Dijabetičari traže savetovališta

Nazalost, spadam u one sa jakom genetskom predispozicijom za dijabetes. Videla sam kako bolest izgleda na primeru svojih roditelja i rodjaka. Imam 45 godina i vec godinama pokusavam da se sa svojim internistom posavetujem oko toga sta trebam da radim i kako da se kontrolisem. Odgovor koji uporno dobijam je da se od genetike ne moze pobeci, da pazim sta jedem i vezbam. Sve to radim a rezultati su stalo na granici. Znaci, treba neko da napravi program ishrane, objasni mi sta treba o vrstama namirnica isl. Pregledam ja to na internetu ali je to suvise ozbiljna stvar da bih se sama edukovala. Necu da se lecim preko interneta nego kod specijaliste, jer necu da prolazim kroz pakao. Usput, uput za endokrinologa mi nikada nisu dali, iako ga trazim svake godine. Sta sada - sta je sa onim da se treba baviti preventivom i slicno? Puste price.

Dijabetičar sam 17 godina. Slušao sam sve priče i obećanja ministra i ministarstva. Teško je poverovati da će išta učiniti kako treba. Voleo bih da me demantuju, ali imam utisak da ne znaju šta rade. To isto što sada obećavaju ministar je obećavao pre četiri pet godina. Pokušali su da uštede na dijabetičarima, ali se ispostavilo da su izazvali posledice koje tri puta više koštaju državu.
B92 bi mogao da otvori sajt-savetovalište za dijabetičare i da stvori uslove za objavljivanje reklama. Taj sajt bi mogao lako da preraste u mesečnik ili čak u nedeljnik i više od 500.000 srpskih dijabetičara bi dobili pravo savetovalište. Kao dijabetičar bio sam prinuđen da se zakačim za American Diabetic Association (ADA) i da vidim šta me čeka i šta mi je činiti. Da sam čekao ministra i Lalića ne bih vam pisao ovaj komentar.

Imam dijabetes tip 1 već 35 godina. Od kad znam za sebe, uvek je vlast nešto obećavala, a malo toga ispunjavala. I uvek je nešto nedostajalo. Ili insulina, ili iglica, ili tračica, ili edukacije. Ali, nikada do sada se endokrinolozi nisu ponašali ovako bahato kao poslednjih godina. Čast izuzecima, retki su.
Sa druge strane, RZZO gleda samo da uštedi, a sve više ljudi sa dijabetesom ima ozbiljne komplikacije. I od kampanje "Menjamo dijabetes" su uzeli dosta para, a nisu se pretrgli da nam nešto i daju.
Predlažem B92 da, kao što imate pokretni mamograf, napravite i pokretno savetovalište, koje će krstariti Srbijom non-stop. Mnogo je onih koji ne znaju da imaju dijabetes, a još više onih koji ne znaju kako da sa svojom dijagnozom žive. Ako treba pomoć, tu smo.

Zivim vec dugo godina sa Dijabetisom II u Nemackoj, slican problem imaju tamo dijabeticari isto tako. Doktori nedovoljno kvalifikovani i savetovalistva su vecim delom organizovana u krugu bolnickih ustanova od samih secerasa. Ja sam o dijabetisu dosta naucio od moje radne koleginice koja je odrasla sa tom bolescu a takoreci nista od mog kucnog doktora, specijalisti su bili 30 do 70 kilometara udaljeni od mog mesta stanovanja. I zato treba da se udruzimo da tako imamo vise sanse da dobijemo ono sto nam sleduje.

03. Simptomi dijabetesa
Postoji više karakterističnih simptoma koji prate nastanak dijabetesa. U retkim slučajevima dijabetes se može pojaviti sasvim neočekivano i bez spoljnih simptoma. Međutim, postoji niz karakterističnih simptoma koji bez ikakve sumnje ukazuju na pojavu dijabetesa. To su:
1. teške noge
2. umor ili malaksalost
3. napadi mučnine
4. razdražljivost
5. dugotrajne ranice na stopalima
6. često mokrenje
7. osećaj neutoljive žeđi
8. nagli gubitak težine - uprkos stalnog osećaja gladi i - uzimanja velikih količina hrane
9. nejasna slika - zamućen vid
10. teškoće seksualnog karaktera: - ponavljanje, uzastopne infekcija vagine - ponavljanje, uzastopne infekcije urinarnog trakta. Oba simptoma su posledica velikih količina šećera u krvi i u tkivima, a to stanje pogodno je za bujanje stranih ćelija.
11. Svrab u analnoj oblasti ili oko genitalnih organa. Ako uzrok svraba nije kožna zarazna bolest, onda je posledica opšteg sušenja kože kao posledica dehidracije izazvane dijabetesom.
12. Poremećaj menstrualnog ciklusa koji može biti izazvan promenama u hormonalnom sistemu.
13. Impotencija i druge polne teškoće muškaraca, ali one mogu nastati i zbog niza drugih razloga.
14. vrtoglavica
15. sporo lečenje zaraznih bolesti i sporo zarašćivanje rana.
16. pad temperature tela niže od srednje vrednosti (36,6)
17. utrnulost, obamrlost i probadanje/žiganje u udovima.
Ako se u toku dužeg vremena za lečenje ne primeni odgovarajuća terapija, onda dijabetes može dovesti od stanja poznatog pod imenom dijabetička keto acidoza (DKA). To je stanje nastaje, nastupa onda kad organizam umesto šećera počinje da "sagoreva" masti. Pri tom, može da se naruši acidno-alkalna ravnoteža u krvi. Proces razmene materije, naročito u oblasti mozga, trpi neželjene izbore. Na kraju DKA može dovesti do čak i do smrti.
Dijabetes I i dijabetes II obično imaju iste identične simptome. Razlika je samo u karakteru razvoja bolesti. Dijabetes II razvija se postepeno u toku nekoliko godina. Ponekad se njegovi simptomi ponavljaju tek u kasnom stadijumu bolesti.
Dijabetes I iznenada pogađa svoje žrtve - mlade i, u osnovi, mršave ljude. Pri obolevanju od te vrste dijabetesa, po pravilu, pojavljuju se karakteristični simptomi opisani gore. Međutim, kod dece mogu da se pojave i znaci koji liče na simptome gripa, kao što su mučnina, povraćanje, bolovi u trbušnoj duplji. Ako se tome još doda da se, zbog još neobjašnjenih razloga, ova vrsta dijabetesa pojavljuje od novembra do marta, onda ona pogrešno može da bude smatrana kao slučaj gripa. Kad se kod deteta pojave očevidni, a gore navedeni simptomi, odmah se treba obratiti lekaru, naročito ako si ti simptomi stalni ili ako je bilo ko u detetovoj porodici bolovao ili boluje od dijabetesa.

17 godina dijabeticar. Radno sposoban, zaposlen u privatnoj firmi. Za korektno pracenje uz sadasnje uslove morao bih otprilike da provedem 5-7 dana mesecno u zdravstvenim ustanovama, sto je neprihvatljivo za bilo kojeg poslodavca. Da ne govorim o odnosima u ustanovama koje bi trebale da prednjace u odnosu prema pacijentu poput Interne B. Sve prethodni predlozi su bolje nego ono sto imamo sada.
1. Vratiti nekadasnja savetovalista
2. Mini labaratorije uz savetovalista za osnovne analize
3. Internet savetovaliste
4. Online jednosmerni chat room lekar specijalista - pacijenti dijabeticari
5. Online zakazivanje pregleda
6. Online registar bolesnika
...
Sve ovo je vec poznato, samo treba napraviti preraspodelu novca, sto mora se priznati nije lak posao jer je malo sredstava u opticaju.

02. Rizik
Postoje tri osnovna faktora koji povećavaju rizik od pojave dijabetesa:
1. uzrast
2. nasledni faktor
3. gojaznost

1. Sa godinama povećava se i rizik da neka osoba oboli od dijabetesa. Svakih 10 godina života dva puta povećava rizik od pojave dijabetesa.
2. Mogućnost nastanka dijabetesa znatno se povećava ako bilo ko u porodici boluje ili je bolovao od dijabetesa (otac, majka, brat, sestra).
- Ako od dijabetesa boluju ili su bolovali i otac i majka, onda taj rizik iznosi 60 odsto.
- Ako je od dijabetesa bolovao samo jedan roditelj onda postoji 30 odsto rizika da čovek oboli od dijabetesa u uzrastu od 40 do 55 godina
- i 10 odsto rizika posle 60 godine.
3. Verovatnost da će neko oboleti od dijabetesa veća je za 20 odsto ako je čovek gojazan. Stepen rizika povećava se srazmerno gojaznosti, odnosno srazmerno suvišnim kilogramima. Zbog toga je neophodno stalno voditi računa o sopstvenoj težini, držati se dijete ukoliko je lekar odredi i ne prekidati fizičku aktivnost.

01. dijabetičar dijabetičarima
Najgluplja stvar koja može da se dogodi jednom dijabetičaru jeste da padne u depresiju zbog svih mogućih problema i komplikacija navedenih u literaturi o šećernoj bolesti.
Postoje dva pristupa, dve medicinske škole ophođenja prema bolesnicima. Jedna kaže da pacijentu treba reći najminimalnije činjenice, upozorenja i preporuke, neophodne da se nosi sa svojom bolešću.
Druga škola kaže da pacijentu treba reći sve, apsolutno sve, o njegovoj bolesti i o stvarima koje bi mogle da mu se dogode, jer je on, pre svih, dužan da se stara o svom organizmu i nikako ne bi smeo da svu brigu i odgovornost za svoje zdravlje prebaci na lekare.
Dijabetičari su prinuđeni da striktno postupaju prema principima druge škole. Drugim rečima, da bi opstali, dijabetičari moraju da znaju kako i zašto nastaje dijabetes i šta ga najviše podstiče i da prema tim saznanjima usklađuju svoj način života.
Nikada nije toliko loše da ne bi moglo da bude gore i iz svake teške situacije treba tražiti izlaz - to je smisao borbe svakog dijabetičara za opstanak. Treba praviti bitnu razliku između dvojice obolelih koji odu sa ovog sveta zbog jedne iste bolesti, naročito ako jedan nestane sa ovog sveta, recimo u 65, a drugi u 85. godini. Čovek nije besmrtno biće i zbog same te činjenice zna da bude tužan. Prerano umiranje izaziva još veću tugu. Svaki dijabetičar – pravilnim načinom života – tu tugu može da odloži za što kasnije i da tako pomogne sebi i svojim najbližima. Ako ga i pored svih objašnjenja i pomoći koje nađe u literaturi zahvati depresija, onda treba da ima na umu da je i depresija normalna pojava. Ne treba da žuri da o svojoj bolesti sve sazna odjednom.
Jednom rečju, od trenutka kad počne da prati literaturu o dijabetesu, ona će za njega biti Biblija njegovog budućeg života i stalno će joj se vraćati kao što se vernici vraćaju Bibliji, Koranu i drugim verskim knjigama. Kao što je Biblija stimulativna za mnoge umetnike, tako će svaki podatak iz literature biti inspiracija za dijabetičara da nađe najracionalniji način da očuva sopstveno zdravlje i život.
Ako komplikacije izazvane dijabetesom stignu do opasnog stadijuma, onda one ozbiljno mogu da ugroze celokupno pacijentovo zdravlje. Međutim, komplikacije se mogu izbeći preduzimanjem najprostijih mera predostrožnosti i pažljivim održavanjem nivoa šećera u krvi.
Treba stalno imati na umu da se:
1. racionalnom organizacijom načina života,
2. pravovremenim preduzimanjem prethodnih, a neophodnih mera
3. i samokontrolom nivoa šećera u krvi, mogu svesti na minimum ili potpuno isključiti čak i najteže komplikacije dijabetesa.
Stroga i stalna kontrola nivoa šećera u krvi - što je jedan od osnovnih uslova za pametno usklađivanje života i lečenja - omogućava dijabetičarima da o zdravlju celog organizma vode znatno efikasniju brigu od ljudi koji nisu oboleli od ove bolesti. Pojedini svetski poznati dijabetolozi smatraju da obeleli od dijabetesa, pod uslovom da se strogo pridržavaju svih preporuka, mogu da žive čak duže nego da nisu oboleli ove bolesti. Objašnjenje je, naravno, u činjenici da se dijabetičari, vremenom, naviknu da žive i da se hrane po strogo utvrđenim normama, što nije slučaj sa ljudima koji nemaju dijabetes.

Šta je gore - šargarepa ili slatkiš?
Jedinte hranu koja ne izaziva nagle i dugotrajne poraste šećera u krvi. To su namirnice sa niskim "glikemijskim indeksom", pokazateljem u relativno novom shvatanju ovog pitanja. Dugo se smatralo da su prosti ugljeni hidrati (šećer) glavni krivac za porast glikoze u krvi, a da su složeni ugljeni hidrati (voće, povrće, zrna i mahunarke, kao i šargarepa i krompir), koji se sporo apsorbuju, neutralni, ali korisni.
Kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina, ovo je ozbiljno poljuljano kad je nekoliko naučnika, među kojima i Filis Krejpo (Phyllis Crapo) sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu i Dejvid Dženkins (David Jenkins) sa Univerziteta Toronto, merilo nivo šećera u krvi posle uzimanja različitih namirnica. Na iznenađenje, praktično svih učesnika u eksperimentima, najbrži skokovi šećera nisu bili izazvani sladoledom ili slatkišima, već
- šargarepom,
- krompirom i
- prerađenim žitaricama.
Ukratko, mišljenje da su složeni ugljeni hidrati bezbedniji, pokazalo se kao zabluda.

Namirnice sa najviše izgleda da povise šećer u krvi
Ovde je prikazan glikemijski indeks, to jest stepen uticaja najčešćih namirnica na nivo šećera u krvi, u poređenju sa glukozom, koja izaziva najjače skokove šećera. Što je veći procenat, to je veća sposobnost namirnica da povise šećer.
• 100 procenata: glukoza
• 80-90 procenata: kukurzne pahuljice, šargarepa, paškanat, krompir (instant pire), maltoza, med
• 70-79 procenata: hleb (od integralnog brašna), proso, beli pirinač, bob (svež), krompir (mladi)
• 60-69 procenata: beli hleb, neljušteni pirinač, mešavina pahuljica od žitarica, lompljena pšenica, nezaslađeni i nemasni keks, cvekla, banane, suvo grožđe, čokoladni dezerti sa mekim punjenjem.
• 50-59 procenata: heljda, beli špageti, slatki kukurz, kolači od ovsenog brašna, grašak (zamrznuti) saharoza, čips od krompira.
• 40-49 procenata: špageti od integralnog brašna, ovseno brašno, indijski krompir, plavi pasulj, sušeni grašak, pomorandža i sok od pomorandže.
• 30-39 procenata: lima pasulj i obični, naut, jabuke (zlatni delišes), sladoled, punomasno i obrano mleko, jogurt, čorba od paradjza.
• 20-29 procenata: bubrežasti pasulj, sočivo, fruktoza (kristalni monosaharid, nalazi se u slatkom voću, medu i voćnom šećeru)
• 10-19 procenata: zrna soje, kikiriki
Autor: dr Dejvid Dženkins

Nazalost, spadam u one sa jakom genetskom predispozicijom za dijabetes. Videla sam kako bolest izgleda na primeru svojih roditelja i rodjaka. Imam 45 godina i vec godinama pokusavam da se sa svojim internistom posavetujem oko toga sta trebam da radim i kako da se kontrolisem. Odgovor koji uporno dobijam je da se od genetike ne moze pobeci, da pazim sta jedem i vezbam. Sve to radim a rezultati su stalo na granici. Znaci, treba neko da napravi program ishrane, objasni mi sta treba o vrstama namirnica isl. Pregledam ja to na internetu ali je to suvise ozbiljna stvar da bih se sama edukovala. Necu da se lecim preko interneta nego kod specijaliste, jer necu da prolazim kroz pakao. Usput, uput za endokrinologa mi nikada nisu dali, iako ga trazim svake godine. Sta sada - sta je sa onim da se treba baviti preventivom i slicno? Puste price.

Zivim vec dugo godina sa Dijabetisom II u Nemackoj, slican problem imaju tamo dijabeticari isto tako. Doktori nedovoljno kvalifikovani i savetovalistva su vecim delom organizovana u krugu bolnickih ustanova od samih secerasa. Ja sam o dijabetisu dosta naucio od moje radne koleginice koja je odrasla sa tom bolescu a takoreci nista od mog kucnog doktora, specijalisti su bili 30 do 70 kilometara udaljeni od mog mesta stanovanja. I zato treba da se udruzimo da tako imamo vise sanse da dobijemo ono sto nam sleduje.

Dijabetičar sam 17 godina. Slušao sam sve priče i obećanja ministra i ministarstva. Teško je poverovati da će išta učiniti kako treba. Voleo bih da me demantuju, ali imam utisak da ne znaju šta rade. To isto što sada obećavaju ministar je obećavao pre četiri pet godina. Pokušali su da uštede na dijabetičarima, ali se ispostavilo da su izazvali posledice koje tri puta više koštaju državu.
B92 bi mogao da otvori sajt-savetovalište za dijabetičare i da stvori uslove za objavljivanje reklama. Taj sajt bi mogao lako da preraste u mesečnik ili čak u nedeljnik i više od 500.000 srpskih dijabetičara bi dobili pravo savetovalište. Kao dijabetičar bio sam prinuđen da se zakačim za American Diabetic Association (ADA) i da vidim šta me čeka i šta mi je činiti. Da sam čekao ministra i Lalića ne bih vam pisao ovaj komentar.

Imam dijabetes tip 1 već 35 godina. Od kad znam za sebe, uvek je vlast nešto obećavala, a malo toga ispunjavala. I uvek je nešto nedostajalo. Ili insulina, ili iglica, ili tračica, ili edukacije. Ali, nikada do sada se endokrinolozi nisu ponašali ovako bahato kao poslednjih godina. Čast izuzecima, retki su.
Sa druge strane, RZZO gleda samo da uštedi, a sve više ljudi sa dijabetesom ima ozbiljne komplikacije. I od kampanje "Menjamo dijabetes" su uzeli dosta para, a nisu se pretrgli da nam nešto i daju.
Predlažem B92 da, kao što imate pokretni mamograf, napravite i pokretno savetovalište, koje će krstariti Srbijom non-stop. Mnogo je onih koji ne znaju da imaju dijabetes, a još više onih koji ne znaju kako da sa svojom dijagnozom žive. Ako treba pomoć, tu smo.

01. dijabetičar dijabetičarima
Najgluplja stvar koja može da se dogodi jednom dijabetičaru jeste da padne u depresiju zbog svih mogućih problema i komplikacija navedenih u literaturi o šećernoj bolesti.
Postoje dva pristupa, dve medicinske škole ophođenja prema bolesnicima. Jedna kaže da pacijentu treba reći najminimalnije činjenice, upozorenja i preporuke, neophodne da se nosi sa svojom bolešću.
Druga škola kaže da pacijentu treba reći sve, apsolutno sve, o njegovoj bolesti i o stvarima koje bi mogle da mu se dogode, jer je on, pre svih, dužan da se stara o svom organizmu i nikako ne bi smeo da svu brigu i odgovornost za svoje zdravlje prebaci na lekare.
Dijabetičari su prinuđeni da striktno postupaju prema principima druge škole. Drugim rečima, da bi opstali, dijabetičari moraju da znaju kako i zašto nastaje dijabetes i šta ga najviše podstiče i da prema tim saznanjima usklađuju svoj način života.
Nikada nije toliko loše da ne bi moglo da bude gore i iz svake teške situacije treba tražiti izlaz - to je smisao borbe svakog dijabetičara za opstanak. Treba praviti bitnu razliku između dvojice obolelih koji odu sa ovog sveta zbog jedne iste bolesti, naročito ako jedan nestane sa ovog sveta, recimo u 65, a drugi u 85. godini. Čovek nije besmrtno biće i zbog same te činjenice zna da bude tužan. Prerano umiranje izaziva još veću tugu. Svaki dijabetičar – pravilnim načinom života – tu tugu može da odloži za što kasnije i da tako pomogne sebi i svojim najbližima. Ako ga i pored svih objašnjenja i pomoći koje nađe u literaturi zahvati depresija, onda treba da ima na umu da je i depresija normalna pojava. Ne treba da žuri da o svojoj bolesti sve sazna odjednom.
Jednom rečju, od trenutka kad počne da prati literaturu o dijabetesu, ona će za njega biti Biblija njegovog budućeg života i stalno će joj se vraćati kao što se vernici vraćaju Bibliji, Koranu i drugim verskim knjigama. Kao što je Biblija stimulativna za mnoge umetnike, tako će svaki podatak iz literature biti inspiracija za dijabetičara da nađe najracionalniji način da očuva sopstveno zdravlje i život.
Ako komplikacije izazvane dijabetesom stignu do opasnog stadijuma, onda one ozbiljno mogu da ugroze celokupno pacijentovo zdravlje. Međutim, komplikacije se mogu izbeći preduzimanjem najprostijih mera predostrožnosti i pažljivim održavanjem nivoa šećera u krvi.
Treba stalno imati na umu da se:
1. racionalnom organizacijom načina života,
2. pravovremenim preduzimanjem prethodnih, a neophodnih mera
3. i samokontrolom nivoa šećera u krvi, mogu svesti na minimum ili potpuno isključiti čak i najteže komplikacije dijabetesa.
Stroga i stalna kontrola nivoa šećera u krvi - što je jedan od osnovnih uslova za pametno usklađivanje života i lečenja - omogućava dijabetičarima da o zdravlju celog organizma vode znatno efikasniju brigu od ljudi koji nisu oboleli od ove bolesti. Pojedini svetski poznati dijabetolozi smatraju da obeleli od dijabetesa, pod uslovom da se strogo pridržavaju svih preporuka, mogu da žive čak duže nego da nisu oboleli ove bolesti. Objašnjenje je, naravno, u činjenici da se dijabetičari, vremenom, naviknu da žive i da se hrane po strogo utvrđenim normama, što nije slučaj sa ljudima koji nemaju dijabetes.

02. Rizik
Postoje tri osnovna faktora koji povećavaju rizik od pojave dijabetesa:
1. uzrast
2. nasledni faktor
3. gojaznost

1. Sa godinama povećava se i rizik da neka osoba oboli od dijabetesa. Svakih 10 godina života dva puta povećava rizik od pojave dijabetesa.
2. Mogućnost nastanka dijabetesa znatno se povećava ako bilo ko u porodici boluje ili je bolovao od dijabetesa (otac, majka, brat, sestra).
- Ako od dijabetesa boluju ili su bolovali i otac i majka, onda taj rizik iznosi 60 odsto.
- Ako je od dijabetesa bolovao samo jedan roditelj onda postoji 30 odsto rizika da čovek oboli od dijabetesa u uzrastu od 40 do 55 godina
- i 10 odsto rizika posle 60 godine.
3. Verovatnost da će neko oboleti od dijabetesa veća je za 20 odsto ako je čovek gojazan. Stepen rizika povećava se srazmerno gojaznosti, odnosno srazmerno suvišnim kilogramima. Zbog toga je neophodno stalno voditi računa o sopstvenoj težini, držati se dijete ukoliko je lekar odredi i ne prekidati fizičku aktivnost.

03. Simptomi dijabetesa
Postoji više karakterističnih simptoma koji prate nastanak dijabetesa. U retkim slučajevima dijabetes se može pojaviti sasvim neočekivano i bez spoljnih simptoma. Međutim, postoji niz karakterističnih simptoma koji bez ikakve sumnje ukazuju na pojavu dijabetesa. To su:
1. teške noge
2. umor ili malaksalost
3. napadi mučnine
4. razdražljivost
5. dugotrajne ranice na stopalima
6. često mokrenje
7. osećaj neutoljive žeđi
8. nagli gubitak težine - uprkos stalnog osećaja gladi i - uzimanja velikih količina hrane
9. nejasna slika - zamućen vid
10. teškoće seksualnog karaktera: - ponavljanje, uzastopne infekcija vagine - ponavljanje, uzastopne infekcije urinarnog trakta. Oba simptoma su posledica velikih količina šećera u krvi i u tkivima, a to stanje pogodno je za bujanje stranih ćelija.
11. Svrab u analnoj oblasti ili oko genitalnih organa. Ako uzrok svraba nije kožna zarazna bolest, onda je posledica opšteg sušenja kože kao posledica dehidracije izazvane dijabetesom.
12. Poremećaj menstrualnog ciklusa koji može biti izazvan promenama u hormonalnom sistemu.
13. Impotencija i druge polne teškoće muškaraca, ali one mogu nastati i zbog niza drugih razloga.
14. vrtoglavica
15. sporo lečenje zaraznih bolesti i sporo zarašćivanje rana.
16. pad temperature tela niže od srednje vrednosti (36,6)
17. utrnulost, obamrlost i probadanje/žiganje u udovima.
Ako se u toku dužeg vremena za lečenje ne primeni odgovarajuća terapija, onda dijabetes može dovesti od stanja poznatog pod imenom dijabetička keto acidoza (DKA). To je stanje nastaje, nastupa onda kad organizam umesto šećera počinje da "sagoreva" masti. Pri tom, može da se naruši acidno-alkalna ravnoteža u krvi. Proces razmene materije, naročito u oblasti mozga, trpi neželjene izbore. Na kraju DKA može dovesti do čak i do smrti.
Dijabetes I i dijabetes II obično imaju iste identične simptome. Razlika je samo u karakteru razvoja bolesti. Dijabetes II razvija se postepeno u toku nekoliko godina. Ponekad se njegovi simptomi ponavljaju tek u kasnom stadijumu bolesti.
Dijabetes I iznenada pogađa svoje žrtve - mlade i, u osnovi, mršave ljude. Pri obolevanju od te vrste dijabetesa, po pravilu, pojavljuju se karakteristični simptomi opisani gore. Međutim, kod dece mogu da se pojave i znaci koji liče na simptome gripa, kao što su mučnina, povraćanje, bolovi u trbušnoj duplji. Ako se tome još doda da se, zbog još neobjašnjenih razloga, ova vrsta dijabetesa pojavljuje od novembra do marta, onda ona pogrešno može da bude smatrana kao slučaj gripa. Kad se kod deteta pojave očevidni, a gore navedeni simptomi, odmah se treba obratiti lekaru, naročito ako si ti simptomi stalni ili ako je bilo ko u detetovoj porodici bolovao ili boluje od dijabetesa.

17 godina dijabeticar. Radno sposoban, zaposlen u privatnoj firmi. Za korektno pracenje uz sadasnje uslove morao bih otprilike da provedem 5-7 dana mesecno u zdravstvenim ustanovama, sto je neprihvatljivo za bilo kojeg poslodavca. Da ne govorim o odnosima u ustanovama koje bi trebale da prednjace u odnosu prema pacijentu poput Interne B. Sve prethodni predlozi su bolje nego ono sto imamo sada.
1. Vratiti nekadasnja savetovalista
2. Mini labaratorije uz savetovalista za osnovne analize
3. Internet savetovaliste
4. Online jednosmerni chat room lekar specijalista - pacijenti dijabeticari
5. Online zakazivanje pregleda
6. Online registar bolesnika
...
Sve ovo je vec poznato, samo treba napraviti preraspodelu novca, sto mora se priznati nije lak posao jer je malo sredstava u opticaju.

Šta je gore - šargarepa ili slatkiš?
Jedinte hranu koja ne izaziva nagle i dugotrajne poraste šećera u krvi. To su namirnice sa niskim "glikemijskim indeksom", pokazateljem u relativno novom shvatanju ovog pitanja. Dugo se smatralo da su prosti ugljeni hidrati (šećer) glavni krivac za porast glikoze u krvi, a da su složeni ugljeni hidrati (voće, povrće, zrna i mahunarke, kao i šargarepa i krompir), koji se sporo apsorbuju, neutralni, ali korisni.
Kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih godina, ovo je ozbiljno poljuljano kad je nekoliko naučnika, među kojima i Filis Krejpo (Phyllis Crapo) sa Univerziteta Kalifornija u San Dijegu i Dejvid Dženkins (David Jenkins) sa Univerziteta Toronto, merilo nivo šećera u krvi posle uzimanja različitih namirnica. Na iznenađenje, praktično svih učesnika u eksperimentima, najbrži skokovi šećera nisu bili izazvani sladoledom ili slatkišima, već
- šargarepom,
- krompirom i
- prerađenim žitaricama.
Ukratko, mišljenje da su složeni ugljeni hidrati bezbedniji, pokazalo se kao zabluda.

Namirnice sa najviše izgleda da povise šećer u krvi
Ovde je prikazan glikemijski indeks, to jest stepen uticaja najčešćih namirnica na nivo šećera u krvi, u poređenju sa glukozom, koja izaziva najjače skokove šećera. Što je veći procenat, to je veća sposobnost namirnica da povise šećer.
• 100 procenata: glukoza
• 80-90 procenata: kukurzne pahuljice, šargarepa, paškanat, krompir (instant pire), maltoza, med
• 70-79 procenata: hleb (od integralnog brašna), proso, beli pirinač, bob (svež), krompir (mladi)
• 60-69 procenata: beli hleb, neljušteni pirinač, mešavina pahuljica od žitarica, lompljena pšenica, nezaslađeni i nemasni keks, cvekla, banane, suvo grožđe, čokoladni dezerti sa mekim punjenjem.
• 50-59 procenata: heljda, beli špageti, slatki kukurz, kolači od ovsenog brašna, grašak (zamrznuti) saharoza, čips od krompira.
• 40-49 procenata: špageti od integralnog brašna, ovseno brašno, indijski krompir, plavi pasulj, sušeni grašak, pomorandža i sok od pomorandže.
• 30-39 procenata: lima pasulj i obični, naut, jabuke (zlatni delišes), sladoled, punomasno i obrano mleko, jogurt, čorba od paradjza.
• 20-29 procenata: bubrežasti pasulj, sočivo, fruktoza (kristalni monosaharid, nalazi se u slatkom voću, medu i voćnom šećeru)
• 10-19 procenata: zrna soje, kikiriki
Autor: dr Dejvid Dženkins