Ko ima najbolje naučnike?

U Kini je skolovanje besplatno.

Ako se jos uracuna broj Kineza u US i UK koji su 1-2 generacija, onda je statistika jos povoljnija. Inace na top US Univerzitetima, vecina studenata a pogotovu postdiplomaca su Azijati. To je u stvari jako dobro jer tera amerikance i evropljane da se vise trude. Ljudi su se osilili, poznati Univerziteti misle da automatski imaju prednost (i imaju je za reviewing proces naucnih radova ali ocigledno ne dovoljno). KO god da napreduje, svi cemo osetiti korist od novih saznanja i dostignuca.

broj objavljenih naucnih radova uopste nije neko merilo. vecina njih su kopija drugih radova. a uostalom, valjda je vazniji kvalitet a ne kvantitet. Kineske naucnike stalno kritikuju kako nemaju dovoljno kreativnosti.

@Uko:
Ne samo da je besplatno nego je i ocigledno odlicno jer i kod nas je besplatno pa ni da prismrdimo po broju naucnih radova. Mnoge druge zemlje imaju besplatno skolovanje...

Koliko je Kina jaka govori činjenica da nema univerziteta u EU i USA gde neme njenih PhD studenata. Ali kada je reč o obrazovanju ipak je merodavnija lista Top 100 Universities In The World http://www.topuniversities.com/top-100-universities-in-the-world-2011. Kineski univerziteti nisu ni bilizu zapadnim, zato im svi naučnici i beže na zapad. Što se naučnih radova tiče, ispade da se u svetu objavi milion godišnje. Da više od 1% tog broja stvarno ima neku naučnu težinu mi bi sada imali vremensku mašinu. Sve što se u svetu izmisli izmisli se na univerzitetima ove top 100 liste i u laboratorijama stotinak kompanija. Ostali, uključujući i naše univerzitete, su tu samo da ponavljaju gradivo koje oni napišu.

"od 2006. na kineskim univerzitetima je na naučnim i inženjerskim studijama diplomiralo oko 1,5 miliona studenata"

mi od 2006 imamo 1,5 miliona menadžera

Ovo je skroz tacno. Sve cesce u literaturi se srecem sa prezimenima tipa Wang, Zhang, Li...

Kina definitivno jako puno ulaze u nauku. Medjutim, trenutno stanje je jos uvek takvo da i pored ogromnog broja radova malo njih je visokog kvaliteta. Tome doprinosi i sistem koji nagradjuje broj radova u bilo kojim naucnim casopisima, pa su plagijati ili nebitne i minimalne dopune prethodnih radova suvise cesti (naravno, toga ima i u drugim zemljama, ali ne u tolikom broju). Zbog toga vecina naucnika za sada dosta skepticno gleda na radove iz Kine, pa ih i ja vrlo cesto zaobilazim u sirokom luku, osim ako vec nisam sigurna u kvalitet ljudi koji ih pisu. Ali dobro, sve to je verovatno neizbezno u razvoju nauke u pojedinim zemljama, pa sam sigurna da ce buducnost doneti i mogo kvalitetnije radove, s obzirom na ulozeni novac i broj ljudi.

U americi je Bus krenuo da ubija nauku. Obama to nije mnogo promenio. Trenutno se u americi finansira manje od 10% projekata prijavljenih na konkursu kod National Institute of Health (NIH) koji je glavni finansijer istrazivanja u bioloskim naukama. U tih 10% ulazi svi nobelovci, pa stariji priznati profesori itd itd, tako da jako malo novca ostane za nekoga ko tek hoce da pocne naucnu karijeru. Posto broj naucnika raste a fondovi ostaju isti, kriterijumi za poziciju profesora na fakultetu se stalno povecavaju tako da je "mladi profesor" svako u ranim cetrdesetim. On naravno mora da ima veliki broj objavljenih radova i prestiznim casopisima i da dolazi za zvucnog univerziteta. Pocetna plata profesora na boljem univerzitetu je 75000 dolara. U americi vlada nestasica lekara opste prakse. Razlog - niko nece da radi za 180000 dolara koliko je pocetna plata lekara opste prakse. Znaci nauka se ubija sistematski samo u Srbiji vec se to isto desava u americi samo u vecim razmerama. Da bi se napunile laboratorije amerika uvozi studente i mlade naucnike koji eto nemaju izbora jer beze iz zemalja kao sto je Srbija recimo pa ce sistem da funkcionise jos neko vreme. Kina radi pametno jer ulaze u nauku kao sto je amerika nekada radila i to ce im se vratiti.

Tacno je da kineski naucnici stizu po broju objavljenih radova americke, medjutim, sve vise se ispostavlja da je to za sada vise kvantitet nego kvalitet. Posto zele po svaku cenu da objave sto vise radova i prestignu SAD.

Nije tajna da Kinezi objavljuju dosta plagijata, i da dobar deo tih radova nema nikakvu vrednost. Ali da vec jesu naucna sila, to stoji. Samo sto broj obljavenih radova nije merilo, pogotovo kada se u Kinezi u pitanju.

Toronto, amerika uspeva zato sto je otvorila vrata strancima koji "grizu" i to i tera ljude da se takmice za tih 10%. Zato i senior profesori a i nobelovci moraju da potegnu (dobro ne oni licno, vec njihovi studenti).

@milos
Slazem se. Mali broj radova iz Kine moze da parira zapadu. To sto ih "proizvode" kao i svu ostalu robu, ne mora uopste da ih cini naucnom silom. Uglavnom beskorisna literatura, ponavljanje i bez nove ideje, bar moja iskustva kazu tako. A slicno je i sa obicnim Kineskim studentima - obuceni su da reprodukuju znanje, a i nisu svi tako super vredni kao sto se nama cini. Naravno, velika zemlja moze da probere lepu kolicinu kvaliteta i tu se nadju (kao i svuda sirom sveta) talentovani i kreativni - koji ako su stvarno dobri zavrse u Americi ili zapadnoj Evropi ili Australiji, a ne filozofirajuci u Sangaju ili Pekingu.

Nije bitn kvantitet nego kvalitet.Kineza ima najvise pa je logicno da imaju najvise naucnih radova.Takodje imaju i najvise fudbalera pa nisu najjaci u fudbau.

P.S.
Jedan Nikola Tesla je vredeo nego svi americki i kineski naucnici zajedno.

broj objavljenih naucnih radova uopste nije neko merilo. vecina njih su kopija drugih radova. a uostalom, valjda je vazniji kvalitet a ne kvantitet. Kineske naucnike stalno kritikuju kako nemaju dovoljno kreativnosti.

@Uko:
Ne samo da je besplatno nego je i ocigledno odlicno jer i kod nas je besplatno pa ni da prismrdimo po broju naucnih radova. Mnoge druge zemlje imaju besplatno skolovanje...

U Kini je skolovanje besplatno.

Nije bitn kvantitet nego kvalitet.Kineza ima najvise pa je logicno da imaju najvise naucnih radova.Takodje imaju i najvise fudbalera pa nisu najjaci u fudbau.

P.S.
Jedan Nikola Tesla je vredeo nego svi americki i kineski naucnici zajedno.

Ako se jos uracuna broj Kineza u US i UK koji su 1-2 generacija, onda je statistika jos povoljnija. Inace na top US Univerzitetima, vecina studenata a pogotovu postdiplomaca su Azijati. To je u stvari jako dobro jer tera amerikance i evropljane da se vise trude. Ljudi su se osilili, poznati Univerziteti misle da automatski imaju prednost (i imaju je za reviewing proces naucnih radova ali ocigledno ne dovoljno). KO god da napreduje, svi cemo osetiti korist od novih saznanja i dostignuca.

U americi je Bus krenuo da ubija nauku. Obama to nije mnogo promenio. Trenutno se u americi finansira manje od 10% projekata prijavljenih na konkursu kod National Institute of Health (NIH) koji je glavni finansijer istrazivanja u bioloskim naukama. U tih 10% ulazi svi nobelovci, pa stariji priznati profesori itd itd, tako da jako malo novca ostane za nekoga ko tek hoce da pocne naucnu karijeru. Posto broj naucnika raste a fondovi ostaju isti, kriterijumi za poziciju profesora na fakultetu se stalno povecavaju tako da je "mladi profesor" svako u ranim cetrdesetim. On naravno mora da ima veliki broj objavljenih radova i prestiznim casopisima i da dolazi za zvucnog univerziteta. Pocetna plata profesora na boljem univerzitetu je 75000 dolara. U americi vlada nestasica lekara opste prakse. Razlog - niko nece da radi za 180000 dolara koliko je pocetna plata lekara opste prakse. Znaci nauka se ubija sistematski samo u Srbiji vec se to isto desava u americi samo u vecim razmerama. Da bi se napunile laboratorije amerika uvozi studente i mlade naucnike koji eto nemaju izbora jer beze iz zemalja kao sto je Srbija recimo pa ce sistem da funkcionise jos neko vreme. Kina radi pametno jer ulaze u nauku kao sto je amerika nekada radila i to ce im se vratiti.

@milos
Slazem se. Mali broj radova iz Kine moze da parira zapadu. To sto ih "proizvode" kao i svu ostalu robu, ne mora uopste da ih cini naucnom silom. Uglavnom beskorisna literatura, ponavljanje i bez nove ideje, bar moja iskustva kazu tako. A slicno je i sa obicnim Kineskim studentima - obuceni su da reprodukuju znanje, a i nisu svi tako super vredni kao sto se nama cini. Naravno, velika zemlja moze da probere lepu kolicinu kvaliteta i tu se nadju (kao i svuda sirom sveta) talentovani i kreativni - koji ako su stvarno dobri zavrse u Americi ili zapadnoj Evropi ili Australiji, a ne filozofirajuci u Sangaju ili Pekingu.

Koliko je Kina jaka govori činjenica da nema univerziteta u EU i USA gde neme njenih PhD studenata. Ali kada je reč o obrazovanju ipak je merodavnija lista Top 100 Universities In The World http://www.topuniversities.com/top-100-universities-in-the-world-2011. Kineski univerziteti nisu ni bilizu zapadnim, zato im svi naučnici i beže na zapad. Što se naučnih radova tiče, ispade da se u svetu objavi milion godišnje. Da više od 1% tog broja stvarno ima neku naučnu težinu mi bi sada imali vremensku mašinu. Sve što se u svetu izmisli izmisli se na univerzitetima ove top 100 liste i u laboratorijama stotinak kompanija. Ostali, uključujući i naše univerzitete, su tu samo da ponavljaju gradivo koje oni napišu.

Tacno je da kineski naucnici stizu po broju objavljenih radova americke, medjutim, sve vise se ispostavlja da je to za sada vise kvantitet nego kvalitet. Posto zele po svaku cenu da objave sto vise radova i prestignu SAD.

Nije tajna da Kinezi objavljuju dosta plagijata, i da dobar deo tih radova nema nikakvu vrednost. Ali da vec jesu naucna sila, to stoji. Samo sto broj obljavenih radova nije merilo, pogotovo kada se u Kinezi u pitanju.

"od 2006. na kineskim univerzitetima je na naučnim i inženjerskim studijama diplomiralo oko 1,5 miliona studenata"

mi od 2006 imamo 1,5 miliona menadžera

Kina definitivno jako puno ulaze u nauku. Medjutim, trenutno stanje je jos uvek takvo da i pored ogromnog broja radova malo njih je visokog kvaliteta. Tome doprinosi i sistem koji nagradjuje broj radova u bilo kojim naucnim casopisima, pa su plagijati ili nebitne i minimalne dopune prethodnih radova suvise cesti (naravno, toga ima i u drugim zemljama, ali ne u tolikom broju). Zbog toga vecina naucnika za sada dosta skepticno gleda na radove iz Kine, pa ih i ja vrlo cesto zaobilazim u sirokom luku, osim ako vec nisam sigurna u kvalitet ljudi koji ih pisu. Ali dobro, sve to je verovatno neizbezno u razvoju nauke u pojedinim zemljama, pa sam sigurna da ce buducnost doneti i mogo kvalitetnije radove, s obzirom na ulozeni novac i broj ljudi.

Ovo je skroz tacno. Sve cesce u literaturi se srecem sa prezimenima tipa Wang, Zhang, Li...

Toronto, amerika uspeva zato sto je otvorila vrata strancima koji "grizu" i to i tera ljude da se takmice za tih 10%. Zato i senior profesori a i nobelovci moraju da potegnu (dobro ne oni licno, vec njihovi studenti).