene rucice kada me je prvi put videla. I moji roditelji je obozavaju i smatraju je svojom unukom i presrecni smo sto je ona deo nasih zivota. Najbitniji deo!

Ako sam dobro shtavio, psiholozima i ostalim istrazivacima bile su potrebne decenije i decenije istrazivanja da shvate da su i ocevi vrlo vazni za razvoj deteta ????!!!!!!
Ja bi sve njih grupno vratio i prvi osnovne, pa ajd sve ispocetka.

@ DP

"Nikada nista lose nisam uradio, za sta bih se kajao, naravno, kako nju ne bih povredio." na tvom mestu bih dobro proanalizirala ovu recenicu - sta ona znaci? Ona znaci da ti nista lose ne bi radio 'naravno da mamu ne bi povredio' a ne sebe samog. Ti nisi sebi na prvom mestu, vec je tvoja mama. Zamena uloga je cest slucaj kod disfukcionalnih porodica i ostavlja dubok trag na zivot deteta koje je bilo prinudjeno da zameni uloge i tako ostane uskraceno za zadovoljenje svojih najvaznijih potreba i u detinjstvu a i na dalje, jer je nauceno da su potrebe roditelja vaznije. Taj roditelj uglavnom sebe predstavlja kao veliku zrtvu i to uvek zbog deteta, ne daj Boze zbog svojih sopstvenih izbora i gresaka, pa se teret istih svaljuje na dete. Elem, meni je trebalo 3 godine terapije sa psihologom da razresim zavrzlame u svojoj dusi u vezi sa mojom porodicom, ja sam svojoj majci bila majka posle razvoda mojih roditelja, ali svest o tome mi mnogo pomaze danas u otkrivanju sebe stvarne, a ne sebe kako me je majka skrojila za svoje potrebe.

Prepoznala sam sebe u tvojoj poruci, pa ti eto pisem, i toplo preporucujem da nadjes dobrog psihoterapeuta, naravno ako si spreman da neizmerno volis sebe i da stavis sebe na prvo mesto u svom zivotu. I da, otac je jako bitan, njegova uloga je drugacija od majcine, i koliko god da je majka dobra kao majka, ona nikad ne moze biti i otac. Iako je moj umro dok mi je jos trebao, sasvim dovoljno secanja i lepih i mudrih reci mi je ostavio u amanet.

Draga Zorice,
Sa istih pozicija kao ti (udovica sam i majka tinejdzera) upucujem ti podrsku. Sta god radile, nemoguce je zameniti oca, pametnog i ostvarenog, koji voli svoje dete i bavi se njim. Jedina uteha je sto nismo same, jer nazalost, i mnoge druge zene ciji su muzevi zivi i zdravi su u slicnoj poziciji.Dakle, polako, nesebicno, licnim primerom gajiti dete. Neminovno je zrtvovanje, ali biti svestan toga i ne upadati u patetiku. Pa sta bog da.

Kako nadomestiti Tatu ako sam samohrana majka a otac vise nije sa nama na ovom svetu.. jel treba po svaku cenu da nadjem Oca za dete?

Kako se izboriti sa nedostatkom oca kod deteta koje je oca izgubilo a znamo svi da su detetu potrebna oba roditelja....?

Odlican tekst!

Bitna su oba roditelja i to ne treba razdvajati. Majka razvija osjecajnost i briznost dok otac uliva i daje sigurnost i snagu volje. Valjda je to tako kod svih jedinki. Danasnji svijet ide u pogresnom pravcu jer sve vise zena zele djecu bez supruga, sto je po meni vrlo sebicno i egoisticno. Ne treba djetetu uskratiti ocinjsku ljubav. Porodica je osnovna celija svakog drustva i trebamo se truditi da je ocuvamo kako bi imali zdravu onladinu i zdravo drustvo.

Sve na svetu rodio je - tajka!
:)

Porodica se ponaša i funkcioniše kao i svaki uređen sistem. To podrazumeva hijerarhiju u kojoj se znaju i ovlašćenja i odgovornosti. Ta hijerarhija grupe je odavno prepoznata u životinjskom svetu, čopori vukova, rojevi pčela itd da ne nabrajam. Tako uređen sistem porodice postoji i kod ljudi na nižem tehnološkom razvoju. Industrijska revolucija je donela otuđšenje porodice kao osnovne ćelije svakog uspešnog društva. Danak smo platili i tek će mo ga platiti zahvaljujući negativnom uticaju masm medija. ZATO JE VEOMA VAŽAN ODNOS RODITELJA PREMA DETETU, POSEBNO OCA "ALFA" - "VOĐE" ILI KAKO GOD GA NAZVALI KOJI UTIRE PUT VASPITANJU I POSTAVLJA PRAVILA PONAŠANJA. NA ŽALOST PORODIČNO VASPITANJE JE ODAVNO U KRIZI!!!!

Provodim dosta vremena sa svojom decom (svaki trenutak kada nisam na poslu) i potpuno mi je jasno koliko veliku odgovornost imam u njihovom vaspitanju i formiranju kao licnosti.

Sin me svemu vidi kao model ponasanja, preispituje moje postupke i tako odredjuje svoje stavove.

Najbitnije je u svakom trenutku pokazati neizmernu ljubav i sve ostalo (disciplina, ukor, molba, ucenje, igranje) je detetu lako prihvatljivo.

@ DP
Ja sam bas kopija tebe osim sto meni odgovara da sam sama. Kad sam sama mogu da imam los dan ili sedam dana, ali ne i da padnem u veliku depresiju pa da ne mogu ustati iz kreveta.
A moj otac je udarao moju mamu pa ko zna sta je to ostavilo u mojoj psihologiji. Da sam srecnija sama?
Imaju ocevi velikog uticaja na samopouzdanje, naravno, za to ne trebaju naucna istrazivanja.

Moj otac je umro kad sam imao 9 godina, a sestra 4. Mama nas je sama podizala, nikad se više nije udala zbog nas dvoje, jer je možda bila svjesna da je ovako za nas troje najbolje. Mnoge očeve riječe su mi duboko urezane u sjećanje. I danas, poslije dvadeset i nešto godina od njegove smrti, sjećam se kako me na parkingu učio da "vozim" auto ili kako mi je dao savjet “ ko te prvi udari, odmah mu vrati”.
Nedostatak oca osjetio sam kod manjka samopouzdanja, osjećaja sigurnosti i dodao bih nedovoljnog poštovanja samog sebe, jer mislim da otac to sve može da pruži. Materijalna i finansijska podrška je naravno jako bitna od strane oca, nikad nisam kukao zbog toga što u mom slučaju nije tako, al' navodim na bitnost oca u životu. Realnost da je većini mojih jarana upravo otac ili otac i majka zajedno pomogli, kod kupovine stana ili auta.
Otac i majka su podjednako važni u životu, i to je prirodno, a koliko je otac bitan možda govori činjenica da i danas kad gledam slike mog oca, plačem isto kao onog dana kad je umro. Zato poruka svima da vole svoje očeve i majke, a samohranim majkama glavu gore, život ide dalje.

Sto ce reci, bitno je da dete ima i mamu i tatu, a ne tatu i tatu ili mamu i mamu. Da bi se dete normalno razvijalo potrebni su roditelji oba pola. I naravno ljubav. Inace, ja sam roditelj i tata jedne divne devojcice, iako joj nisam bioloski otac. Svoju suprugu sam upoznao kada je cerkica imala 6 meseci. Njen bioloski otac nikada nije hteo ni da je vidi. Dete sam zavoleo na prvi pogled. Ne mogu vam opisati njen osmeh i ispruzene rucice kada me je prvi put videla. I moji roditelji je obozavaju i smatraju je svojom unukom i presrecni smo sto je ona deo nasih zivota. Najbitniji deo!
[Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net] (Tata sam, ali nisam otac, 20. jun 2012 19:40)

Ono sto me jako i istinski zanima je zasto je ovaj covek dobio 11 minusa? Ajd neko ko je lupio minus nek mi objasni...

Da se priključim diskusiji. I ja sam odrastao uz oca, ali potpuno nezainteresovanog za mene. Teško je poverovati koliko to može da bude izraženo. I kako neko može da te ignoriše godinama, a živi u istom stanu. Bukvalno ignoriše. Imaš osećaj da sa tobom nešto nije u redu. Majka moja se pravila da je sve uredu, i kao da porodica funkcioniše savršeno. Ćutiš i guraš i gledaš da ti dani prođu što bolje mogu i da ne misliš o tome. A bilo je daleko od toga. Osete se posledice i to žestoko, ali ih ja gledam kao neke životne lekcije.

Nazalost,znam mnogo vise ljudi sa losim nego sa dobrim ocevima.
Sa druge strane,vrlo mali broj ljudi znam koji se zali na majke.
Los otac:nasilan,odsutan je mnogo cesci od lose majke,al za nauk svima nama sa losim ocevima,ne ponasajte se kao svoji ocevi kad budete imali decu.
Pozdrav

@Pera, 21. jun 2012 04:34

I mene je to zaprepastilo. Mozda zato sto neki misle da je otac, a i majka samo krvna veza. Zato je toliki strah da im se ne podmetne tudje dete (da se razumemo to smatram odvratnim) i tolike price o gadnim macehama.

Otac i majka su oni koji odgaje, vole daju fizicku, psiholosku i materijalnu sigurnost. Ovaj covek je izuzetan, zavoleo je zenu sa tako malim detetom, zavoleo dete i jeste mu tata. Neki put mi se cini da je nekima lakse uzeti i zavoleti kuce sa ulice nego "tudje" dete. Mislim da to vise ima veze sa ljubomorom na partnerovu proslost i postojanje ljubavnog zivota i pre nas nego sa samim detetom kao i sa ego-tripom da se ja razmnozim.
Sama sam odrasla uz na infantilan nacin sebicnog oca. Voli on nas, ali je veoma cesto svoje i najmanje potrebe stavljao ispred sestrinih i mojih. Sto vise odraslih koji iskreno vole neko dete to je izvesnije da ce ono odarsti u emotivno zdravu osobu.

Veoma poucan tekst! Oba roditelja su bitna, ali iz iskustva znam da je otac neko ko daje sigurnost porodici a posebno deci, tako da su ocevi putokazi ka buducnosti...

ovo je jedna istinita sto sam cuo od prijatelja. Oca i kcer je napustila majka i on je imao ulogu mame i tate pa je pita : ko ti je mater? a ona njemu : ti tata!!!

A sta da se radi kad majka NE DOZVOLJAVA da otac ima bilo kakav uticaj na decu? Mozda je moj slucaj unikatana, tek zena apsolutno ne dozvoljava da moja deca bilo sta uce od mene. Trzavice su pocele kad sam zeleo da deca znaju srpski (zivimo napolju) i da imaju kontakta sa svojim rodjacima u Srbiji (babe, dede, braca itd). Iako je srpkinja odrasla u Srbiji, Srbiju mrzi vise od svega na svetu (nije bila tamo nikako od kad smo se odselili) i tako je pocela prica. Deca mi otvoreno kazu da bi htela da budu sa mnom ali da se plase nje jer im preti svim i svacim. Razmisljam i o razvodu kad bi kako tako mogo da na njih imam uticaj ali se plasim da lek ne ispadne gori od bolesti...

Od kada je sveta i veka ocevi su bili najvazniji za odrastanje deteta. Majke su uvek vazne do oko 7. godine a potom ocevi uvode decu u svet realnosti. To je sasvim prirodno. Naravno ne treba iskljucivati majke iz roditeljstva, ali njihov uticaj je kroz odrastanje deteta sve manji. Ovo je odlican tekst i bas mi je drago da se neko ozbiljno pozabavio ovom temom, jer nazalost u drustvu postoji uvrezeno misljenje da otac nije potreban. Cesto ga iskljucuju iz starateljstva, pogotovo posle razvoda, pa zato imamo sve agresivniju i emotivno praznu omladinu. Majke nikada ne mogu da nadoknade vazan uticaj oca. O uticaju oca na razvoj deteta jako lep rad je napisao prof. Stajduhar sa Filozovskog fakulteta u Rijeci-moze da se pronadje na internetu. Jos jednom hvala za odlican tekst.

Ono sto me jako i istinski zanima je zasto je ovaj covek dobio 11 minusa? Ajd neko ko je lupio minus nek mi objasni...
(Pera, 21. jun 2012 04:34)

Evo, ja sam stavio minus jer me smorila prva rečenica o mami i mami i tati i tati. Priča koja je usledila je skroz kul i za svaki primer, ali je kvari ta prva rečenica. Jednostavno joj nije mesto tu. Nekad se minus ne daje jer se hejtuje nešto, nego jednostavno ako nam se nešto nije svidelo. Opet, za drugi deo komentara svaka čast, ali nije morao da meša gejeve tu, dosta nam je priča o njima.

@Sta dalje?

Sto cekas dalje da ne razgovarate i da se ne dogovorite to ti je gore. Deca nemaju druge roditelje nego vas dvoje. Vi tu imate mnogo vise izazova obzirom da zivite kao stranci. Nadjite neki kompromis, razgovaraj sa njom otvoreno, bez nametanja i vidi sta je po sredi. Mislim da se ona jezivo plasi da bi je prisiljavao da se vratite, a ona to ne zeli. Odluke da se negde ode ili da se vrati su zajednicke odluke (ako je o paru rec) i ne mogu se nametati drugom. Vi ocigledno niste imali zajednicki dogovor sta od tog odlaska ocekujete.
Kod nekih ljudi sam primetila da njihovo snalazenje ili ne snalazenje u stranoj sredini (mislim na psiholosku adaptaciju na novu sredinu) ide na racun porodice. Mrznja je u nacelu glupo osecanje, ne verujem ja da ona mrzi Srbiju, pre ce biti da ne voli nacin zivota na Balkanu, i tu nije jedina znam mnoge i muskarce i zene koji su istog misljenja. Mnogo njih je otislo ne samo zbog para, vec sa namerom da napuste tu sredinu. Ja sam odlucila da se ne vracam, ali kada sam otisla bila sam solo.

Ako su ti deca socijalizovana u tom drustvu, nemoj im praviti konfuziju u glavi, ne dajuci im ni tamo ni ovamo. Jezik i kultura iz koje su roditelji treba da se nauce, to je bogatstvo vise, kontakti sa porodicom, pre svega ovde mislim na babe i dede (jer su oni najblizi) treba da se odrzavaju, a koliko ce ti se deca druziti sa ostatkom familije, pa to ti ne bi bilo idealno ni da zivite u Srbiji.

Pocnite da razgovarate i to odmah.

Tata je jedan, mama moze da bude bilo ko...

Kako su krenuli sa pricama da su zene na ovoj planeti sve manje bitne(to se da zakljuciti po mnogim stvarima), nece me zacuditi da uskoro procitam da ustvari ocevi donose decu na svet, a ne majke! o.O

(Ona, 22. jun 2012 08:30)

Hvala ti na komentaru. Nije mi bila namera da ovo ispadne forum za resavanja nasih (mojih) problema, nego cisto da skrenem paznju da postoje i takvi slucajevi (retki mozda) gde majka smatra da je uloga oca samo da fizicki izvrsava njene planove o podizanju dece bez dozvole ikakvog savetodavnog uplitanja. Drugim recima, danas je vozis na klavir, bez obzira na to sto mozda kao muzicar znam da nema nikakav talenat za klavir...

Pitanje odnosa sa Srbijom je nerelavantno za ovaj forum ali kad smo vec tu, ne vracam se ni ja tamo (daleko od toga) niti volim tamosnji stil zivota. Ipak, sa Srbima koje sretnem ovde prvo pricam srpski dok u sopstvenoj kuci moram strani jezik. I zabranjivati bilo kakav kontakt sa bilo kim ko zivi u Srbiji ipak ima malo toga sa adaptacijom ili ne na novu sredinu. Po sredi je neka teza patologija koju razgovori nece da rese.

Izvinjavam se administratoru i ostalim komentatorima za malo off-a
Jezik: Od jezickih pedagoga od drzavi u kojoj zivim sam cula da deca treba da uce jezik od onoga koga dobro govori. To je bilo i moje misljenje jer je nekako blizu zdravoj pameti. Dakle ako nisu dvojezicna kao vasa (oboje ste Srbi) onda lokalni jezik u skoli i u drustvu, a u kuci srpski. Ne mozete ih vi uciti strani jezik kada ni vama nije maternji.
O vaspitanju dece, vrednostima koje su nam vazne ili ne se razgovara pre nego se ona rode. Nazalost mnogi su neiskreni (musko i zensko bez razlike) da bi dosli do onog sto hoce (imam nazalost licno iskustvo sa tim). Ja sam pristalica da deca treba i ono ekonomsko i ono emotivno dobijaju podjednako i od oca i od majke. Dve razlicite osobe unose razlicite kvalitete u njihov zivot. Sto se uloge oca tice to je jedna paradoksalna tvorevina patrijahalnih mentalite gde su te uloge striktno podeljene. Uvek sam se pitala sta ako se nekom od njih nesto desi, razboli se, umre, pogine. Mislim i to je zivot. A deca emotivno odvojena od drugog roditelja. To je sljakalo pre kad su ljudi ziveli u zadruznim domacinstvima, sa vise porodica i vise odraslih u njihovim zivotima, danas to ne moze.
Razgovaraj sa njom da vidis sta je po sredi, a mozete i potraziti pomoc od onih koji se bave tim stvarima. Ljudi traze pomoc za kola, za kucu, kad ih zaboli stomak. Zasto je ne potraziti, ako ste se sa necim takvim zaglavili, a sve ostalo je mozda u redu.

Mene mrzelo sve da citam i ja reko mozda da pogledam komentare pa shvatim o cemu se radi a ono i komentari ko sastavi dugacki

@Ona

"A moguce da je i tip licnosti koji po svaku cenu isteruje sve po svome".
Upravo tako. Zato je i promenila 3 posla za 10 godina. Svuda je htela da bude po njenom, ali to izgleda radi samo kod mene...

"Sa tim ne znam kako bih." Vidis, ne znam ni ja...

"Srecno u svakom slucaju" Hvala ti puno.

@Sta dalje?

Sad citam ponovo tvoj odgovor. Cime ti se zena bavi?

Nekada se muskarci iz lenjosti i konformizma polakome na varijantu sa zenom kod kuce, a onda neki od njih shvate komparativne mane toga (postoji i suprotna varijanta). Onima koji ne zele da se mesaju u vaspitanje dece, to je super, samo mu kazi gde da ih odvezem i boli me uvo.
Mozda bi noj trebala neke zanimacija sa strane, posao da je preokupira, ovako je njoj to karijera i prostor na kome je suverena, a ti si tu samo da pljunes pare. Tako ste se verovatno podelili na pocetku i sad se to tesko menja.
Ne znam kako da to pojasnim, otprilike kao ponasanje muskarca kad mu stavis neku primedbu na stil voznje, eksplozija, cak i da si u pravu. A moguce da je i tip licnosti koji po svaku cenu isteruje sve po svome. Sa tim ne znam kako bih. Srecno u svakom slucaju

Porodica se ponaša i funkcioniše kao i svaki uređen sistem. To podrazumeva hijerarhiju u kojoj se znaju i ovlašćenja i odgovornosti. Ta hijerarhija grupe je odavno prepoznata u životinjskom svetu, čopori vukova, rojevi pčela itd da ne nabrajam. Tako uređen sistem porodice postoji i kod ljudi na nižem tehnološkom razvoju. Industrijska revolucija je donela otuđšenje porodice kao osnovne ćelije svakog uspešnog društva. Danak smo platili i tek će mo ga platiti zahvaljujući negativnom uticaju masm medija. ZATO JE VEOMA VAŽAN ODNOS RODITELJA PREMA DETETU, POSEBNO OCA "ALFA" - "VOĐE" ILI KAKO GOD GA NAZVALI KOJI UTIRE PUT VASPITANJU I POSTAVLJA PRAVILA PONAŠANJA. NA ŽALOST PORODIČNO VASPITANJE JE ODAVNO U KRIZI!!!!

Ne mora da znaci, nekada je zivot bolji bez oca. Ja nikada nisam imao oca, nikada ga nisam ni interesovao, dok je on bio uspesan i imao platu s kojom je mogao da mi obezbedi vise nego dobar zivot. Imam samo majku, i ona mi je primer za sve u zivotu. Ona me je lepo vaspitala i ucila kako da budem dobra osoba. Nikada nista lose nisam uradio, za sta bih se kajao, naravno, kako nju ne bih povredio. Sada sam uspesan biznismen, imam kompaniju, iskreno, depresivan jesam, mozda sto ne mogu da nadjem srodnu osobu u svom zivotu, jer sve gledaju novac, itd. Uglavnom, nisam tatin sin, koji je navikao sve na gotovo, za sve u zivotu sam se izborio, i tako ojacao psihicki. Volite svoje roditelje, kada vam pokazu paznju i ljubav, u mom slucaju, moja majka je HEROJ! VOLIM JE NAJVISE NA SVETU! :)

Eh te studije i istrazivanja. Do juce majka, danas otac a sutra, posle nekog istrazivanja ce opet majka biti vaznija. Ja mislim da je to sve individualno i ide od porodice do porodice.

Bitna su oba roditelja i to ne treba razdvajati. Majka razvija osjecajnost i briznost dok otac uliva i daje sigurnost i snagu volje. Valjda je to tako kod svih jedinki. Danasnji svijet ide u pogresnom pravcu jer sve vise zena zele djecu bez supruga, sto je po meni vrlo sebicno i egoisticno. Ne treba djetetu uskratiti ocinjsku ljubav. Porodica je osnovna celija svakog drustva i trebamo se truditi da je ocuvamo kako bi imali zdravu onladinu i zdravo drustvo.

Sto ce reci, bitno je da dete ima i mamu i tatu, a ne tatu i tatu ili mamu i mamu. Da bi se dete normalno razvijalo potrebni su roditelji oba pola. I naravno ljubav. Inace, ja sam roditelj i tata jedne divne devojcice, iako joj nisam bioloski otac. Svoju suprugu sam upoznao kada je cerkica imala 6 meseci. Njen bioloski otac nikada nije hteo ni da je vidi. Dete sam zavoleo na prvi pogled. Ne mogu vam opisati njen osmeh i ispruzene rucice kada me je prvi put videla. I moji roditelji je obozavaju i smatraju je svojom unukom i presrecni smo sto je ona deo nasih zivota. Najbitniji deo!

Tata je jedan, mama moze da bude bilo ko...

Ako sam dobro shtavio, psiholozima i ostalim istrazivacima bile su potrebne decenije i decenije istrazivanja da shvate da su i ocevi vrlo vazni za razvoj deteta ????!!!!!!
Ja bi sve njih grupno vratio i prvi osnovne, pa ajd sve ispocetka.

Mene mrzelo sve da citam i ja reko mozda da pogledam komentare pa shvatim o cemu se radi a ono i komentari ko sastavi dugacki

Od kada je sveta i veka ocevi su bili najvazniji za odrastanje deteta. Majke su uvek vazne do oko 7. godine a potom ocevi uvode decu u svet realnosti. To je sasvim prirodno. Naravno ne treba iskljucivati majke iz roditeljstva, ali njihov uticaj je kroz odrastanje deteta sve manji. Ovo je odlican tekst i bas mi je drago da se neko ozbiljno pozabavio ovom temom, jer nazalost u drustvu postoji uvrezeno misljenje da otac nije potreban. Cesto ga iskljucuju iz starateljstva, pogotovo posle razvoda, pa zato imamo sve agresivniju i emotivno praznu omladinu. Majke nikada ne mogu da nadoknade vazan uticaj oca. O uticaju oca na razvoj deteta jako lep rad je napisao prof. Stajduhar sa Filozovskog fakulteta u Rijeci-moze da se pronadje na internetu. Jos jednom hvala za odlican tekst.

Zar je za to bila potrebna studija?
To se odmah oseti cim se postane tata, i to za dzabe.

Ono sto me jako i istinski zanima je zasto je ovaj covek dobio 11 minusa? Ajd neko ko je lupio minus nek mi objasni...
(Pera, 21. jun 2012 04:34)

Evo, ja sam stavio minus jer me smorila prva rečenica o mami i mami i tati i tati. Priča koja je usledila je skroz kul i za svaki primer, ali je kvari ta prva rečenica. Jednostavno joj nije mesto tu. Nekad se minus ne daje jer se hejtuje nešto, nego jednostavno ako nam se nešto nije svidelo. Opet, za drugi deo komentara svaka čast, ali nije morao da meša gejeve tu, dosta nam je priča o njima.

Kako su krenuli sa pricama da su zene na ovoj planeti sve manje bitne(to se da zakljuciti po mnogim stvarima), nece me zacuditi da uskoro procitam da ustvari ocevi donose decu na svet, a ne majke! o.O

Sve na svetu rodio je - tajka!
:)

Kako nadomestiti Tatu ako sam samohrana majka a otac vise nije sa nama na ovom svetu.. jel treba po svaku cenu da nadjem Oca za dete?

Kako se izboriti sa nedostatkom oca kod deteta koje je oca izgubilo a znamo svi da su detetu potrebna oba roditelja....?

Odlican tekst!

@ DP
Ja sam bas kopija tebe osim sto meni odgovara da sam sama. Kad sam sama mogu da imam los dan ili sedam dana, ali ne i da padnem u veliku depresiju pa da ne mogu ustati iz kreveta.
A moj otac je udarao moju mamu pa ko zna sta je to ostavilo u mojoj psihologiji. Da sam srecnija sama?
Imaju ocevi velikog uticaja na samopouzdanje, naravno, za to ne trebaju naucna istrazivanja.

@Sta dalje?

Sad citam ponovo tvoj odgovor. Cime ti se zena bavi?

Nekada se muskarci iz lenjosti i konformizma polakome na varijantu sa zenom kod kuce, a onda neki od njih shvate komparativne mane toga (postoji i suprotna varijanta). Onima koji ne zele da se mesaju u vaspitanje dece, to je super, samo mu kazi gde da ih odvezem i boli me uvo.
Mozda bi noj trebala neke zanimacija sa strane, posao da je preokupira, ovako je njoj to karijera i prostor na kome je suverena, a ti si tu samo da pljunes pare. Tako ste se verovatno podelili na pocetku i sad se to tesko menja.
Ne znam kako da to pojasnim, otprilike kao ponasanje muskarca kad mu stavis neku primedbu na stil voznje, eksplozija, cak i da si u pravu. A moguce da je i tip licnosti koji po svaku cenu isteruje sve po svome. Sa tim ne znam kako bih. Srecno u svakom slucaju

Lep tekst. Da nam malo skrene paznju da nije posao najbitniji i da posvetimo vise paznje deci.

Meni je otac pruzio svu ljubav i paznju i ulio mi je sigurnost u sebe jos od malih nogu. Posvetio se meni onog trenutka kada je shvatio koliku razliku moja mama pravi izmedju mene i starije brata.

Tako ja sam ja odrasla okruzena ljubavlju i paznjom i tek sam u tinejdzerskim godinama prvi put primetila koliko nemam majcinske paznje u svom zivotu.

Hvala ti, tata :)

@ DP

"Nikada nista lose nisam uradio, za sta bih se kajao, naravno, kako nju ne bih povredio." na tvom mestu bih dobro proanalizirala ovu recenicu - sta ona znaci? Ona znaci da ti nista lose ne bi radio 'naravno da mamu ne bi povredio' a ne sebe samog. Ti nisi sebi na prvom mestu, vec je tvoja mama. Zamena uloga je cest slucaj kod disfukcionalnih porodica i ostavlja dubok trag na zivot deteta koje je bilo prinudjeno da zameni uloge i tako ostane uskraceno za zadovoljenje svojih najvaznijih potreba i u detinjstvu a i na dalje, jer je nauceno da su potrebe roditelja vaznije. Taj roditelj uglavnom sebe predstavlja kao veliku zrtvu i to uvek zbog deteta, ne daj Boze zbog svojih sopstvenih izbora i gresaka, pa se teret istih svaljuje na dete. Elem, meni je trebalo 3 godine terapije sa psihologom da razresim zavrzlame u svojoj dusi u vezi sa mojom porodicom, ja sam svojoj majci bila majka posle razvoda mojih roditelja, ali svest o tome mi mnogo pomaze danas u otkrivanju sebe stvarne, a ne sebe kako me je majka skrojila za svoje potrebe.

Prepoznala sam sebe u tvojoj poruci, pa ti eto pisem, i toplo preporucujem da nadjes dobrog psihoterapeuta, naravno ako si spreman da neizmerno volis sebe i da stavis sebe na prvo mesto u svom zivotu. I da, otac je jako bitan, njegova uloga je drugacija od majcine, i koliko god da je majka dobra kao majka, ona nikad ne moze biti i otac. Iako je moj umro dok mi je jos trebao, sasvim dovoljno secanja i lepih i mudrih reci mi je ostavio u amanet.

Draga Zorice,
Sa istih pozicija kao ti (udovica sam i majka tinejdzera) upucujem ti podrsku. Sta god radile, nemoguce je zameniti oca, pametnog i ostvarenog, koji voli svoje dete i bavi se njim. Jedina uteha je sto nismo same, jer nazalost, i mnoge druge zene ciji su muzevi zivi i zdravi su u slicnoj poziciji.Dakle, polako, nesebicno, licnim primerom gajiti dete. Neminovno je zrtvovanje, ali biti svestan toga i ne upadati u patetiku. Pa sta bog da.

Ja obozavam da gledam fudbal sa mojim tatom! :)

Veoma poucan tekst! Oba roditelja su bitna, ali iz iskustva znam da je otac neko ko daje sigurnost porodici a posebno deci, tako da su ocevi putokazi ka buducnosti...

Sto ce reci, bitno je da dete ima i mamu i tatu, a ne tatu i tatu ili mamu i mamu. Da bi se dete normalno razvijalo potrebni su roditelji oba pola. I naravno ljubav. Inace, ja sam roditelj i tata jedne divne devojcice, iako joj nisam bioloski otac. Svoju suprugu sam upoznao kada je cerkica imala 6 meseci. Njen bioloski otac nikada nije hteo ni da je vidi. Dete sam zavoleo na prvi pogled. Ne mogu vam opisati njen osmeh i ispruzene rucice kada me je prvi put videla. I moji roditelji je obozavaju i smatraju je svojom unukom i presrecni smo sto je ona deo nasih zivota. Najbitniji deo!
[Komentar poslat sa mobilnog sajta m.b92.net] (Tata sam, ali nisam otac, 20. jun 2012 19:40)

Ono sto me jako i istinski zanima je zasto je ovaj covek dobio 11 minusa? Ajd neko ko je lupio minus nek mi objasni...

Preistinit tekst!!! Pisem to iz ugla deteta... Sve je ***eno tacno... Nemojte nikada biti kao moj tata :(

Preistinit tekst!!! Pisem to iz ugla deteta... Sve je ***eno tacno... Nemojte nikada biti kao moj tata :(
(Marko, 20. jun 2012 11:44)

Meni su zbog ove slike i teksta zasuzile oci :( Otac sam deceka od 4 godine i trudim se da sto vise vremena provedem sa njim u igri. A mene je otac ostavio kad sam imao 6 god. i , bas mi je falio ali , zivot ide dalje. Pozdrav svim tatama

Provodim dosta vremena sa svojom decom (svaki trenutak kada nisam na poslu) i potpuno mi je jasno koliko veliku odgovornost imam u njihovom vaspitanju i formiranju kao licnosti.

Sin me svemu vidi kao model ponasanja, preispituje moje postupke i tako odredjuje svoje stavove.

Najbitnije je u svakom trenutku pokazati neizmernu ljubav i sve ostalo (disciplina, ukor, molba, ucenje, igranje) je detetu lako prihvatljivo.

Nazalost,znam mnogo vise ljudi sa losim nego sa dobrim ocevima.
Sa druge strane,vrlo mali broj ljudi znam koji se zali na majke.
Los otac:nasilan,odsutan je mnogo cesci od lose majke,al za nauk svima nama sa losim ocevima,ne ponasajte se kao svoji ocevi kad budete imali decu.
Pozdrav

ovo je jedna istinita sto sam cuo od prijatelja. Oca i kcer je napustila majka i on je imao ulogu mame i tate pa je pita : ko ti je mater? a ona njemu : ti tata!!!

Moj otac je umro kad sam imao 9 godina, a sestra 4. Mama nas je sama podizala, nikad se više nije udala zbog nas dvoje, jer je možda bila svjesna da je ovako za nas troje najbolje. Mnoge očeve riječe su mi duboko urezane u sjećanje. I danas, poslije dvadeset i nešto godina od njegove smrti, sjećam se kako me na parkingu učio da "vozim" auto ili kako mi je dao savjet “ ko te prvi udari, odmah mu vrati”.
Nedostatak oca osjetio sam kod manjka samopouzdanja, osjećaja sigurnosti i dodao bih nedovoljnog poštovanja samog sebe, jer mislim da otac to sve može da pruži. Materijalna i finansijska podrška je naravno jako bitna od strane oca, nikad nisam kukao zbog toga što u mom slučaju nije tako, al' navodim na bitnost oca u životu. Realnost da je većini mojih jarana upravo otac ili otac i majka zajedno pomogli, kod kupovine stana ili auta.
Otac i majka su podjednako važni u životu, i to je prirodno, a koliko je otac bitan možda govori činjenica da i danas kad gledam slike mog oca, plačem isto kao onog dana kad je umro. Zato poruka svima da vole svoje očeve i majke, a samohranim majkama glavu gore, život ide dalje.

@Pera, 21. jun 2012 04:34

I mene je to zaprepastilo. Mozda zato sto neki misle da je otac, a i majka samo krvna veza. Zato je toliki strah da im se ne podmetne tudje dete (da se razumemo to smatram odvratnim) i tolike price o gadnim macehama.

Otac i majka su oni koji odgaje, vole daju fizicku, psiholosku i materijalnu sigurnost. Ovaj covek je izuzetan, zavoleo je zenu sa tako malim detetom, zavoleo dete i jeste mu tata. Neki put mi se cini da je nekima lakse uzeti i zavoleti kuce sa ulice nego "tudje" dete. Mislim da to vise ima veze sa ljubomorom na partnerovu proslost i postojanje ljubavnog zivota i pre nas nego sa samim detetom kao i sa ego-tripom da se ja razmnozim.
Sama sam odrasla uz na infantilan nacin sebicnog oca. Voli on nas, ali je veoma cesto svoje i najmanje potrebe stavljao ispred sestrinih i mojih. Sto vise odraslih koji iskreno vole neko dete to je izvesnije da ce ono odarsti u emotivno zdravu osobu.

Da se priključim diskusiji. I ja sam odrastao uz oca, ali potpuno nezainteresovanog za mene. Teško je poverovati koliko to može da bude izraženo. I kako neko može da te ignoriše godinama, a živi u istom stanu. Bukvalno ignoriše. Imaš osećaj da sa tobom nešto nije u redu. Majka moja se pravila da je sve uredu, i kao da porodica funkcioniše savršeno. Ćutiš i guraš i gledaš da ti dani prođu što bolje mogu i da ne misliš o tome. A bilo je daleko od toga. Osete se posledice i to žestoko, ali ih ja gledam kao neke životne lekcije.

A sta da se radi kad majka NE DOZVOLJAVA da otac ima bilo kakav uticaj na decu? Mozda je moj slucaj unikatana, tek zena apsolutno ne dozvoljava da moja deca bilo sta uce od mene. Trzavice su pocele kad sam zeleo da deca znaju srpski (zivimo napolju) i da imaju kontakta sa svojim rodjacima u Srbiji (babe, dede, braca itd). Iako je srpkinja odrasla u Srbiji, Srbiju mrzi vise od svega na svetu (nije bila tamo nikako od kad smo se odselili) i tako je pocela prica. Deca mi otvoreno kazu da bi htela da budu sa mnom ali da se plase nje jer im preti svim i svacim. Razmisljam i o razvodu kad bi kako tako mogo da na njih imam uticaj ali se plasim da lek ne ispadne gori od bolesti...

@Sta dalje?

Sto cekas dalje da ne razgovarate i da se ne dogovorite to ti je gore. Deca nemaju druge roditelje nego vas dvoje. Vi tu imate mnogo vise izazova obzirom da zivite kao stranci. Nadjite neki kompromis, razgovaraj sa njom otvoreno, bez nametanja i vidi sta je po sredi. Mislim da se ona jezivo plasi da bi je prisiljavao da se vratite, a ona to ne zeli. Odluke da se negde ode ili da se vrati su zajednicke odluke (ako je o paru rec) i ne mogu se nametati drugom. Vi ocigledno niste imali zajednicki dogovor sta od tog odlaska ocekujete.
Kod nekih ljudi sam primetila da njihovo snalazenje ili ne snalazenje u stranoj sredini (mislim na psiholosku adaptaciju na novu sredinu) ide na racun porodice. Mrznja je u nacelu glupo osecanje, ne verujem ja da ona mrzi Srbiju, pre ce biti da ne voli nacin zivota na Balkanu, i tu nije jedina znam mnoge i muskarce i zene koji su istog misljenja. Mnogo njih je otislo ne samo zbog para, vec sa namerom da napuste tu sredinu. Ja sam odlucila da se ne vracam, ali kada sam otisla bila sam solo.

Ako su ti deca socijalizovana u tom drustvu, nemoj im praviti konfuziju u glavi, ne dajuci im ni tamo ni ovamo. Jezik i kultura iz koje su roditelji treba da se nauce, to je bogatstvo vise, kontakti sa porodicom, pre svega ovde mislim na babe i dede (jer su oni najblizi) treba da se odrzavaju, a koliko ce ti se deca druziti sa ostatkom familije, pa to ti ne bi bilo idealno ni da zivite u Srbiji.

Pocnite da razgovarate i to odmah.

(Ona, 22. jun 2012 08:30)

Hvala ti na komentaru. Nije mi bila namera da ovo ispadne forum za resavanja nasih (mojih) problema, nego cisto da skrenem paznju da postoje i takvi slucajevi (retki mozda) gde majka smatra da je uloga oca samo da fizicki izvrsava njene planove o podizanju dece bez dozvole ikakvog savetodavnog uplitanja. Drugim recima, danas je vozis na klavir, bez obzira na to sto mozda kao muzicar znam da nema nikakav talenat za klavir...

Pitanje odnosa sa Srbijom je nerelavantno za ovaj forum ali kad smo vec tu, ne vracam se ni ja tamo (daleko od toga) niti volim tamosnji stil zivota. Ipak, sa Srbima koje sretnem ovde prvo pricam srpski dok u sopstvenoj kuci moram strani jezik. I zabranjivati bilo kakav kontakt sa bilo kim ko zivi u Srbiji ipak ima malo toga sa adaptacijom ili ne na novu sredinu. Po sredi je neka teza patologija koju razgovori nece da rese.

Izvinjavam se administratoru i ostalim komentatorima za malo off-a
Jezik: Od jezickih pedagoga od drzavi u kojoj zivim sam cula da deca treba da uce jezik od onoga koga dobro govori. To je bilo i moje misljenje jer je nekako blizu zdravoj pameti. Dakle ako nisu dvojezicna kao vasa (oboje ste Srbi) onda lokalni jezik u skoli i u drustvu, a u kuci srpski. Ne mozete ih vi uciti strani jezik kada ni vama nije maternji.
O vaspitanju dece, vrednostima koje su nam vazne ili ne se razgovara pre nego se ona rode. Nazalost mnogi su neiskreni (musko i zensko bez razlike) da bi dosli do onog sto hoce (imam nazalost licno iskustvo sa tim). Ja sam pristalica da deca treba i ono ekonomsko i ono emotivno dobijaju podjednako i od oca i od majke. Dve razlicite osobe unose razlicite kvalitete u njihov zivot. Sto se uloge oca tice to je jedna paradoksalna tvorevina patrijahalnih mentalite gde su te uloge striktno podeljene. Uvek sam se pitala sta ako se nekom od njih nesto desi, razboli se, umre, pogine. Mislim i to je zivot. A deca emotivno odvojena od drugog roditelja. To je sljakalo pre kad su ljudi ziveli u zadruznim domacinstvima, sa vise porodica i vise odraslih u njihovim zivotima, danas to ne moze.
Razgovaraj sa njom da vidis sta je po sredi, a mozete i potraziti pomoc od onih koji se bave tim stvarima. Ljudi traze pomoc za kola, za kucu, kad ih zaboli stomak. Zasto je ne potraziti, ako ste se sa necim takvim zaglavili, a sve ostalo je mozda u redu.

@Ona

"A moguce da je i tip licnosti koji po svaku cenu isteruje sve po svome".
Upravo tako. Zato je i promenila 3 posla za 10 godina. Svuda je htela da bude po njenom, ali to izgleda radi samo kod mene...

"Sa tim ne znam kako bih." Vidis, ne znam ni ja...

"Srecno u svakom slucaju" Hvala ti puno.