Kada je Bog deo terapije?

"Bog je naše utočište,pomoćnik koji se u nevoljama brzo nalazi.",kaže psalmista,ja bih dodala da mi je žao što tako mali procenat ljudi "rabi" ovu istinu.
Jer, jedno je intelektualno znati o Bogu kao pomoćniku,a sasvim drugo u stvarnom životu oslanjati se na Njega, komunicirati s Njim i deliti svakodnevnicu.
To je proces,i do ovog cilja se stiže proučavanjem Biblije i molitvom.Kroz oboje upoznajemo Boga i postepeno stičemo poverenje i ljubav prema Njemu.
Nema bolje terapije od toga.

Помаже Бог! Бог је свима дао слободну вољу. Ко ће је како искористити...зависи од њега самог. А религија не само да би могла да буде део терапије-него треба да буде цела терапија!

Pa da, kada sveštenikovi odgovori ne reše problem, traže ih od psihijatra, ali im se ti odgovori onda ne sviđaju zato što ne obećavaju nikakva natprirodna rešenja, nego traže neku drugačiju vrstu truda. Pri tome se stvarno često kose sa religijom, zato što ipak zahtevaju malo prizemniji pristup nekim stvarima. Većina problema se neće rešiti molitvom, postom i krotkošću, ali ljudi ne vole kada im se to kaže (tj. da ih neko leči tako što će da im ljulja veru). Tako je nastala nova vrsta lekara, hibrid psihijatra i sveštenika, neki psycho-priest koji pshičke probleme ljudi rešava duhovnim putem, a ako treba i ritualno, kao isterivač đavola prepakovan za 21. vek. Čak i ako pre toga nisu upošte bili vernici, on ima i 'injekcije' vere i 'vakcine' protiv demona. Ja inače ne znam ništa o religiji, a još manje o psihijatriji, ali čini mi se da ovo što Ameri sebi prizivaju već postoji kod nas u Srbiji. Mislim da je moj prijatelj prošao tretman kod nekog takvog psihijatra, sa prilično sumnjivim rezultatima (moja laička, drugarska procena je da mu je gore nego što je bilo). Drugi primer sličnog nesrećnog spajanja profesija može da bude onaj pop što je lečio lopatama, nije važno šta, to ne leči ništa.

Nije Bog deo terapije već ljudi koji lažu da rade za njega.

Ljudi bas imaju potrebu da im neko prica bajke...

Pa da, kada sveštenikovi odgovori ne reše problem, traže ih od psihijatra, ali im se ti odgovori onda ne sviđaju zato što ne obećavaju nikakva natprirodna rešenja, nego traže neku drugačiju vrstu truda. Pri tome se stvarno često kose sa religijom, zato što ipak zahtevaju malo prizemniji pristup nekim stvarima. Većina problema se neće rešiti molitvom, postom i krotkošću, ali ljudi ne vole kada im se to kaže (tj. da ih neko leči tako što će da im ljulja veru). Tako je nastala nova vrsta lekara, hibrid psihijatra i sveštenika, neki psycho-priest koji pshičke probleme ljudi rešava duhovnim putem, a ako treba i ritualno, kao isterivač đavola prepakovan za 21. vek. Čak i ako pre toga nisu upošte bili vernici, on ima i 'injekcije' vere i 'vakcine' protiv demona. Ja inače ne znam ništa o religiji, a još manje o psihijatriji, ali čini mi se da ovo što Ameri sebi prizivaju već postoji kod nas u Srbiji. Mislim da je moj prijatelj prošao tretman kod nekog takvog psihijatra, sa prilično sumnjivim rezultatima (moja laička, drugarska procena je da mu je gore nego što je bilo). Drugi primer sličnog nesrećnog spajanja profesija može da bude onaj pop što je lečio lopatama, nije važno šta, to ne leči ništa.

Помаже Бог! Бог је свима дао слободну вољу. Ко ће је како искористити...зависи од њега самог. А религија не само да би могла да буде део терапије-него треба да буде цела терапија!

"Bog je naše utočište,pomoćnik koji se u nevoljama brzo nalazi.",kaže psalmista,ja bih dodala da mi je žao što tako mali procenat ljudi "rabi" ovu istinu.
Jer, jedno je intelektualno znati o Bogu kao pomoćniku,a sasvim drugo u stvarnom životu oslanjati se na Njega, komunicirati s Njim i deliti svakodnevnicu.
To je proces,i do ovog cilja se stiže proučavanjem Biblije i molitvom.Kroz oboje upoznajemo Boga i postepeno stičemo poverenje i ljubav prema Njemu.
Nema bolje terapije od toga.

Ljudi bas imaju potrebu da im neko prica bajke...

Nije Bog deo terapije već ljudi koji lažu da rade za njega.