U Srbiji se ostari kod mame i tate

Smešno. 300€ uopšte nije dovoljno za samostalan život.

Stan - 200€ najjeftiniji (ukoliko i dalje ne planiram da živim sa 2-3 cimera)
Računi - 100€
Hrana - 250€ (bavim se sportom i ishrana me košta, ne pušim, ne pijem i ne drogiram se)
Garderoba + higijena + sitnice - min. 80-100€

Tu ne ulaze troškovi eventualnog automobila, letovanja, zimovanja, izlazaka, literature, kulturnih manifestacija (koncerti, izložbe i ostalo). Voleo bih da redakcija vodi računa šta i kako bolduje u člancima jer je ovo stvarno neozbiljan članak. Zamisli, 300€ i samostalan si. Veću glupost skoro nisam pročitao. A ima ih poprilično u poslednje vreme.

Ja bih se rado odselio od roditelja ali gde? Nezaposlen sam. Mogu samo na ulicu. Dok je privreda ovakva, mladi ljudi prosto ne mogu da se osamostale. Ti psiholoski i socioloski faktori postoje ali je 99% posto razlog toga sto mladi dugo zive sa roditeljima to sto ne mogu da priuste sebi sopstveni stan.

Ovde se u jednom pasusu spominju američki miljarderi i njihova deca i kako oni kao nešto njih spremaju za život da se osamostale...Kupi mu tata vilu,dobar auto,prepiše mu pola firme i šta sad on kao pati što nije sa roditeljima????Besmisleno je Srbiju stavljati u bilo koji kontekst tog tipa.Nisu sad Srbi nešto drugačiji od ostalih naroda,većina nas bi otišla od svojih roditelja,bez obzira na tradiciju.Ipak ekonomska situacija u zemlji igra glavnu ulogu.

Zaradjujem izmedju 600 i 700 evra mesecno, medjutim, jedino sam posao uspeo da nadjem u Beogradu. Probao sam i da se osamostalim, ali mi onda veliki deo novca ide majci koja ne moze da zivi sa 150 evra. Normalno, ipak sam presao na varijantu da svaki dan potrosim od 3 do 4 sata putovanja dnevno izmedju Beograda i mesta u kome stanujem.
Mnogi od nas "mladih" moraju da brinu o roditeljima, koji su izgubili posao i razbolelli se u proteklih dvadeset godina lopovluka.
Sama ekonomska situacija je takva da morate raditi stalno, najveca glupost je prica o usavrsavanju i promeni zanimanja. Za te stvari je neophodno slobodno vreme, a njega ne mozemo sebi da priustimo. Promena zanimanja se opet odnosi na najjednostavnije poslove, kojim ne mozete da stignete do zarade da bi ste se osamostalili. Elektro instalater moze da predje na drugo gradiliste i da bude zidar ili armirac, ali nema sigurno novca da obezbedi sebi slobodno vreme i da uci da pravi sajtove koji bi bili konkurentni na trzistu.
Cak je problem mladima koji zavrse vise skole i fakultete, uvek se pojavi neko, ko je iz DS-a, SPS-a, Lige, Naprednjaka ili bilo koga ko je trenutno na vlasti u lokalnim ili drzavnim ustanovama.
Vecu glupost nisam procitao, sigurno da ima onih kojima je mrsko da rade, ali daj vise ne vredjajte nas koji smo vecina i koji zaista naporno radimo!
Na zalost ovoj vlasti najvise odgovara da skolovani mladi ljudi odlaze u inostranstvo, tako mogu da salju novac roditeljima ili rodbini, nisu vise problem kao nezaposleni, a "kvalitetnim" partijskim kadrovima je omoguceno da ulete na budzet.

Ja sam iz Beograda i osamostalio sam se sa 19 godina, ali tada sam jednostavno zbrisao preko zbog "raskosnih" devesetih godina.
Nasi u Srbiji su lenji, jer znaju da uvek neko ima ko ce umesto njih platiti racune, kao i doticni iz teksta, koji se vratio nazad svojima, kad je video kako izgleda zaradjivati i placati troskove.
Ne slazem se ni u tekstu o deljenju racuna sa 3-4 osobe, jer sam ja tako nesto radio i verujte mi da tako nesto retko moze da funkcionise a u jednom stanu su recimo pusili marihuanu, pa sam se usput i ja naduvavao posle povratka sa posla, kada umoran legne i onesvestim se u krevetu.
Srbija opet sa druge strane ne radi nista, mislim na politicare, jer kako ce i neko sa Africkom platom da placa Svetske cene stanova?!

Mislim da je dominantna crta danasnje omladime APATIJA! I to hronicna apatija. Mladi su bezvoljni, depresivni, sve vise intertni, bez inicijative, a to je stvar iskljucivo vaspitanja. Ne mogu da se zalim, imam solidan posao sa nadprosecnom platom ( u odnosu na Srbiju ), ali sam se par godina unazad cimao sve za dzabe. Radio sam sta/gde god sam mogao - decije rodjendane, bio sam deda mraz za 10 evra (blamirao se), drzao casove, fizikalisao. Nisam pitao koliko cu biti placen, samo da budem u poslu, u igri. Cimao se da zavrsim fax. Honorarno sam radio projekte iz IT-a, nekad mi nisu ni platili ili potplatili, ali ko ih sisa. Tesko je svuda, ali jedini izbor je da se borimo. Jer kad skinemo vlast - ko ce doci - opet ti mladi, apaticni, bezvoljni, inertni ljudi? - opet se nista nece izmeniti. To nije opcija.

Sve je tačno što piše u tekstu... a sada idem da ga prepričam mojoj mami...

Da se nije za onih 40 godina u socijalizmu izgradilo 2.2 miliona stanova i jos toliko kuca ziveli bi danas u satorima jer danas kupiti stan makar i otplacivali ceo zivot je SCI FI za 99.9% ljudi..rata ti veca nego plata (a i imati platu danas u srbiji je WOW).

Koliko god izgovor u realnom broju slucajeva bio da je ekonomska situacija u pitanju, istina je da je nas mentalitet i oslanjanje na lagodan zivot( moja soba, drustvo iz kraja, mamina kuhinja) ono zbog cega veliki broj mladih ljudi se ne osamostaljuje.Osamostaljivanje zahteva prilagodjavanje,a na to , na zalost, ni mame , ni mlade osobe nisu spremne.Stanovala sam u Novom Sadu za vreme studija, i neko vreme posle, i imala vrlo neprijatna iskustva sa Novosadjanima, kojima je prvo bitno "da li si nash", i " da li si drustvo iz kraja"( i kad nisi vec si niza rasa),a kad im kazes zasto ne iznajme garsonjeru i dele troskove , jeste tesno i jeste da se treba prilagoditi drugoj osobi,i da onda nemas ni za islaske ni za auto odgovor bude bas " pa ja imam svoju sobu".
Cudna situacija je bila,kad mi se desilo da mi je bivsi momak u mom stanu, na moj komentar da bih otisla u inostranstvo odgovorio" vidim ja da se ti nisi ovde snasla", a odlazak nije lak jer trebas da izdzis "samocu, nove ljude" , ne videci da ja vec tako tako zivim, da sam bila podstanar u sobama kod baba gde je maksimalna sloboda kuvanje kafe, i da je normalno da to sve izdrzis ako hoces da se osamostalis.I jos sam taj komenar dobila kod mene u stanu, a nije me pozvao ni na kafu jer on ima mamu a ovo je "sloboda".Napominjem da se radi o izuzetno obrazovanoj osobi, kojoj je cisto izbor bio zivot kod mame.Razlog zasto sam odmah prekinula vezu je sto nisam zelela da stalno visi kod mene, a uvece se vraca u svoj stan.
Kao sto rekoh, sve je mantalitet, da "dete" se ne muci, i da bude sigurno, da ne preuzima odgovornost za to koga ce da pozove kod sebe, i da se uvek oslanja na porodicu a ne na zajednicu.A i mame posesivno drze decu kod sebe.
Istina je da smo mi sami ono sto nas sprecava da se osamostaljujemo,a da na ovaj nacin ljudi gube empatiju prema drugim osobama, postaje nebitno koliko je ostalima dostupno normalno skolstvo, zdravstvo ili studiranje,i ako nisi rodjen u univerzitetskom gradu kako i da li ces se dalje snaci, ljudi se sve manje bore za zajednicu, a samo, i iskljucivo za sebe, i svoje potrebe.

Ma o cemu mi pricamo, Srbija je bolesno drustvo kad je ova tema u pitanju. Posledice toga se vide na svakom koraku i reperkutuju se na sve sfere zivota.

Stvarno, dokle ce se za sadasnje stanje okrivljavati prosla vremena? To je mit koji podrzavaju svi mediji i politicari koji su direktno odgovorni za ovo sto je na delu. Nije valjda da je , osim Milosevica, sada i samoupravljanje krivo za sistem koji je na delu, ali i za lenjost i nedostatak radnih navika. Kako Madjarima i ostalima u Istocnoj Evropi nije kriv ruski komunizam, znate li kada je pao Berlinski zid? Mnogo je dugacak period od 10 protracenih i opljackanih godina, a za to su odgovorni oni koji su imali apsolutnu vlast i prilike da promene Srbiju na bolje, a nisu. Promenili su na bolje samo sebi, neka im je sve to prokleto.

Mi u Srbiji često volimo da ističemo kako je kod nas provod najbolji, kako su kafići puni mladog sveta u sred radnog dana, kako se stranci oduševljavaju splavovima, skockanim devojkama,...U ovome i jeste problem, nije normalno da neko od sedmog osnovne krene da izlazi svakog vikenda do rane zore i misli da to tako treba narednih dvadeset godina. Svaki taj izlazak košta, a znam dosta roditelja koji će izdvojiti poslednji dinar da da detetu za izlazak. Danas devojčice idu redovno na feniranje od petog razreda osnovne. Detetova najveća preokupacija treba da bude škola a ne šta će da obuče u subotu za splav. Naravno da takva osoba nema realnu predstavu o životu i kad počne da radi negde u 30-oj pita se kako da se osamostali od 400 evra plate kad u životu pre toga nije platila račun. Na žalost, znam puno takvih...

da, zanimljivo, prosecan srbin kada zavrsi neku skolu, ocekuje da ce mu posao pasti sa neba, da svi poslodavci bas samo njega cekaju... zavrsio sam faks i mislim da sam uhvatio boga za beeep, i trazim 1000 evra platu.... yeah, right. nagledao sam se takvih slucajeva u svom najblizem okruzenju. lepo je covek rekao, srbin je lenj i majlakse ke lad neko drugu placa stanove... mislite meni je bilo lako lada sam svaki dan sa devojkom delio pakovanje makarona ??? ali zelja da ne gledam roditelje svakog dana(a koji su ok ljudi) je bila jaca. nece sve samo od sebe da se sredi, mora malo i da se zapne u zivotu, znate ono, krv, znoj itd... znam gomilu ljudi koji zbog male plate nece u opste da rade... najlakse je na tudjoj grbaci.... provod zurke, alkohol... zivela srbija...

Sa zenom zivimo privatno.Ja sam ostao bez posla,ali zena radi.Kao masinski inzinjer ne mogu naci posao u struci.Godinama sam radio po kazinima,livnicama,pilanama neprijavljen i neosiguran u tri smene.Imao sam ponudu za posao u struci u Staroj Pazovi,ali zena nije htela iz nisa zbog posla i da bude blize roditeljima.Imali smo izbora da budemo kod mojih posto ona nije iz Nisa.Prepustio sam joj izbor i zivimo privatno.Pomazu nam roditelji,tesko je ali sve je to prezivljavanje.Gde su letovanja i zimovanja?O TOME I NE RAZMISLJAM!A stace biti kad dodje dete.Mislim radicu opet crnacke poslove,ali ponavljam kakvu perspektivu da mu pruzim?

Prvo,koji mladi čovek ni želeo da živi sam u nekom lepom stanu,ali ljudi nemaju osnovne uslove dajte mi platu 1500 Evra i osamostaliću se,u životu se većina stvari vrti oko para pa tako i ovde.Šta ćeš takva nam je sudbina kad živimo u ovom mulju od zemlje.

Tuzno zar ne?Nemas mogucnosti da nadjes poaso i ako si zavrsio fakultet,problem je sto nisi clan DS,SPS,PUPS.... Sanjam dan kada ce se ovaj narod konacno opametiti i smeniti ove stetocina drustva.

Uprkos nekim nerealnim i pojednostavljenim detaljima, tekst je po mom mišljenju ipak sasvim OK. Naši ljudi se zaista vaspitavaju da budu nesposobni i bez inicijative, a u ovakvoj državi lako je uvek optužiti ekonomiju i političare za nedostatak posla. Istina je da se posao ne može izmisliti ako ga nema, ali je istina i da mnogi ne žele da rade ako počinju sa najnižom platom, ne razumevajući da se moraš najpre dokazivati na svakom poslu pa tek onda dobijati postepeno veću platu. Posebno ne žele da rade ako im sav novac odlazi na samostalan život, ne shvatajući da je u tome stvar, tako je to u životu. Život kod roditelja stvar lažan utisak života, a to je u stvari životarenje obično, jer je u kasnim 20tim godinama nemoguće razvijati se kao zdrava ličnost ako niste zaduženi za svoj ručak, svoj veš i svoje finansije. Roditelji deci, a posredno na taj način i državi i celom društvu, čine međveđu uslugu, jer odgajaju parazite koji su nesnađeni na tržištu rada i u životu. Zato kod nas 100 Evra u glavama većine mladih koji imaju pristojan život koji plaćaju roditelji vredi mnogo manje nego u zapadnoj Evropi. Dok ne počneš sam da rastežeš određeni iznos mesečno na sve svoje potrebe, nemaš pojma koliko nešto vredi i koliko nešto vredi TEBI. Osim toga, mnogi brakovi su osuđeni na propast samo zbog toga što se žene potpuno neiskusne upuštaju u bračnu zajednicu i tek tada se odvajaju od roditelja.

dokle god je u Srbiji najizvesniji prihod penzija, a plate su mizerne i stizu neredovno, bice najteze osamostaliti se.

Ono sto se ne govori za severnjake je da su jako mobilni kao populacija, i ne gravitiraju svi ka najvecim gradovima. Cesto se sele, zive i rade po manjim mestima. Kod nas je Beograd na ceni... Pa ni Svedjani ne zive lagodno u Stokholmu, ni francuzi u Parizu... U parizu njih cetvoro dele stan od 30ak kvadrata... i to tako sto su ga izdelili po galerijama... Ako izadjete malo dalje od "Île-de-France"-a ili bolje reci urbanog dela Pariza, stvari su drugacije. Mnogo manja kirija, veci stanovi i kuce.

Dokle god ljudi budu kukali kako im je problem da zive u Beogradu, pa neka izadju iz centra. Ako bas neko zeli da zivi u krugu dvojke, onda neka bude svestan da ce to i da plati.

Kada ljudi pocnu da zive i po drugim mestima, ta mesta ce zaziveti. Sad vecinom rade nedovoljno kvalifikovni po opstinama jer nema ko drugi. Tuga.

(Nikola, 15. maj 2011 02:33), да ли ти стварно мислиш да му мама и тата купе вилу, кола а он виси по кафићима и зеза се годинама? Видиш, прво треба да будеш свестан да већ деценијама, да не кажем вековима велики капиталисти преносе посао с колена на колено, остаје посао у оквиру породице. Ако ти неком купиш и даш, а он нема појма о послу и животу, тај посао ће он да упропасти и нестаће. То значи да они уопште не мазе своју децу, већ их спремају да наставе посао који већ разрађен. То даље значи да деца капиталста уче од малих ногу како и шта треба да раде у животу. То свакако ниеј да буду уз татине и мамине скуте, да им они чувају децу, да их крпе од пензије док су живи, купују кола, а они да зверају по кафићима, купују јахте и проводе се. Ви по Србији маштате о таквом животу, а такав живот постаоји само по краљевским породицама по Британији и осталим краљевинама симболичног типа, али јењава, чак такав живот не постоји ни у муслиманским краљевинама које нису симболичног типа, већ краљ влада. И тамо се деца спремају да владају и држе економију у својим рукама, без тате и маме, јер једном њих неће бити.

И добро запамти да капиталисти своју децу најмање мазе. Пре очекуј од неког сиромашка да своју децу помогне и мази, него капиталиста. јер овај сиромашак је сиромашан највише због тога што није хтео да се мучи нити да загази у тврде воде. А пошто је дете његово, велчиак је шанса да га и васпитава у том духу, а и ивер не пада далеко од кладе. Падне неки, али изузетака је мало.

Ево управо смо се вратили од Кинеза, позвали нас на дететов рођендан, иначе нам се деца друже. У једном тренутку сам им рекао да су нам кафићи пуни, да нико појма нема откуд људима те паре и да данима и месецима седе по кафићима у радно време и да смо ми народ који би да добро живи, али да се не намучи. Он додаје: Уживају? Да, рекох, циљ им је да уживају. И додајем да народ кога је пуно и који много ради, има будућност. Наравно односило се на Кину јер ми је пре тога рекао да тамо тако није. И још једна интересантна ствар у вези Кине: Ако ћеш добар факултет, познат, у Кини ћеш да ПЛАТИШ школовање на њему. Из његове приче сам закључио да, иако је Кина комунистича и даље, да је далеко испред нас по капитализму, иако се ми водимо да нисмо комунистичка држава.

Све у свему, мораш да чујеш приче различитих људи по свету да би имао неку слику о себи и свом народу. Оно што сам ја закључио о нама је да пут којим идемо нас сигурно води у нестајање, ако нешто не променимо. Таквих народа у свету није пуно. Мало њих има у ближој будућности опцију нестанка. Значи, ми јесмо изузетак, дефинитивно, превише се разликујемо од оних који важе за добре, па и просечне, превише се разликујемо од оних који виде светло у тунелу, ако су којим случајем у њему, и од оних који су бар на некој линији која води у опстанак, као рецимо наталитет. Ми, такорећи, немамо линију која води ма у ком правом смеру. Све линиеј нам иду у погрешним правцима. Али да би то видео, мораш мало да живиш у Канади, рецимо, па у САД, па попричаш са Американцима који пословали са Египћанима, па на далеком истоку, па попричаш са Кинезима и са другим народима, рецимо Индијцима. И онда видиш да ми стварно немамо светла на крају тунела, ако неке ствари не променимо.

nije u redu porediti mlade u srbiji u skandinavksim zemljama.

takođe, treba razgraničiti da postoje 2 vrste 'neosaostaljenih' mladih:
1. oni koji rade i žele da se osamostale ali plata im je takva da to sebi ne mogu da priušte
2. oni koji niti rade niti žele da rade već smatraju da je dužnost roditelja da ih doživotno izdržavaju.

takođe, činjenica je i da postoje roditelji koji od svoje dece prave sopstvene zamorčiće, ALI posotje i roditelji koji 'isteruju' svoju decu iz kuće da bi što pre postali 'svoji ljudi'.

zbog izuzetno teške finansijske situacije u državi nam, ne može i ne sme se ovako jednostrano prilaziti tom komplikovanom problemu.

Verujem da bi se vecina osamostalila da imaju platu od barem 500 evra, sto je retkost u Srbiji. Udobnost roditeljskog doma je nista u poredjenju sa zadovoljstvom koje covek ima kada je samostalan. Pre dve godine sam iznajmio stan sa cimerkom i sad imam mnogo manje slobodnog vremena, novca, manje putujem i izlazim, kupujem manje gedzeta i odece, losije se hranim ali se osecam mnogo bolje psihicki nego dok sam ziveo sa roditeljima sa kojima sada imam bolji odnos nego ikada. Nazalost to sve moze za platu od 600e (mozda 500e da sam iznajmio stan na periferiji) i to u flat-share sa jednom osobom. Teoretski bi moglo i za manje ali bi to bilo prezivljavanje a ne zivot. Razmisljao sam i da se udruzim sa 3-4 ljudi za jedan veci stan ali sta da rade ostali ako jedan ili dvoje izgube posao, sto je danas vise nego izvesno. Lako je na zapadu, uvek moze da se nadje posao peraca sudova ili nesto slicno da se covek snadje dok trazi "pravi" posao. Tako da mislim da se ne radi o razmazenosti nego vise su razlozi ekonomski. Uostalom bez ekonomskih uslova ne moze covek ni da se suoci sa problemom vezanosti za roditelje ako on i postoji.

ne znam, mozda sam razmazen, ali ne moze se ziveti sa 300e u Bg ili sa 220e u NS. nema teorije. to ne bi bio zivot nego puko prezivljavanje.

evo moj primer. studirao sam u NS, ziveo sam u extra garsonjeri u extra delu grada i trebalo mi je 380e mesecno za ceo zivot. ali sve ostalo je bilo na nivou prezivljavanja: hranio sam se u menzi, kupovao sam hleb i pastetu, ponekad sam uzeo palacinku, giros, pljesku, za stan najosnovnije: pastu za zube i sl, gradski prevoz nisam koristio, svagde sam isao peske, na faxu nikakvi troskovi, nisam se bavio nikakvim sportom ni kulturom, za odecu mi nije ostalo para, a o ostalom necu da pricam (izlasci, more, auto). ovakva je bila racunica za 2007/2008 god: stan 200e, rezije 60e, hrana i sve ostalo 100e: 360e.

e sad su stanovi dosta jeftiniji: 100-150e, ali su rezije vece i cene hrane su vece.

za normalan zivot jednog mladog coveka koji je zavrsio fax i radi trebalo bi vise od tih 360e. jer covek mora ponekad da izadje u grad, izvede devojku na pice, ode za vikend malo van grada, ode na more, kupuje odecu, obucu, uzme neki auto, kasnije uzme stan na kredit.

moj status sada: zavrsio sam fax, trazim posao, konkurisem, posla nema, jako se tesko nalazi. zivim sa roditeljima u Subotici, smaram se, igram igrice i gledam tv i kradem bogu dane.

Sretnih devedesetih i ja sam se osamostalio i ziveo normalno sa zenom i decom. Medjutim vec 2001 kako su Djindjic i njegova demokrtija poceli da dizu cene svega i svacega pocele su i finansijske trzavice u porodici, i morao sam da se odvojim od zene i dece i vratim roditeljima. Sada sam sa njima i zivim vrlo bedno troseci 300 Evra mesecno. Malo deci, malo na hranu, malo na auto, poreze i ode 300 E. Stvar je u tome sto je kod nas pljacka na sve strane i jednostavno porodica sa dve prosecne plate ne moze da opstane.

Inace, zivot sa cimerima je lep kada si student. Ili sa cimerkama. Ali kad vec svi rade i imaju neki svoj zivot, opet to nije resenje. Tad si nezavisan od roditelja ali opet nisi slobodan niti imas bas svoj krov nad glavom.

kada bi se kod nas(mislim na bivsu Yugu) promjenjivao zapadni sistem i roditelji "izbacivali" djecu iz kuce "kad im je vreme", tada bi imali hiljade beskucnika i gladnih, kriminal bi bio na svakom koraku, demonstriralo bi se svakodnevno a Vlade bi padale svaka 2-3 mjeseca. Stanovnistvo bi brinule socijalne teme, a ne rat, nacinalna prava i kojekakvi "nebeski" mitovi. To bi bilo bolno ali bi se za 10-tak godina nesto promjenilo. Ali to nije tako, zato je nasim politicarima super, kad prigusti samo se hvataju nacionalnih tema i sve je super.
Zato ovaj region(mozda je Slovenija izuzetak) nikad nece napred.
Uz malo srece sam se dokopao zapada, pa znam o cemu govorim, radim i samostalan sam, a da nisam tu gdje jesam, sigurno bi i dan danas bio kod roditelja, bistrio sa prijateljima politiku i "mlatio praznu slamu".

Statistika i istrazivanja na razne teme je ispiranje mozga i ubijanje svake individualnosti. Svaki covek ima pravo da svoj zivot organizuje kako on to hoce. Svaki covek ima i svoj razlog zbog cega se odlucio da bas tako zivi i sam snosi posledice svoje odluke. Ljudi nisu stoka za klanje kojoj neko drugi namece vrednosti. I dokle vise planirate da iste ljude, pardon strucnjake, pitate da nam objasne svaku glupost koju procitaju. Da nije slobode nebi bilo ni Tesle, ni Pupina, ni Majke Tereze, ni Anstajna, ni ... Ostavite ljude na miru!

Стан (ван центра) - 150 евра, рачуни 70евра, храна 200 евра(на попустима), гардероба и хигијена 100евра, за црне дане 50 евра. То ти дође до 450 евра. Ако имаш жену која исто тако ради имаћеш дупло толико. Ствар је дакле да се жените а не будете самци до 35. Много лакше се прегура месец када сву муку делите са једном особом која ради.

Najaci su komentari "udaj/ozeni se" pa podelite troskove na nije zalosno bilo bi smesno
A ja mislio da se to radi iz ljubavi izgleda da cu sa godinama uvideti da sa pogresio
Mada nije lose da "skucam" tri deteta cujem da nije losa kinta -(

Jako je mali procenat onih koji zive kod roditelja samo iz cefa, da bi uzivali i spavali do podne. Glavni problem je nezaposlenost i male plate. Da ima posla i iole pristojnih zarada vecina mladih bi se osamostalila. Ali gde ja kao dipl.inz tehnologije da nadjem posao u drzavi u kojoj privreda ne postoji! U drzavi u kojoj industrija ne postoji! Naravno mogu da radim kod gazda Miska u soping molu za 22 hiljade, a da li je dovoljno to za neki samostalan zivot. Nije. A da ne pricam da je to i dobra plata, moj drug radi u Vranju za 12.000 mesecno! To je jedino sto je mogao da nadje! I posebno me nerviraju ljudi koji kazu da su nezaposleni krivi, da se ne trude dovoljno, da sve se moze kad se hoce, pa nije ni meni niko pomogao ali evo do koje zarade sam stigao i super zivim i te price. Shvatite ljudi da je 50% stanovnika u ovoj zemlji nepismeno i da ti ljudi zaista nisu sposobni da sami stvore nesto, da pokrenu neki privatan biznis, da se na neki nacin snadju. Za njih je najveci domet da budu na fabrickoj traci. I na kraju krajeva to je tako i u mnogo naprednijim i obrazovanijim drustvima. Pa polovina Nemaca je na toj istoj fabrickoj traci, radi neki dosadan smarajuci posao. Ali kod njih postoji industrija, a kod nas ne! Industrija je glavni generator zaposljavanja. Ne trgovina ili ovo nenormalno stanje kod nas da je pola miliona ljudi zaposleno kod drzave. Da u opstini u kojoj bi trebalo da bude najvise 200 administrativaca ima ih 550 (u Prokuplju, svi partijski zaposljeni!!!). I onda se cudimo sto i baba *** treba veza da bi se zaposlila.

Slazem se da nije moguce porediti situaciju u Srbiji sa nekim razvijenijim i bogatijim zemljama. Recimo, mislim da u Finskoj svaki student dobija od drzave stipendiju za iznajmljivanje studentskog stana. Ono sto je vise zabrinjavajuce su mlade osobe u potpunosti na grbaci roditeljima. Osoba u 25-toj, na vrhuncu snage, ne radi nista dok roditelji rmbaju i rade fizicke poslove da bi sincic/kcerkica imali za kafu/cigare/krpice. E to je strasno.

"Mala" ispravka. U Srbiji se, u većini slučajeva čak više ne stari ni kod mame i tate. Nego svi zajedno (i ta mama i tata i ta njihova deca) ostare kod baba i deda, e sad pitanje ostaje kod koga stare ta baba i deda, ali zbog specifične metafizike problema ne bih dalje ulazio u tu proiblematiku.

Mislim da je glupo praviti bilo kakvu polemiku o ovoj temi, jedini razlog ove statistike su finansije i nista vise. Ja sam zaposlen sa OK platom i prosto je ne moguce poceti ziveti sam,a o poridici stvarno ne moze ni da se pomisli ... pa zar treba da postanem rob zivotu ... stan(250e min) racuni(100e min) 350e !?! to je kod nas OK plata

Da se nije za onih 40 godina u socijalizmu izgradilo 2.2 miliona stanova i jos toliko kuca ziveli bi danas u satorima jer danas kupiti stan makar i otplacivali ceo zivot je SCI FI za 99.9% ljudi..rata ti veca nego plata (a i imati platu danas u srbiji je WOW).
(Dzoni, 15. maj 2011 09:21)

Можеш тако да гледаш на ствари. А можеш и овако: Да се нису изградили ти станови, народ би још много пре склонио Слобу, много пре скочио на садашњу власт да не лоповише и не дели социјалу, да се не запошљава преко везе и да државни посао не буде омиљен у народу. Него да стави земљу на стабилне ноге где ће поштен рад да се цени и плаћа, и од њега би било могуће платити кирију или рату. Најбољи пример за то ти је Запад, САД, рецимо. Мама и тата деци не остављају куће и станове, него деца раде и могу да плате кирију или рату. Али, као што видиш ниеј проблем у власти, него у народу. Док год си задовољан ситуацијом, буди сигуран да ће бити горе. Као на испиту, док год учиш за 6, падаш скоро сигурно.

Znaci ovako.Svi smo mi ljudi.I skandinavci i srbi.Jedina je razlika u tome, koliko drzava omogucava mladom coveku da se osamostali.U skandinaviji je jako uredjen drustveni sistem, kod nas je on izostavljen od strane drzave.Kao sistem, plan i program ,kod nas,on nepostoji.Drustveni sistem je osnova funkcionisanja jedne drzave.To sto su se ranije maltene delili stanovi je normalan sistem koji su podrzale i skandinavske zemlje.Nije sve sto stize iz Amerike super a to sto je bilo kod nas-lose.Socijalizam postoji i u evropi ali to nasim politicarima nije interesantno jer tu nema puno mesta za malverzacije.Prelazak iz socijalizma u kapitalizam je propast za obicne ljude a to smo dokazali i mi i rusi.Rusi se smeju u lice i predsedniku i premijeru jer svi znaju da se toliko love krade iz budzeta a narod ostaje praznih dzepova, pa se stimulise i kod obicnih ljudi, od strane drzave, da kradu.I to se forsira kroz medije kao normalna pojava.Znaci totalni haos.A sad pogledajmo kako je autor srecno uporedio Srbiju i Skandinaviju u istom tekstu ali na razlicitim krajevima.U Skandinaviji je jako razvijen socijalizam.Toliko od mene.

Potreba da nas neko vodi nije nasledje socijalistickog samoupravljanja, vec posledica patrijahalnih porodica u kojima muskarac obicno donosi sve odluke , a ostali slusaju. Takvo ponasanje prenosimo i na ostale sfere svog zivota. Nisu gradjani ove zemlje ni lenji, ni glupi, ljudi smo kao ostali sirom Evrope. Moje misljenje da bismo sredili svoju drzavu treba da promenimo porodicu i odnose unutar nje, pa cemo dobiti zdravije drustvo sa hrabrijim ljudima koji se nece plasiti da uzmu stvar u svoje ruke i preuzmu odgvornost za svoje zivote. Niko normalan da moze da bira ne bi trampio nezavisnost i zadovoljstvo koje donosi, za opran ves, rucak i svoju sobu u odraslom dobu.

Rodjen sam u Beogradu u strogom centru, samostalno zivim vec par godina u iznajmljenom stanu van centra za 150eur(30m2). Struja me zimi izadje 50eur + 13eur infostan, kablovska+internet 20eur, telefon 20eur. To je 250eur, hranim se zdravo - znaci kuvam +- 150eur mesecno!

I da... imam samo srednju skolu, mladi sam preduzetnik sam vec par godina i zamislite sve sam sam sebi obezbedio. U svakom slucaju imam i za letovanje i za izlete i za kupovinu stvari van Srbije (jeftinije je).

Eto. Moze i bez roditelja. jedino sto ni ne pomisljam na kupovinu stana, mozda neke kuce van Beograda.

Mi smo "maratonci" jbt...

Cuj, necu da se odselim! Evo moja prica, u svojim dvadesetim osamostalila sam se i zivela 6 godina bez roditelja, nekad nisam imala 'leba da jedem, ali sam bila svoj covek. Medjutim, to se nije desavalo u Srbiji, vec u inostranstvu gde sam otisla na skolovanje. Onda se ja lepo vratim ovde, vukla me nostalgija ("crkla" dabogda) i dodjem lepo kod mame i tate, svaki dan kuvano, oprano, nemoj sine (iako sam cerka) ti to da radis, mama ce, nemoj ti da se mucis... (to je deo iz texta koji je istinit).
Imam pristojan posao za nase uslove, mogu da izdrzavam cak i jedno dete, ali NE MOGU da uzmem kredit za stan, a da placam stanarinu u svom rodjenom gradu, izvinite ali ispod casti mi je! Naplacala sam se po belom svetu stanarina i stanarina, mogla sam da kupim pola stana ovde, ali i pored toga sto mislim da bi to bilo zdravije i po moje psihicko stanje bolje, ja ne mogu da dajem nekome 200 evra u vetar, radije cu taj novac dati svojim roditeljima, bas zbog toga sto zivimo u ovoj drzavi gde svi jedva sastavljaju kraj s krajem.
Meni bi to bilo bahato, da ja nekome dajem novac, a da moji roditelji nemaju da plate struju.
I zato nije rec ovde o tome da li neko zeli ili ne, vec mora da se kalkulise i malo realnije razmislja.

U Srbiji su dede i babe kod sinova i cerki, tradicionalno. Mi se popuno cemu razlikujemo od mnogih u EU. Za razliku od drugih mi ne cekamo da dete postane punoletno pa ga odmah iz kuce isteramo recimo kao nemci. Sigurno da ima onih kod nas koji bi zeleli iz kuce ali neide, kod nemaca se oni koji spadnu na Harc 4 tj, pomoc od drzave a takvih ima preko 6 miliona nepomaze drzava dva stan ako nije osnovana porodica nego samo jedan. Ali zato nemacki kafici nisu niti tako velikobrojni niti tako masivno poseceni kao nasi.

Eto nam ga sada taj prokleti kapitalizam za koji smo toliko zapenili 90ih.
Sistem zasnovan na zaduzivanju u kome si veciti rob.
Osim naravno ako nemash kapital ili do njega dodjesh na neki cudnovati nachin i onda da bi dobro ziveo morash da nadjesh par ljudi koji ce da rade za tebe i zive kao robovi. J....i kapitalizan.
A svi smo kao u fazonu, samo da se ja izvucem iznad ostalih, dodjem do love i onda opet neko da sljaka za mene da bi ja ziveo dobro.
Uvalili su nama ameri taj truli kapitalizam, samo da bi njima bilo bolje a ne ostatku sveta. Parazitski sistem koji zivi na racun ostalih, lepo iz njihove perspektive al to ne mogu svi, na koga mi da se zakacimo. Tako da je bolje da se lepo zamislimo i pokushamo da vratimo one socijalne i privredne elemente iz SFRJ, izmenimo sta nije valjalo i dana nam svet zavidi.
Ma ne znam vise sta da pishem, pun mi je stojan ovih politicara.
Kad nam u vladi budu bili sve sami inzenjeri tad ce da nam bude bolje.
To su ljudi trenirani da resavaju probleme, to nama treba, neko da resava probleme ove drzave, a ne lelemudi pravnici.
Poz :)

Za rentiranje garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu treba izdvojiti najmanje od 150 do 200, a u Novom Sadu od 120 do 150 evra. Kada se na ovo dodaju komunalije, kao i troškovi ishrane, dolazi se do računice da samostalan život u Beogradu košta najmanje 300, a u Novom Sadu oko 220 evra mesečno./ Necije istrazivanje (!!?) je dokazalo da su 120e, komunalije, HRANA (mozda sredtstva za licnu higijenu i kucnu hemiju).. da je sve to zajedno 220e (Novi Sad) !!!! Sto bi znacilo da za pravilnu ishranu, posto je hrana NAJSKUPLJA stavka, treba ili da se zaduzimo kod banke (ko je u mogucnosti za kredit) ili da nas roditelji pomazu ili da radimo jos jedan posao. Naslov teksta bi trebao biti "Popularizacija neuhranjenosti i hronicnih bolesti u Srbiji"

A sta je sa onima kojima roditelji nisu samostalni?

Zbog produženog lagodnog života kod roditelja, mnoge devojke se teško i udaju, upozorava dr Zoran Milivojević.

"Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativni model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična, uz konstatacije „ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem“. Takva osoba mora da uloži ogroman napor kako bi ostvarila zajednički život i uhvatila se u koštac sa svim onim što život nosi", poručuje Milivojević.

Dr. Milivojevicu, mora da niste dobro istrazivali ili ste necim frustrirani a zbog zenskog roda kada tvrdite gore navedeno. U zenskoj psihologiji je da zeli da se uda. 'Moderna natucanja' tipa 'ja necu da se udam' od strane zena je tipican nacin odbrane od pritiska ovdasnjeg mentaliteta koji smatra da ako se nisi udala - nisi uspela u zivotu. Svi ostali uspesi u zenskom nisu nista naspram 'neuspeha' tj. ako nije udata.

Ja zelim da se udam vec nekoliko godina, ali ne zbog pritiska sredine nego zato sto to prirodni tok u mome bicu tako zeli. Problem je u tome sto muskaraca nema (masovno su izbegli za vreme ratova kako ne bi isli u iste) a ono malo sto je ostalo nije odmaklo dalje od mamine suknje. Tako da bih pre rekla da ovu vasu konstataciju mozemo prebaciti na muski rod koji radije ostaje kod roditelja nego sto bi se prihvatio obaveze i rizika zivota.
Zivim u Beogradu i potpuno sam samostalna. Imam dosta prijateljica koje su takodje potpuno samostalne. Inzenjer sam i nekada radim i vise poslova odjednom. I dalje je to prezivljavanje, ali uspevam da sebi obezbedim neku low budget garderobu(Zara, Bershka...pa cak i kinez) i prilicno low budget putovanja. Otplacujem auto na kredit (dacia). Ni ja nisam prozivela mladost kako je trebalo (studirala sam u vreme ratova, krize...) pa mi to nije izgovor da se okacim roditeljima na grbacu. Nije lako, ali se iz petnih zila trudim da postignem sve to.
Sa dr. strane muskarci u Srbiji mahom hoce da promene mamu, da i dalje nista ne rade i da se umesto mame sada devojka U POTPUNOSTI brine o njemu (finansijski i egzistencijalno, ne pricam o uzajamnoj ravnopravnoj podrsci koja se podrazumeva). Primecujem da su muskarci koji su ziveli ili zive u inostranstvu (bili oni Srbi ili ne) mahom zreliji od ovdasnjih, razumeju rec ODGOVORNOST. Prema sebi i prema drugima.
Mislim da nam je potreban jedan RESET citavog drustva i drustvenih vrednosti.

Po odsluzenju vojnog roka se zahvalih majci domovini na svemu i svacemu, 1982. god. i odleprsah u otvorenu Svedsku.
Od tada nisam nikome na grbaci, kad je bilo posla radio sam kao zaposlen, kad bi dolazile krize bio sam privatnik. Nikad nikome na grbaci.
Naravno, da od prvog dana radim aktivno na ekonomskom pomaganju roditelja koji su ostali da zive u Srbiji.

Jedan zanimljiv fenomen ovde je da kod sveda postoji jedan lep izraz koji ukazuje na pasivitet, epitet "MAMMABO" (zivi kod mame, a misli se da nije odsekao pupcanu vrpcu) je prilicno ljigav izraz kojega se u ovoj drustvenoj zajednici boje da ga ne navuku.

Dakle, pogrdno je i pogubno po razvoj individue i drustvene zajednice ostati i visiti na roditeljima.

Ne cvetaju ruze nikome koji se osamostali, obicno skripi tu sve i svasta po malo u pocetku dok ne krene ali je i u Svedskoj skupo biti samac.

"Gajbe" za stanovanje ne postoje vec samo stanovi dostojni zivota po svedskom standardu te i cene prema tome. Ispod 300€ ni supu na salasu nemo´s dobit te je jasno da samcima u pocetku ne cveta.

Ali, vrlo bitno i razumem italijane kad su uvideli problem oko "pasivaca" koji ostaju na kucnom pragu. Od takvih nema prosperiteta, jer mogu sebi dopustiti da zivotare laganim tempom, izlazeci u samostalan zivot pritisak raste da aktivnost od koje cela zemlja ima koristi, u suprotnom je samo JMBG u statistici bez vece drzavne vrednosti.

Ne mojte se naci uvredjenim i na tapeti svi koji se eventualno prepoznaju u ispisanom i ne identifikujte se kroz druge, osamostaljenje je samo-ostvarenje.

Puno srece sa suverenitetom i licnim integritetom koji je u roditeljskom okruzenju - osakacen!

Jedna od negativnih posledica neosamostaljivanja je i lokal patriotizam, koji je najvise izrazen u gradovima, ali upravo kod osoba koje iskljucivo zive u roditeljskom stanu.Znaci ja "jako volim moj grad" , "moj kraj " i slicno, a zapravo iza te preterano naglasene ljubavi krije se izgovor da se nista u zivotu ne uradi, ne mora da se menja sredina, odlazi u inostrastransvo, ide tezim ali odgovornijim putem u zivotu."Vec svojim rodjenjem na jednom mestu stekao sam nesto posebno, nesto bitno", a ne vidi se da je sve izgovor za to sto se jede iskljucivo mamina hrana, zivi u svojoj sobi dok se ne udaje/zeni, i smatra se uspesnim i posebnim bez ijednog realnog osnova.Da vidim svu tu decu da zive kao podstanari, odreknu se kafica, i sami sebi kuvaju rucak kako bi bilo bitno da li su "pravi novosadjanin".

Nasi roditelji su u ono vreme jos uspeli da steknu nesto, mi mladi danas vec tesko da cemo moci da razmisljamo o tome.
Bez kapitala i veza ni brojne diplome ne pomazu.
Pa ja da se zaposlim i zaradjujem hiljadu evra mesecno ovde do penzije necu biti u stanju da kupim sebi stan, sem ako ne uzmem kredit a opet s obzirom na neizvesnost poslovnih mesta smenom politike i odlazenjem brojnih preduzeca u stecaj ni mogucnost otplacivanja kredita nije realna.
I onda se dovodi u pitanje natalitet Srbije i odlazenje mladih u inostranstvo.Ovde ne mogu sebe da obezbede i izdrzavaju a kamoli jos i dete,o vise dece da ne pricam.
Srecni su oni ciji su roditelji vec nesto stekli i obezbedili im krov nad glavom,mogucnost skolovanja i neke elementarne stvari posto ono sto se ranije podrazumevalo pod normalnim danas to nije.

Kada bi mladi u Srbiji trosili manje na izlaske, cigarete, alkohol i skupu garderobu mozda bi mogli da skupe pare za pocetak samostalnog zivota. Kada bi pokusali da pocnu neki mali biznis s istim entuzijazmom koji imaju za Facebook i narodnjake mozda bi uspeli da naprave nesto od svog zivota. Kada bi za situaciju u kojoj se nalaze krivili sebs s istom energijom s kojom krive ekonomiju ili nekog drugog mozda bi postali uspesni u onome cime se bave.

"да ли ти стварно мислиш да му мама и тата купе вилу, кола а он виси по кафићима и зеза се годинама? Видиш, прво треба да будеш свестан да већ деценијама, да не кажем вековима велики капиталисти преносе посао с колена на колено"
Tačno, Paris Hilton je severnokorejska komunistička propaganda...

Dragi moji, ova tizna slika se nece promeniti sve dok i roditelji i deca ne shvate da su ih roditelji napravili jer im je BILO LEPO, a ne zato sto su hteli bas tu osobu da rode, a deca ne shvate da zapravo ni na koji nacin nisu trazila da budu rodjena. Ovako, zasnovano na laznoj premisi, roditelji se igraju osecanjem krivice dece, usadjujuci im pomisao da su ona "duzna" da im se oduze sto su se oni eto za njih "zrtvovali" (kao da je to tek rodjeno dete od njih na bilo koji nacin moglo da "zahteva"), a deca se koriste istim tim izgovorom da se slucajno ne skinu sa sise (gde je bas lepo i toplo) kriveci sve i svakoga za sopstveni NEDOSTATAK HRABROSTI. Dakle, roditelji, ako volite svoju decu, otvorite vrata i najurite ih napolje da se suoce sa sobom i sa svetom, eto ne morate sa 18, ali recimo bar sa 25 godina, a ako ona ni tada nisu sposobna da samostalno prezive, tu stbarno nema, niti treba da bude pomoci i tu ne pomaze flaster nego VELIKA HIRURSKA INTERVENCIJA!!! A rezultat - pa i vi cete, dragi roditelji, morati da se suocite sa sobom. Bolece malo, ali i vi cete valjda preziveti...

Ja dve godine vec trazim posao kao ekonomista imam 25 godina,i nema ga,radim u medjuvremenu preko omladinskih zadruga,perem rucnu podove magacina za 1000 dinara za dan...kako ja da imam zenu,stan,da izlazim...bez 400 evra plate nema govora o tome a i to je knap knapova...

Ovde ima jako dobrih komentara mislim da je Ljubicica dole tu podelu fenomenalno opisala.

Dodao bih samo mali komentar:

25-godina u jeku pune snage (hmmmmmmmm)

ja imam 30 i mislim da cu biti najsnazniji oko 40 (kako fizicki tako i psihicki) kada se dotle budem nakupovao i naigrao sa svim igrackama koje sebi nisam mogao da priustim kao mali...

Zivim kod roditelja i pola svoje plate trosim u prodavnicama na igracke,
sve ce to jednog dana naslediti moja deca. Zelim da se igram do kraja zivota a ne da budem dosadan kao svi matorci.
Moja devojka se slaze i podrzava u mojim ludorijama.

25 godina je za mene jos srednjoskolac koji ne zna gde mu je d*** a gde g****.

Imam ozbiljan i odgovoran posao.

Ali kada roditelji koji vas teraju od kuce konacno isteraju samo da vidite histerije. Ne znas sta je gore da li da ostanes ili da ides..


Mislim da 90te jesu krive jer ja sa 30 zivim sada svoje 20-te. 10 godina su mi psihicki ukradene u odrastanju. Zato sam jos kod roditelja i podnecu da ih slusam jos malo.

Njima nesmeta imaju drustvo (mene)da im pomognem a mladi su jos buducnost je pred njima mozda se oni odsele jednog dana i dozive lepu penziju negde na zapadu....

Evo zavrsavam fakultet, i nakon provedenih cetiri godina van kuce, nemam gde, mora da se vratim svojima. U struci cisto sumnjam da cu da radim, najmanje u narednih pet godina, i sa tim zaposljenjem necu moci se osamostalim. Radicu bilo sta, i bilo gde, skela mi ne gine, ali ziveti na ovakoj nemastini i razmisljati o svom samostalnom domu u danasnje vreme je bajka. Saberite se malo ljudi, i ne pisite svakakve gluposti, nama se jednostavno " mora" da tako zivimo.

Ja zivim i sa babom.... xD

Pa šta je braćo zar niste svi zajedno rušili socijalizam i tekovine revolucije i klicali Kralju i monarhiji i Kraljevini Srbiji klasno podeljenoj i prizivali kapitalizam engleskog tipa? Evo tražili ste, dobili ste, gledajte šta se dešava kada se uvede takav jedan sistem u jedan ovakav narod, da nam nije bilo 50 godina socijalizma 90% nas bi još čuvalo ovce, ali toj zanimaciji će te se morati vratiti iz nužnosti i za kaznu što ste srušili ono što niste bili ni zaslužili jedan najhumaniji sistem socijalizma na tlu tadašnje Evrope, naravno imao je i on svojih mana kao i svaka država što ih ima, ali vi ste svi kolektivno hteli da se vraćate u srednji vek i oživljavate nacionalnu državu na kraju 20 veka kad je to svugde prevaziđeno klicali ste kraljevini Srbiji i povlašćenoj klasi i evo imate je danas u modernom smislu tajkuna-mafijaša. Bitno je da smo promenili imena Bulevara i dali im imena Kraljeva i Knezova i da celi svet raspravlja o svadbi engleskog kraljevskog para, izem ti kraljeve, živela revolucija.

Jasno je da mnogi mladi u Srbiji ne mogu sebi priustiti iznajmljivanje stana i troskove koji idu uz to, ali zasto ne probati sledece! Predpostavimo da dva mlada para ne zele da zive sa roditeljima ili u njihovoj neposrednoj blizini a ne vide nacin da se osamostale. Pa prosto i jednostavno resenje, neka zamene mesta ta dva para, a kirija koju bi placali 'roditeljima' se u ovom slucaju neutralise! Ovo nije samo teorija, skandinavci koji su po prirodi jako prakticni koristili su pogodnosti ovakve 'naturalne razmene'jos dok nisu bili 'bogati'...Ovo naravno nije u skladu sa patrijarhalnom porodicom u kojoj zivi vise generacija pod istim krovom! Maminim sinovima u Srbiji tesko bi ovako nesto palo, ali ponekad treba i nauciti nesto iz tudjeg pozitivnog iskustva, zar ne...

Problem nije samo u platama i novcu.Problem je mnogo veci nego sto se misli i sto se predstavlja.Mladi u Srbiji nemaju predstavu sta znaci samostalnost, odgovornost, obaveza itd. Strah od "resiti problem sam", "skuvati sam", "oprati, ispeglati, srediti sam", "resavati birokratiju sam" je toliko izrazen i imaginaran da je to nemoguce pobediti i pustiti se u pustolovinu zvanoj "osamostaljenje"! Lagodnost zivota pod roditeljskim nadzorom, brigom, negom i zastitom izgleda kao mnogo bolja opcija. Manje kosta, uvek toplo, ispeglano, sredjeno, znaci vise para za izlazke, "pljuge", benzin (auto koji kupe roditelji za 18-ti) i letovanje u CG ili Bugarskoj. Ako uopste rade... Kada bi samo postojala trunka svesti sta stvarno znaci osamostaliti se, ziveti sam, resavati sam svoje probleme i birokratiju, placati racune i biti "master" svog zivota, mladi bi se mnogo lakse i brze upustali u ovu pustolovinu. Kada bi bilo takvo stanje svesti, uvek bi se naslo resenje, najlakse je sa najboljim drugarom ( a svi ih imaju) ili drugaricom, iznajmiti stan i sve troskove deliti. To nikako nije nemoguca misija i ko to prica i brani tu teoriju, pripada, bez sumnje, grupi gore navedenoj na pocetku teksta. To sve vuce i mnogo drugih stvari, razvijanje licnosti, spremnost za sve izazove u zivotu, uzivanje u slobodi, jacanje licnosti i karaktera, gradjenje osecaja odgovornosti ( sto je jako bitno za odnos sa ostatkom sveta na ovoj planeti ). I sve to mnogo ranije nego u Srbiji, znaci mnogo koraka ispred. U tome svemu ima udeo i roditljski odnos ka tome svemu. "Moje dete" ovo ono vamo tamo...a "dete" 35 godina! Ko sto pre shvati da cemo mi biti "deca" dokle god su nam roditelji zivi, tim pre ce uspeti da razume zasto je dobro odvojiti se i poceti samostalan zivot sto pre je to moguce.
Good luck and good night.

"Ko zeli naci ce nacina a ko ne ,naci ce opravdanje".

Opet poredite babe i zabe. Srbija i Svedska, Srbija i Engleska,dobar vic, pa nemojte me zasmejavati.To kao prvo, kao drugo, nemate gde da zaposlite mlade, kao trece ovde devedesetih su roditelji bili nesamostalni, koliko se ja secam, pa smo im slali pare iz inostranstva. i opet nemam nista, jer sam bila dovoljno glupa da se vratim ovde.
Pre devedesetih tj osamdesetih smo ja muz i dete bili samostalni nikad nam niko nije ni kuvao ni prao pa sta ko od toga ima vajde samo smo se ofucali.
ovo je takva jedna papazjanija od zemlje ne znam ko bi je mogao dovesti u red a ni odakle bi poceo. u stvari znam, ali mnogi se ne bi slozili.
a to da na zapadu ljudi ne stite svoju decu ma hajde , pogledajte slike u bilo kom gloss casopisu pa cete videti cija su to deca.
da rezimiram: kad imas love, mozes kako hoces, kad nemas radis ono sto moras. ko kuva rucak ili ne kuva nema veze s mozgom. oni na zapadu i ne kuvaju, tj kuvanje je za njih potpuno drugaciji pojam nego kod nas i ne sastoji se od sati provedenim za sporetom vec od kupovine polkugotovih stvari u marketima ili narucivanja. ajte bre, ovde fali posla i love, a ne dal kuva baba ili deda.

Pročitah komentare i sam tekst članka pa ostadoh da razmisljam.....
Radim od moje 19 godine sve i svasta nikad nisam birao posao samo da je placen, posto su mi mladost pojeli razni Milosevici Đinđici ....itd itd ...
Obrazujem se sad u mojih 33 zavrsavam fakultet...Imao sam dobar posao poslednjih 10 godina i svaki dinar koji sam mogao odvajao sam za kucu( da nebih bio podstanar) koja je nikla u siroj okolini Beograda, avaj ne lezi vraze posto novaca nikad dosta ja lepo podignem kredit da bi istu zavrsio, u medjuvremenu kompanija bude privatizovana i opljackana, al to je druga tema...
Ajde sad neka neko od samozvanih samostlnih uspesnih obljasni meni kako da sa platom od 35000 dinara vracas kredit 16000 placas racune 10000 skolarinu 14000 a trosak hrane auta interneta necu ni racunati...
Znaci da podvucem crtu doveo sam majku da zivi kod mene u kuci da se nebi potucala kao podstanar nisam se zenio jer smatram da treba voleti i postovati nekog za tako nesto, a ne kao sto neki pametnjakovic rece ozeni se lakse je u dvoje pogotovu ako i ona radi (zao mi je ali nemogu da budem sponzorusa) i sad sam ja jelte nesposoban lenj itd itd po nekim nazovi strucnjacima...
Dokle god je takvih strucnjaka daleko ce Srbija dogurati....
A da nacin zivljena je SLOBODA IZBORA da li cu ja ziveti sam, sa mamom tatom, 6 cimera, biti postanr, MOJE PRAVO da odlucim i odaberem i nikakav mozgonja nemoze odlucivati umesto mene... niti suditi o mojim odlukama....
Imam dosta prijatelja, prijateljica u kasnim 20-im pa i 30-im koji zive sa roditeljima znam kada bi mogli da bi se osamostalili ali nemogu a nisu ni lenji ni nesposobni rade i jedva sastavljaju kraj sa krajem i ovako ... Osnov svake price o SAMOSTALNOSTI osobe je ekonomska samostalnost znaci sredite drzavu postujte zakone iste i zakon mora biti isti za sve bez obzira na njegov materjani, politicki ili bilo koji drugi status, napravite ekonomiju (ne trgovinu to je samo deo ekonomije) i svi ce vrlo rado da se osamostale, dotle manite se praznih prica....

Neko pametan je rekao da su ljudi u Srbiji do 30-ih studenti, a već oko 35 penzioneri. Do 30 se luduje i blejači, a onda kada dođe do samostalnog i relanog života se pogube i smore. Smarači...
Sa 15 sam počeo da radim, ne zato što moji nisu imali, već zato što sam hteo svoj keš. Nikada više nisam tražio mojima pare za džeparac. Za vreme studija sam isto nešto petljao privatno, a kada sam sa 26 počeo da radim "pravi" posao nisam im više tražio novac...
Imao sam devojku koja je stalno nešto kukala na njene, kako je "smaraju i kako je guše". Kada sam joj rekao da iznajmi stan i reši problem odgovor je bio "što bih, kada ovde imam dosta mesta". A pritom je bila starija i "zrelija" od mene! Ha, ha :)
Imam i brata koji sa 31 leto neće da ide od mame. Ona ga ne tera "neka uživa još malo, još je mlad"... Kako mlad, konjina :)
Malo je teže živeti sam nego sa roditeljima, stvarno, ali je lepše i normalnije. Te nebuloze oko obaveze pare-gajba-hrana-odeća-sređivanje-računi... su smešne u odnosu na samostalan život. Ovde generalno nedostaje odgovornosti. U politici, u medijima, ulici, školama, na poslu - biraj dalje...

Sigurno je u pitanju vaspitanje, jer većina mladi nisu dovoljno snalažljivi kako da nabave novac tako ni da budu samostalni. Država je super ne valjaju ljudi.

(Zoran,15. maj 2011. 05:27)Dragi Zorane,ne morate da pišete naučnu studiju o mom komentaru!Ne radi se o problematici rad-nerad,nego o uslovima pod kojima se radi,šta se radi i koliko će to biti plaćeno!A od toga zavisi u kojoj ćemo meri biti ekonomski nezavisni od bilo koga!

Balkanska bolestina. Roditelji stite "decu" od 40 godina, umesto da ih teraju da se bore za sebe. Svojim penzijama izdrzavaju ljude koji su zdravi i pravi, i ne kapiraju da im time cine medvedju uslugu.

Čitajući tekst i komentare stičem sliku da živimo u društvu u kome postoji generacija dobrostojećih roditelja koji izdržavaju svoju lenju i nesamostalnu decu.
Danas, sa dvadeset i kojom godinom i zanimanjem koje je nešto bolje plaćeno u odnosu na prosek, u situaciji sam da znatno više zaradjujem od svojih roditelja, koji sa svojih pedeset i nešto nemaju mnogo alternativa i koji su u trci za opstankom izgubili trku sa savremenim tempom života. Umesto da plaćam kiriju, pomažem njima, jer svi znamo koliki su danas troškovi pristojnog života. I često provodim sate u raznim kalkulacijama na koji način samostalno doći do sopstvenog stambenog prostora, ali zarada "nešto više od proseka" i dalje rezultuje jednačinom sa previše nepoznatih da bi se za nju našlo rešenje.
Večina ljudi koje poznajem se, nekako, po pravilu ne uklapa u većinu statističkih analiza čije rezultate svakodnevno čitam. Rade, studiraju, dovijaju se na razne načine da uz ekonomske limite što kvalitetnije provode svoje vreme. Neki su i izuzetno uspešni u sportu, umetnosti, ali pošto nije reč o komercijalizovanim sportovima to našim medijima nije mnogo interesantno.
Da li imam sreće da poznajem malo drugačije ljude od većine ili se loše vesti se više čitaju od dobrih, pitam se.

Svi po tekilu pa aj na gomilu!

za Зоран:

to što si pomenuo period socijalizma (tj.SFRJ) i Slobu u istom vremenu si pobrkao lončiće. I nemaju veze sa sadašnjim lopovima.
Istorija je pokazala da nijedno obaranje vlasti revolucijom nije bilo spontano.
Slobu smo skinuli - i šta imamo od toga?

A to što pominješ Zapad i SAD - baš te zemlje su prozrokovale globalnu ekonomsku krizu i imaju problem prezaduženosti - jer su forsirali nerealne vrednosti, koje su pukle kao balon.

slazem se skoro sa svima. Ali mislim da mi nikada necemo živeti normalno jer nemamo dovoljno stanovnika da bi se poredili po bilo cemu sa nekom normalnom državom.

svi spominju rentiranje stana u beogradu i novom sadu...
a sto neko ne bi otisao da rentira stan u valjevu, zajecaru ili kragujevcu na primer? jeftinije je.... i zdravije za zivot....

kakva drzava takvo je i sve ostalo...da je sve malo bolje,mnogo dece bi otislo od svojih roditelja da zive samostalno....

(frustros, 15. maj 2011 22:57)

Ja ne zivim sa roditeljima od 18 imam posao, menjam stanove i cimere i takodje zelim da se ozenim.

Problem sa samostalnima je taj sto su navikli sami.
Posto nismo zavisni od toga da nam neko pere, kuva, ili ne daj boze donosi odluke, tada ne idemo ispod onoga sto sami imamo.

Drugim recima, pretpostavljam da tvoj muz mora imati fakultet, umni posao, stan i auto i da mu se roditelji ne mesaju u zivot (zasto bi se bavila njegovim, kad su ti tvoji vec postali drugari).

Mali je uzorak, ali opet sto bi se islo unazad samo zbog udaje.
Uglavnom, javi se.

Sretnih devedesetih i ja sam se osamostalio i ziveo normalno sa zenom i decom. Medjutim vec 2001 kako su Djindjic i njegova demokrtija poceli da dizu cene svega i svacega pocele su i finansijske trzavice u porodici, i morao sam da se odvojim od zene i dece i vratim roditeljima. Sada sam sa njima i zivim vrlo bedno troseci 300 Evra mesecno. Malo deci, malo na hranu, malo na auto, poreze i ode 300 E. Stvar je u tome sto je kod nas pljacka na sve strane i jednostavno porodica sa dve prosecne plate ne moze da opstane.

Ja sam iz Beograda i osamostalio sam se sa 19 godina, ali tada sam jednostavno zbrisao preko zbog "raskosnih" devesetih godina.
Nasi u Srbiji su lenji, jer znaju da uvek neko ima ko ce umesto njih platiti racune, kao i doticni iz teksta, koji se vratio nazad svojima, kad je video kako izgleda zaradjivati i placati troskove.
Ne slazem se ni u tekstu o deljenju racuna sa 3-4 osobe, jer sam ja tako nesto radio i verujte mi da tako nesto retko moze da funkcionise a u jednom stanu su recimo pusili marihuanu, pa sam se usput i ja naduvavao posle povratka sa posla, kada umoran legne i onesvestim se u krevetu.
Srbija opet sa druge strane ne radi nista, mislim na politicare, jer kako ce i neko sa Africkom platom da placa Svetske cene stanova?!

Ovde se u jednom pasusu spominju američki miljarderi i njihova deca i kako oni kao nešto njih spremaju za život da se osamostale...Kupi mu tata vilu,dobar auto,prepiše mu pola firme i šta sad on kao pati što nije sa roditeljima????Besmisleno je Srbiju stavljati u bilo koji kontekst tog tipa.Nisu sad Srbi nešto drugačiji od ostalih naroda,većina nas bi otišla od svojih roditelja,bez obzira na tradiciju.Ipak ekonomska situacija u zemlji igra glavnu ulogu.

Jasno je da mnogi mladi u Srbiji ne mogu sebi priustiti iznajmljivanje stana i troskove koji idu uz to, ali zasto ne probati sledece! Predpostavimo da dva mlada para ne zele da zive sa roditeljima ili u njihovoj neposrednoj blizini a ne vide nacin da se osamostale. Pa prosto i jednostavno resenje, neka zamene mesta ta dva para, a kirija koju bi placali 'roditeljima' se u ovom slucaju neutralise! Ovo nije samo teorija, skandinavci koji su po prirodi jako prakticni koristili su pogodnosti ovakve 'naturalne razmene'jos dok nisu bili 'bogati'...Ovo naravno nije u skladu sa patrijarhalnom porodicom u kojoj zivi vise generacija pod istim krovom! Maminim sinovima u Srbiji tesko bi ovako nesto palo, ali ponekad treba i nauciti nesto iz tudjeg pozitivnog iskustva, zar ne...

Стан (ван центра) - 150 евра, рачуни 70евра, храна 200 евра(на попустима), гардероба и хигијена 100евра, за црне дане 50 евра. То ти дође до 450 евра. Ако имаш жену која исто тако ради имаћеш дупло толико. Ствар је дакле да се жените а не будете самци до 35. Много лакше се прегура месец када сву муку делите са једном особом која ради.

Prvo,koji mladi čovek ni želeo da živi sam u nekom lepom stanu,ali ljudi nemaju osnovne uslove dajte mi platu 1500 Evra i osamostaliću se,u životu se većina stvari vrti oko para pa tako i ovde.Šta ćeš takva nam je sudbina kad živimo u ovom mulju od zemlje.

Smešno. 300€ uopšte nije dovoljno za samostalan život.

Stan - 200€ najjeftiniji (ukoliko i dalje ne planiram da živim sa 2-3 cimera)
Računi - 100€
Hrana - 250€ (bavim se sportom i ishrana me košta, ne pušim, ne pijem i ne drogiram se)
Garderoba + higijena + sitnice - min. 80-100€

Tu ne ulaze troškovi eventualnog automobila, letovanja, zimovanja, izlazaka, literature, kulturnih manifestacija (koncerti, izložbe i ostalo). Voleo bih da redakcija vodi računa šta i kako bolduje u člancima jer je ovo stvarno neozbiljan članak. Zamisli, 300€ i samostalan si. Veću glupost skoro nisam pročitao. A ima ih poprilično u poslednje vreme.

da, zanimljivo, prosecan srbin kada zavrsi neku skolu, ocekuje da ce mu posao pasti sa neba, da svi poslodavci bas samo njega cekaju... zavrsio sam faks i mislim da sam uhvatio boga za beeep, i trazim 1000 evra platu.... yeah, right. nagledao sam se takvih slucajeva u svom najblizem okruzenju. lepo je covek rekao, srbin je lenj i majlakse ke lad neko drugu placa stanove... mislite meni je bilo lako lada sam svaki dan sa devojkom delio pakovanje makarona ??? ali zelja da ne gledam roditelje svakog dana(a koji su ok ljudi) je bila jaca. nece sve samo od sebe da se sredi, mora malo i da se zapne u zivotu, znate ono, krv, znoj itd... znam gomilu ljudi koji zbog male plate nece u opste da rade... najlakse je na tudjoj grbaci.... provod zurke, alkohol... zivela srbija...

Ovde ima jako dobrih komentara mislim da je Ljubicica dole tu podelu fenomenalno opisala.

Dodao bih samo mali komentar:

25-godina u jeku pune snage (hmmmmmmmm)

ja imam 30 i mislim da cu biti najsnazniji oko 40 (kako fizicki tako i psihicki) kada se dotle budem nakupovao i naigrao sa svim igrackama koje sebi nisam mogao da priustim kao mali...

Zivim kod roditelja i pola svoje plate trosim u prodavnicama na igracke,
sve ce to jednog dana naslediti moja deca. Zelim da se igram do kraja zivota a ne da budem dosadan kao svi matorci.
Moja devojka se slaze i podrzava u mojim ludorijama.

25 godina je za mene jos srednjoskolac koji ne zna gde mu je d*** a gde g****.

Imam ozbiljan i odgovoran posao.

Ali kada roditelji koji vas teraju od kuce konacno isteraju samo da vidite histerije. Ne znas sta je gore da li da ostanes ili da ides..


Mislim da 90te jesu krive jer ja sa 30 zivim sada svoje 20-te. 10 godina su mi psihicki ukradene u odrastanju. Zato sam jos kod roditelja i podnecu da ih slusam jos malo.

Njima nesmeta imaju drustvo (mene)da im pomognem a mladi su jos buducnost je pred njima mozda se oni odsele jednog dana i dozive lepu penziju negde na zapadu....

Kada bi mladi u Srbiji trosili manje na izlaske, cigarete, alkohol i skupu garderobu mozda bi mogli da skupe pare za pocetak samostalnog zivota. Kada bi pokusali da pocnu neki mali biznis s istim entuzijazmom koji imaju za Facebook i narodnjake mozda bi uspeli da naprave nesto od svog zivota. Kada bi za situaciju u kojoj se nalaze krivili sebs s istom energijom s kojom krive ekonomiju ili nekog drugog mozda bi postali uspesni u onome cime se bave.

(Nikola, 15. maj 2011 02:33), да ли ти стварно мислиш да му мама и тата купе вилу, кола а он виси по кафићима и зеза се годинама? Видиш, прво треба да будеш свестан да већ деценијама, да не кажем вековима велики капиталисти преносе посао с колена на колено, остаје посао у оквиру породице. Ако ти неком купиш и даш, а он нема појма о послу и животу, тај посао ће он да упропасти и нестаће. То значи да они уопште не мазе своју децу, већ их спремају да наставе посао који већ разрађен. То даље значи да деца капиталста уче од малих ногу како и шта треба да раде у животу. То свакако ниеј да буду уз татине и мамине скуте, да им они чувају децу, да их крпе од пензије док су живи, купују кола, а они да зверају по кафићима, купују јахте и проводе се. Ви по Србији маштате о таквом животу, а такав живот постаоји само по краљевским породицама по Британији и осталим краљевинама симболичног типа, али јењава, чак такав живот не постоји ни у муслиманским краљевинама које нису симболичног типа, већ краљ влада. И тамо се деца спремају да владају и држе економију у својим рукама, без тате и маме, јер једном њих неће бити.

И добро запамти да капиталисти своју децу најмање мазе. Пре очекуј од неког сиромашка да своју децу помогне и мази, него капиталиста. јер овај сиромашак је сиромашан највише због тога што није хтео да се мучи нити да загази у тврде воде. А пошто је дете његово, велчиак је шанса да га и васпитава у том духу, а и ивер не пада далеко од кладе. Падне неки, али изузетака је мало.

Ево управо смо се вратили од Кинеза, позвали нас на дететов рођендан, иначе нам се деца друже. У једном тренутку сам им рекао да су нам кафићи пуни, да нико појма нема откуд људима те паре и да данима и месецима седе по кафићима у радно време и да смо ми народ који би да добро живи, али да се не намучи. Он додаје: Уживају? Да, рекох, циљ им је да уживају. И додајем да народ кога је пуно и који много ради, има будућност. Наравно односило се на Кину јер ми је пре тога рекао да тамо тако није. И још једна интересантна ствар у вези Кине: Ако ћеш добар факултет, познат, у Кини ћеш да ПЛАТИШ школовање на њему. Из његове приче сам закључио да, иако је Кина комунистича и даље, да је далеко испред нас по капитализму, иако се ми водимо да нисмо комунистичка држава.

Све у свему, мораш да чујеш приче различитих људи по свету да би имао неку слику о себи и свом народу. Оно што сам ја закључио о нама је да пут којим идемо нас сигурно води у нестајање, ако нешто не променимо. Таквих народа у свету није пуно. Мало њих има у ближој будућности опцију нестанка. Значи, ми јесмо изузетак, дефинитивно, превише се разликујемо од оних који важе за добре, па и просечне, превише се разликујемо од оних који виде светло у тунелу, ако су којим случајем у њему, и од оних који су бар на некој линији која води у опстанак, као рецимо наталитет. Ми, такорећи, немамо линију која води ма у ком правом смеру. Све линиеј нам иду у погрешним правцима. Али да би то видео, мораш мало да живиш у Канади, рецимо, па у САД, па попричаш са Американцима који пословали са Египћанима, па на далеком истоку, па попричаш са Кинезима и са другим народима, рецимо Индијцима. И онда видиш да ми стварно немамо светла на крају тунела, ако неке ствари не променимо.

Da se nije za onih 40 godina u socijalizmu izgradilo 2.2 miliona stanova i jos toliko kuca ziveli bi danas u satorima jer danas kupiti stan makar i otplacivali ceo zivot je SCI FI za 99.9% ljudi..rata ti veca nego plata (a i imati platu danas u srbiji je WOW).
(Dzoni, 15. maj 2011 09:21)

Можеш тако да гледаш на ствари. А можеш и овако: Да се нису изградили ти станови, народ би још много пре склонио Слобу, много пре скочио на садашњу власт да не лоповише и не дели социјалу, да се не запошљава преко везе и да државни посао не буде омиљен у народу. Него да стави земљу на стабилне ноге где ће поштен рад да се цени и плаћа, и од њега би било могуће платити кирију или рату. Најбољи пример за то ти је Запад, САД, рецимо. Мама и тата деци не остављају куће и станове, него деца раде и могу да плате кирију или рату. Али, као што видиш ниеј проблем у власти, него у народу. Док год си задовољан ситуацијом, буди сигуран да ће бити горе. Као на испиту, док год учиш за 6, падаш скоро сигурно.

Statistika i istrazivanja na razne teme je ispiranje mozga i ubijanje svake individualnosti. Svaki covek ima pravo da svoj zivot organizuje kako on to hoce. Svaki covek ima i svoj razlog zbog cega se odlucio da bas tako zivi i sam snosi posledice svoje odluke. Ljudi nisu stoka za klanje kojoj neko drugi namece vrednosti. I dokle vise planirate da iste ljude, pardon strucnjake, pitate da nam objasne svaku glupost koju procitaju. Da nije slobode nebi bilo ni Tesle, ni Pupina, ni Majke Tereze, ni Anstajna, ni ... Ostavite ljude na miru!

Sigurno je u pitanju vaspitanje, jer većina mladi nisu dovoljno snalažljivi kako da nabave novac tako ni da budu samostalni. Država je super ne valjaju ljudi.

Ono sto se ne govori za severnjake je da su jako mobilni kao populacija, i ne gravitiraju svi ka najvecim gradovima. Cesto se sele, zive i rade po manjim mestima. Kod nas je Beograd na ceni... Pa ni Svedjani ne zive lagodno u Stokholmu, ni francuzi u Parizu... U parizu njih cetvoro dele stan od 30ak kvadrata... i to tako sto su ga izdelili po galerijama... Ako izadjete malo dalje od "Île-de-France"-a ili bolje reci urbanog dela Pariza, stvari su drugacije. Mnogo manja kirija, veci stanovi i kuce.

Dokle god ljudi budu kukali kako im je problem da zive u Beogradu, pa neka izadju iz centra. Ako bas neko zeli da zivi u krugu dvojke, onda neka bude svestan da ce to i da plati.

Kada ljudi pocnu da zive i po drugim mestima, ta mesta ce zaziveti. Sad vecinom rade nedovoljno kvalifikovni po opstinama jer nema ko drugi. Tuga.

Rodjen sam u Beogradu u strogom centru, samostalno zivim vec par godina u iznajmljenom stanu van centra za 150eur(30m2). Struja me zimi izadje 50eur + 13eur infostan, kablovska+internet 20eur, telefon 20eur. To je 250eur, hranim se zdravo - znaci kuvam +- 150eur mesecno!

I da... imam samo srednju skolu, mladi sam preduzetnik sam vec par godina i zamislite sve sam sam sebi obezbedio. U svakom slucaju imam i za letovanje i za izlete i za kupovinu stvari van Srbije (jeftinije je).

Eto. Moze i bez roditelja. jedino sto ni ne pomisljam na kupovinu stana, mozda neke kuce van Beograda.

Dragi moji, ova tizna slika se nece promeniti sve dok i roditelji i deca ne shvate da su ih roditelji napravili jer im je BILO LEPO, a ne zato sto su hteli bas tu osobu da rode, a deca ne shvate da zapravo ni na koji nacin nisu trazila da budu rodjena. Ovako, zasnovano na laznoj premisi, roditelji se igraju osecanjem krivice dece, usadjujuci im pomisao da su ona "duzna" da im se oduze sto su se oni eto za njih "zrtvovali" (kao da je to tek rodjeno dete od njih na bilo koji nacin moglo da "zahteva"), a deca se koriste istim tim izgovorom da se slucajno ne skinu sa sise (gde je bas lepo i toplo) kriveci sve i svakoga za sopstveni NEDOSTATAK HRABROSTI. Dakle, roditelji, ako volite svoju decu, otvorite vrata i najurite ih napolje da se suoce sa sobom i sa svetom, eto ne morate sa 18, ali recimo bar sa 25 godina, a ako ona ni tada nisu sposobna da samostalno prezive, tu stbarno nema, niti treba da bude pomoci i tu ne pomaze flaster nego VELIKA HIRURSKA INTERVENCIJA!!! A rezultat - pa i vi cete, dragi roditelji, morati da se suocite sa sobom. Bolece malo, ali i vi cete valjda preziveti...

Eto nam ga sada taj prokleti kapitalizam za koji smo toliko zapenili 90ih.
Sistem zasnovan na zaduzivanju u kome si veciti rob.
Osim naravno ako nemash kapital ili do njega dodjesh na neki cudnovati nachin i onda da bi dobro ziveo morash da nadjesh par ljudi koji ce da rade za tebe i zive kao robovi. J....i kapitalizan.
A svi smo kao u fazonu, samo da se ja izvucem iznad ostalih, dodjem do love i onda opet neko da sljaka za mene da bi ja ziveo dobro.
Uvalili su nama ameri taj truli kapitalizam, samo da bi njima bilo bolje a ne ostatku sveta. Parazitski sistem koji zivi na racun ostalih, lepo iz njihove perspektive al to ne mogu svi, na koga mi da se zakacimo. Tako da je bolje da se lepo zamislimo i pokushamo da vratimo one socijalne i privredne elemente iz SFRJ, izmenimo sta nije valjalo i dana nam svet zavidi.
Ma ne znam vise sta da pishem, pun mi je stojan ovih politicara.
Kad nam u vladi budu bili sve sami inzenjeri tad ce da nam bude bolje.
To su ljudi trenirani da resavaju probleme, to nama treba, neko da resava probleme ove drzave, a ne lelemudi pravnici.
Poz :)

"Ko zeli naci ce nacina a ko ne ,naci ce opravdanje".

Ja bih se rado odselio od roditelja ali gde? Nezaposlen sam. Mogu samo na ulicu. Dok je privreda ovakva, mladi ljudi prosto ne mogu da se osamostale. Ti psiholoski i socioloski faktori postoje ali je 99% posto razlog toga sto mladi dugo zive sa roditeljima to sto ne mogu da priuste sebi sopstveni stan.

Koliko god izgovor u realnom broju slucajeva bio da je ekonomska situacija u pitanju, istina je da je nas mentalitet i oslanjanje na lagodan zivot( moja soba, drustvo iz kraja, mamina kuhinja) ono zbog cega veliki broj mladih ljudi se ne osamostaljuje.Osamostaljivanje zahteva prilagodjavanje,a na to , na zalost, ni mame , ni mlade osobe nisu spremne.Stanovala sam u Novom Sadu za vreme studija, i neko vreme posle, i imala vrlo neprijatna iskustva sa Novosadjanima, kojima je prvo bitno "da li si nash", i " da li si drustvo iz kraja"( i kad nisi vec si niza rasa),a kad im kazes zasto ne iznajme garsonjeru i dele troskove , jeste tesno i jeste da se treba prilagoditi drugoj osobi,i da onda nemas ni za islaske ni za auto odgovor bude bas " pa ja imam svoju sobu".
Cudna situacija je bila,kad mi se desilo da mi je bivsi momak u mom stanu, na moj komentar da bih otisla u inostranstvo odgovorio" vidim ja da se ti nisi ovde snasla", a odlazak nije lak jer trebas da izdzis "samocu, nove ljude" , ne videci da ja vec tako tako zivim, da sam bila podstanar u sobama kod baba gde je maksimalna sloboda kuvanje kafe, i da je normalno da to sve izdrzis ako hoces da se osamostalis.I jos sam taj komenar dobila kod mene u stanu, a nije me pozvao ni na kafu jer on ima mamu a ovo je "sloboda".Napominjem da se radi o izuzetno obrazovanoj osobi, kojoj je cisto izbor bio zivot kod mame.Razlog zasto sam odmah prekinula vezu je sto nisam zelela da stalno visi kod mene, a uvece se vraca u svoj stan.
Kao sto rekoh, sve je mantalitet, da "dete" se ne muci, i da bude sigurno, da ne preuzima odgovornost za to koga ce da pozove kod sebe, i da se uvek oslanja na porodicu a ne na zajednicu.A i mame posesivno drze decu kod sebe.
Istina je da smo mi sami ono sto nas sprecava da se osamostaljujemo,a da na ovaj nacin ljudi gube empatiju prema drugim osobama, postaje nebitno koliko je ostalima dostupno normalno skolstvo, zdravstvo ili studiranje,i ako nisi rodjen u univerzitetskom gradu kako i da li ces se dalje snaci, ljudi se sve manje bore za zajednicu, a samo, i iskljucivo za sebe, i svoje potrebe.

kada bi se kod nas(mislim na bivsu Yugu) promjenjivao zapadni sistem i roditelji "izbacivali" djecu iz kuce "kad im je vreme", tada bi imali hiljade beskucnika i gladnih, kriminal bi bio na svakom koraku, demonstriralo bi se svakodnevno a Vlade bi padale svaka 2-3 mjeseca. Stanovnistvo bi brinule socijalne teme, a ne rat, nacinalna prava i kojekakvi "nebeski" mitovi. To bi bilo bolno ali bi se za 10-tak godina nesto promjenilo. Ali to nije tako, zato je nasim politicarima super, kad prigusti samo se hvataju nacionalnih tema i sve je super.
Zato ovaj region(mozda je Slovenija izuzetak) nikad nece napred.
Uz malo srece sam se dokopao zapada, pa znam o cemu govorim, radim i samostalan sam, a da nisam tu gdje jesam, sigurno bi i dan danas bio kod roditelja, bistrio sa prijateljima politiku i "mlatio praznu slamu".

Mislim da je glupo praviti bilo kakvu polemiku o ovoj temi, jedini razlog ove statistike su finansije i nista vise. Ja sam zaposlen sa OK platom i prosto je ne moguce poceti ziveti sam,a o poridici stvarno ne moze ni da se pomisli ... pa zar treba da postanem rob zivotu ... stan(250e min) racuni(100e min) 350e !?! to je kod nas OK plata

Pa šta je braćo zar niste svi zajedno rušili socijalizam i tekovine revolucije i klicali Kralju i monarhiji i Kraljevini Srbiji klasno podeljenoj i prizivali kapitalizam engleskog tipa? Evo tražili ste, dobili ste, gledajte šta se dešava kada se uvede takav jedan sistem u jedan ovakav narod, da nam nije bilo 50 godina socijalizma 90% nas bi još čuvalo ovce, ali toj zanimaciji će te se morati vratiti iz nužnosti i za kaznu što ste srušili ono što niste bili ni zaslužili jedan najhumaniji sistem socijalizma na tlu tadašnje Evrope, naravno imao je i on svojih mana kao i svaka država što ih ima, ali vi ste svi kolektivno hteli da se vraćate u srednji vek i oživljavate nacionalnu državu na kraju 20 veka kad je to svugde prevaziđeno klicali ste kraljevini Srbiji i povlašćenoj klasi i evo imate je danas u modernom smislu tajkuna-mafijaša. Bitno je da smo promenili imena Bulevara i dali im imena Kraljeva i Knezova i da celi svet raspravlja o svadbi engleskog kraljevskog para, izem ti kraljeve, živela revolucija.

Ma o cemu mi pricamo, Srbija je bolesno drustvo kad je ova tema u pitanju. Posledice toga se vide na svakom koraku i reperkutuju se na sve sfere zivota.

Znaci ovako.Svi smo mi ljudi.I skandinavci i srbi.Jedina je razlika u tome, koliko drzava omogucava mladom coveku da se osamostali.U skandinaviji je jako uredjen drustveni sistem, kod nas je on izostavljen od strane drzave.Kao sistem, plan i program ,kod nas,on nepostoji.Drustveni sistem je osnova funkcionisanja jedne drzave.To sto su se ranije maltene delili stanovi je normalan sistem koji su podrzale i skandinavske zemlje.Nije sve sto stize iz Amerike super a to sto je bilo kod nas-lose.Socijalizam postoji i u evropi ali to nasim politicarima nije interesantno jer tu nema puno mesta za malverzacije.Prelazak iz socijalizma u kapitalizam je propast za obicne ljude a to smo dokazali i mi i rusi.Rusi se smeju u lice i predsedniku i premijeru jer svi znaju da se toliko love krade iz budzeta a narod ostaje praznih dzepova, pa se stimulise i kod obicnih ljudi, od strane drzave, da kradu.I to se forsira kroz medije kao normalna pojava.Znaci totalni haos.A sad pogledajmo kako je autor srecno uporedio Srbiju i Skandinaviju u istom tekstu ali na razlicitim krajevima.U Skandinaviji je jako razvijen socijalizam.Toliko od mene.

Jedna od negativnih posledica neosamostaljivanja je i lokal patriotizam, koji je najvise izrazen u gradovima, ali upravo kod osoba koje iskljucivo zive u roditeljskom stanu.Znaci ja "jako volim moj grad" , "moj kraj " i slicno, a zapravo iza te preterano naglasene ljubavi krije se izgovor da se nista u zivotu ne uradi, ne mora da se menja sredina, odlazi u inostrastransvo, ide tezim ali odgovornijim putem u zivotu."Vec svojim rodjenjem na jednom mestu stekao sam nesto posebno, nesto bitno", a ne vidi se da je sve izgovor za to sto se jede iskljucivo mamina hrana, zivi u svojoj sobi dok se ne udaje/zeni, i smatra se uspesnim i posebnim bez ijednog realnog osnova.Da vidim svu tu decu da zive kao podstanari, odreknu se kafica, i sami sebi kuvaju rucak kako bi bilo bitno da li su "pravi novosadjanin".

"да ли ти стварно мислиш да му мама и тата купе вилу, кола а он виси по кафићима и зеза се годинама? Видиш, прво треба да будеш свестан да већ деценијама, да не кажем вековима велики капиталисти преносе посао с колена на колено"
Tačno, Paris Hilton je severnokorejska komunistička propaganda...

Mislim da je dominantna crta danasnje omladime APATIJA! I to hronicna apatija. Mladi su bezvoljni, depresivni, sve vise intertni, bez inicijative, a to je stvar iskljucivo vaspitanja. Ne mogu da se zalim, imam solidan posao sa nadprosecnom platom ( u odnosu na Srbiju ), ali sam se par godina unazad cimao sve za dzabe. Radio sam sta/gde god sam mogao - decije rodjendane, bio sam deda mraz za 10 evra (blamirao se), drzao casove, fizikalisao. Nisam pitao koliko cu biti placen, samo da budem u poslu, u igri. Cimao se da zavrsim fax. Honorarno sam radio projekte iz IT-a, nekad mi nisu ni platili ili potplatili, ali ko ih sisa. Tesko je svuda, ali jedini izbor je da se borimo. Jer kad skinemo vlast - ko ce doci - opet ti mladi, apaticni, bezvoljni, inertni ljudi? - opet se nista nece izmeniti. To nije opcija.

Inace, zivot sa cimerima je lep kada si student. Ili sa cimerkama. Ali kad vec svi rade i imaju neki svoj zivot, opet to nije resenje. Tad si nezavisan od roditelja ali opet nisi slobodan niti imas bas svoj krov nad glavom.

Po odsluzenju vojnog roka se zahvalih majci domovini na svemu i svacemu, 1982. god. i odleprsah u otvorenu Svedsku.
Od tada nisam nikome na grbaci, kad je bilo posla radio sam kao zaposlen, kad bi dolazile krize bio sam privatnik. Nikad nikome na grbaci.
Naravno, da od prvog dana radim aktivno na ekonomskom pomaganju roditelja koji su ostali da zive u Srbiji.

Jedan zanimljiv fenomen ovde je da kod sveda postoji jedan lep izraz koji ukazuje na pasivitet, epitet "MAMMABO" (zivi kod mame, a misli se da nije odsekao pupcanu vrpcu) je prilicno ljigav izraz kojega se u ovoj drustvenoj zajednici boje da ga ne navuku.

Dakle, pogrdno je i pogubno po razvoj individue i drustvene zajednice ostati i visiti na roditeljima.

Ne cvetaju ruze nikome koji se osamostali, obicno skripi tu sve i svasta po malo u pocetku dok ne krene ali je i u Svedskoj skupo biti samac.

"Gajbe" za stanovanje ne postoje vec samo stanovi dostojni zivota po svedskom standardu te i cene prema tome. Ispod 300€ ni supu na salasu nemo´s dobit te je jasno da samcima u pocetku ne cveta.

Ali, vrlo bitno i razumem italijane kad su uvideli problem oko "pasivaca" koji ostaju na kucnom pragu. Od takvih nema prosperiteta, jer mogu sebi dopustiti da zivotare laganim tempom, izlazeci u samostalan zivot pritisak raste da aktivnost od koje cela zemlja ima koristi, u suprotnom je samo JMBG u statistici bez vece drzavne vrednosti.

Ne mojte se naci uvredjenim i na tapeti svi koji se eventualno prepoznaju u ispisanom i ne identifikujte se kroz druge, osamostaljenje je samo-ostvarenje.

Puno srece sa suverenitetom i licnim integritetom koji je u roditeljskom okruzenju - osakacen!

Zbog produženog lagodnog života kod roditelja, mnoge devojke se teško i udaju, upozorava dr Zoran Milivojević.

"Kada vidi žrtvu svoje majke, devojka na delu ima negativni model koji želi da izbegne. Postaje egocentrična, uz konstatacije „ne bih se ja udala, da mu kuvam i perem“. Takva osoba mora da uloži ogroman napor kako bi ostvarila zajednički život i uhvatila se u koštac sa svim onim što život nosi", poručuje Milivojević.

Dr. Milivojevicu, mora da niste dobro istrazivali ili ste necim frustrirani a zbog zenskog roda kada tvrdite gore navedeno. U zenskoj psihologiji je da zeli da se uda. 'Moderna natucanja' tipa 'ja necu da se udam' od strane zena je tipican nacin odbrane od pritiska ovdasnjeg mentaliteta koji smatra da ako se nisi udala - nisi uspela u zivotu. Svi ostali uspesi u zenskom nisu nista naspram 'neuspeha' tj. ako nije udata.

Ja zelim da se udam vec nekoliko godina, ali ne zbog pritiska sredine nego zato sto to prirodni tok u mome bicu tako zeli. Problem je u tome sto muskaraca nema (masovno su izbegli za vreme ratova kako ne bi isli u iste) a ono malo sto je ostalo nije odmaklo dalje od mamine suknje. Tako da bih pre rekla da ovu vasu konstataciju mozemo prebaciti na muski rod koji radije ostaje kod roditelja nego sto bi se prihvatio obaveze i rizika zivota.
Zivim u Beogradu i potpuno sam samostalna. Imam dosta prijateljica koje su takodje potpuno samostalne. Inzenjer sam i nekada radim i vise poslova odjednom. I dalje je to prezivljavanje, ali uspevam da sebi obezbedim neku low budget garderobu(Zara, Bershka...pa cak i kinez) i prilicno low budget putovanja. Otplacujem auto na kredit (dacia). Ni ja nisam prozivela mladost kako je trebalo (studirala sam u vreme ratova, krize...) pa mi to nije izgovor da se okacim roditeljima na grbacu. Nije lako, ali se iz petnih zila trudim da postignem sve to.
Sa dr. strane muskarci u Srbiji mahom hoce da promene mamu, da i dalje nista ne rade i da se umesto mame sada devojka U POTPUNOSTI brine o njemu (finansijski i egzistencijalno, ne pricam o uzajamnoj ravnopravnoj podrsci koja se podrazumeva). Primecujem da su muskarci koji su ziveli ili zive u inostranstvu (bili oni Srbi ili ne) mahom zreliji od ovdasnjih, razumeju rec ODGOVORNOST. Prema sebi i prema drugima.
Mislim da nam je potreban jedan RESET citavog drustva i drustvenih vrednosti.

svi spominju rentiranje stana u beogradu i novom sadu...
a sto neko ne bi otisao da rentira stan u valjevu, zajecaru ili kragujevcu na primer? jeftinije je.... i zdravije za zivot....

Uprkos nekim nerealnim i pojednostavljenim detaljima, tekst je po mom mišljenju ipak sasvim OK. Naši ljudi se zaista vaspitavaju da budu nesposobni i bez inicijative, a u ovakvoj državi lako je uvek optužiti ekonomiju i političare za nedostatak posla. Istina je da se posao ne može izmisliti ako ga nema, ali je istina i da mnogi ne žele da rade ako počinju sa najnižom platom, ne razumevajući da se moraš najpre dokazivati na svakom poslu pa tek onda dobijati postepeno veću platu. Posebno ne žele da rade ako im sav novac odlazi na samostalan život, ne shvatajući da je u tome stvar, tako je to u životu. Život kod roditelja stvar lažan utisak života, a to je u stvari životarenje obično, jer je u kasnim 20tim godinama nemoguće razvijati se kao zdrava ličnost ako niste zaduženi za svoj ručak, svoj veš i svoje finansije. Roditelji deci, a posredno na taj način i državi i celom društvu, čine međveđu uslugu, jer odgajaju parazite koji su nesnađeni na tržištu rada i u životu. Zato kod nas 100 Evra u glavama većine mladih koji imaju pristojan život koji plaćaju roditelji vredi mnogo manje nego u zapadnoj Evropi. Dok ne počneš sam da rastežeš određeni iznos mesečno na sve svoje potrebe, nemaš pojma koliko nešto vredi i koliko nešto vredi TEBI. Osim toga, mnogi brakovi su osuđeni na propast samo zbog toga što se žene potpuno neiskusne upuštaju u bračnu zajednicu i tek tada se odvajaju od roditelja.

Za rentiranje garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu treba izdvojiti najmanje od 150 do 200, a u Novom Sadu od 120 do 150 evra. Kada se na ovo dodaju komunalije, kao i troškovi ishrane, dolazi se do računice da samostalan život u Beogradu košta najmanje 300, a u Novom Sadu oko 220 evra mesečno./ Necije istrazivanje (!!?) je dokazalo da su 120e, komunalije, HRANA (mozda sredtstva za licnu higijenu i kucnu hemiju).. da je sve to zajedno 220e (Novi Sad) !!!! Sto bi znacilo da za pravilnu ishranu, posto je hrana NAJSKUPLJA stavka, treba ili da se zaduzimo kod banke (ko je u mogucnosti za kredit) ili da nas roditelji pomazu ili da radimo jos jedan posao. Naslov teksta bi trebao biti "Popularizacija neuhranjenosti i hronicnih bolesti u Srbiji"

ne znam, mozda sam razmazen, ali ne moze se ziveti sa 300e u Bg ili sa 220e u NS. nema teorije. to ne bi bio zivot nego puko prezivljavanje.

evo moj primer. studirao sam u NS, ziveo sam u extra garsonjeri u extra delu grada i trebalo mi je 380e mesecno za ceo zivot. ali sve ostalo je bilo na nivou prezivljavanja: hranio sam se u menzi, kupovao sam hleb i pastetu, ponekad sam uzeo palacinku, giros, pljesku, za stan najosnovnije: pastu za zube i sl, gradski prevoz nisam koristio, svagde sam isao peske, na faxu nikakvi troskovi, nisam se bavio nikakvim sportom ni kulturom, za odecu mi nije ostalo para, a o ostalom necu da pricam (izlasci, more, auto). ovakva je bila racunica za 2007/2008 god: stan 200e, rezije 60e, hrana i sve ostalo 100e: 360e.

e sad su stanovi dosta jeftiniji: 100-150e, ali su rezije vece i cene hrane su vece.

za normalan zivot jednog mladog coveka koji je zavrsio fax i radi trebalo bi vise od tih 360e. jer covek mora ponekad da izadje u grad, izvede devojku na pice, ode za vikend malo van grada, ode na more, kupuje odecu, obucu, uzme neki auto, kasnije uzme stan na kredit.

moj status sada: zavrsio sam fax, trazim posao, konkurisem, posla nema, jako se tesko nalazi. zivim sa roditeljima u Subotici, smaram se, igram igrice i gledam tv i kradem bogu dane.

Slazem se da nije moguce porediti situaciju u Srbiji sa nekim razvijenijim i bogatijim zemljama. Recimo, mislim da u Finskoj svaki student dobija od drzave stipendiju za iznajmljivanje studentskog stana. Ono sto je vise zabrinjavajuce su mlade osobe u potpunosti na grbaci roditeljima. Osoba u 25-toj, na vrhuncu snage, ne radi nista dok roditelji rmbaju i rade fizicke poslove da bi sincic/kcerkica imali za kafu/cigare/krpice. E to je strasno.

Balkanska bolestina. Roditelji stite "decu" od 40 godina, umesto da ih teraju da se bore za sebe. Svojim penzijama izdrzavaju ljude koji su zdravi i pravi, i ne kapiraju da im time cine medvedju uslugu.

Problem nije samo u platama i novcu.Problem je mnogo veci nego sto se misli i sto se predstavlja.Mladi u Srbiji nemaju predstavu sta znaci samostalnost, odgovornost, obaveza itd. Strah od "resiti problem sam", "skuvati sam", "oprati, ispeglati, srediti sam", "resavati birokratiju sam" je toliko izrazen i imaginaran da je to nemoguce pobediti i pustiti se u pustolovinu zvanoj "osamostaljenje"! Lagodnost zivota pod roditeljskim nadzorom, brigom, negom i zastitom izgleda kao mnogo bolja opcija. Manje kosta, uvek toplo, ispeglano, sredjeno, znaci vise para za izlazke, "pljuge", benzin (auto koji kupe roditelji za 18-ti) i letovanje u CG ili Bugarskoj. Ako uopste rade... Kada bi samo postojala trunka svesti sta stvarno znaci osamostaliti se, ziveti sam, resavati sam svoje probleme i birokratiju, placati racune i biti "master" svog zivota, mladi bi se mnogo lakse i brze upustali u ovu pustolovinu. Kada bi bilo takvo stanje svesti, uvek bi se naslo resenje, najlakse je sa najboljim drugarom ( a svi ih imaju) ili drugaricom, iznajmiti stan i sve troskove deliti. To nikako nije nemoguca misija i ko to prica i brani tu teoriju, pripada, bez sumnje, grupi gore navedenoj na pocetku teksta. To sve vuce i mnogo drugih stvari, razvijanje licnosti, spremnost za sve izazove u zivotu, uzivanje u slobodi, jacanje licnosti i karaktera, gradjenje osecaja odgovornosti ( sto je jako bitno za odnos sa ostatkom sveta na ovoj planeti ). I sve to mnogo ranije nego u Srbiji, znaci mnogo koraka ispred. U tome svemu ima udeo i roditljski odnos ka tome svemu. "Moje dete" ovo ono vamo tamo...a "dete" 35 godina! Ko sto pre shvati da cemo mi biti "deca" dokle god su nam roditelji zivi, tim pre ce uspeti da razume zasto je dobro odvojiti se i poceti samostalan zivot sto pre je to moguce.
Good luck and good night.

Najaci su komentari "udaj/ozeni se" pa podelite troskove na nije zalosno bilo bi smesno
A ja mislio da se to radi iz ljubavi izgleda da cu sa godinama uvideti da sa pogresio
Mada nije lose da "skucam" tri deteta cujem da nije losa kinta -(

Neko pametan je rekao da su ljudi u Srbiji do 30-ih studenti, a već oko 35 penzioneri. Do 30 se luduje i blejači, a onda kada dođe do samostalnog i relanog života se pogube i smore. Smarači...
Sa 15 sam počeo da radim, ne zato što moji nisu imali, već zato što sam hteo svoj keš. Nikada više nisam tražio mojima pare za džeparac. Za vreme studija sam isto nešto petljao privatno, a kada sam sa 26 počeo da radim "pravi" posao nisam im više tražio novac...
Imao sam devojku koja je stalno nešto kukala na njene, kako je "smaraju i kako je guše". Kada sam joj rekao da iznajmi stan i reši problem odgovor je bio "što bih, kada ovde imam dosta mesta". A pritom je bila starija i "zrelija" od mene! Ha, ha :)
Imam i brata koji sa 31 leto neće da ide od mame. Ona ga ne tera "neka uživa još malo, još je mlad"... Kako mlad, konjina :)
Malo je teže živeti sam nego sa roditeljima, stvarno, ali je lepše i normalnije. Te nebuloze oko obaveze pare-gajba-hrana-odeća-sređivanje-računi... su smešne u odnosu na samostalan život. Ovde generalno nedostaje odgovornosti. U politici, u medijima, ulici, školama, na poslu - biraj dalje...

U Srbiji su dede i babe kod sinova i cerki, tradicionalno. Mi se popuno cemu razlikujemo od mnogih u EU. Za razliku od drugih mi ne cekamo da dete postane punoletno pa ga odmah iz kuce isteramo recimo kao nemci. Sigurno da ima onih kod nas koji bi zeleli iz kuce ali neide, kod nemaca se oni koji spadnu na Harc 4 tj, pomoc od drzave a takvih ima preko 6 miliona nepomaze drzava dva stan ako nije osnovana porodica nego samo jedan. Ali zato nemacki kafici nisu niti tako velikobrojni niti tako masivno poseceni kao nasi.

Da se nije za onih 40 godina u socijalizmu izgradilo 2.2 miliona stanova i jos toliko kuca ziveli bi danas u satorima jer danas kupiti stan makar i otplacivali ceo zivot je SCI FI za 99.9% ljudi..rata ti veca nego plata (a i imati platu danas u srbiji je WOW).

Verujem da bi se vecina osamostalila da imaju platu od barem 500 evra, sto je retkost u Srbiji. Udobnost roditeljskog doma je nista u poredjenju sa zadovoljstvom koje covek ima kada je samostalan. Pre dve godine sam iznajmio stan sa cimerkom i sad imam mnogo manje slobodnog vremena, novca, manje putujem i izlazim, kupujem manje gedzeta i odece, losije se hranim ali se osecam mnogo bolje psihicki nego dok sam ziveo sa roditeljima sa kojima sada imam bolji odnos nego ikada. Nazalost to sve moze za platu od 600e (mozda 500e da sam iznajmio stan na periferiji) i to u flat-share sa jednom osobom. Teoretski bi moglo i za manje ali bi to bilo prezivljavanje a ne zivot. Razmisljao sam i da se udruzim sa 3-4 ljudi za jedan veci stan ali sta da rade ostali ako jedan ili dvoje izgube posao, sto je danas vise nego izvesno. Lako je na zapadu, uvek moze da se nadje posao peraca sudova ili nesto slicno da se covek snadje dok trazi "pravi" posao. Tako da mislim da se ne radi o razmazenosti nego vise su razlozi ekonomski. Uostalom bez ekonomskih uslova ne moze covek ni da se suoci sa problemom vezanosti za roditelje ako on i postoji.

Tuzno zar ne?Nemas mogucnosti da nadjes poaso i ako si zavrsio fakultet,problem je sto nisi clan DS,SPS,PUPS.... Sanjam dan kada ce se ovaj narod konacno opametiti i smeniti ove stetocina drustva.

Potreba da nas neko vodi nije nasledje socijalistickog samoupravljanja, vec posledica patrijahalnih porodica u kojima muskarac obicno donosi sve odluke , a ostali slusaju. Takvo ponasanje prenosimo i na ostale sfere svog zivota. Nisu gradjani ove zemlje ni lenji, ni glupi, ljudi smo kao ostali sirom Evrope. Moje misljenje da bismo sredili svoju drzavu treba da promenimo porodicu i odnose unutar nje, pa cemo dobiti zdravije drustvo sa hrabrijim ljudima koji se nece plasiti da uzmu stvar u svoje ruke i preuzmu odgvornost za svoje zivote. Niko normalan da moze da bira ne bi trampio nezavisnost i zadovoljstvo koje donosi, za opran ves, rucak i svoju sobu u odraslom dobu.

Sa zenom zivimo privatno.Ja sam ostao bez posla,ali zena radi.Kao masinski inzinjer ne mogu naci posao u struci.Godinama sam radio po kazinima,livnicama,pilanama neprijavljen i neosiguran u tri smene.Imao sam ponudu za posao u struci u Staroj Pazovi,ali zena nije htela iz nisa zbog posla i da bude blize roditeljima.Imali smo izbora da budemo kod mojih posto ona nije iz Nisa.Prepustio sam joj izbor i zivimo privatno.Pomazu nam roditelji,tesko je ali sve je to prezivljavanje.Gde su letovanja i zimovanja?O TOME I NE RAZMISLJAM!A stace biti kad dodje dete.Mislim radicu opet crnacke poslove,ali ponavljam kakvu perspektivu da mu pruzim?

nije u redu porediti mlade u srbiji u skandinavksim zemljama.

takođe, treba razgraničiti da postoje 2 vrste 'neosaostaljenih' mladih:
1. oni koji rade i žele da se osamostale ali plata im je takva da to sebi ne mogu da priušte
2. oni koji niti rade niti žele da rade već smatraju da je dužnost roditelja da ih doživotno izdržavaju.

takođe, činjenica je i da postoje roditelji koji od svoje dece prave sopstvene zamorčiće, ALI posotje i roditelji koji 'isteruju' svoju decu iz kuće da bi što pre postali 'svoji ljudi'.

zbog izuzetno teške finansijske situacije u državi nam, ne može i ne sme se ovako jednostrano prilaziti tom komplikovanom problemu.

Stvarno, dokle ce se za sadasnje stanje okrivljavati prosla vremena? To je mit koji podrzavaju svi mediji i politicari koji su direktno odgovorni za ovo sto je na delu. Nije valjda da je , osim Milosevica, sada i samoupravljanje krivo za sistem koji je na delu, ali i za lenjost i nedostatak radnih navika. Kako Madjarima i ostalima u Istocnoj Evropi nije kriv ruski komunizam, znate li kada je pao Berlinski zid? Mnogo je dugacak period od 10 protracenih i opljackanih godina, a za to su odgovorni oni koji su imali apsolutnu vlast i prilike da promene Srbiju na bolje, a nisu. Promenili su na bolje samo sebi, neka im je sve to prokleto.

Jako je mali procenat onih koji zive kod roditelja samo iz cefa, da bi uzivali i spavali do podne. Glavni problem je nezaposlenost i male plate. Da ima posla i iole pristojnih zarada vecina mladih bi se osamostalila. Ali gde ja kao dipl.inz tehnologije da nadjem posao u drzavi u kojoj privreda ne postoji! U drzavi u kojoj industrija ne postoji! Naravno mogu da radim kod gazda Miska u soping molu za 22 hiljade, a da li je dovoljno to za neki samostalan zivot. Nije. A da ne pricam da je to i dobra plata, moj drug radi u Vranju za 12.000 mesecno! To je jedino sto je mogao da nadje! I posebno me nerviraju ljudi koji kazu da su nezaposleni krivi, da se ne trude dovoljno, da sve se moze kad se hoce, pa nije ni meni niko pomogao ali evo do koje zarade sam stigao i super zivim i te price. Shvatite ljudi da je 50% stanovnika u ovoj zemlji nepismeno i da ti ljudi zaista nisu sposobni da sami stvore nesto, da pokrenu neki privatan biznis, da se na neki nacin snadju. Za njih je najveci domet da budu na fabrickoj traci. I na kraju krajeva to je tako i u mnogo naprednijim i obrazovanijim drustvima. Pa polovina Nemaca je na toj istoj fabrickoj traci, radi neki dosadan smarajuci posao. Ali kod njih postoji industrija, a kod nas ne! Industrija je glavni generator zaposljavanja. Ne trgovina ili ovo nenormalno stanje kod nas da je pola miliona ljudi zaposleno kod drzave. Da u opstini u kojoj bi trebalo da bude najvise 200 administrativaca ima ih 550 (u Prokuplju, svi partijski zaposljeni!!!). I onda se cudimo sto i baba *** treba veza da bi se zaposlila.

Nasi roditelji su u ono vreme jos uspeli da steknu nesto, mi mladi danas vec tesko da cemo moci da razmisljamo o tome.
Bez kapitala i veza ni brojne diplome ne pomazu.
Pa ja da se zaposlim i zaradjujem hiljadu evra mesecno ovde do penzije necu biti u stanju da kupim sebi stan, sem ako ne uzmem kredit a opet s obzirom na neizvesnost poslovnih mesta smenom politike i odlazenjem brojnih preduzeca u stecaj ni mogucnost otplacivanja kredita nije realna.
I onda se dovodi u pitanje natalitet Srbije i odlazenje mladih u inostranstvo.Ovde ne mogu sebe da obezbede i izdrzavaju a kamoli jos i dete,o vise dece da ne pricam.
Srecni su oni ciji su roditelji vec nesto stekli i obezbedili im krov nad glavom,mogucnost skolovanja i neke elementarne stvari posto ono sto se ranije podrazumevalo pod normalnim danas to nije.

Mi u Srbiji često volimo da ističemo kako je kod nas provod najbolji, kako su kafići puni mladog sveta u sred radnog dana, kako se stranci oduševljavaju splavovima, skockanim devojkama,...U ovome i jeste problem, nije normalno da neko od sedmog osnovne krene da izlazi svakog vikenda do rane zore i misli da to tako treba narednih dvadeset godina. Svaki taj izlazak košta, a znam dosta roditelja koji će izdvojiti poslednji dinar da da detetu za izlazak. Danas devojčice idu redovno na feniranje od petog razreda osnovne. Detetova najveća preokupacija treba da bude škola a ne šta će da obuče u subotu za splav. Naravno da takva osoba nema realnu predstavu o životu i kad počne da radi negde u 30-oj pita se kako da se osamostali od 400 evra plate kad u životu pre toga nije platila račun. Na žalost, znam puno takvih...

(Zoran,15. maj 2011. 05:27)Dragi Zorane,ne morate da pišete naučnu studiju o mom komentaru!Ne radi se o problematici rad-nerad,nego o uslovima pod kojima se radi,šta se radi i koliko će to biti plaćeno!A od toga zavisi u kojoj ćemo meri biti ekonomski nezavisni od bilo koga!

Evo zavrsavam fakultet, i nakon provedenih cetiri godina van kuce, nemam gde, mora da se vratim svojima. U struci cisto sumnjam da cu da radim, najmanje u narednih pet godina, i sa tim zaposljenjem necu moci se osamostalim. Radicu bilo sta, i bilo gde, skela mi ne gine, ali ziveti na ovakoj nemastini i razmisljati o svom samostalnom domu u danasnje vreme je bajka. Saberite se malo ljudi, i ne pisite svakakve gluposti, nama se jednostavno " mora" da tako zivimo.

Sve je tačno što piše u tekstu... a sada idem da ga prepričam mojoj mami...

dokle god je u Srbiji najizvesniji prihod penzija, a plate su mizerne i stizu neredovno, bice najteze osamostaliti se.

Zaradjujem izmedju 600 i 700 evra mesecno, medjutim, jedino sam posao uspeo da nadjem u Beogradu. Probao sam i da se osamostalim, ali mi onda veliki deo novca ide majci koja ne moze da zivi sa 150 evra. Normalno, ipak sam presao na varijantu da svaki dan potrosim od 3 do 4 sata putovanja dnevno izmedju Beograda i mesta u kome stanujem.
Mnogi od nas "mladih" moraju da brinu o roditeljima, koji su izgubili posao i razbolelli se u proteklih dvadeset godina lopovluka.
Sama ekonomska situacija je takva da morate raditi stalno, najveca glupost je prica o usavrsavanju i promeni zanimanja. Za te stvari je neophodno slobodno vreme, a njega ne mozemo sebi da priustimo. Promena zanimanja se opet odnosi na najjednostavnije poslove, kojim ne mozete da stignete do zarade da bi ste se osamostalili. Elektro instalater moze da predje na drugo gradiliste i da bude zidar ili armirac, ali nema sigurno novca da obezbedi sebi slobodno vreme i da uci da pravi sajtove koji bi bili konkurentni na trzistu.
Cak je problem mladima koji zavrse vise skole i fakultete, uvek se pojavi neko, ko je iz DS-a, SPS-a, Lige, Naprednjaka ili bilo koga ko je trenutno na vlasti u lokalnim ili drzavnim ustanovama.
Vecu glupost nisam procitao, sigurno da ima onih kojima je mrsko da rade, ali daj vise ne vredjajte nas koji smo vecina i koji zaista naporno radimo!
Na zalost ovoj vlasti najvise odgovara da skolovani mladi ljudi odlaze u inostranstvo, tako mogu da salju novac roditeljima ili rodbini, nisu vise problem kao nezaposleni, a "kvalitetnim" partijskim kadrovima je omoguceno da ulete na budzet.

"Mala" ispravka. U Srbiji se, u većini slučajeva čak više ne stari ni kod mame i tate. Nego svi zajedno (i ta mama i tata i ta njihova deca) ostare kod baba i deda, e sad pitanje ostaje kod koga stare ta baba i deda, ali zbog specifične metafizike problema ne bih dalje ulazio u tu proiblematiku.

Ja dve godine vec trazim posao kao ekonomista imam 25 godina,i nema ga,radim u medjuvremenu preko omladinskih zadruga,perem rucnu podove magacina za 1000 dinara za dan...kako ja da imam zenu,stan,da izlazim...bez 400 evra plate nema govora o tome a i to je knap knapova...

Cuj, necu da se odselim! Evo moja prica, u svojim dvadesetim osamostalila sam se i zivela 6 godina bez roditelja, nekad nisam imala 'leba da jedem, ali sam bila svoj covek. Medjutim, to se nije desavalo u Srbiji, vec u inostranstvu gde sam otisla na skolovanje. Onda se ja lepo vratim ovde, vukla me nostalgija ("crkla" dabogda) i dodjem lepo kod mame i tate, svaki dan kuvano, oprano, nemoj sine (iako sam cerka) ti to da radis, mama ce, nemoj ti da se mucis... (to je deo iz texta koji je istinit).
Imam pristojan posao za nase uslove, mogu da izdrzavam cak i jedno dete, ali NE MOGU da uzmem kredit za stan, a da placam stanarinu u svom rodjenom gradu, izvinite ali ispod casti mi je! Naplacala sam se po belom svetu stanarina i stanarina, mogla sam da kupim pola stana ovde, ali i pored toga sto mislim da bi to bilo zdravije i po moje psihicko stanje bolje, ja ne mogu da dajem nekome 200 evra u vetar, radije cu taj novac dati svojim roditeljima, bas zbog toga sto zivimo u ovoj drzavi gde svi jedva sastavljaju kraj s krajem.
Meni bi to bilo bahato, da ja nekome dajem novac, a da moji roditelji nemaju da plate struju.
I zato nije rec ovde o tome da li neko zeli ili ne, vec mora da se kalkulise i malo realnije razmislja.

za Зоран:

to što si pomenuo period socijalizma (tj.SFRJ) i Slobu u istom vremenu si pobrkao lončiće. I nemaju veze sa sadašnjim lopovima.
Istorija je pokazala da nijedno obaranje vlasti revolucijom nije bilo spontano.
Slobu smo skinuli - i šta imamo od toga?

A to što pominješ Zapad i SAD - baš te zemlje su prozrokovale globalnu ekonomsku krizu i imaju problem prezaduženosti - jer su forsirali nerealne vrednosti, koje su pukle kao balon.

A sta je sa onima kojima roditelji nisu samostalni?

Svi po tekilu pa aj na gomilu!

Mi smo "maratonci" jbt...

Čitajući tekst i komentare stičem sliku da živimo u društvu u kome postoji generacija dobrostojećih roditelja koji izdržavaju svoju lenju i nesamostalnu decu.
Danas, sa dvadeset i kojom godinom i zanimanjem koje je nešto bolje plaćeno u odnosu na prosek, u situaciji sam da znatno više zaradjujem od svojih roditelja, koji sa svojih pedeset i nešto nemaju mnogo alternativa i koji su u trci za opstankom izgubili trku sa savremenim tempom života. Umesto da plaćam kiriju, pomažem njima, jer svi znamo koliki su danas troškovi pristojnog života. I često provodim sate u raznim kalkulacijama na koji način samostalno doći do sopstvenog stambenog prostora, ali zarada "nešto više od proseka" i dalje rezultuje jednačinom sa previše nepoznatih da bi se za nju našlo rešenje.
Večina ljudi koje poznajem se, nekako, po pravilu ne uklapa u većinu statističkih analiza čije rezultate svakodnevno čitam. Rade, studiraju, dovijaju se na razne načine da uz ekonomske limite što kvalitetnije provode svoje vreme. Neki su i izuzetno uspešni u sportu, umetnosti, ali pošto nije reč o komercijalizovanim sportovima to našim medijima nije mnogo interesantno.
Da li imam sreće da poznajem malo drugačije ljude od većine ili se loše vesti se više čitaju od dobrih, pitam se.

kakva drzava takvo je i sve ostalo...da je sve malo bolje,mnogo dece bi otislo od svojih roditelja da zive samostalno....

slazem se skoro sa svima. Ali mislim da mi nikada necemo živeti normalno jer nemamo dovoljno stanovnika da bi se poredili po bilo cemu sa nekom normalnom državom.

(frustros, 15. maj 2011 22:57)

Ja ne zivim sa roditeljima od 18 imam posao, menjam stanove i cimere i takodje zelim da se ozenim.

Problem sa samostalnima je taj sto su navikli sami.
Posto nismo zavisni od toga da nam neko pere, kuva, ili ne daj boze donosi odluke, tada ne idemo ispod onoga sto sami imamo.

Drugim recima, pretpostavljam da tvoj muz mora imati fakultet, umni posao, stan i auto i da mu se roditelji ne mesaju u zivot (zasto bi se bavila njegovim, kad su ti tvoji vec postali drugari).

Mali je uzorak, ali opet sto bi se islo unazad samo zbog udaje.
Uglavnom, javi se.

Opet poredite babe i zabe. Srbija i Svedska, Srbija i Engleska,dobar vic, pa nemojte me zasmejavati.To kao prvo, kao drugo, nemate gde da zaposlite mlade, kao trece ovde devedesetih su roditelji bili nesamostalni, koliko se ja secam, pa smo im slali pare iz inostranstva. i opet nemam nista, jer sam bila dovoljno glupa da se vratim ovde.
Pre devedesetih tj osamdesetih smo ja muz i dete bili samostalni nikad nam niko nije ni kuvao ni prao pa sta ko od toga ima vajde samo smo se ofucali.
ovo je takva jedna papazjanija od zemlje ne znam ko bi je mogao dovesti u red a ni odakle bi poceo. u stvari znam, ali mnogi se ne bi slozili.
a to da na zapadu ljudi ne stite svoju decu ma hajde , pogledajte slike u bilo kom gloss casopisu pa cete videti cija su to deca.
da rezimiram: kad imas love, mozes kako hoces, kad nemas radis ono sto moras. ko kuva rucak ili ne kuva nema veze s mozgom. oni na zapadu i ne kuvaju, tj kuvanje je za njih potpuno drugaciji pojam nego kod nas i ne sastoji se od sati provedenim za sporetom vec od kupovine polkugotovih stvari u marketima ili narucivanja. ajte bre, ovde fali posla i love, a ne dal kuva baba ili deda.

Ja zivim i sa babom.... xD

Pročitah komentare i sam tekst članka pa ostadoh da razmisljam.....
Radim od moje 19 godine sve i svasta nikad nisam birao posao samo da je placen, posto su mi mladost pojeli razni Milosevici Đinđici ....itd itd ...
Obrazujem se sad u mojih 33 zavrsavam fakultet...Imao sam dobar posao poslednjih 10 godina i svaki dinar koji sam mogao odvajao sam za kucu( da nebih bio podstanar) koja je nikla u siroj okolini Beograda, avaj ne lezi vraze posto novaca nikad dosta ja lepo podignem kredit da bi istu zavrsio, u medjuvremenu kompanija bude privatizovana i opljackana, al to je druga tema...
Ajde sad neka neko od samozvanih samostlnih uspesnih obljasni meni kako da sa platom od 35000 dinara vracas kredit 16000 placas racune 10000 skolarinu 14000 a trosak hrane auta interneta necu ni racunati...
Znaci da podvucem crtu doveo sam majku da zivi kod mene u kuci da se nebi potucala kao podstanar nisam se zenio jer smatram da treba voleti i postovati nekog za tako nesto, a ne kao sto neki pametnjakovic rece ozeni se lakse je u dvoje pogotovu ako i ona radi (zao mi je ali nemogu da budem sponzorusa) i sad sam ja jelte nesposoban lenj itd itd po nekim nazovi strucnjacima...
Dokle god je takvih strucnjaka daleko ce Srbija dogurati....
A da nacin zivljena je SLOBODA IZBORA da li cu ja ziveti sam, sa mamom tatom, 6 cimera, biti postanr, MOJE PRAVO da odlucim i odaberem i nikakav mozgonja nemoze odlucivati umesto mene... niti suditi o mojim odlukama....
Imam dosta prijatelja, prijateljica u kasnim 20-im pa i 30-im koji zive sa roditeljima znam kada bi mogli da bi se osamostalili ali nemogu a nisu ni lenji ni nesposobni rade i jedva sastavljaju kraj sa krajem i ovako ... Osnov svake price o SAMOSTALNOSTI osobe je ekonomska samostalnost znaci sredite drzavu postujte zakone iste i zakon mora biti isti za sve bez obzira na njegov materjani, politicki ili bilo koji drugi status, napravite ekonomiju (ne trgovinu to je samo deo ekonomije) i svi ce vrlo rado da se osamostale, dotle manite se praznih prica....