Иван
pre 14 godina
Треба добро проценити колико заиста значи ова победа, осим бодова, наравно. Важно је добро почети, због каснијих тешких мечева, али не би ваљало превисоко полетети. Јер, ако се узме у обзир да је страх од Италијана проистицао из две чињенице, оне да имају три НБА звезде и оне да имају подршку ван терена, јасно је да Азури у Литванији нису били толико опасан ривал. Онај ванспортски аспект је јасан: њима је намењена судбина Француза са СП у фудбалу у Јужној Африци. На "муфте" тј. незаслужено су се пласирали на шампионат, пошто се организаторима сигурно више исплати да дођу платежно способнији италијански навијачи, него шака (а можда ни толико) Црногораца (фудбалска паралела је била, наравно, богати и многобројни француски навијачи наспрам малобројних и сиромашних ирских), али зато неће моћи да рачунају ни на какву помоћ судија, баш напротив, и укратко, знало се унапред да ће Италијани тешко проћи даље од ове групе. Ти њихови навијачи што дођу потрошиће довољно пара током првих пет мечева, а после, зар је то битно; у другој фази и у завршници нема страха за продају улазница, то сви гледају. Школски одрађено. А што се тиче три италијанске звезде, Белинели много боље игра у НБА, јер тамо зна да ће после две-три глупости (па чак и раније) бити експедован на клупу, а овде се глупира, кад му се већ може. Барњани игра слабије него у Торонту зато што му ужи терени и нешто другачија правила овде редукују најјачи адут, брзину, а нема ни ко да покрива у одбрани његова испуцавања. Галинари је још зелен за европску кошарку, она секира му у НБА не би била намерна лична. Остали су солидни и ништа више од тога. Пјаниђани је навикао на Сијену, тамо може да бира странца да му игра покретљивог одбрамбеног пивота (Раковића, на пример), али Италија нема довољно доброг кошаркаша тог профила. Оног момента кад се одрекао Поете, мени је лакнуло; тај мали није константан, али уме да полуди, игра на инспирацију, мени се чини да је он оно што овој Италији недостаје.
Наши су победили на већи фонд квалитетних играча. То ће тешко ићи против Француске и многих других, ту би нас лош дан неке од наших ведета (Савановић, Теодосић и Крстић) много скупље коштао. Нису ни остали, па чак ни Шпанци, толико страшни, али забрињава ипак то што наш ударни трио нема баш неки широк офанзивни дијапазон, заправо, нема акцију, финту која са већом сигурношћу "пролази", чак и најбољим нашим играчима треба пуно простора и времена да изграде позицију за шут.
Све у свему, ову победу треба заборавити што пре, јер са Французима и Немцима неће бити овакав меч. Они су сасвим другачији противник, не кажем да не можемо да их добијемо, нити да смо одиграли лоше, али реално, осим самопоуздања мало шта ће нам из овог меча користити против других ривал у групи.
20 Komentari
Sortiraj po: