Još uvek ste sami?

Ljubav se ne traži, ljubav se dešava. Ako autor ne pozanje to prvo i osnovno pravilo, kakvi li su mu ostali saveti? Tražiti možete partnera za seks, povremen ili redovan, ali ljubav nikad još niko nije našao tražeći je. Veza bazirana na odabiru partnera po nekim kriterijumima kao da se radi o kupovini automobila nije emotivna već interesna veza, u kojoj je seks obostrani interes.

Sam sam i ne smeta mi.Mnogo mi je lakse i lepse uz igrice i pornice nego uz njen PMS.Imam i ja IMS pa je ne smaram time.

Ma imam isti problem kao Posmatrac. Ne mogu sad da odem na pijacu i izaberem devojku zato sto su se tetke urotile protiv mene. Probao sam "na silu" da imam devojku, par puta, mislim mozda cu vremenom...ali...Ne treba mi kao ukras da bih je pokazivao rodbini i drugovima ako mi ne odgovara. A i sta ce njoj to? Moj drugar ima devojku i stalno u drustvu prosipa muske fore i to, a sledeci dan mi se zali na nju, trudi se da je izbegne. Onda ako opet celo drustvo ode, npr na Adu, ne ispusta je iz ruku u vodi, rekao bi neki prolaznik "blago njemu kako je srecan i zaljubljen do usiju". Znam da je moj trenutni samacki status pomalo i problem moje prirode, jer sam mnogo izbirljiv po pitanju svega, takav mi je psiholoski profil, ali zivim u sadasnjosti i znam (ili mislim) da mi je bolje nego gore pomenutom drugaru. Bolje se osecam (ili tesim sam sebe?). Svako od nas "samaca" bi voleo da sutra sretne ljubav svog zivota ali to ne ide tako. Vreme polako prolazi, dan za danom, i mada sam jos veoma mlad, cenim da imam jedno 6-7 godina da mi se dogodi prava ljubav, a posle toga sledi stvar koja me najvise plasi, a to je da cu morati da uradim ono sto sada izbegavam, a to je da se vezem za prvu koja bude htela vezu/porodicu.

BTW Ne mogu da verujem koliko mi je vremea trebalo da napisem ovaj tekst tj preciznije kazem sta mislim. Nisam se nikad ispovedao nikome, ni coveku ni "internetu". Drago mi je da sam slucajno naisao na ovakav naslov.

Od svega navedenog, mislim da se pritisak drustva najvise zanemaruje, a bas to ima ogroman uticaj. Imati samacki status danas znaci veliku izolovanost.
Govorim iz licnog iskustva, gde niko ne razume da se moze ziveti sam. Stalno mi se desava da me neki krugovi ljudi ne prihvataju uz komentar - ajd udaj se pa da se druzimo. Imam 34 godina i stalno sam posmatrana sa cudjenjem zato sto sam sama.
Dugo mi je bila uteha da zivim u Srbiji, pa jos juzna provincija. E onda je Lili Alen napisala pesmu '22' i shvatila sam da je problem svuda isti.
Poslusajte pesmu i zivite svoj zivot!
Tako ja, bez velike filozofije.

Ipak je najgore onima koji nisu sami a osecaju se kao da jesu...

Kad sam imao 20 bile su premlade da se udaju.Kad sam imao 25 bile su premlade da radjaju.Kad sam imao 30 bio sam premator da se udaju za mene.Kad sam imao 35 bio sam premator da mi rode dete.Sad imam 40 i sa roditeljima planiram da kupim zajednicko grobno mesto.Da sutra ne lezim negde sam.Na kraju,krajeva,zajedno smo od (mog) pocetka.Na grob nece imati ko da nam dodje.Razmisljamo o krematorijumu.

@slušajte srce a ne savete

Ti zapravo govoris o zaljubljenosti a ne o ljubavi. To su dva razlicita pojma. Zaljubljenost kako se desi tako i prodje a onda se treba suociti sa partnerom bez te ruzicaste zavese. Zato je bitno ne zaletati se, brkati pojmove i potraziti osobu kod koje cete prepoznati osobine koje ne morate gurati pod tepih i koje ce vam odgovarati posle duzeg perioda. Zaljubljenost se desi a ljubav tesko - oko nje treba mnogo vise rada i odricanja.

@Adam Krum, Apsolutno ne govorim o zaljubljenosti, govorim o ljubavi.

Srodna duša je preduslov za ljubav, i ona se sreće slučajno, postepeno primećuje i otkriva, jer da bi se otkrilo mnoštvo detalja koji vode do spontane spoznaje da je to naša srodna duša zahteva mnogo vremena.

Zaljubljenost je nešto drugo tj. posledica usamljenosti i želje da se bude sa nekim, često po svaku cenu, sve sa ružičastim naočarima koje pominješ.

Ljubav o kojoj govorim se ne dešava pomalo očajnim, usamljenim i veoma zainteresovanim da nađu nekog, već upravo onima slobodnim u glavi, neopterećenim prolaskom vremena, onima koji jednostavno žive i ne doživljavaju kao problem to što ne osećaju ljubav, niti potrebu za seksom pokušavaju da ukombinuju u pronalaženje osobe koju bi "voleli" pa bi sa njom naravno zadovoljili i tu potrebu.

Zaljubljivanje je praktična projekcija potrebe za seksom, nežnošću, osloncem i da bi došla do tih nekoliko ciljeva, osoba koja se zaljubljuje to čini nesvesno, nesagledavajući u osobi na koju ima fiksaciju sve njene osobine, već samo ono što joj odgovara.

Ljubav ne žuri, kao u onoj poslovici - lagano teče, duboko i mudro.

Zaljubljenost juri glavom bez obzira, paniči, impulsivna je, posesivna, i kao takva brzo sagori ostavljajući ex-zaljubljenu osobu sa gorkim saznanjem da to nije bila ljubav.

Dakle, sve drugo čemu nesebična briga za dobrobit osobe prema kojoj osećamo nešto nije prioritet nad prioritetima, nije ljubav već naša posesivnost, koja naše interese stavlja ispred interesa osobe koja nas privlači. Voleti nekog znači želeti mu svako dobro i slobodu. Ograničavati tu slobodu da bi zadovoljilo našu taštinu i ego znači upravo suprotno.

Za kraj ću citirati Eriha Froma "Ljubav je aktivna briga za one koje volimo."

Nekada davno je bilo po onoj narodnoj:
Ljubav ne možeš stvoriti tamo gde je nema i ljubav ne možeš sakriti tamo gde postoji
Onda su početkom prošlog veka počele da se razbijaju iluzije o idealnim partnerima tj počela je da važi formula:
(lepota)*(pamet)*(kvalitet sexa)=constanta
tj kakva ti kombinacija upadne, tako ti je, tj ne može partner da bude i lep i pametan i dobar u krevetu.
A danas u 21 veku, tj ovom potpuno materijalnom društvu dodat je još jedan značajan parametar u predhondu formulu:
(lepota)*(pamet)=(kvalitet sexa)*(količina para koju ta osoba poseduje)
I sada je samo pitanje, pošto svi računaju i kalkulišu, na kakvu ćeš ti lično kombinaciju naleteti, i kakav si kompromis spreman da napraviš.
A ako ne praviš kompromise i čekaš idealno, onda si SAM...

Znam ljude koji su posle dugogodisnjeg braka jos uvek sami...mislim da je to tragedija u koju upadaju oni koji se boje osude okoline...

E pa da dam i ja komentar koji se zasniva na sopstvenom iskustvu.

Ja sam prosao sve to sto se prica o ovakvim slucajevima.

Prvo veoma dugo sam bio u vezi sa devojkom 5 godina kada je ona htela decu ja nisam kada sam ja hteo ona nije...

Ja sam pritiskao da imamo decu.

Razisli smo se mirno...

Godinu dana sam na silu trazio osobu sa kojom mogu da oformim porodicu...

Promenio sam oko 5 devojaka...

Isao kod psihijatra da mi pomogne u mojim odlukama...

Nije mi pomog'o.

Posle godinu dana pozvao sam bivsu sa idejom da dodje da zivi kod mene i da imamo decu.

Pristala je.

Sada imamo cerkicu godinu dana i ok nam je.

Jeste nekako cudno ali kada se prisetim kakve sam sve imao za tih godinu dana ovo je najbolji izbor.

Dakle izbor partnera koji ce vas pratiti kroz ostatak zivota je samo vas i nikakve savete ne treba ni razmatrati.

Da vidimo:1/4 dana spava,1/4 dana je na faksu (prokleta Bolonja),1/4 dana se dognava (pedikir,manikir,masazer,solarijum,kozmeticar,frizer...),1/4 dana nezavisnost (drugarice,plivanje...)...Da,sam sam.

Da.U vezi,cinite da se osecam kao Max Payne i to onaj iz igrice,ne iz filma.Od New York-a napravite Noir York.Od American dream napravite Waking up from the American dream.Kapirate?

Istina je da se ljubav ne bira, ali je i istina da ljubav nije ta prva zaljubljenost.

Trebalo mi je nekoliko losih iskustava da shvatim da sva lepa osecanja koja izbiju u pocetku cesto nemaju veze sa stvarnoscu - da su osobe za koje toliko toga lepog i snaznog osecam cesto losi ljudi.
Toliko losi da znam da to u meni nije ljubav. Jer nikad ne bih mogla da prihvatim te lose strane njihovih licnosti. Nikad ne bih mogla loseg coveka stvarno da volim.

Umesto toga, dala sam sebi vremena da sve to prebolim, kao sto clanak predlaze... A onda sam se osvrnula oko sebe, videla puno njih koji su mi se povrsno svidjali, i izabrala onog koji je sladak i dobar prema meni, i dobar covek, i sa kojim osecam mir i radost.

Sada smo vec godinama zajedno, i osecam da mi ova veza obogacuje zivot (a nadam se i njemu).

I ne mogu da kazem da je sve to bas takav trud... Sve se to desi prirodno.
Tako da - ne odustajte! Samo se osvrnite oko sebe, i iznenadicete se!

Nemam kad.Cepam drva dok je lepo,a posle zimnica.Kad zaveje,uz vatru cu da grickam krastavcice.U tami sobe,dok pucketa furuna,neces mi nedostajati...

"Ja bih za Tanju,kao sto znamo,pao sa Marsa,da hoce samo..."

A kako se to trazi sex u ovom konzervativnom drustvu.
Tako sto te posle pitanja zena prvim predmetom udari po glavi.

Sam sam.Kad me uhvati Pon Farr tu je Ava Devine.Znam kad sam suvisan,pa vas ne bih zadrzav'o...

Pa bas i nisam.Napravio sam sebi zenu i decu u The Sims 2.To je moja realnost.Uvece,kad iskljucim komp,trudim se da zaspim sto pre,da ne bih plakao....

Bilo bi dobro kada bi većina ljudi želela da "radi" na spoznaji sopstvenih emocija u svetu u kojem je poželjno negirati postojanje istih i kada bi tokom zivota akcenat po pitanju uspešnosti stavila na ispunjenje emotivnog života, umesto na pravljenje fasade. Ljubav se zaista ne "pronalazi" na silu ili onda kada odlučimo da je nađemo, ona počinje da se dešava, stvara se i onda kada toga nismo svesni. A potom, kada je osvestimo i ako je osvestimo zahteva mnogo rada na emotivnom odnosu dvoje ljudi, zajednički da bi se održala. Postoje mnogi razlozi zbog kojih ljudi danas ulaze i ostaju u raznoraznim odnosima krunisanim potpisom na papiru, za koje unapred intuitivno osećaju da "nije to to", da ne funkcionišu ali bolje se ne može, a "treba imati nekog" ili lepo je biti viđen sa nekim ili treba stvarati potomstvo...Možda su to samo kompromisi koji dolaze sa odrastanjem, jer nema smisla čekati da se ljubav desi, ako se već desila nema garancije da će se ponovo ni odgovora kada će se ponovo desiti u vremenu kada svi negde žure (?), a život je jedan... Tako ostajemo sa onim, samo ako pokušamo, možda se nešto razvije iz međusobnog odnosa

a potanje je da li ce se ljubav desiti ikad?ona prava,sa srodnom dusom.ne dozive svi to, na zalost.i nemaju vremena da cekaju jer bi se cekanje oduzilo.a svi zelimo da imamo porodicu.da su svi tako cekali bilo bi nas upola manje

Ufhh....tesko je ali jako jako tesko kada si okruzen ljudima koji te vole i koji su ti dragi a moje srce i dusa pripada drugoj za kojom venem patim i ceznem:-(

Ja mislim da je najbolje kada se covek opusti i ne okupira time sto je "sam". Ja sam tako imala sve neke bezvezne veze a u sve sam se bila zaljubljivala relativno brzo i na kraju shvatila da mi je veza katastrofa, dok se na kraju nisam udala za coveka koji me na prvi pogled uopste nije interesovao, za koga sam se tek kroz druzenje zainteresovala i u kojeg sam se tek kasnije zaljubila i to do usiju odlepila za njime! Zaista je to tacno kada se najmanje nadas, tada naidjes na onog pravog...Imam drugaricu koja je mnogo nesrecna sto nikako da nadje decka, sama je, i vec je ono okolina "cudno" gleda jer ima 35 godina a jos se nije udala. To me toliko nervira sto su ljudi tako tupi i osudjuju bespotrebno devojke koje se kasnije na primer udaju ili koje se ne udaju. A takvim devojkama od pritiska tih ljudi jos bude gore, i zrace negativno i tako odbijaju i mladice, i to nesvesno...A ja ne znam kako da joj pomognem, i koji savet da joj dam.

Najlakse je udati se, zaista jeste, ako zivis po principu "vreme je" i "trebalo bi" i ako se na taj nacin, po meni, usudis da odustanes od prave ljubavi, ako je jos nisi sreo. Nikada ne bih pristala na to. Radije cu biti sama. I dalje verujem...

@slusajte srce a ne savete
Brkas ljubav sa zaljubljenoscu tj. brkas 'svjesnost' sa interesom i 'nesvjesnost' sa emotivnim. I kako znati sto govori srce? Ono je zakopano ispod raznih ego-tripova. Da, treba slusati srce i ja se slazem sa tim...ali treba nauciti razluciti sta vam zapravo srce govori. @Adam Krum je u pravu. Lako se zaljubiti, a tesko je stvoriti ljubav. Oko toga treba cijeli zivot raditi. Treba naci nekog s kim mozete biti ono sto jeste. I zbog toga treba pametno uci u vezu. To nema veze sa interesima, pogotovo ne materijalnim.

Meni je interesantiji ovaj drugi aspekt. Zasto je odustvo emotivnih veza tako strasno. U principu, ako nisi u nekoj vezi ili ne tugujes za proslom nesto nije u redu sa tobom. Imam dosta prijatelja i nikako nisam usamljen, a veza zahteva jako puno vremena i truda. Zasto mi to treba.
Sve ovo pisem u nadi da ce neko da mi da savet kako da skinem kevu sa vrata? Naravno neki savet koji nije laganje kojim se do sada sluzim...

Ljubav je svitac. Život je noć. Upali lampu.

Tekst je dobar, ali maši jednu bitnu stavku: depresija. Kada ste sami, svesni toga i smara vas i deprimira. Manje ste privlačni i sebi i drugima. Onda su još manje šanse za nešto lepo i još ste usamljeniji i depresivniji... Začarani krug. Mislim da sve počinje i završava se u nama samima. Jedna pametna osoba mi je rekla da ti ne može biti lepo i opušteno sa nekim dok ti nije lepo sa samim sobom.
I još jedna stvar. Mnogo ljudi brka ljubav i zaljubljenost, kao i autor teksta. To je ona priča: "sve je bilo savršeno u početku i mnogo smo se voleli, ali se u jednom trenutku sve srušilo, ne kapiram kako". Zaljubljenost, ništa više. Zaljubljenost je i razlog što je previše ljudi samo, usamljeno, povređeno i razočarano. Kažu da je ljubav slepa. E, pa nije. Zaljubljenost je slepa, a ljubav je čista suprotnost. Zaljubljenost vidi kroz ružičaste cvikere, nerealno i partner je magičan. Ljubav vidi sve, realno. I dobro i loše, ali i pored svega osoba nam je magična. Znaš da voliš kada ti je i pored očiglednih mana taj neko i dalje jednostavno predivan.
Nema formule, nema pilulice koja će napraviti ljude srećnim, voljenim i zadovoljnim. Mislim da treba raditi isključivo na sebi (bez onoga ne valja društvo, sredina, moralni kriterijumi ili štagod) i dobre stvari u životu će same doći ka vama...

Ne mogu da budem zensko kad sam musko! I eto...

Ne ocajavajte,evo prilike:

http://www.youtube.com/watch?v=LNIA5ctQzc4

U meni je svaki video rivala. Te to sto vise imam novaca,sto imam bolje placen posao... Etc.
Jednostavno muskarci su postali "sponzoruse".
A za sta ce mi muskarac? Pa to sve sto oni mogu , mogu ja jos I bolje.

Ako se detaljno procita i tekst i komentari, najjaci utisak ostavlja nesto sto bi trebalo da bude sporedno, a u stvari ispada da je glavno - okolina.
Jednostavno ne mogu naci prave reci da opisem kolike sam probleme imao sa mamom svoje zene. Pre braka, smatrao dam da su vicevi o tome samo vicevi i nista drugo. Medjutim, uverio sam se u potpunu katastrofalnost uticaja okoline u obliku - 'njene mame'.
Supruga mi je - u jednoj reci receno - dusa. Sa druge strane - njena mama je potpuna suprotnost. Slusao sam savete 'upucenih' da trebam da je ignorisem. Da smo na razlicitim kontinentima, dobro. Medjutim, u istom smo gradu. Pokusavao sam testirati njeno ponasanje u dva poteza.
Napravio sam, u dve godine, dve suprotne stvari prilikom odlaska na odmor sa zenom. Ni u jednom ni u drugom slucaju 'mama' se nije slozila (a posto se radi o potpuno suprotnim stvarima koje sam napravio - verujem da je jasno sta zelim da kazem). To mi je dovoljan dokaz da - sta god da napravim ona ce biti protiv.
Moja supruga nije potpuno imuna na 'intervencije' svoje mame, iako moram da kazem da uspeva u najvecem broju slucajeva da se odupre 'pritisku'.
A o kakvom pritisku se radi govori detalj - povremeno joj mama kaze da je mama samo jedna, a muzevi budu i - prodju (doticna se vise puta razvodila, pa ima iskustvo - i sad je 'sretno' razvedena).
Sa svoje strane nicim nisam doprineo - da izazovem takve napade, ali takodje nisam neko ko moze sa osmehom da slusa takve reci.
Pisem sve ovo iz razloga sto sam se u potpunosti uverio da u danasnje vreme i vise nego ogroman uticaj na vezu, brak ima okolina. Nekad je dovoljna i jedna osoba - svesna svoje moci i negativne energije, da upropasti sve.
Na zalost.

Ovog psihoterapeuta obavezno treba dovesti u Beograd, da doktorira s tezom: "Tipicni beogradski fenomen i dijagnoza - folirantkinje".

Mrki bravo!!! Sve si perfektno objasnio, ziva istina! Kako bi bilo dobro da imam sve one cetiri stvake u formuli.Imam 3. Nije to lose!

Stasta procitah na ovoj stranici ali u svakom slucaju moj zakljucak je da je mnogo bolje biti sam nego sa nekim ko te ne voli i ko te vara.

a ima i ona knjiga Zorana Milivojevica "Formule ljubavi"..za te sheme i dileme zaljubljenost-ljubav-shta-kako..

Ljubav se ne traži, ljubav se dešava. Ako autor ne pozanje to prvo i osnovno pravilo, kakvi li su mu ostali saveti? Tražiti možete partnera za seks, povremen ili redovan, ali ljubav nikad još niko nije našao tražeći je. Veza bazirana na odabiru partnera po nekim kriterijumima kao da se radi o kupovini automobila nije emotivna već interesna veza, u kojoj je seks obostrani interes.

A kako se to trazi sex u ovom konzervativnom drustvu.
Tako sto te posle pitanja zena prvim predmetom udari po glavi.

@slušajte srce a ne savete

Ti zapravo govoris o zaljubljenosti a ne o ljubavi. To su dva razlicita pojma. Zaljubljenost kako se desi tako i prodje a onda se treba suociti sa partnerom bez te ruzicaste zavese. Zato je bitno ne zaletati se, brkati pojmove i potraziti osobu kod koje cete prepoznati osobine koje ne morate gurati pod tepih i koje ce vam odgovarati posle duzeg perioda. Zaljubljenost se desi a ljubav tesko - oko nje treba mnogo vise rada i odricanja.

Ufhh....tesko je ali jako jako tesko kada si okruzen ljudima koji te vole i koji su ti dragi a moje srce i dusa pripada drugoj za kojom venem patim i ceznem:-(

Ljubav je svitac. Život je noć. Upali lampu.

Sam sam i ne smeta mi.Mnogo mi je lakse i lepse uz igrice i pornice nego uz njen PMS.Imam i ja IMS pa je ne smaram time.

@Adam Krum, Apsolutno ne govorim o zaljubljenosti, govorim o ljubavi.

Srodna duša je preduslov za ljubav, i ona se sreće slučajno, postepeno primećuje i otkriva, jer da bi se otkrilo mnoštvo detalja koji vode do spontane spoznaje da je to naša srodna duša zahteva mnogo vremena.

Zaljubljenost je nešto drugo tj. posledica usamljenosti i želje da se bude sa nekim, često po svaku cenu, sve sa ružičastim naočarima koje pominješ.

Ljubav o kojoj govorim se ne dešava pomalo očajnim, usamljenim i veoma zainteresovanim da nađu nekog, već upravo onima slobodnim u glavi, neopterećenim prolaskom vremena, onima koji jednostavno žive i ne doživljavaju kao problem to što ne osećaju ljubav, niti potrebu za seksom pokušavaju da ukombinuju u pronalaženje osobe koju bi "voleli" pa bi sa njom naravno zadovoljili i tu potrebu.

Zaljubljivanje je praktična projekcija potrebe za seksom, nežnošću, osloncem i da bi došla do tih nekoliko ciljeva, osoba koja se zaljubljuje to čini nesvesno, nesagledavajući u osobi na koju ima fiksaciju sve njene osobine, već samo ono što joj odgovara.

Ljubav ne žuri, kao u onoj poslovici - lagano teče, duboko i mudro.

Zaljubljenost juri glavom bez obzira, paniči, impulsivna je, posesivna, i kao takva brzo sagori ostavljajući ex-zaljubljenu osobu sa gorkim saznanjem da to nije bila ljubav.

Dakle, sve drugo čemu nesebična briga za dobrobit osobe prema kojoj osećamo nešto nije prioritet nad prioritetima, nije ljubav već naša posesivnost, koja naše interese stavlja ispred interesa osobe koja nas privlači. Voleti nekog znači želeti mu svako dobro i slobodu. Ograničavati tu slobodu da bi zadovoljilo našu taštinu i ego znači upravo suprotno.

Za kraj ću citirati Eriha Froma "Ljubav je aktivna briga za one koje volimo."

E pa da dam i ja komentar koji se zasniva na sopstvenom iskustvu.

Ja sam prosao sve to sto se prica o ovakvim slucajevima.

Prvo veoma dugo sam bio u vezi sa devojkom 5 godina kada je ona htela decu ja nisam kada sam ja hteo ona nije...

Ja sam pritiskao da imamo decu.

Razisli smo se mirno...

Godinu dana sam na silu trazio osobu sa kojom mogu da oformim porodicu...

Promenio sam oko 5 devojaka...

Isao kod psihijatra da mi pomogne u mojim odlukama...

Nije mi pomog'o.

Posle godinu dana pozvao sam bivsu sa idejom da dodje da zivi kod mene i da imamo decu.

Pristala je.

Sada imamo cerkicu godinu dana i ok nam je.

Jeste nekako cudno ali kada se prisetim kakve sam sve imao za tih godinu dana ovo je najbolji izbor.

Dakle izbor partnera koji ce vas pratiti kroz ostatak zivota je samo vas i nikakve savete ne treba ni razmatrati.

U meni je svaki video rivala. Te to sto vise imam novaca,sto imam bolje placen posao... Etc.
Jednostavno muskarci su postali "sponzoruse".
A za sta ce mi muskarac? Pa to sve sto oni mogu , mogu ja jos I bolje.

Nekada davno je bilo po onoj narodnoj:
Ljubav ne možeš stvoriti tamo gde je nema i ljubav ne možeš sakriti tamo gde postoji
Onda su početkom prošlog veka počele da se razbijaju iluzije o idealnim partnerima tj počela je da važi formula:
(lepota)*(pamet)*(kvalitet sexa)=constanta
tj kakva ti kombinacija upadne, tako ti je, tj ne može partner da bude i lep i pametan i dobar u krevetu.
A danas u 21 veku, tj ovom potpuno materijalnom društvu dodat je još jedan značajan parametar u predhondu formulu:
(lepota)*(pamet)=(kvalitet sexa)*(količina para koju ta osoba poseduje)
I sada je samo pitanje, pošto svi računaju i kalkulišu, na kakvu ćeš ti lično kombinaciju naleteti, i kakav si kompromis spreman da napraviš.
A ako ne praviš kompromise i čekaš idealno, onda si SAM...

Kad sam imao 20 bile su premlade da se udaju.Kad sam imao 25 bile su premlade da radjaju.Kad sam imao 30 bio sam premator da se udaju za mene.Kad sam imao 35 bio sam premator da mi rode dete.Sad imam 40 i sa roditeljima planiram da kupim zajednicko grobno mesto.Da sutra ne lezim negde sam.Na kraju,krajeva,zajedno smo od (mog) pocetka.Na grob nece imati ko da nam dodje.Razmisljamo o krematorijumu.

Mrki bravo!!! Sve si perfektno objasnio, ziva istina! Kako bi bilo dobro da imam sve one cetiri stvake u formuli.Imam 3. Nije to lose!

Meni je interesantiji ovaj drugi aspekt. Zasto je odustvo emotivnih veza tako strasno. U principu, ako nisi u nekoj vezi ili ne tugujes za proslom nesto nije u redu sa tobom. Imam dosta prijatelja i nikako nisam usamljen, a veza zahteva jako puno vremena i truda. Zasto mi to treba.
Sve ovo pisem u nadi da ce neko da mi da savet kako da skinem kevu sa vrata? Naravno neki savet koji nije laganje kojim se do sada sluzim...

@slusajte srce a ne savete
Brkas ljubav sa zaljubljenoscu tj. brkas 'svjesnost' sa interesom i 'nesvjesnost' sa emotivnim. I kako znati sto govori srce? Ono je zakopano ispod raznih ego-tripova. Da, treba slusati srce i ja se slazem sa tim...ali treba nauciti razluciti sta vam zapravo srce govori. @Adam Krum je u pravu. Lako se zaljubiti, a tesko je stvoriti ljubav. Oko toga treba cijeli zivot raditi. Treba naci nekog s kim mozete biti ono sto jeste. I zbog toga treba pametno uci u vezu. To nema veze sa interesima, pogotovo ne materijalnim.

a potanje je da li ce se ljubav desiti ikad?ona prava,sa srodnom dusom.ne dozive svi to, na zalost.i nemaju vremena da cekaju jer bi se cekanje oduzilo.a svi zelimo da imamo porodicu.da su svi tako cekali bilo bi nas upola manje

a ima i ona knjiga Zorana Milivojevica "Formule ljubavi"..za te sheme i dileme zaljubljenost-ljubav-shta-kako..

Ipak je najgore onima koji nisu sami a osecaju se kao da jesu...

Istina je da se ljubav ne bira, ali je i istina da ljubav nije ta prva zaljubljenost.

Trebalo mi je nekoliko losih iskustava da shvatim da sva lepa osecanja koja izbiju u pocetku cesto nemaju veze sa stvarnoscu - da su osobe za koje toliko toga lepog i snaznog osecam cesto losi ljudi.
Toliko losi da znam da to u meni nije ljubav. Jer nikad ne bih mogla da prihvatim te lose strane njihovih licnosti. Nikad ne bih mogla loseg coveka stvarno da volim.

Umesto toga, dala sam sebi vremena da sve to prebolim, kao sto clanak predlaze... A onda sam se osvrnula oko sebe, videla puno njih koji su mi se povrsno svidjali, i izabrala onog koji je sladak i dobar prema meni, i dobar covek, i sa kojim osecam mir i radost.

Sada smo vec godinama zajedno, i osecam da mi ova veza obogacuje zivot (a nadam se i njemu).

I ne mogu da kazem da je sve to bas takav trud... Sve se to desi prirodno.
Tako da - ne odustajte! Samo se osvrnite oko sebe, i iznenadicete se!

Tekst je dobar, ali maši jednu bitnu stavku: depresija. Kada ste sami, svesni toga i smara vas i deprimira. Manje ste privlačni i sebi i drugima. Onda su još manje šanse za nešto lepo i još ste usamljeniji i depresivniji... Začarani krug. Mislim da sve počinje i završava se u nama samima. Jedna pametna osoba mi je rekla da ti ne može biti lepo i opušteno sa nekim dok ti nije lepo sa samim sobom.
I još jedna stvar. Mnogo ljudi brka ljubav i zaljubljenost, kao i autor teksta. To je ona priča: "sve je bilo savršeno u početku i mnogo smo se voleli, ali se u jednom trenutku sve srušilo, ne kapiram kako". Zaljubljenost, ništa više. Zaljubljenost je i razlog što je previše ljudi samo, usamljeno, povređeno i razočarano. Kažu da je ljubav slepa. E, pa nije. Zaljubljenost je slepa, a ljubav je čista suprotnost. Zaljubljenost vidi kroz ružičaste cvikere, nerealno i partner je magičan. Ljubav vidi sve, realno. I dobro i loše, ali i pored svega osoba nam je magična. Znaš da voliš kada ti je i pored očiglednih mana taj neko i dalje jednostavno predivan.
Nema formule, nema pilulice koja će napraviti ljude srećnim, voljenim i zadovoljnim. Mislim da treba raditi isključivo na sebi (bez onoga ne valja društvo, sredina, moralni kriterijumi ili štagod) i dobre stvari u životu će same doći ka vama...

Od svega navedenog, mislim da se pritisak drustva najvise zanemaruje, a bas to ima ogroman uticaj. Imati samacki status danas znaci veliku izolovanost.
Govorim iz licnog iskustva, gde niko ne razume da se moze ziveti sam. Stalno mi se desava da me neki krugovi ljudi ne prihvataju uz komentar - ajd udaj se pa da se druzimo. Imam 34 godina i stalno sam posmatrana sa cudjenjem zato sto sam sama.
Dugo mi je bila uteha da zivim u Srbiji, pa jos juzna provincija. E onda je Lili Alen napisala pesmu '22' i shvatila sam da je problem svuda isti.
Poslusajte pesmu i zivite svoj zivot!
Tako ja, bez velike filozofije.

Ma imam isti problem kao Posmatrac. Ne mogu sad da odem na pijacu i izaberem devojku zato sto su se tetke urotile protiv mene. Probao sam "na silu" da imam devojku, par puta, mislim mozda cu vremenom...ali...Ne treba mi kao ukras da bih je pokazivao rodbini i drugovima ako mi ne odgovara. A i sta ce njoj to? Moj drugar ima devojku i stalno u drustvu prosipa muske fore i to, a sledeci dan mi se zali na nju, trudi se da je izbegne. Onda ako opet celo drustvo ode, npr na Adu, ne ispusta je iz ruku u vodi, rekao bi neki prolaznik "blago njemu kako je srecan i zaljubljen do usiju". Znam da je moj trenutni samacki status pomalo i problem moje prirode, jer sam mnogo izbirljiv po pitanju svega, takav mi je psiholoski profil, ali zivim u sadasnjosti i znam (ili mislim) da mi je bolje nego gore pomenutom drugaru. Bolje se osecam (ili tesim sam sebe?). Svako od nas "samaca" bi voleo da sutra sretne ljubav svog zivota ali to ne ide tako. Vreme polako prolazi, dan za danom, i mada sam jos veoma mlad, cenim da imam jedno 6-7 godina da mi se dogodi prava ljubav, a posle toga sledi stvar koja me najvise plasi, a to je da cu morati da uradim ono sto sada izbegavam, a to je da se vezem za prvu koja bude htela vezu/porodicu.

BTW Ne mogu da verujem koliko mi je vremea trebalo da napisem ovaj tekst tj preciznije kazem sta mislim. Nisam se nikad ispovedao nikome, ni coveku ni "internetu". Drago mi je da sam slucajno naisao na ovakav naslov.

Pa bas i nisam.Napravio sam sebi zenu i decu u The Sims 2.To je moja realnost.Uvece,kad iskljucim komp,trudim se da zaspim sto pre,da ne bih plakao....

Znam ljude koji su posle dugogodisnjeg braka jos uvek sami...mislim da je to tragedija u koju upadaju oni koji se boje osude okoline...

Bilo bi dobro kada bi većina ljudi želela da "radi" na spoznaji sopstvenih emocija u svetu u kojem je poželjno negirati postojanje istih i kada bi tokom zivota akcenat po pitanju uspešnosti stavila na ispunjenje emotivnog života, umesto na pravljenje fasade. Ljubav se zaista ne "pronalazi" na silu ili onda kada odlučimo da je nađemo, ona počinje da se dešava, stvara se i onda kada toga nismo svesni. A potom, kada je osvestimo i ako je osvestimo zahteva mnogo rada na emotivnom odnosu dvoje ljudi, zajednički da bi se održala. Postoje mnogi razlozi zbog kojih ljudi danas ulaze i ostaju u raznoraznim odnosima krunisanim potpisom na papiru, za koje unapred intuitivno osećaju da "nije to to", da ne funkcionišu ali bolje se ne može, a "treba imati nekog" ili lepo je biti viđen sa nekim ili treba stvarati potomstvo...Možda su to samo kompromisi koji dolaze sa odrastanjem, jer nema smisla čekati da se ljubav desi, ako se već desila nema garancije da će se ponovo ni odgovora kada će se ponovo desiti u vremenu kada svi negde žure (?), a život je jedan... Tako ostajemo sa onim, samo ako pokušamo, možda se nešto razvije iz međusobnog odnosa

Ja mislim da je najbolje kada se covek opusti i ne okupira time sto je "sam". Ja sam tako imala sve neke bezvezne veze a u sve sam se bila zaljubljivala relativno brzo i na kraju shvatila da mi je veza katastrofa, dok se na kraju nisam udala za coveka koji me na prvi pogled uopste nije interesovao, za koga sam se tek kroz druzenje zainteresovala i u kojeg sam se tek kasnije zaljubila i to do usiju odlepila za njime! Zaista je to tacno kada se najmanje nadas, tada naidjes na onog pravog...Imam drugaricu koja je mnogo nesrecna sto nikako da nadje decka, sama je, i vec je ono okolina "cudno" gleda jer ima 35 godina a jos se nije udala. To me toliko nervira sto su ljudi tako tupi i osudjuju bespotrebno devojke koje se kasnije na primer udaju ili koje se ne udaju. A takvim devojkama od pritiska tih ljudi jos bude gore, i zrace negativno i tako odbijaju i mladice, i to nesvesno...A ja ne znam kako da joj pomognem, i koji savet da joj dam.

Najlakse je udati se, zaista jeste, ako zivis po principu "vreme je" i "trebalo bi" i ako se na taj nacin, po meni, usudis da odustanes od prave ljubavi, ako je jos nisi sreo. Nikada ne bih pristala na to. Radije cu biti sama. I dalje verujem...

Da.U vezi,cinite da se osecam kao Max Payne i to onaj iz igrice,ne iz filma.Od New York-a napravite Noir York.Od American dream napravite Waking up from the American dream.Kapirate?

"Ja bih za Tanju,kao sto znamo,pao sa Marsa,da hoce samo..."

Sam sam.Kad me uhvati Pon Farr tu je Ava Devine.Znam kad sam suvisan,pa vas ne bih zadrzav'o...

Ako se detaljno procita i tekst i komentari, najjaci utisak ostavlja nesto sto bi trebalo da bude sporedno, a u stvari ispada da je glavno - okolina.
Jednostavno ne mogu naci prave reci da opisem kolike sam probleme imao sa mamom svoje zene. Pre braka, smatrao dam da su vicevi o tome samo vicevi i nista drugo. Medjutim, uverio sam se u potpunu katastrofalnost uticaja okoline u obliku - 'njene mame'.
Supruga mi je - u jednoj reci receno - dusa. Sa druge strane - njena mama je potpuna suprotnost. Slusao sam savete 'upucenih' da trebam da je ignorisem. Da smo na razlicitim kontinentima, dobro. Medjutim, u istom smo gradu. Pokusavao sam testirati njeno ponasanje u dva poteza.
Napravio sam, u dve godine, dve suprotne stvari prilikom odlaska na odmor sa zenom. Ni u jednom ni u drugom slucaju 'mama' se nije slozila (a posto se radi o potpuno suprotnim stvarima koje sam napravio - verujem da je jasno sta zelim da kazem). To mi je dovoljan dokaz da - sta god da napravim ona ce biti protiv.
Moja supruga nije potpuno imuna na 'intervencije' svoje mame, iako moram da kazem da uspeva u najvecem broju slucajeva da se odupre 'pritisku'.
A o kakvom pritisku se radi govori detalj - povremeno joj mama kaze da je mama samo jedna, a muzevi budu i - prodju (doticna se vise puta razvodila, pa ima iskustvo - i sad je 'sretno' razvedena).
Sa svoje strane nicim nisam doprineo - da izazovem takve napade, ali takodje nisam neko ko moze sa osmehom da slusa takve reci.
Pisem sve ovo iz razloga sto sam se u potpunosti uverio da u danasnje vreme i vise nego ogroman uticaj na vezu, brak ima okolina. Nekad je dovoljna i jedna osoba - svesna svoje moci i negativne energije, da upropasti sve.
Na zalost.

Nemam kad.Cepam drva dok je lepo,a posle zimnica.Kad zaveje,uz vatru cu da grickam krastavcice.U tami sobe,dok pucketa furuna,neces mi nedostajati...

Da vidimo:1/4 dana spava,1/4 dana je na faksu (prokleta Bolonja),1/4 dana se dognava (pedikir,manikir,masazer,solarijum,kozmeticar,frizer...),1/4 dana nezavisnost (drugarice,plivanje...)...Da,sam sam.

Ne ocajavajte,evo prilike:

http://www.youtube.com/watch?v=LNIA5ctQzc4

Ne mogu da budem zensko kad sam musko! I eto...

Ovog psihoterapeuta obavezno treba dovesti u Beograd, da doktorira s tezom: "Tipicni beogradski fenomen i dijagnoza - folirantkinje".

Stasta procitah na ovoj stranici ali u svakom slucaju moj zakljucak je da je mnogo bolje biti sam nego sa nekim ko te ne voli i ko te vara.