Kako se muškarci nose sa raskidom?

Imam 23 godine i smatram da se ovako ponasaju samo idioti.. Ostavila me je devojka pre par meseci (posle dugogodisnje veze) i istina je da dam bio jako utucen 10ak dana.. Kako je vreme proslo shvatio sam da ona mene nije vise zelela, da nije cenila sve sto sam joj davao, sto dalje implicira da nije ni zasluzivala mene (mozda zvuci arogantno i puno laznog samoohrabrivanja, ali je zaista tako).. Cak sam je video par nedelja posle raskida sa novim momkom (namerno je posetila mog druga znajuci da cu ja da saznam, sto mi je jos vise pokazalo koliko se ona nisko spustila i koliko je zapravo mali covek) i iskulirao sam. Ni svoju "pobedu" nije umela dostojanstveno da prozivi a da ne baca svoje otrovne strelice. Neka je ziva i zdrava, nije za mene.. Okrenuo sam se lepim stvarima, radim na sebi i vec kujem plan kako da pridjem jednoj preslatkoj devojci..
Najvaznije je biti ciste savesti, ne skoditi fizicki sebi, ne vuci zle misli i zelju za osvetom.. To je uvek bila specijalnost zlih devojaka, s toga ne padajte u taj greh.. A sve ostalo ce ionako biti smesno kroz par godina..

Ono sto vecina ljudi oba pola ne shvata je to, koliko su srecni sto su ostavljeni i koliko je ta osoba bila losa za njih. I da im je zapravo data sansa da nadju nesto bolje, nekog ko ce ih voleti onakve kakvi jesu i ceniti njihovu ljubav. To je najvaznije.

Nijedan raskid nije isti, jer nijedna devojka nije ista. Za onim dobrim sam plakao, opijao se, krivio sebe, kajao se i sve ostalo sto ide uz to. Ali takve su bile retke. Uglavnom sam imao posla sa onom drugom vrstom, kod kojih se posle raskida takodje napijes, ali od srece !!!

Ja sam alkohol zamenio sa mnogo seksa i svakakvog promiskuiteta, ali srecom ponovo sam zaljubljen i sramota me je sta sam sve radio bukvalno, ali ipak bilo je super.

@Kile - najbitniji deo tvog komentara su prve tri reci: IMAS 23 GODINE! Sada to ponovi kao mantru svaki dan. Osecaces se bolje sto nemas 53 i sto jos uvek imas ogromne sanse da prozivis, provedes se i nadjes devojku koja ce biti vredna tebe i tvoje ljubavi. Bivse ljubavi su bivse i za to postoji dobar razlog!

Nema to veze sa polom, to je individualno, zavisi od vaspitanja, karaktera, okruzenja, mentalnog i emotivnog sklopa, duzine veze, bliskosti, cinjenice da li je prekid bio nagli i "nicim izazvan" (naizgled) ili se spremao duze vremena itd itd. Ali sa polom ostavljene osobe reakcija nema nikakve veze.

Nije tacno, ja uvek sagledam kada sam postao parazit i sta je dovelo do toga, izvucem pouku i nastavim dalje trudeci se da ne ponovim istu gresku. Svako treba da trazi krivicu u svojim postupcima koji su vremenom doveli do raskida. Sto se tice provoda i alkohola to se ne radi zbog patnje, jednostavno muskarac je opet slobodan i hoce opet opusteno da izbleji. Stvarno nikada necu razumeti nekog da krivi nekog drugog, svi su svesni da sve sto rade ili urade za svoju voljenu rade to zbog sebe.

Uglavnom nisam mnogo patio (u ovom smislu kako je u tekstu). Nisam se nijednom napio, proklinjao zivot i sl. Budem smoren neko vreme, pa smorenost bude sve redja i dolazi u mahovima i na kraju prodje. :) Alkohol znam da ne resava nista. Ipak ja sebe vise volim od njih, realno... :)

Svaki put kad smo raskidali devojke i ja, a bio sam zaljubljen - bilo mi je potrebno manje od mesec dana da se oporavim. To je samo stvar jake volje. Moj način je da razmišljam samo o njenim najgorim osobinama i potpuno se razbesnim na nju. Na taj način ubedim sebe da je dobro što smo raskinuli i ne bude mi žao.

Upravo prolazim kroz tu fazu i prepoznajem se u ponečem izrečenom. Zaista mislim da muškarci, nošeni iskrenim osećanjima, posle raskida više pate i teže podnose teret rastanka. Terapije su različite, zavisno od mentalnog i psihološkog sklopa ličnosti. Ono što kod mene uvek ostaje kao dilema je čime sam doprineo da izgubim voljeno biće i kako da grešku ne ponovim. Iskustvo me uči da su žene pri tome često neiskrene i nalaze razne izgovore i lažne razloge za raskid. Najčešće promenu u sebi pripišu partneru...Ali, ima i pesma "Nije život jedna žena"...prilično primenljiva "terapija".

Ja probleme s raskidom resavam tako sto nadjem novu ribu..kratko i efikasno.

U principu sve je tacno... Samo su nijanse u pitanju... Da li to zovete opijanjem, ili kako ga ja to dozivljavam, kao bezanje... Samo je razlika u tome da li su u pitanju nedelje ili meseci...

@ Aleksa
Bravo majstore!

A moj comment je sledeći: zašto raskinete, nađete instant novu devojku i onda DOLAZITE bivšoj u suzama i tugom zbog raskida, raspitujete se okolo ima li novog momka i šta radi, iako ne želite nazad u vezu, a ni bivša?? Koji vam je to nivo sebičnosti da cimate bivšu dok se provodite sa sadašnjom? Koji su to bolesni porivi da stvarate u sebi osećaj da je "bivša i dalje vaša teritorija"? I koji je lek za tu bolest - da devojka ostane uvek ista pa da zaista patite za njom celi svoj zivot ili da probudi zlo u sebi i vrati gorom merom? Šta bi vas zaustavilo u toj bolesti - molim iskrene odgovore od supermena i ostalih savrsenih. Hvala!

boga mi,ima istine :-)

Sve je istina. Sve faze. Ja sada imam 45 god. i samo mi se jednom desila takva stvar, pre 15 godina. Samo sto sam ja nju ostavio, moju devojcicu. Upoznao sam drugu devojku... Mozda lepsu, stariju od mene, iskusniju... Ona je znala kako da me zavede, i to sam ucinio... Bio sa njom. Ozenio se njome, i bilo je lepo, ali cini mi se da dan nije prosao da nisam pomislio na nju, moga devojcurka. Sada 15 godina kasnije, opet cinim ludost! *neko ce to tako nazvati, i pokusavam da je vratim... moju pravu ljubav... a ona, ista, u cvetnoj haljini i crvenim baletankama. Nasmejana! Ovaj put moram se izboriti...

Ne razumem zašto ikome po ovom pitanju trebaju tuđi saveti, utehe, gledanje sa "optimističkim pogledima na svet" i ostala instant rešenja, možda su neki internet naslovi dobar vodič?...kraj protutnji kroz tebe sa svojim celokupnim efektom i ostavlja ti nov kvalitet. Nema tu saveta ni prečica. Nekad kraj primamo, nekad ga mi dajemo.

Bio sam zaljubljen u obe, uvek se tako zatreskam do kraja, a posle obe mi je trebalo 2-3 dana, niti pica, niti pornica, samo sedenja i razmisljanja uz neku dobru muziku, i sad su samo obrisi u mojoj glavi.

@kile i ostali supermeni

Imam preko 40 i srecan brak. Prolazio sam kroz skoro sve faze, i ne vidim nista lose, niti bilo kakvu slabost i nezrelost u tome.

1. Nazovite to poricanjem da nisam bio dovoljno dobar za njih, ali ja sam odmah znao da one nisu bile dostojne mene (cini mi se da si i ti dosao do tog zakljucka).
2. Da, pio sam - sa zadovoljstvom, kao i sada i uvek!
3. Prijateljice sa beneficijama bih pozivao i dok sam bio sa devojkama, da nisam tim nepozivanjem iskazivao postovanje prema njima - zasto ih onda ne bih zvao kada sam slobodan. Svako od nas ima(o je) te rezervne, neobavezne varijante, koje se aktiviraju kada su ti potrebne.
4. Ovo jedino nisam sebi obecavao (da se necu vise zaljubiti).
5. Jos alkohola - naravno!
6. Prihvatanje - ovo je faza 1, nisam gubio vreme na shvatanje, samo sam bancio, pijancio i provodio se sa drugim devojkama kad god sam mogao, bez vezivanja i obaveza.

Rekla bih da clanak i nije toliko interesantan, koliko su komentari. Sa zanimanjem sam iscitala sve, i vidim da se provlaci tema "nije me zasluzila", ili "nije vredna mene", ili (ovo je njbolje!) "nije cenila moju ljubav". Drzim se one narodne: svaka krpa nadje zakrpu. Trik je sto nismo ista "krpa" tokom celog zivota. Menjamo se, bas kao sto bi i trebali, zar ne? Ovo oko "cenjenja ljubavi", pa ne nisam sigurna: ljubav se i gaji, i neguje, a najvise uzvraca... mozda bih pomislila da cenim osobu, ali ljubav, ama bas nikako. Ili mogu da je uzvratim, ili ne mogu. Ili kliknes, ili ne kliknes. Ili odlucis da trpi tudju ljubav, ili da trazis svoju. Sto neko rece: raskidi se ne dogadjaju preko noci.
My two cents...

Ja sam muskarac,bio sam ostavljen,al nisam prosao nijednu od ovih faza.Sastavite novi clanak za ovu drugu grupu muskaraca.

Fakat! Upravo prolazim kroz te faze, knedla mi stoji u grlu! Mozak prihvata da je to tacka, srce ne! Jedva cekam da prodjem, da se malo opustim!

Ne.

& Aleksa
Upravo tako.

@Marko

Ja takođe glasam za pravu ljubav. Moj bivši i ja smo bili jedna duša u dva tijela (ili se bar tako činilo godinama), no više su stvari bile u pitanju (čitaj: treba podobniju, za roditelje, za oženiti)... Sve se nadam da moja priča neće završiti poput vaše, jer bih u tom slučaju vjerovatno završila u stilu "sad je kasno", iako nikad se ne zna, možda zaista nikad nije kasno da se ispravi greška i ostvari ona prava ljubav ;) sretno!

@ Milica.....razumem te

@milica
Zanimljivo je da si za objasnjavanje problematike iskoristila rec "teritorija", jer upravo tako muskarci vide devojke koje su im nesto znacile u skoroj proslosti. Mislim da to u vecini situacija nije stvar nekog manjka postovanja prema devojci, ili emotivnog mazohizma prema sebi...pre deluje kao neka evolutivna metoda, prema kojoj svaka "zenka" prema kojoj (1) nemamo inhibicija i licnih nesigurnosti jer smo vec bili intimni i (2) ne osecamo uopsteno receno strah za svoju bezbednost, obicno u vidu drugog/jaceg/boljeg muzjaka - jeste jos jedan "kandidat" za nosenje nasih potomaka. Ne govorim da ijedan (ili bar velika vecina) muskaraca ovo svesno razume, vec vise to gledaju kao prosto zadovoljenje nagona, kao insistiranje na seksu kada je ona umorna (u aktivnoj vezi), kao jedenje slatkog ili grickalica i pijenje piva impulsivno a ne zbog gladi/zedji...ne pokusavam da banalizujem, samo da docaram do koje je mere to iracionalan nagon koji je po svojoj prirodi nesto sto muskarci sami sebi lako opravdavaju, jer se mnogi sigurno tako ponasaju bar u vezi necega u svom zivotu (kao i zene - kupovina, ogovaranje koleginica sa posla...). Mislim da je lek za takve muskarce jasno stavljanje do znanja da medju vama nikada vise nece biti nicega intimnog (ovo je nesto sto mnoge devojke ne urade, pravdaju se stidljivoscu, zeljom da ne uvrede - a ustvari podsvesno pomazu sebi da se osecaju sto pozeljnije, posebno ako imaju 25-30 i vise godina), a ako to ne upali, onda ce neka vrsta pretnje (ali realne, ostvarive i uverljive) svakako odvratiti i najupornije. Ako ni to ne upali onda imate posla sa psihopatom i treba da pomnozite intenzitet svoje pretnje sa 2, i umesto da je izgovorite da je sprovedete, jer je na kraju krajeva vasa bezbednost najvaznija.

Tuguju i zene ukoliko donesu tako ishitrenu odluku, upravo stoga sto vole tok doticnog muskarca,a plase se i previse razmisljju...Ukoliko bi ga mozda videle ili pak cule mislim da mu nebi mogle odoleti. U tom slucaju ne bi imale vremena da misle stabi bilo kad bi bilo...

@red devil

Hvala na odgovoru, vrlo je jasan i iskren (jer velika vecina to ne bi priznala) i ja iskreno tako to i nisam posmatrala, hmmm.. Svi se kriju iza onoga "voli te i dalje" - bullshit!.. I FYI, ni poljupca nije bilo poslije raskida, jer ne dozvoljavam nista slicno. Tako da ja njega "ne podgrijavam". I poslednje metoda jest, nazalost, bila - vrijedjanje i podsmijavanje, nek me i zamrzi samo nek me pusti na miru. A s druge strane, postoji i zakon i policija, sto kazes - moja bezbjednost je najbitnije :)Thanks for the honest support ;)

@kile i ostali supermeni

Imam preko 40 i srecan brak. Prolazio sam kroz skoro sve faze, i ne vidim nista lose, niti bilo kakvu slabost i nezrelost u tome.

1. Nazovite to poricanjem da nisam bio dovoljno dobar za njih, ali ja sam odmah znao da one nisu bile dostojne mene (cini mi se da si i ti dosao do tog zakljucka).
2. Da, pio sam - sa zadovoljstvom, kao i sada i uvek!
3. Prijateljice sa beneficijama bih pozivao i dok sam bio sa devojkama, da nisam tim nepozivanjem iskazivao postovanje prema njima - zasto ih onda ne bih zvao kada sam slobodan. Svako od nas ima(o je) te rezervne, neobavezne varijante, koje se aktiviraju kada su ti potrebne.
4. Ovo jedino nisam sebi obecavao (da se necu vise zaljubiti).
5. Jos alkohola - naravno!
6. Prihvatanje - ovo je faza 1, nisam gubio vreme na shvatanje, samo sam bancio, pijancio i provodio se sa drugim devojkama kad god sam mogao, bez vezivanja i obaveza.

Ja probleme s raskidom resavam tako sto nadjem novu ribu..kratko i efikasno.

Bio sam zaljubljen u obe, uvek se tako zatreskam do kraja, a posle obe mi je trebalo 2-3 dana, niti pica, niti pornica, samo sedenja i razmisljanja uz neku dobru muziku, i sad su samo obrisi u mojoj glavi.

Sve je istina. Sve faze. Ja sada imam 45 god. i samo mi se jednom desila takva stvar, pre 15 godina. Samo sto sam ja nju ostavio, moju devojcicu. Upoznao sam drugu devojku... Mozda lepsu, stariju od mene, iskusniju... Ona je znala kako da me zavede, i to sam ucinio... Bio sa njom. Ozenio se njome, i bilo je lepo, ali cini mi se da dan nije prosao da nisam pomislio na nju, moga devojcurka. Sada 15 godina kasnije, opet cinim ludost! *neko ce to tako nazvati, i pokusavam da je vratim... moju pravu ljubav... a ona, ista, u cvetnoj haljini i crvenim baletankama. Nasmejana! Ovaj put moram se izboriti...

Svaki put kad smo raskidali devojke i ja, a bio sam zaljubljen - bilo mi je potrebno manje od mesec dana da se oporavim. To je samo stvar jake volje. Moj način je da razmišljam samo o njenim najgorim osobinama i potpuno se razbesnim na nju. Na taj način ubedim sebe da je dobro što smo raskinuli i ne bude mi žao.

Ja sam alkohol zamenio sa mnogo seksa i svakakvog promiskuiteta, ali srecom ponovo sam zaljubljen i sramota me je sta sam sve radio bukvalno, ali ipak bilo je super.

boga mi,ima istine :-)

Imam 23 godine i smatram da se ovako ponasaju samo idioti.. Ostavila me je devojka pre par meseci (posle dugogodisnje veze) i istina je da dam bio jako utucen 10ak dana.. Kako je vreme proslo shvatio sam da ona mene nije vise zelela, da nije cenila sve sto sam joj davao, sto dalje implicira da nije ni zasluzivala mene (mozda zvuci arogantno i puno laznog samoohrabrivanja, ali je zaista tako).. Cak sam je video par nedelja posle raskida sa novim momkom (namerno je posetila mog druga znajuci da cu ja da saznam, sto mi je jos vise pokazalo koliko se ona nisko spustila i koliko je zapravo mali covek) i iskulirao sam. Ni svoju "pobedu" nije umela dostojanstveno da prozivi a da ne baca svoje otrovne strelice. Neka je ziva i zdrava, nije za mene.. Okrenuo sam se lepim stvarima, radim na sebi i vec kujem plan kako da pridjem jednoj preslatkoj devojci..
Najvaznije je biti ciste savesti, ne skoditi fizicki sebi, ne vuci zle misli i zelju za osvetom.. To je uvek bila specijalnost zlih devojaka, s toga ne padajte u taj greh.. A sve ostalo ce ionako biti smesno kroz par godina..

Uglavnom nisam mnogo patio (u ovom smislu kako je u tekstu). Nisam se nijednom napio, proklinjao zivot i sl. Budem smoren neko vreme, pa smorenost bude sve redja i dolazi u mahovima i na kraju prodje. :) Alkohol znam da ne resava nista. Ipak ja sebe vise volim od njih, realno... :)

Upravo prolazim kroz tu fazu i prepoznajem se u ponečem izrečenom. Zaista mislim da muškarci, nošeni iskrenim osećanjima, posle raskida više pate i teže podnose teret rastanka. Terapije su različite, zavisno od mentalnog i psihološkog sklopa ličnosti. Ono što kod mene uvek ostaje kao dilema je čime sam doprineo da izgubim voljeno biće i kako da grešku ne ponovim. Iskustvo me uči da su žene pri tome često neiskrene i nalaze razne izgovore i lažne razloge za raskid. Najčešće promenu u sebi pripišu partneru...Ali, ima i pesma "Nije život jedna žena"...prilično primenljiva "terapija".

Ja sam muskarac,bio sam ostavljen,al nisam prosao nijednu od ovih faza.Sastavite novi clanak za ovu drugu grupu muskaraca.

Tuguju i zene ukoliko donesu tako ishitrenu odluku, upravo stoga sto vole tok doticnog muskarca,a plase se i previse razmisljju...Ukoliko bi ga mozda videle ili pak cule mislim da mu nebi mogle odoleti. U tom slucaju ne bi imale vremena da misle stabi bilo kad bi bilo...

@ Aleksa
Bravo majstore!

A moj comment je sledeći: zašto raskinete, nađete instant novu devojku i onda DOLAZITE bivšoj u suzama i tugom zbog raskida, raspitujete se okolo ima li novog momka i šta radi, iako ne želite nazad u vezu, a ni bivša?? Koji vam je to nivo sebičnosti da cimate bivšu dok se provodite sa sadašnjom? Koji su to bolesni porivi da stvarate u sebi osećaj da je "bivša i dalje vaša teritorija"? I koji je lek za tu bolest - da devojka ostane uvek ista pa da zaista patite za njom celi svoj zivot ili da probudi zlo u sebi i vrati gorom merom? Šta bi vas zaustavilo u toj bolesti - molim iskrene odgovore od supermena i ostalih savrsenih. Hvala!

Nijedan raskid nije isti, jer nijedna devojka nije ista. Za onim dobrim sam plakao, opijao se, krivio sebe, kajao se i sve ostalo sto ide uz to. Ali takve su bile retke. Uglavnom sam imao posla sa onom drugom vrstom, kod kojih se posle raskida takodje napijes, ali od srece !!!

Ne.

Ono sto vecina ljudi oba pola ne shvata je to, koliko su srecni sto su ostavljeni i koliko je ta osoba bila losa za njih. I da im je zapravo data sansa da nadju nesto bolje, nekog ko ce ih voleti onakve kakvi jesu i ceniti njihovu ljubav. To je najvaznije.

@Marko

Ja takođe glasam za pravu ljubav. Moj bivši i ja smo bili jedna duša u dva tijela (ili se bar tako činilo godinama), no više su stvari bile u pitanju (čitaj: treba podobniju, za roditelje, za oženiti)... Sve se nadam da moja priča neće završiti poput vaše, jer bih u tom slučaju vjerovatno završila u stilu "sad je kasno", iako nikad se ne zna, možda zaista nikad nije kasno da se ispravi greška i ostvari ona prava ljubav ;) sretno!

Rekla bih da clanak i nije toliko interesantan, koliko su komentari. Sa zanimanjem sam iscitala sve, i vidim da se provlaci tema "nije me zasluzila", ili "nije vredna mene", ili (ovo je njbolje!) "nije cenila moju ljubav". Drzim se one narodne: svaka krpa nadje zakrpu. Trik je sto nismo ista "krpa" tokom celog zivota. Menjamo se, bas kao sto bi i trebali, zar ne? Ovo oko "cenjenja ljubavi", pa ne nisam sigurna: ljubav se i gaji, i neguje, a najvise uzvraca... mozda bih pomislila da cenim osobu, ali ljubav, ama bas nikako. Ili mogu da je uzvratim, ili ne mogu. Ili kliknes, ili ne kliknes. Ili odlucis da trpi tudju ljubav, ili da trazis svoju. Sto neko rece: raskidi se ne dogadjaju preko noci.
My two cents...

Nije tacno, ja uvek sagledam kada sam postao parazit i sta je dovelo do toga, izvucem pouku i nastavim dalje trudeci se da ne ponovim istu gresku. Svako treba da trazi krivicu u svojim postupcima koji su vremenom doveli do raskida. Sto se tice provoda i alkohola to se ne radi zbog patnje, jednostavno muskarac je opet slobodan i hoce opet opusteno da izbleji. Stvarno nikada necu razumeti nekog da krivi nekog drugog, svi su svesni da sve sto rade ili urade za svoju voljenu rade to zbog sebe.

Ne razumem zašto ikome po ovom pitanju trebaju tuđi saveti, utehe, gledanje sa "optimističkim pogledima na svet" i ostala instant rešenja, možda su neki internet naslovi dobar vodič?...kraj protutnji kroz tebe sa svojim celokupnim efektom i ostavlja ti nov kvalitet. Nema tu saveta ni prečica. Nekad kraj primamo, nekad ga mi dajemo.

Nema to veze sa polom, to je individualno, zavisi od vaspitanja, karaktera, okruzenja, mentalnog i emotivnog sklopa, duzine veze, bliskosti, cinjenice da li je prekid bio nagli i "nicim izazvan" (naizgled) ili se spremao duze vremena itd itd. Ali sa polom ostavljene osobe reakcija nema nikakve veze.

U principu sve je tacno... Samo su nijanse u pitanju... Da li to zovete opijanjem, ili kako ga ja to dozivljavam, kao bezanje... Samo je razlika u tome da li su u pitanju nedelje ili meseci...

@Kile - najbitniji deo tvog komentara su prve tri reci: IMAS 23 GODINE! Sada to ponovi kao mantru svaki dan. Osecaces se bolje sto nemas 53 i sto jos uvek imas ogromne sanse da prozivis, provedes se i nadjes devojku koja ce biti vredna tebe i tvoje ljubavi. Bivse ljubavi su bivse i za to postoji dobar razlog!

Fakat! Upravo prolazim kroz te faze, knedla mi stoji u grlu! Mozak prihvata da je to tacka, srce ne! Jedva cekam da prodjem, da se malo opustim!

@milica
Zanimljivo je da si za objasnjavanje problematike iskoristila rec "teritorija", jer upravo tako muskarci vide devojke koje su im nesto znacile u skoroj proslosti. Mislim da to u vecini situacija nije stvar nekog manjka postovanja prema devojci, ili emotivnog mazohizma prema sebi...pre deluje kao neka evolutivna metoda, prema kojoj svaka "zenka" prema kojoj (1) nemamo inhibicija i licnih nesigurnosti jer smo vec bili intimni i (2) ne osecamo uopsteno receno strah za svoju bezbednost, obicno u vidu drugog/jaceg/boljeg muzjaka - jeste jos jedan "kandidat" za nosenje nasih potomaka. Ne govorim da ijedan (ili bar velika vecina) muskaraca ovo svesno razume, vec vise to gledaju kao prosto zadovoljenje nagona, kao insistiranje na seksu kada je ona umorna (u aktivnoj vezi), kao jedenje slatkog ili grickalica i pijenje piva impulsivno a ne zbog gladi/zedji...ne pokusavam da banalizujem, samo da docaram do koje je mere to iracionalan nagon koji je po svojoj prirodi nesto sto muskarci sami sebi lako opravdavaju, jer se mnogi sigurno tako ponasaju bar u vezi necega u svom zivotu (kao i zene - kupovina, ogovaranje koleginica sa posla...). Mislim da je lek za takve muskarce jasno stavljanje do znanja da medju vama nikada vise nece biti nicega intimnog (ovo je nesto sto mnoge devojke ne urade, pravdaju se stidljivoscu, zeljom da ne uvrede - a ustvari podsvesno pomazu sebi da se osecaju sto pozeljnije, posebno ako imaju 25-30 i vise godina), a ako to ne upali, onda ce neka vrsta pretnje (ali realne, ostvarive i uverljive) svakako odvratiti i najupornije. Ako ni to ne upali onda imate posla sa psihopatom i treba da pomnozite intenzitet svoje pretnje sa 2, i umesto da je izgovorite da je sprovedete, jer je na kraju krajeva vasa bezbednost najvaznija.

@red devil

Hvala na odgovoru, vrlo je jasan i iskren (jer velika vecina to ne bi priznala) i ja iskreno tako to i nisam posmatrala, hmmm.. Svi se kriju iza onoga "voli te i dalje" - bullshit!.. I FYI, ni poljupca nije bilo poslije raskida, jer ne dozvoljavam nista slicno. Tako da ja njega "ne podgrijavam". I poslednje metoda jest, nazalost, bila - vrijedjanje i podsmijavanje, nek me i zamrzi samo nek me pusti na miru. A s druge strane, postoji i zakon i policija, sto kazes - moja bezbjednost je najbitnije :)Thanks for the honest support ;)

& Aleksa
Upravo tako.

@ Milica.....razumem te