Ispovest „oca po ugovoru“

Svaka cast tim ljudima, nasli su resenje koje im odgovara. Njihov zivot, njihova stvar. Overili su to cak i ugovorom i oboje su saglasni s tim. I sta tu vise ima bilo ko da se mesa? Zena je htela decu, ali danasnji momci beze od toga kao glavom bez obzira! Nije ni cudo, s obzirom na to da se u medijima sve vise favorizuje momacki zivot do groba. U moru kukavica pojavio se jedan hrabar i human covek. I sta je tu problem?

Mozda to ima smisla.Ako je svaka strana nasla da joj nesto odgovara u tome.
Potpuno razumem zenu koja se odlucila na takav korak.Imam 32g i 1 neuspeo pokusaj za brak.Podrzavam zene koje imaju hrabrost za tako nesto.
A vezati se za nekog zbog nastajanja potomstva prilicno emotivno kosta.
Ko razume razume.
pozdrav

Samo zato sto su ga potresli komentari, ako bude citao i ove komentare, zelim da kazem da to nije lose, pomogao je zeni koja je htela da postane majka.. Ja sam razmisljala o istoj stvari i bio mi je problem kako ubediti nekoga da necu traziti nista od njega, pitala sam se da li cu naci nekoga ko ima toliko poverenja u mene da zna da necu traziti od njega da preuzme odgovornost jednog dana.Jer nisam trebala muza, trebal sam dete... I nije ispalo tako.. Ispalo je da sam dobila dete sa nekim ko mi je bio muz i ko ima sva prava i obaveze oca, ali koji se ni dva dana u zivotu tog deteta nije ponasao kao otac... Mislim da je ovako postenije..

Hm.....isti slučaj i kod mene.
Kao da sam ja pričao priču.
Samo što ja nisam naišao na razumevanje i odobravanje moje supruge.
Kada sam joj rekao, htela je oči da mi iskopa.
Da ne pominjem dokle je stigla u svojoj glavi.

Od svega, na žalost nije bilo ništa.
A osoba kojoj sam hteo da izađem u susret je divna osoba.
Danas više ne smem ni da razgovaram sa njom.
Toliko o emancipaciji naših žena.

svaka cast na odluci! zivite svoje zivote kako vama najvise odgovara, ne obazirite se na zlurade komentare. respect!

Ja podrzavam ovakakav gest.

Dragane, svaka čast na odluci. I vama želim da u radosti i zdravlju nastavite da donosite odluke koje su za vas lično ispravne, a da se ne osvrćete na negativna mišljenja ljudi iz komentara; pa čak ni moje mišljene:)

Evo jedna prica iz RLa koja vise nego opravdava ovakav postupak. Jedna moja poznanica je bila u slicnoj situaciji: godine veza koje mahom nisu valjale, nikako da princ dodje, a materinac radi li radi. I tako ona jednog leta, valda joj sve to dosadi, zapali na more i nadje tamo nekog brku. Objasni mu ona takva i takva stvar, ja ocu dete ti si mi super ajd da mi pomognes i nemas nikakve obaveze. Brka naravno pravi kavaljer i kaze moze.
Vrati se ona kuci, ispadne da je trudna i ona uzme to i kaze kevi. A keva je... pa recimo malo teza zena, da ne kazem vestica. I ona krene da joj objasnjava kako je nju zli Grk nasanko i iskoristio. I posle nekog vremena ona u to poveruje, jedan od zadnjih trenutaka kad sam ja nju video, pokretali su tuzbu protiv coveka za priznavanje deteta. Secam se keve koja je govorila "Umeo je da j..., umece i da plati".

Zbog ovakvih reakcija, ocigledno je da ljudi koji postupaju posteno i humano treba to da rade u tajnosti. Tako ce biti manje problema za sve. Ocigledno da njihove partnerke nikada nece moci da prihvate tako nesto, jer zene su po prirodi ljubomorne na drugu zenu, cak i kad je prijateljica muskarcu, ili samo poznanica, ili sestra, da ne govorim o majci...muskarac ne sme da ima majku, ako zeli dobar odnos sa zenom. Takve su.

Detetu su potrebni i otac i majka. Samo dete treba da bude plod ljubavi roditelja a ne ugovora. Ali izgleda da smo mi danas zaslepljeni zeljom da posedujemo umesto da volimo.

Svaki dovoljno opširan komentar na ovaj članak i ovu temu bio bi predugačak za ovaj način objavljivanja. Nisam potpuni protivnik ovakvih "ugovora", ali, mislim da niko ne bi trebalo olako da preduzme nešto slično. Posledice koje mogu da se pojave, kratkoročne i dugoročne, su nepredvidljive i mogu u ionako komplikovanim društvenim odnosima da izazovu mnogo problema, kao i na primer: surogat materinstvo, brakovi homoseksualaca, usvajanje dece od strane homoseksualnih parova ili pojedinaca... Moguće je da će negativne posledice, pogotovo u slučaju omasovljenja ovakvih "aranžmana", biti većeg obima nego pozitivne.

Kakav će, na primer, stav imati devojčica iz ovog "ugovora" imati prema muškom polu, ljubavi, životu uopšte? Neka vrsta Pandorine kutije je otvorena...

Profesore, po meni si ti jako bezosećajana osoba kad možeš da "pomogneš prijateljici da postane majka jer je poznaješ duže od deset godina", mehanički, bez emocija prema njoj i prema tom zajedničkom "ugovornom" detetu. Nekad neko reče da krv nije voda...

Dragi moji, ne kritikujte nesto, o cemu malo znate i nikada niste bili u slicnoj situaciji.
Moja neudata sestra koja zivi u inostranstvu je pozelela decu i poverila se prijateljici da ce pokusati sa bankom sperme. Prijateljica je odmah rekla svoje misljenje- da je bolje znati gene koje ce dete nositi i ponudila da njen muz bude donator. Potpisali su ugovor, ali , na zalost, sestrine celije nisu bile dovoljno kvalitetne. Tada je prijateljica ponudila da ona bude donator jajne celije.
Rodjena su dva divna decaka koji vec uveliko idu u skolu, sjajni su djaci i sportisti, materijalno vise nego obezbedjeni, a majka je skratila svoje radno vreme da bi sa njima provodila sto vise vremena.
Bioloski roditelji su obozavani kao tetka i teca, a kada sam njih pitala za njihove emocije prema decacima, rekli su da ih obozavaju, ali su emocije sasvim drugacije nego one koje imaju prema svojoj deci.
Jedna zena je usrecena (ne pominjem baku, deku, ujku i tetku ), prijateljstvo se potvrdilo, a svet je bogatiji za dvoje divne dece. Sta je tu ruzno?

Gospodine, ne obazirite se na negativna misljenja, uverena sam da ih daju povrsni ljudi koji nemaju sposobnost empatije.

Od svega, na žalost nije bilo ništa.
A osoba kojoj sam hteo da izađem u susret je divna osoba.
Danas više ne smem ni da razgovaram sa njom.
Toliko o emancipaciji naših žena.
(Ja, 15. mart 2012 15:51)

a da je tvoja zena resila da rodi dete drugom muskarcu, ne bi li ucinila uslugu prijatelju, ti bi bio mnogo emancipovaniji. postedite ljude ovakvih srceparajucih izjava. zivo me zanima koliko bi muskaraca svojoj dragoj dozvolilo, odnosno podrzalo ideju da bude "surogat" majka nekom prijatelju, jer je fenomenalan covek, zeli dete, ali nije nasao srodnu dusu

Nisam ukapirao...tj...nisam našao u tekstu...
Da li je gospodin,gospođici...napravio dete na klasičan način sexom ili veštačkom oplodnjom...
To donekle menja moje mišljenje o njegovom postupku...ali,kako god,ako su se oboje dogovorili,sasvim je ok.

A oni što spominju da su žene ljubormorne na druge žene...ok...svakako jesu...A kako bi ste se vi osećali,da vaša žena hoće da rodi dete svom,super dobrom drugu...koji nema sreće u ljubavi?

I oni koji pričaju da će dete biti nesretno itd...itd..
Pa danas postoji,mnogo žena od 30ak godina,koje su uspešne,situirane,moderne,vaspitane i sposobne da same odgaje dete...a same su,jer mušlarci takve devojke-žene vide samo kao sex objekte...njihovi vršnjaci i straiji,su sigurno oženjeni i malo bi sa strane da se ogrebu...a klinci su neozbiljni,samo bi htelid a namrče tetkku da se hvale u društvu kasnije...Tako da na žalost,tim devojkama-ženama i ne preostaje neki izbor...
Bolje dete da odraste sa takvom majkom...nego u porodici,gde se non stop svađaju...gde su dobili dete,jer se to u tim godinama očekivalo...a ne jer su se voleli...

Covek je veoma hrabar i human.Kakvih sve prica ima,neverni muskarci koji prave vanbracnu decu pa ih onda kriju od ociju javnosti i porodice.Ovaj ugovor deluje fer i ja ga podrzavam.A moralistima mogu da porucim:"Before you start pointing fingers, make sureyour hands are clean.”

Ne znam, ja se divim ovom coveku, jer ja ne bih mogao da ignorisem cinjenicu da je to ipak moje dete. Takav sam, emotivan i sigurno ga ne bih ostavio... Jednostavno, ne bih mogao ni da budem donor sperme u banci npr. zato sto bih razmisljao o tome, da li na ovom svetu postoji dete koje je moje. A tek ovako, da ga poznajem, da mu poznajem majku, vezao bih se za detence sigurno, ja ne umem tako da iskljucim emocije. Nemam nista protiv naravno, samo kazem da ja ne bih mogao tako... A mozda i ovom coveku s godinama dodje sto kazu 'iz d... u glavu' pa pozeli da vidja dete... Ipak je njegovo, nije joj poklonio kauc, nego dete... Svaka mu cast kad moze tako da se 'iskljuci'

Nemam nista protiv kada covek zna kome je dao svoju donaciju,ali imam problem sa bankom sperme, nikada ne znate kada ce se dvoje mladih ljudi sresti u potpunom ne znanju da dele iste gene. A sto se tice komentara, o staromodnim zenama, od strane emancipovanih muskaraca, pa bas nisam sigurna da bi bili srecni kada bi njihove zene ili devojke odlucile da rode dete nekom nesrecniku koji zarko zeli dete.

A ovi sto komentarisu kao ja sam hteo da pomognem tako jednoj zeni, moja supruga mi nije dala, zene su ljubomorne, vestice bla bla... Bas bih volela da vidim da li bi iko od tih komentatora dozvolio svojoj zeni da joj neko drugi napravi dete. Isti ovi komentatori bi osuli drvlje i kamenje na nju, tako da ne budite licemerni.

Ma pusti komentare, čoveče! I nemoj da se nerviraš zbog drugih. Ja vas u potpunosti podržavam. Mislim da ste doneli jednu sasvim odraslu i zrelu odluku, i ti i tvoja prijateljica! Svako dobro! :)

A zašto jednostavno ljudi ne puste na miru druge ljude i njihov privatni život? Ne mogu se postaviti u potpunosti u poziciju žene iz vesti, ali verujem da mogu da je razumem. Želela je dete, ali nije mogla da pronađe adekvatnog partnera. Situacija koju svako može da razume.
Opcije su bile:
1. da "na silu" pronađe partnera koji joj ne odgovara i zatrudni sa njim, što garantovano vodi do unesrećivanja života tri osobe - žene, partnera ali i deteta;
2. da ne uradi ništa i ne zatrudni, što garantovano vodi do njenog sopstvenog nesrećnog života jer želi dete;
3. ili da napravi dogovor ovog tipa - sa osobom koja joj odgovara kao biološki otac deteta, ali sa kojom neće ostvarivati nikakvu dalju vezu. Ova opcija garantuje da niko neće ostati nesrećan - ni ona, jer će dobiti dete koje želi, ni on - jer je dobrovoljno pristao da joj izađe u susret i, pretpostavka je, unapred prihvatio sve posledice čina, ali ni dete - jer će odrasti uz majku koja ga voli i koja ga je toliko želela da se odlučila na neuobičajen aranžman da bi ga dobila.
I još jedna stvar mi je privukla pažnju: komentari da se "osuđuje ovaj slučaj jer detetu treba i mama i tata..." - pobogu, da li su ljudi koji imaju takve stavove svesni da su rekli da je za to dete bolje da nije postojalo? Da dete ne postoji, a nesuđena majka bude, sasvim moguće, nesrećna do kraja života? Kako to može biti bolje, i kako možete imati srca da date takav komentar?
Do vraga s puritanizmom i lažnim moralom, ovo je jedna srećna priča!

Ja uopste ne sumnjam da ce devojcica imati lep zivot i dobru majku, tako da gest podrzavam. S druge strane, malo mi je tuzno sto ona nikada nece imati tatu. Gledam po sebi, oca sam jako volela, i danas, ovako matora, strasno patim jer je umro, pa mislim da svako treba da ima i mamu i tatu i porodicu, jer sam odrasla u takvoj... Ne kazem, desi se da covek umre mlad, ali to nije planirano. Ovde je planirano da dete nema oca. Ipak nije isto... Razumem zenu, ne sumnjam da ce biti dobra majka, ali vam kazem da sam ja mog tatu volela najvise na svetu, i ne bih volela da sam odrastala bez njega, iako je i moja majka divna osoba. To kazem kao neko ko dolazi iz jedne normalne porodice (nije sto je moja), ali postoje mnoge koje nisu tako srecne. Verujem da ce devojcica ziveti srecno sa svojom majkom, za razliku od mnogih, jer je zeljena. Ipak bih volela da ima i tatu, ali eto, tako je ispalo... Zivot nije idealan... Bolje i ovako nego nikako, zar ne?

Разумем овог човека и мислим да није лоше то што је урадио. Можда делује чудно, али мислим да има јако пуно сличних случајева жена, и то често и у иностранству међу нашом популацијом, где је још теже наћи особу са којом се може засновати породица. Познајем баш такву једну особу, али она је урадила много глупљу ствар од жене из овог чланка.

Ипак, та тема је комплексна и доношење одлуке је тешко. Оно што бих ја издвојио као упитно је следеће:
1) Направиш дете које практично неће имати оца у животу. Отац је веома битан за развој и одрастање тог детета. Не чинимо ли грех на тај начин пре свега према детету (поред чињенице да жена неће имати мужа и неће јој бити лако)?

2) Шта ће то дете мислити нпр. о мушкарцима и мушкој популацији? Шта када га сретнеш једном након 10 година, да му кажеш "Сине, ја сам те направио, али нисам могао да ти будем отац и никада да те одведем у парк/продавницу/фудбал/... Знаш, то сам урадио због _____ (навести гомулу глупих разлога)"

Са друге стране, оно што је позитивно у томе је следеће:
1) Помогнеш жени да има дете код које је скоро па "задњи воз" у питању. Усрећиш је, учиниш живот лепшим и радоснијим...

2) Демографија нам је ионако потпуно лоша, још једно дете на свету ће добро доћи

3) То дете, иако функционално неће имати оца, касније у животу када би могло да бира да ли би радије било рођено без оца или никако, 99% би одговорило позитивно. Још једна срећна особа на свету, што да не?

Постоји ту још потенцијалних зачкољица:
1) Нпр као момак направиш дете и касније нађеш себи неку девојку и ожениш се. Шта ћеш јој рећи, имаш дете са другом? Како објаснити? 95% жена те прецрта чим наслути да има говора о неком детету.
2) Имаш неразумну жену која ти не дозвољава да понекад видиш то дете и мисли да ће те она друга преотети итд...

Има и још један разлог зашто те девојке нису могле наћи себи одговарајућег мужа. Шта ако је проблем у њима? Шта ако су себичне, саможиве, избегавају сваку жртву и све себи подређују? Хоће ли то дете бити још једна њихова играчка и амбиција?

Мени лично овде највећи проблем би био да сам себи рационализујем због чега нпр никада да не посетим дете које сам направио. Ако бих то радио волео бих да могу да му повремено будем отац и да за све то активна жена има разумевања. Ако се људи договоре и имају разума мислим да је све то ок и да се да решити. На послетку, мислим да бих учинио исту ствар као овај професор.

Ja sam imao sretno detinjstvo, oca koji je voleo da bude otac i koji je rado provodio svoje slobodno vreme sa mojom sestrom i samnom. Vodio nas je na pecanje, razne izlete, setnje. Igrao se sa nama. Davao savete, odgovarao na milion glupih pitanja koje bi mu postavio. Provodio besane noci kad smo bili bolesni. Budio se u sred noci ako bi nam nesto falilo. Jedna od slika koja ce mi ostati urezana u glavi do kraja zivota je, kada se budim u gluvo doba noci posle nekoliko dana sna, zbog nekog virusa koji sam pokupio i par dana provedenih na infektivnoj klinici u beogradu, a on pored mene... i ako je bio "sprzen" zracenjem i citostaticima, bez funkcionalnog imunog sistema. Nije smeo da pridje sobi u kojoj sam bio, a kamoli da mi sedi iznad glave... ko zna koliko dugo. Samo znam da je njegovo lice bila prva stvar koju sam video kada sam otvorio oci. Sad mi dodje da zaplacem, i ako imam 30 godina. Umro je kad sam imao 13 godina, i sto sam stariji, sve mi vise nedostaje. Ako jednog dana i sam postanem otac, u najmanju ruku zelim da budem kao on, ako ne i bolji. Imao sam i tada, a i sada dosta prijatelja i prijateljica koje su odrasli bez oca, bilo da su ostali bez istog ili su im roditelji bili razvedeni. I verujte mi da se "primeti" razlika, jer im fali jedna veoma bitna karika u zivotu. Ostaje jedna velika praznina u dusi koju nista ne moze da popuni. Sreca u nesreci je sto nisu ni svesni sta im fali, jer takoreci oca nisu ni imali. Drugacije rezonuju stvari. Na primer, moja bivsa supruga je odrasla bez oca (razvedeni roditelji, otac "los" po svim standardima), pa nije znala kako "zdrava" porodica izgleda i funkcionise. Kako izgleda dogovor, i kompromis. Naucena da je zena sama sebi dovoljna, i da musko nije neophodno, i da je vise "neprijatelj" nego bilo sta drugo. Velika steta...

Opet, sa druge strane medalje, znam i ljude kojima je otac (bio/jeste) tiranin, pijanac, control freak, koji je maltretirao sve u kuci... neki fizicki, neki psihicki, neki i jedno i drugo.... pa vuku neke traume citavog zivota, u tim slucajevima pomislim da bi im verovatno bilo bolje bez takvog oca... majke su im uglavnom divna stvorenja (verovatno razlog sto su trpele i trpe sve to).

Anyway,
dosta je bitno kakva je osoba koja zeli da postane "samohrana" majka, i da zna u sta se upusta. Razlozi i nagoni zbog kojih zeli dete. Filmovi, TV, pa i tekstovi na internetu dosta izvrcu realnost, pa se neki olako odlucuju na taj korak. Dete nije kucni ljubimac i "moda". Mada i samostalno podizanje kucnog ljubimca (psa) iziskuje strpljenje, pozrtvovanje i razne kompromise...

Naravoucenije:

Bolje i prirodnije je da oba roditelja podizu decu. Bice raznih trzavica i potrebno je podnositi razne zrtve na tom putu, bilo da dete odrasta samo sa majkom ili u porodici. Ne znam koje su "vece" zrtve, ali znam da nisu "iste vrste".

Mislim da je bolje da majke budu "samohrane" nego da budu u losem braku / porodici. Ali ipak, verujem da bi takav korak trebao da im bude poslednja opcija, i da bi pre toga trebali makar da pokusaju da zasnuju porodicu "normalnim" putem. Prirodnije je, i lakse je u dvoje. A ako ne ide, razvod nije smak sveta. Postoje ljudi koji mogu biti dobri ocevi, i ako nisu bas sjajni supruzi.

Pa za mene je ovo jedna lepa prica. Mislim da je divno kad se ljudi odluce da pomognu jedni drugima i tu je kraj cele filozofije.

A sto ne bi meni neka dobra dusa 'izasla u susret' da postanem otac? Evo, ne trazim ni ugovor da se potpisuje... :)

Moze li da se desi, da u slucaju eventualnih buducih potrazivanja, sam ugovor bude bezvredan, jer je porodicni zakon Srbije jaci od bilo kakvog ugovora. Drugim recima, iako je par potpisao takav ugovor, da bioloski otac ipak ima finansijske obaveze prema detetu, po slovu zakona?

Koliko smo mi zaostala, primitivna i pre svega malogradjanska sredina.
Kako je samo zlurad ovaj zavrsetag teksta, ne mogu da verujem, " njegove kcerkice, rodjene po ugovoru".
Kao prvo, ne kaze se kcerka nego cerka, to je uobicajena i cesta greska u nepismenom srpskom drustvu. Kao drugo, ona nije njegova cerka vec je on donor sperme koja je donela na svet devojcicu koja je cerka njegove prijateljice.
Zar je moguce da ovo stvarno ljudi ne mogu da razumeju?!

Ne poznajem pojedinosti slucaja. Primjera kao da ima na prete cak i u Sjedinjenim
Drzavama. Bio sam zrtva nepredvidjene trudnoce svoje djevojke koja je ustvari
trudnocom htjela da sklopi brak.Ja sam, na kraju mnogih ucjena,morao pristati.
Obzirom da nije postojala mogucnost zajednickog zivota ona je sudski dobila
pravo na djeciji dodatak kao i alimoniju..Poslije pola miliona i odrasle kcerke dosao sam
do zakljucka da nemam svoje dijete jer ga je majka uspjela potpuno okrenuti protiv
mene. Sumnjam da je kcerki oprala mozak da ja uopste nijesam njen otac iako
sam sa njima proveo dosta vremena u periodu dok je bila dijete.Bezbrojni su
slicni slucajevi a americki zakoni su naklonjeni majci.Sudije zatvaraju oci a prema
muskarcu se odnose kao prema psu.Zene u medjuvremenu postaju ucjenjivaci.
vasilije knezevic 16 marta 2012.

Apsolutno podrzavam ovo sto su ti ljudi uradili. Ljudski je pomoci i tu svakako da nema nikakve dileme da li je ili nije trebao da pomogne. Jedini problem u celoj prici je kako nas zakon gleda na sve ovo. Da li mi uopste imamo zakone koji definisu odnose surogat majcinstva ili kao sto je ovde slucaj, neznam kako se pravilno kaze ali neka bude isto surogat ocinstva? Ukoliko kod nas takvi zakoni ne postoje, a sve mi se cini da je takav slucaj, e onda mogu da se jave odredjeni problemi mada mislim da ih u ovom slucaju nece biti (sto opet neznaci da ce u nekom drugom slucaju biti isto tako). Trebalo bi da se to sve lepo zakonski regulise i onda nece biti nikakvih problema.

Sve u svemu, samo nek se deca radjaju a da li ce imati oba roditelja ili samo jednog manje je bitno. Mnogo je bitnije da ti roditelji, ili u ovom slucaju roditelj, budu pravi i da svom detetu obezbede dobro i srecno detinjstvo kako bi se jednog dana razvili u stabilne i pristojne ljude. Sto ono kazu, bolje imati jednog ali dobrog roditelja nego dva losa. Naravno najbolje je imati oba dobra ali kako svi znamo da zivot nije uvek bas savrsen onda treba realno i posmatrati stvari.

Svaka cast oboma

Postoji jos jedan ugao koji nije spomenut: kako ce se postaviti dete kad odraste. Zivim u Britanskoj Kolumbiji i ovde se treuntno vodi sudski slucaj, bas na ovu temu. Naime, mlada zena trazi podatke svog bioloskog oca od agenciju za dobrovoljne davaoce sperme. Sud je prihvatio raspravu zbog moguceg krsenja ljudskih prava, tj. ona da zna ko joj je otac, njegova zdravstvena istorija, itd.

ANA...a reci mi...to što si ti rekla na engleskom...zvuči bezveze i totalno van mode...ako se kaže npr "use i u svoje kljuse"..."počisti svoje dvorište"???A na engleskom zvuči,tako IN kao da je to izrekla Kim Kardašijan...In...In...In...urbano samo urbano...

Stvarno ljudi...kako smešno deluju te brzopopularne engleske fraze...pa da ste nam sada i rekli tajne svemira...istinu o Isusu...sa tim engleskim forama,zvuči baš...isfolirano...

Smem da se kladim u 1000 evra da su ovi likovi izmisljeni.

@asd
@i ja

Koliko vidim, niste shvatili suštinu čitave priče.
Čovek nije to uradio tako što je nju odvukao u krevet, i tako joj napravio dete.
Što nisam ni ja hteo da uradim.

Znači sve se radi u nadležnoj ustanovi.
Ja dam spermu i priča je završena.
Pokušao sam da to uradim otvoreno i transparentno, u dogovoru sa mojom suprugom, zato što cenim i poštujem nekoga.

Isto tako, ne mislim da bi moja supruga pristala da bude surogat majka nekome, tako što će da legne u krevet sa nekim.
A vi očigledno stvari posmatrate tako.
Vrlo je jasno napisano u tekstu šta je rađeno i kako.
Pročitajte tekst još jednom.

I moja draga je pokušala da se uhvati za argument, "da li bih ja pristao da ona to uradi za nekoga?".
Kada sam rekao da to nije MOJA stvar i odluka, nego SAMO NJENA, i da ću ja da je PODRŽIM u svemu što ona odluči, tad je nastao haos.
Uski i zatvoreni pogledi.
Ništa drugo.

Iz vaših komentara, mogu samo da zaključim da ste prilično zatvorenog pogleda na stvari.

I moja draga je pokušala da se uhvati za argument, "da li bih ja pristao da ona to uradi za nekoga?".
Kada sam rekao da to nije MOJA stvar i odluka, nego SAMO NJENA, i da ću ja da je PODRŽIM u svemu što ona odluči, tad je nastao haos.
Uski i zatvoreni pogledi.
Ništa drugo.

Iz vaših komentara, mogu samo da zaključim da ste prilično zatvorenog pogleda na stvari.
(Ja, 16. mart 2012 12:48)

toliko o instituciji braka, koju mnogi intenzivno skrnave. donekle i podrzavam da slobodnjaci ulaze u ovakve price, s tim da sada ne zalazim u psiholoski razvoj deteta (narocito muskog) bez ocinske figure. ali ciniti uslugu prijatelju/prijateljici, pored supruznika i dece... po meni neoprostivo.

STEVO...a šta je RL? mislim,odgovori...što volim te nove izraze...fake...respetct...razumeli bi i da si napisao..."evo primera,iz pravog života"...

Profesore, po meni si ti jako bezosećajana osoba kad možeš da "pomogneš prijateljici da postane majka jer je poznaješ duže od deset godina", mehanički, bez emocija prema njoj i prema tom zajedničkom "ugovornom" detetu. Nekad neko reče da krv nije voda...

Detetu su potrebni i otac i majka. Samo dete treba da bude plod ljubavi roditelja a ne ugovora. Ali izgleda da smo mi danas zaslepljeni zeljom da posedujemo umesto da volimo.

Svaki dovoljno opširan komentar na ovaj članak i ovu temu bio bi predugačak za ovaj način objavljivanja. Nisam potpuni protivnik ovakvih "ugovora", ali, mislim da niko ne bi trebalo olako da preduzme nešto slično. Posledice koje mogu da se pojave, kratkoročne i dugoročne, su nepredvidljive i mogu u ionako komplikovanim društvenim odnosima da izazovu mnogo problema, kao i na primer: surogat materinstvo, brakovi homoseksualaca, usvajanje dece od strane homoseksualnih parova ili pojedinaca... Moguće je da će negativne posledice, pogotovo u slučaju omasovljenja ovakvih "aranžmana", biti većeg obima nego pozitivne.

Kakav će, na primer, stav imati devojčica iz ovog "ugovora" imati prema muškom polu, ljubavi, životu uopšte? Neka vrsta Pandorine kutije je otvorena...

Hm.....isti slučaj i kod mene.
Kao da sam ja pričao priču.
Samo što ja nisam naišao na razumevanje i odobravanje moje supruge.
Kada sam joj rekao, htela je oči da mi iskopa.
Da ne pominjem dokle je stigla u svojoj glavi.

Od svega, na žalost nije bilo ništa.
A osoba kojoj sam hteo da izađem u susret je divna osoba.
Danas više ne smem ni da razgovaram sa njom.
Toliko o emancipaciji naših žena.

Zbog ovakvih reakcija, ocigledno je da ljudi koji postupaju posteno i humano treba to da rade u tajnosti. Tako ce biti manje problema za sve. Ocigledno da njihove partnerke nikada nece moci da prihvate tako nesto, jer zene su po prirodi ljubomorne na drugu zenu, cak i kad je prijateljica muskarcu, ili samo poznanica, ili sestra, da ne govorim o majci...muskarac ne sme da ima majku, ako zeli dobar odnos sa zenom. Takve su.

Svaka cast tim ljudima, nasli su resenje koje im odgovara. Njihov zivot, njihova stvar. Overili su to cak i ugovorom i oboje su saglasni s tim. I sta tu vise ima bilo ko da se mesa? Zena je htela decu, ali danasnji momci beze od toga kao glavom bez obzira! Nije ni cudo, s obzirom na to da se u medijima sve vise favorizuje momacki zivot do groba. U moru kukavica pojavio se jedan hrabar i human covek. I sta je tu problem?

Mozda to ima smisla.Ako je svaka strana nasla da joj nesto odgovara u tome.
Potpuno razumem zenu koja se odlucila na takav korak.Imam 32g i 1 neuspeo pokusaj za brak.Podrzavam zene koje imaju hrabrost za tako nesto.
A vezati se za nekog zbog nastajanja potomstva prilicno emotivno kosta.
Ko razume razume.
pozdrav

Ja podrzavam ovakakav gest.

svaka cast na odluci! zivite svoje zivote kako vama najvise odgovara, ne obazirite se na zlurade komentare. respect!

Evo jedna prica iz RLa koja vise nego opravdava ovakav postupak. Jedna moja poznanica je bila u slicnoj situaciji: godine veza koje mahom nisu valjale, nikako da princ dodje, a materinac radi li radi. I tako ona jednog leta, valda joj sve to dosadi, zapali na more i nadje tamo nekog brku. Objasni mu ona takva i takva stvar, ja ocu dete ti si mi super ajd da mi pomognes i nemas nikakve obaveze. Brka naravno pravi kavaljer i kaze moze.
Vrati se ona kuci, ispadne da je trudna i ona uzme to i kaze kevi. A keva je... pa recimo malo teza zena, da ne kazem vestica. I ona krene da joj objasnjava kako je nju zli Grk nasanko i iskoristio. I posle nekog vremena ona u to poveruje, jedan od zadnjih trenutaka kad sam ja nju video, pokretali su tuzbu protiv coveka za priznavanje deteta. Secam se keve koja je govorila "Umeo je da j..., umece i da plati".

Разумем овог човека и мислим да није лоше то што је урадио. Можда делује чудно, али мислим да има јако пуно сличних случајева жена, и то често и у иностранству међу нашом популацијом, где је још теже наћи особу са којом се може засновати породица. Познајем баш такву једну особу, али она је урадила много глупљу ствар од жене из овог чланка.

Ипак, та тема је комплексна и доношење одлуке је тешко. Оно што бих ја издвојио као упитно је следеће:
1) Направиш дете које практично неће имати оца у животу. Отац је веома битан за развој и одрастање тог детета. Не чинимо ли грех на тај начин пре свега према детету (поред чињенице да жена неће имати мужа и неће јој бити лако)?

2) Шта ће то дете мислити нпр. о мушкарцима и мушкој популацији? Шта када га сретнеш једном након 10 година, да му кажеш "Сине, ја сам те направио, али нисам могао да ти будем отац и никада да те одведем у парк/продавницу/фудбал/... Знаш, то сам урадио због _____ (навести гомулу глупих разлога)"

Са друге стране, оно што је позитивно у томе је следеће:
1) Помогнеш жени да има дете код које је скоро па "задњи воз" у питању. Усрећиш је, учиниш живот лепшим и радоснијим...

2) Демографија нам је ионако потпуно лоша, још једно дете на свету ће добро доћи

3) То дете, иако функционално неће имати оца, касније у животу када би могло да бира да ли би радије било рођено без оца или никако, 99% би одговорило позитивно. Још једна срећна особа на свету, што да не?

Постоји ту још потенцијалних зачкољица:
1) Нпр као момак направиш дете и касније нађеш себи неку девојку и ожениш се. Шта ћеш јој рећи, имаш дете са другом? Како објаснити? 95% жена те прецрта чим наслути да има говора о неком детету.
2) Имаш неразумну жену која ти не дозвољава да понекад видиш то дете и мисли да ће те она друга преотети итд...

Има и још један разлог зашто те девојке нису могле наћи себи одговарајућег мужа. Шта ако је проблем у њима? Шта ако су себичне, саможиве, избегавају сваку жртву и све себи подређују? Хоће ли то дете бити још једна њихова играчка и амбиција?

Мени лично овде највећи проблем би био да сам себи рационализујем због чега нпр никада да не посетим дете које сам направио. Ако бих то радио волео бих да могу да му повремено будем отац и да за све то активна жена има разумевања. Ако се људи договоре и имају разума мислим да је све то ок и да се да решити. На послетку, мислим да бих учинио исту ствар као овај професор.

Samo zato sto su ga potresli komentari, ako bude citao i ove komentare, zelim da kazem da to nije lose, pomogao je zeni koja je htela da postane majka.. Ja sam razmisljala o istoj stvari i bio mi je problem kako ubediti nekoga da necu traziti nista od njega, pitala sam se da li cu naci nekoga ko ima toliko poverenja u mene da zna da necu traziti od njega da preuzme odgovornost jednog dana.Jer nisam trebala muza, trebal sam dete... I nije ispalo tako.. Ispalo je da sam dobila dete sa nekim ko mi je bio muz i ko ima sva prava i obaveze oca, ali koji se ni dva dana u zivotu tog deteta nije ponasao kao otac... Mislim da je ovako postenije..

Dragane, svaka čast na odluci. I vama želim da u radosti i zdravlju nastavite da donosite odluke koje su za vas lično ispravne, a da se ne osvrćete na negativna mišljenja ljudi iz komentara; pa čak ni moje mišljene:)

Koliko smo mi zaostala, primitivna i pre svega malogradjanska sredina.
Kako je samo zlurad ovaj zavrsetag teksta, ne mogu da verujem, " njegove kcerkice, rodjene po ugovoru".
Kao prvo, ne kaze se kcerka nego cerka, to je uobicajena i cesta greska u nepismenom srpskom drustvu. Kao drugo, ona nije njegova cerka vec je on donor sperme koja je donela na svet devojcicu koja je cerka njegove prijateljice.
Zar je moguce da ovo stvarno ljudi ne mogu da razumeju?!

@asd
@i ja

Koliko vidim, niste shvatili suštinu čitave priče.
Čovek nije to uradio tako što je nju odvukao u krevet, i tako joj napravio dete.
Što nisam ni ja hteo da uradim.

Znači sve se radi u nadležnoj ustanovi.
Ja dam spermu i priča je završena.
Pokušao sam da to uradim otvoreno i transparentno, u dogovoru sa mojom suprugom, zato što cenim i poštujem nekoga.

Isto tako, ne mislim da bi moja supruga pristala da bude surogat majka nekome, tako što će da legne u krevet sa nekim.
A vi očigledno stvari posmatrate tako.
Vrlo je jasno napisano u tekstu šta je rađeno i kako.
Pročitajte tekst još jednom.

I moja draga je pokušala da se uhvati za argument, "da li bih ja pristao da ona to uradi za nekoga?".
Kada sam rekao da to nije MOJA stvar i odluka, nego SAMO NJENA, i da ću ja da je PODRŽIM u svemu što ona odluči, tad je nastao haos.
Uski i zatvoreni pogledi.
Ništa drugo.

Iz vaših komentara, mogu samo da zaključim da ste prilično zatvorenog pogleda na stvari.

Nisam ukapirao...tj...nisam našao u tekstu...
Da li je gospodin,gospođici...napravio dete na klasičan način sexom ili veštačkom oplodnjom...
To donekle menja moje mišljenje o njegovom postupku...ali,kako god,ako su se oboje dogovorili,sasvim je ok.

A oni što spominju da su žene ljubormorne na druge žene...ok...svakako jesu...A kako bi ste se vi osećali,da vaša žena hoće da rodi dete svom,super dobrom drugu...koji nema sreće u ljubavi?

I oni koji pričaju da će dete biti nesretno itd...itd..
Pa danas postoji,mnogo žena od 30ak godina,koje su uspešne,situirane,moderne,vaspitane i sposobne da same odgaje dete...a same su,jer mušlarci takve devojke-žene vide samo kao sex objekte...njihovi vršnjaci i straiji,su sigurno oženjeni i malo bi sa strane da se ogrebu...a klinci su neozbiljni,samo bi htelid a namrče tetkku da se hvale u društvu kasnije...Tako da na žalost,tim devojkama-ženama i ne preostaje neki izbor...
Bolje dete da odraste sa takvom majkom...nego u porodici,gde se non stop svađaju...gde su dobili dete,jer se to u tim godinama očekivalo...a ne jer su se voleli...

Pa za mene je ovo jedna lepa prica. Mislim da je divno kad se ljudi odluce da pomognu jedni drugima i tu je kraj cele filozofije.

I moja draga je pokušala da se uhvati za argument, "da li bih ja pristao da ona to uradi za nekoga?".
Kada sam rekao da to nije MOJA stvar i odluka, nego SAMO NJENA, i da ću ja da je PODRŽIM u svemu što ona odluči, tad je nastao haos.
Uski i zatvoreni pogledi.
Ništa drugo.

Iz vaših komentara, mogu samo da zaključim da ste prilično zatvorenog pogleda na stvari.
(Ja, 16. mart 2012 12:48)

toliko o instituciji braka, koju mnogi intenzivno skrnave. donekle i podrzavam da slobodnjaci ulaze u ovakve price, s tim da sada ne zalazim u psiholoski razvoj deteta (narocito muskog) bez ocinske figure. ali ciniti uslugu prijatelju/prijateljici, pored supruznika i dece... po meni neoprostivo.

Ne znam, ja se divim ovom coveku, jer ja ne bih mogao da ignorisem cinjenicu da je to ipak moje dete. Takav sam, emotivan i sigurno ga ne bih ostavio... Jednostavno, ne bih mogao ni da budem donor sperme u banci npr. zato sto bih razmisljao o tome, da li na ovom svetu postoji dete koje je moje. A tek ovako, da ga poznajem, da mu poznajem majku, vezao bih se za detence sigurno, ja ne umem tako da iskljucim emocije. Nemam nista protiv naravno, samo kazem da ja ne bih mogao tako... A mozda i ovom coveku s godinama dodje sto kazu 'iz d... u glavu' pa pozeli da vidja dete... Ipak je njegovo, nije joj poklonio kauc, nego dete... Svaka mu cast kad moze tako da se 'iskljuci'

Covek je veoma hrabar i human.Kakvih sve prica ima,neverni muskarci koji prave vanbracnu decu pa ih onda kriju od ociju javnosti i porodice.Ovaj ugovor deluje fer i ja ga podrzavam.A moralistima mogu da porucim:"Before you start pointing fingers, make sureyour hands are clean.”

Ma pusti komentare, čoveče! I nemoj da se nerviraš zbog drugih. Ja vas u potpunosti podržavam. Mislim da ste doneli jednu sasvim odraslu i zrelu odluku, i ti i tvoja prijateljica! Svako dobro! :)

Smem da se kladim u 1000 evra da su ovi likovi izmisljeni.

Svaka cast oboma

Dragi moji, ne kritikujte nesto, o cemu malo znate i nikada niste bili u slicnoj situaciji.
Moja neudata sestra koja zivi u inostranstvu je pozelela decu i poverila se prijateljici da ce pokusati sa bankom sperme. Prijateljica je odmah rekla svoje misljenje- da je bolje znati gene koje ce dete nositi i ponudila da njen muz bude donator. Potpisali su ugovor, ali , na zalost, sestrine celije nisu bile dovoljno kvalitetne. Tada je prijateljica ponudila da ona bude donator jajne celije.
Rodjena su dva divna decaka koji vec uveliko idu u skolu, sjajni su djaci i sportisti, materijalno vise nego obezbedjeni, a majka je skratila svoje radno vreme da bi sa njima provodila sto vise vremena.
Bioloski roditelji su obozavani kao tetka i teca, a kada sam njih pitala za njihove emocije prema decacima, rekli su da ih obozavaju, ali su emocije sasvim drugacije nego one koje imaju prema svojoj deci.
Jedna zena je usrecena (ne pominjem baku, deku, ujku i tetku ), prijateljstvo se potvrdilo, a svet je bogatiji za dvoje divne dece. Sta je tu ruzno?

Gospodine, ne obazirite se na negativna misljenja, uverena sam da ih daju povrsni ljudi koji nemaju sposobnost empatije.

Apsolutno podrzavam ovo sto su ti ljudi uradili. Ljudski je pomoci i tu svakako da nema nikakve dileme da li je ili nije trebao da pomogne. Jedini problem u celoj prici je kako nas zakon gleda na sve ovo. Da li mi uopste imamo zakone koji definisu odnose surogat majcinstva ili kao sto je ovde slucaj, neznam kako se pravilno kaze ali neka bude isto surogat ocinstva? Ukoliko kod nas takvi zakoni ne postoje, a sve mi se cini da je takav slucaj, e onda mogu da se jave odredjeni problemi mada mislim da ih u ovom slucaju nece biti (sto opet neznaci da ce u nekom drugom slucaju biti isto tako). Trebalo bi da se to sve lepo zakonski regulise i onda nece biti nikakvih problema.

Sve u svemu, samo nek se deca radjaju a da li ce imati oba roditelja ili samo jednog manje je bitno. Mnogo je bitnije da ti roditelji, ili u ovom slucaju roditelj, budu pravi i da svom detetu obezbede dobro i srecno detinjstvo kako bi se jednog dana razvili u stabilne i pristojne ljude. Sto ono kazu, bolje imati jednog ali dobrog roditelja nego dva losa. Naravno najbolje je imati oba dobra ali kako svi znamo da zivot nije uvek bas savrsen onda treba realno i posmatrati stvari.

Ja uopste ne sumnjam da ce devojcica imati lep zivot i dobru majku, tako da gest podrzavam. S druge strane, malo mi je tuzno sto ona nikada nece imati tatu. Gledam po sebi, oca sam jako volela, i danas, ovako matora, strasno patim jer je umro, pa mislim da svako treba da ima i mamu i tatu i porodicu, jer sam odrasla u takvoj... Ne kazem, desi se da covek umre mlad, ali to nije planirano. Ovde je planirano da dete nema oca. Ipak nije isto... Razumem zenu, ne sumnjam da ce biti dobra majka, ali vam kazem da sam ja mog tatu volela najvise na svetu, i ne bih volela da sam odrastala bez njega, iako je i moja majka divna osoba. To kazem kao neko ko dolazi iz jedne normalne porodice (nije sto je moja), ali postoje mnoge koje nisu tako srecne. Verujem da ce devojcica ziveti srecno sa svojom majkom, za razliku od mnogih, jer je zeljena. Ipak bih volela da ima i tatu, ali eto, tako je ispalo... Zivot nije idealan... Bolje i ovako nego nikako, zar ne?

A ovi sto komentarisu kao ja sam hteo da pomognem tako jednoj zeni, moja supruga mi nije dala, zene su ljubomorne, vestice bla bla... Bas bih volela da vidim da li bi iko od tih komentatora dozvolio svojoj zeni da joj neko drugi napravi dete. Isti ovi komentatori bi osuli drvlje i kamenje na nju, tako da ne budite licemerni.

Od svega, na žalost nije bilo ništa.
A osoba kojoj sam hteo da izađem u susret je divna osoba.
Danas više ne smem ni da razgovaram sa njom.
Toliko o emancipaciji naših žena.
(Ja, 15. mart 2012 15:51)

a da je tvoja zena resila da rodi dete drugom muskarcu, ne bi li ucinila uslugu prijatelju, ti bi bio mnogo emancipovaniji. postedite ljude ovakvih srceparajucih izjava. zivo me zanima koliko bi muskaraca svojoj dragoj dozvolilo, odnosno podrzalo ideju da bude "surogat" majka nekom prijatelju, jer je fenomenalan covek, zeli dete, ali nije nasao srodnu dusu

ANA...a reci mi...to što si ti rekla na engleskom...zvuči bezveze i totalno van mode...ako se kaže npr "use i u svoje kljuse"..."počisti svoje dvorište"???A na engleskom zvuči,tako IN kao da je to izrekla Kim Kardašijan...In...In...In...urbano samo urbano...

Stvarno ljudi...kako smešno deluju te brzopopularne engleske fraze...pa da ste nam sada i rekli tajne svemira...istinu o Isusu...sa tim engleskim forama,zvuči baš...isfolirano...

A zašto jednostavno ljudi ne puste na miru druge ljude i njihov privatni život? Ne mogu se postaviti u potpunosti u poziciju žene iz vesti, ali verujem da mogu da je razumem. Želela je dete, ali nije mogla da pronađe adekvatnog partnera. Situacija koju svako može da razume.
Opcije su bile:
1. da "na silu" pronađe partnera koji joj ne odgovara i zatrudni sa njim, što garantovano vodi do unesrećivanja života tri osobe - žene, partnera ali i deteta;
2. da ne uradi ništa i ne zatrudni, što garantovano vodi do njenog sopstvenog nesrećnog života jer želi dete;
3. ili da napravi dogovor ovog tipa - sa osobom koja joj odgovara kao biološki otac deteta, ali sa kojom neće ostvarivati nikakvu dalju vezu. Ova opcija garantuje da niko neće ostati nesrećan - ni ona, jer će dobiti dete koje želi, ni on - jer je dobrovoljno pristao da joj izađe u susret i, pretpostavka je, unapred prihvatio sve posledice čina, ali ni dete - jer će odrasti uz majku koja ga voli i koja ga je toliko želela da se odlučila na neuobičajen aranžman da bi ga dobila.
I još jedna stvar mi je privukla pažnju: komentari da se "osuđuje ovaj slučaj jer detetu treba i mama i tata..." - pobogu, da li su ljudi koji imaju takve stavove svesni da su rekli da je za to dete bolje da nije postojalo? Da dete ne postoji, a nesuđena majka bude, sasvim moguće, nesrećna do kraja života? Kako to može biti bolje, i kako možete imati srca da date takav komentar?
Do vraga s puritanizmom i lažnim moralom, ovo je jedna srećna priča!

Moze li da se desi, da u slucaju eventualnih buducih potrazivanja, sam ugovor bude bezvredan, jer je porodicni zakon Srbije jaci od bilo kakvog ugovora. Drugim recima, iako je par potpisao takav ugovor, da bioloski otac ipak ima finansijske obaveze prema detetu, po slovu zakona?

Ne poznajem pojedinosti slucaja. Primjera kao da ima na prete cak i u Sjedinjenim
Drzavama. Bio sam zrtva nepredvidjene trudnoce svoje djevojke koja je ustvari
trudnocom htjela da sklopi brak.Ja sam, na kraju mnogih ucjena,morao pristati.
Obzirom da nije postojala mogucnost zajednickog zivota ona je sudski dobila
pravo na djeciji dodatak kao i alimoniju..Poslije pola miliona i odrasle kcerke dosao sam
do zakljucka da nemam svoje dijete jer ga je majka uspjela potpuno okrenuti protiv
mene. Sumnjam da je kcerki oprala mozak da ja uopste nijesam njen otac iako
sam sa njima proveo dosta vremena u periodu dok je bila dijete.Bezbrojni su
slicni slucajevi a americki zakoni su naklonjeni majci.Sudije zatvaraju oci a prema
muskarcu se odnose kao prema psu.Zene u medjuvremenu postaju ucjenjivaci.
vasilije knezevic 16 marta 2012.

A sto ne bi meni neka dobra dusa 'izasla u susret' da postanem otac? Evo, ne trazim ni ugovor da se potpisuje... :)

STEVO...a šta je RL? mislim,odgovori...što volim te nove izraze...fake...respetct...razumeli bi i da si napisao..."evo primera,iz pravog života"...

Postoji jos jedan ugao koji nije spomenut: kako ce se postaviti dete kad odraste. Zivim u Britanskoj Kolumbiji i ovde se treuntno vodi sudski slucaj, bas na ovu temu. Naime, mlada zena trazi podatke svog bioloskog oca od agenciju za dobrovoljne davaoce sperme. Sud je prihvatio raspravu zbog moguceg krsenja ljudskih prava, tj. ona da zna ko joj je otac, njegova zdravstvena istorija, itd.

Nemam nista protiv kada covek zna kome je dao svoju donaciju,ali imam problem sa bankom sperme, nikada ne znate kada ce se dvoje mladih ljudi sresti u potpunom ne znanju da dele iste gene. A sto se tice komentara, o staromodnim zenama, od strane emancipovanih muskaraca, pa bas nisam sigurna da bi bili srecni kada bi njihove zene ili devojke odlucile da rode dete nekom nesrecniku koji zarko zeli dete.

Ja sam imao sretno detinjstvo, oca koji je voleo da bude otac i koji je rado provodio svoje slobodno vreme sa mojom sestrom i samnom. Vodio nas je na pecanje, razne izlete, setnje. Igrao se sa nama. Davao savete, odgovarao na milion glupih pitanja koje bi mu postavio. Provodio besane noci kad smo bili bolesni. Budio se u sred noci ako bi nam nesto falilo. Jedna od slika koja ce mi ostati urezana u glavi do kraja zivota je, kada se budim u gluvo doba noci posle nekoliko dana sna, zbog nekog virusa koji sam pokupio i par dana provedenih na infektivnoj klinici u beogradu, a on pored mene... i ako je bio "sprzen" zracenjem i citostaticima, bez funkcionalnog imunog sistema. Nije smeo da pridje sobi u kojoj sam bio, a kamoli da mi sedi iznad glave... ko zna koliko dugo. Samo znam da je njegovo lice bila prva stvar koju sam video kada sam otvorio oci. Sad mi dodje da zaplacem, i ako imam 30 godina. Umro je kad sam imao 13 godina, i sto sam stariji, sve mi vise nedostaje. Ako jednog dana i sam postanem otac, u najmanju ruku zelim da budem kao on, ako ne i bolji. Imao sam i tada, a i sada dosta prijatelja i prijateljica koje su odrasli bez oca, bilo da su ostali bez istog ili su im roditelji bili razvedeni. I verujte mi da se "primeti" razlika, jer im fali jedna veoma bitna karika u zivotu. Ostaje jedna velika praznina u dusi koju nista ne moze da popuni. Sreca u nesreci je sto nisu ni svesni sta im fali, jer takoreci oca nisu ni imali. Drugacije rezonuju stvari. Na primer, moja bivsa supruga je odrasla bez oca (razvedeni roditelji, otac "los" po svim standardima), pa nije znala kako "zdrava" porodica izgleda i funkcionise. Kako izgleda dogovor, i kompromis. Naucena da je zena sama sebi dovoljna, i da musko nije neophodno, i da je vise "neprijatelj" nego bilo sta drugo. Velika steta...

Opet, sa druge strane medalje, znam i ljude kojima je otac (bio/jeste) tiranin, pijanac, control freak, koji je maltretirao sve u kuci... neki fizicki, neki psihicki, neki i jedno i drugo.... pa vuku neke traume citavog zivota, u tim slucajevima pomislim da bi im verovatno bilo bolje bez takvog oca... majke su im uglavnom divna stvorenja (verovatno razlog sto su trpele i trpe sve to).

Anyway,
dosta je bitno kakva je osoba koja zeli da postane "samohrana" majka, i da zna u sta se upusta. Razlozi i nagoni zbog kojih zeli dete. Filmovi, TV, pa i tekstovi na internetu dosta izvrcu realnost, pa se neki olako odlucuju na taj korak. Dete nije kucni ljubimac i "moda". Mada i samostalno podizanje kucnog ljubimca (psa) iziskuje strpljenje, pozrtvovanje i razne kompromise...

Naravoucenije:

Bolje i prirodnije je da oba roditelja podizu decu. Bice raznih trzavica i potrebno je podnositi razne zrtve na tom putu, bilo da dete odrasta samo sa majkom ili u porodici. Ne znam koje su "vece" zrtve, ali znam da nisu "iste vrste".

Mislim da je bolje da majke budu "samohrane" nego da budu u losem braku / porodici. Ali ipak, verujem da bi takav korak trebao da im bude poslednja opcija, i da bi pre toga trebali makar da pokusaju da zasnuju porodicu "normalnim" putem. Prirodnije je, i lakse je u dvoje. A ako ne ide, razvod nije smak sveta. Postoje ljudi koji mogu biti dobri ocevi, i ako nisu bas sjajni supruzi.