Možemo li promeniti naše gene?

Možemo promeniti gene, ali šta će biti rezultat to je već pitanje. Ne kažem da jednog dana čovek neće shvatiti svu složenost naše DNK, ali taj dan je daleko. To što je pročitan genetski kod je tek početak, to je samo niz slova. Kako se sve to sklapa u reči i rečenice, pa u priču zvanu živo biće i čovek, to niko ne zna. Otkud neko sa sigurnošću može da tvrdi da će eliminacijom nekog gena za koji smatra da izaziva bolest, rezultat biti zdravlje, napredak i lepota. Šta ako je mehanizam mnogo složeniji, šta ako rezultat bude neka druga bolest, psihička ili fizička svejedno? Ili smanjivanje inteligencije? Ili nedostatak kreativnosti? Ranije su neurolozi smatrali da bela masa u mozgu i nema neku preterano važnu funkciju. Danas već pričaju drugu priču. Danas genetičari smatraju da je dobar deo genetskog koda obično "smeće". Sutra će se možda iskristalisati da je to "smeće" razlog zbog kojeg smo uopšte živa bića. Nije problem što se istražuje, već je problem u gordosti, u idiotskoj ideji da je čovek uspeo sve da shvati i da će već koliko sutra gospodariti prirodom. Kakva smešna i detinjasta iluzija!

Ne moze se reci epigenetski kod, jer za razliku od genetskog materijala (masa kodova), epigenetika se ne prenosi sa generacije na generaciju. Epigenetika je kompleks pojava koje iz okoline uticu na genetsku masu.

Možemo promeniti gene, ali šta će biti rezultat to je već pitanje. Ne kažem da jednog dana čovek neće shvatiti svu složenost naše DNK, ali taj dan je daleko. To što je pročitan genetski kod je tek početak, to je samo niz slova. Kako se sve to sklapa u reči i rečenice, pa u priču zvanu živo biće i čovek, to niko ne zna. Otkud neko sa sigurnošću može da tvrdi da će eliminacijom nekog gena za koji smatra da izaziva bolest, rezultat biti zdravlje, napredak i lepota. Šta ako je mehanizam mnogo složeniji, šta ako rezultat bude neka druga bolest, psihička ili fizička svejedno? Ili smanjivanje inteligencije? Ili nedostatak kreativnosti? Ranije su neurolozi smatrali da bela masa u mozgu i nema neku preterano važnu funkciju. Danas već pričaju drugu priču. Danas genetičari smatraju da je dobar deo genetskog koda obično "smeće". Sutra će se možda iskristalisati da je to "smeće" razlog zbog kojeg smo uopšte živa bića. Nije problem što se istražuje, već je problem u gordosti, u idiotskoj ideji da je čovek uspeo sve da shvati i da će već koliko sutra gospodariti prirodom. Kakva smešna i detinjasta iluzija!

Ne moze se reci epigenetski kod, jer za razliku od genetskog materijala (masa kodova), epigenetika se ne prenosi sa generacije na generaciju. Epigenetika je kompleks pojava koje iz okoline uticu na genetsku masu.