Kako naučiti decu da jedu povrće?

E, toga kod mene nema. Jede se ono sto je u tanjiru, dok ne budu dovoljno veliki da sami vode racuna o sebi i svojem zdravlju. Mogu da se ljute i pojedu ili da sacekaju sledeci obrok gladni.

Povrce ne da nije ogavnog ukusa, nego ukus moze biti fantastican. To sto vi ne umete ili necete da ga spremite na dobar nacin je druga stvar. Tada nema potrebe da se deca teraju da sve pojedu, jer uz malo maste u aranziranju i kombinacijama, umeju da pojedu bez problema skoro sve sto im se ponudi. Jos ako im dopustite da i oni sami ucestvuju u izboru jela i kuvanju, spremanje obroka postaje porodicna zanimacija.

Ovo je totalni nonsens...

Anestezirajte decu da bi progutala sto vise necega sto je apsolutno ogavnog ukusa... Ma bas vam je super ideja...

Sutra ce da kazu, nikako vodu za vreme jela. A i kakve to veze ima sa povrcem, kao, da ga lakse prezive?

@Dejan Milinkovic Kod nas najbolje prolaze razne "sarene supice" - varivo sa naseckanim povrcem raznih boja i sa malo mesa i testenine. Mogli bi da zive na tome svaki dan.

@466453 Pa to nije nikakav problem, naprotiv - odlicno je! Hleb (obicno beli ili ofarbani beli) i ne sadrzi nista korisno. Skuvajte mu povremeno heljdu, integralni pirinac, proso, kukuruz... - verujem da ce da to rado smaze sa svim ostalim. Inace, i moji klinci tako jedu i bas su zdravi.

Ključna stvar je da se doda malo masnoće u kuvano povrće, recimo puter, maslo, maslinovo ili kokosovo ulje. A može recimo i da se prži na svinjskoj masti ili nekoj drugoj zasićenoj masnoći koja je stabilna na visokim temperaturama. Em je tako povrće neuporedivo ukusnije, em je zdravije jer se vitamini iz njega mogu bolje iskoristiti, em ta masnoća daje dužu sitost i dugotrajniju energiju.
Druga bitna stvar je da se deci daje što manje procesirane hrane, znači bez čipseva, smokija, čokolada, keksova, kupovnih sokova... Sva ta procesirana hrana, pored toga što je sama po sebi vrlo nezdrava, potpuno poremeti čulo ukusa pa onda sve drugo postane bljutavo u odnosu na nju. Kad je izbacite čulo ukusa koje je prirodni regulator ljudskih potreba za određenim hranljivim sastojcima se vrlo brzo vrati u normalu. I onda deca počnu da traže tačno ono što im treba. Zato se ne treba čuditi a i ni najmanje uzbuđivati što ne žele da jedu hleb. Meso, jaja, mlečni proizvodi, povrće i voće je sve što im treba za normalan razvoj. Mi smo ovo o čemu sam pričao primenili na našem sada trinaestomesečnom sinu od trenutka kad je prešao na čvrstu hranu a to je bilo sa njegovih 6 meseci. Dakle sve sa nešto masnoće, što manje slatke hrane, i naravno potpuno bez kupovnih kašica. I za razliku od naše sada petogodišnje ćerke u tom periodu, sve jede, milina ga je prosto gledati kako uživa u hrani. Nećete verovati ali ne samo da pije limunadu bez šećera nego se čak i ne mršti. Devojčici smo davali kupovne kašice ne znajući a i ne razmišljajući o tome kako su prepune šećera. I brljala je od starta, a čak ni njih nije jela kako treba. Pre recimo godinu dana smo joj izbacili čokoladno mleko, kupovne voćne sokove, sve slatkiše sveli na minimum i od tada joj čulo ukusa postepeno normalizuje. Sada jede, kako u vrtiću tako i kod kuće, gotovo sve što joj se ponudi.

hm... moj klinac se ubi od mesa i povrca, ne da mu je tanjir kao duga kad ga spakuje nego samo tako! Ali imam problem sa njim, nece hleb da jede pa to ti je...

Anestezirajte decu da bi progutala sto vise necega sto je apsolutno ogavnog ukusa... Ma bas vam je super ideja...

Ovo je totalni nonsens...

E, toga kod mene nema. Jede se ono sto je u tanjiru, dok ne budu dovoljno veliki da sami vode racuna o sebi i svojem zdravlju. Mogu da se ljute i pojedu ili da sacekaju sledeci obrok gladni.

Povrce ne da nije ogavnog ukusa, nego ukus moze biti fantastican. To sto vi ne umete ili necete da ga spremite na dobar nacin je druga stvar. Tada nema potrebe da se deca teraju da sve pojedu, jer uz malo maste u aranziranju i kombinacijama, umeju da pojedu bez problema skoro sve sto im se ponudi. Jos ako im dopustite da i oni sami ucestvuju u izboru jela i kuvanju, spremanje obroka postaje porodicna zanimacija.

Sutra ce da kazu, nikako vodu za vreme jela. A i kakve to veze ima sa povrcem, kao, da ga lakse prezive?

hm... moj klinac se ubi od mesa i povrca, ne da mu je tanjir kao duga kad ga spakuje nego samo tako! Ali imam problem sa njim, nece hleb da jede pa to ti je...

@466453 Pa to nije nikakav problem, naprotiv - odlicno je! Hleb (obicno beli ili ofarbani beli) i ne sadrzi nista korisno. Skuvajte mu povremeno heljdu, integralni pirinac, proso, kukuruz... - verujem da ce da to rado smaze sa svim ostalim. Inace, i moji klinci tako jedu i bas su zdravi.

Ključna stvar je da se doda malo masnoće u kuvano povrće, recimo puter, maslo, maslinovo ili kokosovo ulje. A može recimo i da se prži na svinjskoj masti ili nekoj drugoj zasićenoj masnoći koja je stabilna na visokim temperaturama. Em je tako povrće neuporedivo ukusnije, em je zdravije jer se vitamini iz njega mogu bolje iskoristiti, em ta masnoća daje dužu sitost i dugotrajniju energiju.
Druga bitna stvar je da se deci daje što manje procesirane hrane, znači bez čipseva, smokija, čokolada, keksova, kupovnih sokova... Sva ta procesirana hrana, pored toga što je sama po sebi vrlo nezdrava, potpuno poremeti čulo ukusa pa onda sve drugo postane bljutavo u odnosu na nju. Kad je izbacite čulo ukusa koje je prirodni regulator ljudskih potreba za određenim hranljivim sastojcima se vrlo brzo vrati u normalu. I onda deca počnu da traže tačno ono što im treba. Zato se ne treba čuditi a i ni najmanje uzbuđivati što ne žele da jedu hleb. Meso, jaja, mlečni proizvodi, povrće i voće je sve što im treba za normalan razvoj. Mi smo ovo o čemu sam pričao primenili na našem sada trinaestomesečnom sinu od trenutka kad je prešao na čvrstu hranu a to je bilo sa njegovih 6 meseci. Dakle sve sa nešto masnoće, što manje slatke hrane, i naravno potpuno bez kupovnih kašica. I za razliku od naše sada petogodišnje ćerke u tom periodu, sve jede, milina ga je prosto gledati kako uživa u hrani. Nećete verovati ali ne samo da pije limunadu bez šećera nego se čak i ne mršti. Devojčici smo davali kupovne kašice ne znajući a i ne razmišljajući o tome kako su prepune šećera. I brljala je od starta, a čak ni njih nije jela kako treba. Pre recimo godinu dana smo joj izbacili čokoladno mleko, kupovne voćne sokove, sve slatkiše sveli na minimum i od tada joj čulo ukusa postepeno normalizuje. Sada jede, kako u vrtiću tako i kod kuće, gotovo sve što joj se ponudi.

@Dejan Milinkovic Kod nas najbolje prolaze razne "sarene supice" - varivo sa naseckanim povrcem raznih boja i sa malo mesa i testenine. Mogli bi da zive na tome svaki dan.