Zašto ostajemo u lošim vezama

Bio sam u vezi prosle godine u kojoj su stvari, kako je vreme odmicalo, bivale sve gore. Samo sam pokupio stvari iz zajednickog stana i otisao. Zelim da kazem da treba preseci takve veze, a ne da se vuku zbog neke navike i sl. Samo treba skupiti hrabrost i to uraditi, a posle ce vec stvari doci na svoje mesto.

1.Strah da nećete ponovo pronaći nekog pored koga ćete se osećati prijatno - Bolje "strah" od neizvesne buducnosti nego "umiranje" u sadasnjosti
2.Plašite se da će se vaš sadašnji partner bolje ukopiti sa nekim drugim - Good for him, svako tezi da nadje nekog sa kojim ce se bolje uklopiti
3.Bolje je biti sa bilo kim nego sam - Bolje biti sam nego sa bilo kim
4.Raskid i suočavanje vas plaše - Razmisljanje o strahu je gore nego sam strah i borba sa istim

Ja sam bio u relativno losoj vezi, gde je svadja bila neizbezna svaki drugi-treci dan. Kao da nam je nesto falilo. Mislio sam to je kraj. A onda sam je zaprosio, zatrudnela je, zivimo zajedno, sve je lepse i lepse, jedva cekamo bebu, slazemo se super, isao sam na sve ili nista i za divno cudo sve je prelepo. Oboje smo srecni. Svima zelim sve najbolje.

Pa naravno da ostajemo u losim vezama ako u njima imamo decu. Griza savesti je jedino sto nas tu drzi...

A sta kazete na 8-godisnje veze na daljinu? Imao sam jednu takvu kolegicu, mislim da je i dalje u toj vezi. Smuvala se sa njim i nakon godinu otisla u drugi grad da studira. On ju je prvi put posetio nakon 6 godina, kada je imala zavrsnu proslavu, a u medjuvremenu su se vidjali svaka 2-3 meseca, koliko cesto je odlazila kuci.

Ima jos primera: jedna kolegica je u 10-godisnjoj vezi sa momkom, doduse iz istog su grada, raskidali su ali jednostavno nemaju snagu da prekinu tu naviku, a i ona se boji da ga ne povredi pa tako pravi povremene polutajne izlete sa drugim muzjacima. Imam i jednog kolegu koji je isto tako imao 8-godisnju vezu sa curom koju je vidjao jednom u 3 meseca. Na kraju je odlucio da ju ispostuje, po njegovim recima, i ozeni.

Kada malo bolje razmislim, dosta ljudi koje poznajem, vecina, ima veze koje se temelje na bazi straha 'a sta ako ostanem sam/a'. U tim vezama ljudi se ne vole, vec su jedni s drugima iz navike i zato sto postoji neka generalna percepcija ili ocekivanje okruzenja da moraju da budu sa nekim. U nekim slucajevima ili povremeno svrljnu sa strane, ili jednostavno u tim vezama navike potisnu svoju seksualnost i totalno se izoluju i 'frigidizuju'.

Nekad je ego jaci od svega. Imas zena koje znaju da muskarac nije srecan pored njih i koje znaju da su zauvek izneverene ali ga ne pustaju da ode...

Neke zene predju i preko neverstva. Pacenice nema sta. One moraju da trpe jer znaju da nisu sposobne ni takvog ponovo naci. Kada znas da te niko drugi nece nema ti druge nego da ga drzis uz sebe okovima porodice a on ce tu da bude nesrecan samo iz sazaljenja i grize savesti.

Slažem se sa većim delom onoga što piše u tekstu, ali moram da primetim da je na sve strane mnogo tekstova koji nas "ubeđuju" da odustajemo od veza, a nikada ne primetim naslov "Kako ostati u vezi", kao da ionako nema dovoljno razvoda, raskida, pa treba ubediti i one koji se dvoume da što se lakše odluče na prekid veze. Ne mislim da treba ostati u vezi u kojoj nema bliskosti, da ne pričam o bilo kojoj vrsti nasilja, ali nekad se vredi potruditi sačuvati zajednicu (kad kažem zajednica ne mislim samo na brak, već na svaku vezu). Meni je sopstvena veza primer da vredi ne odustati, a da podsetim - tolerancija nije kada nam nešto ne smeta, već kada ne ugrožavamo i naučimo da živimo sa onim sa čim se ne slažemo.

ostaje se i zbog deteta, pogotovo dok je dete malo....

Neke zene predju i preko neverstva. Pacenice nema sta. One moraju da trpe jer znaju da nisu sposobne ni takvog ponovo naci. Kada znas da te niko drugi nece nema ti druge nego da ga drzis uz sebe okovima porodice a on ce tu da bude nesrecan samo iz sazaljenja i grize savesti.

Pa naravno da ostajemo u losim vezama ako u njima imamo decu. Griza savesti je jedino sto nas tu drzi...

Ja sam bio u relativno losoj vezi, gde je svadja bila neizbezna svaki drugi-treci dan. Kao da nam je nesto falilo. Mislio sam to je kraj. A onda sam je zaprosio, zatrudnela je, zivimo zajedno, sve je lepse i lepse, jedva cekamo bebu, slazemo se super, isao sam na sve ili nista i za divno cudo sve je prelepo. Oboje smo srecni. Svima zelim sve najbolje.

Bio sam u vezi prosle godine u kojoj su stvari, kako je vreme odmicalo, bivale sve gore. Samo sam pokupio stvari iz zajednickog stana i otisao. Zelim da kazem da treba preseci takve veze, a ne da se vuku zbog neke navike i sl. Samo treba skupiti hrabrost i to uraditi, a posle ce vec stvari doci na svoje mesto.

ostaje se i zbog deteta, pogotovo dok je dete malo....

Slažem se sa većim delom onoga što piše u tekstu, ali moram da primetim da je na sve strane mnogo tekstova koji nas "ubeđuju" da odustajemo od veza, a nikada ne primetim naslov "Kako ostati u vezi", kao da ionako nema dovoljno razvoda, raskida, pa treba ubediti i one koji se dvoume da što se lakše odluče na prekid veze. Ne mislim da treba ostati u vezi u kojoj nema bliskosti, da ne pričam o bilo kojoj vrsti nasilja, ali nekad se vredi potruditi sačuvati zajednicu (kad kažem zajednica ne mislim samo na brak, već na svaku vezu). Meni je sopstvena veza primer da vredi ne odustati, a da podsetim - tolerancija nije kada nam nešto ne smeta, već kada ne ugrožavamo i naučimo da živimo sa onim sa čim se ne slažemo.

Nekad je ego jaci od svega. Imas zena koje znaju da muskarac nije srecan pored njih i koje znaju da su zauvek izneverene ali ga ne pustaju da ode...

A sta kazete na 8-godisnje veze na daljinu? Imao sam jednu takvu kolegicu, mislim da je i dalje u toj vezi. Smuvala se sa njim i nakon godinu otisla u drugi grad da studira. On ju je prvi put posetio nakon 6 godina, kada je imala zavrsnu proslavu, a u medjuvremenu su se vidjali svaka 2-3 meseca, koliko cesto je odlazila kuci.

Ima jos primera: jedna kolegica je u 10-godisnjoj vezi sa momkom, doduse iz istog su grada, raskidali su ali jednostavno nemaju snagu da prekinu tu naviku, a i ona se boji da ga ne povredi pa tako pravi povremene polutajne izlete sa drugim muzjacima. Imam i jednog kolegu koji je isto tako imao 8-godisnju vezu sa curom koju je vidjao jednom u 3 meseca. Na kraju je odlucio da ju ispostuje, po njegovim recima, i ozeni.

Kada malo bolje razmislim, dosta ljudi koje poznajem, vecina, ima veze koje se temelje na bazi straha 'a sta ako ostanem sam/a'. U tim vezama ljudi se ne vole, vec su jedni s drugima iz navike i zato sto postoji neka generalna percepcija ili ocekivanje okruzenja da moraju da budu sa nekim. U nekim slucajevima ili povremeno svrljnu sa strane, ili jednostavno u tim vezama navike potisnu svoju seksualnost i totalno se izoluju i 'frigidizuju'.

1.Strah da nećete ponovo pronaći nekog pored koga ćete se osećati prijatno - Bolje "strah" od neizvesne buducnosti nego "umiranje" u sadasnjosti
2.Plašite se da će se vaš sadašnji partner bolje ukopiti sa nekim drugim - Good for him, svako tezi da nadje nekog sa kojim ce se bolje uklopiti
3.Bolje je biti sa bilo kim nego sam - Bolje biti sam nego sa bilo kim
4.Raskid i suočavanje vas plaše - Razmisljanje o strahu je gore nego sam strah i borba sa istim