Kako je nastao Mesec?

Malo ste zakasnili sa ovim otkricem, vest je stara nekoliko godina. Do ove teorije doslo se analizom uzoraka donetih sa Meseca. Pokazalo se da je sastav Meseca slican sastavu Zemlje , posle cega je proizasla ova teorija. Drugo, sudar planete velicine Marsa dogodio se malo kasnije, jer se za Zemlju tvrdi da je stara 4,5 milijardi godina. I na kraju, Mesec, kao prirodni satelit ne dozvoljava Zemlji da "seta" vec se vrti pod kontrolom Meseca, inace na Zemlji nikada ne bi bilo zivota, sto je slucaj sa Marsom, na primer. Promena ose rotacije Zemlje za samo pola stepena dovelo je do stvaranja Ledenog perioda. Smatra se da je Mesec zasluzan za pojavu zivota na Zemlji jer je obezbedio stabilne vremenske uslove. Mesec se, nazalost, udaljava od Zemlje, sto ce prouzrokovati osilacije u rotaciji Zemlje, promenu klime i probleme opstanka na nasoj planeti.

Dodao bi da ce se mesec odvojiti tek kroz mnogo milijardi god od zemljine orbite ali tada nece ni biti zemlje niti meseca jer ce i zemlju i mesec sprziti sunce vec odoavno .
Nema razloga za brigu jos bar milijardu god bice povoljni uslovi za zivot na zemljia a zemlja ce postojati bar jos 4 ili 5 milijardi god a dotle valjda ce ljudi biti rasireni svemirom .

Lepo, lepo... samo, Mars ima dva prirodna satelita - kako to da oni nisu kontrolisali njegovu rotaciju u omogućili stvaranje života na njemu? Drugo, zašto je došlo do promena u rotaciji Zemlje, ako je tu njen prirodni satelit koji sve to kontroliše?
Uzroci nastanka Ledenih doba još uvek su stvar sporenja medu naučnicima. No, i pored toga, najviše teorija se ipak zasniva na promenama na Suncu, a ne promenama u rotaciji Zemlje.

@Milija Zmija
"Drugo, zašto je došlo do promena u rotaciji Zemlje, ako je tu njen prirodni satelit koji sve to kontroliše?"
Da odgovorim i na ovo. Zamisli da možeš da "podigneš" Mont Everest na visinu od 100 m i pustiš ga da padne na Zemlju. Koliko bi bila silina tog udara?
A sad zamisli da možeš da odneseš celu tu planinu u svemir i recimo "zaukaš" je prema Zemlji brzinom od (recimo) 20.000 km/h. Koliko ja sad silina udara?
Za poređenje, asteroid (ili drugo telo) veličine 5-10 m pri ulasku u atmosferu stvara eksploziju jačine atomske bombe bačene u Japanu za vreme II Svetskog rata (eksplodira visoko u atmosferi; pre dva meseca je jedan takav eksplodirao iznad susedne Mađarske, pre toga, pre oko četiri meseca - zaboravio sam gde). Objekat veličine 50 m je onaj koji je eksplodirao početkom prošlog veka iznad Tunguzije. Objekat veličine planine Mont Everest je poslednji put udario u Zemlju pre 65 miliona godina. Takav objekat zasigurno veoma utiče na rotaciju Zemlje.

Asteroid koji je udario u Zemlju pre 65 miliona godina imao je precnik 1500 metara, znaci da poredjenje sa Everestom nije bas adekvatno, osim ako se misli na oslobodjenu energiju. Poslednji ledeni period dogodio se pre 12 000 godina, znaci nema mnogo veze sa udarom asteroida, bilo je vise ledenih perioda. Tacno je da Mesec kontrolise osu rotacije Zemlje i zasluzan je za zivot na Zemlji a promena ose od pola stepena moze biti uzrokovana i uticajem Sunca. Ima mnogo uzrocnika promene ose ali Mesec ipak sve to drzi pod kontrolom, zato kad pogledate nocu na nas prirodni satelit zahvalite mu za taj nezaboravni prizor.

@Milija Zmija
Ledeno doba može nastati iz više razloga. Jedan od njih su ciklusi kroz koje Sunce prolazi. Trenutno smo na izlasku iz ledenog doba.
Drugi razlozi mogu biti udari većih asteroida izbačenih iz putanje Kuiperovog pojasa ili erupcije super-vulkana. Asteroid ili meteor, kao onaj koji je skoro pa uništio život na Zemlji i "kriv" je za izumiranje dinosaurusa je takođe odgovoran za poslednje ledeno doba. U to vreme prosečna temperatura na Zemlji je bila čak 13 do 17 stepeni više nego danas!
Super-vulkan, baš kao i udar većeg tela, diže ogromnu količinu prašine u atmosferu kroz koje sunčevi zraci ne mogu da prođu i Zemlja počinje da se hladi. "Trenutno" na Zemlji postoji pet potencijalnih super-vulkana od kojih onaj u Jeloustonu "kasni" sa erupcijom.
Marsovi meseci, koje pominješ, su toliko mali da je besmisleno govoriti o ikakvom uticaju na Mars. Fobos je u prečniku 22 km, Deimos 12,5 km. Pre bih ih nazvao kamenčićima koji kruže oko Marsa. Za poređenje, prečnik meseca je nekih 3500 km. Po zapremini 50 naših Meseca staje u zapreminu Zemlje. Kada bi od Marsa "odsekli" jedan disk po ekvatoru visine 22 km, trebalo bi preko 100.000 Fobosa da se taj disk "napuni". Možda i mnogo više jer Fobos (a i Deimos) nisu lopte, već nepravilna tela. Pretpostavlja se da su oba ova Marsova meseca u stvari asteroidi "zarobljeni" gravitacijom Marsa. Ja ih čak ne bi nazvao "mesecima", ali kad već ne postoji drugi termin...
Najveći mesec u našem solarnom sistemu je Ganimed koji kruži oko Jupitera i u prečniku ima više od 5200 km i skoro je velik kao sam Mars, ali je npr. veći od Merkura. Naš Mesec je, ako se ne varam, četvrti ili peti po veličini u našem solarnom sistemu, ali je najveći od onih koji kruže oko planeta čvrstog sastava. Njegov gravitacioni uticaj (naročito pre više miliona godina) je bio značajan - on prosto "ljulja" mora na Zemlji i time omogući stvaranje života. Da nema Meseca prosto ne bi bilo uslova za stvaranje života na Zemlji.

Mesec ima ipak drugu ulogu u stvaranju života na Zemlji, nisu to stabilni vremenski uslovi, već kretanje vode. Da nema kretanja vode pod gravitacionim uticajem Meseca - ne bi bilo života.

Udaljava se od Zemlje, to je tačno, samo što će proteći milioni godina da bude tako daleko, da više nema bitnog uticaja gravitacione sile.

Malo ste zakasnili sa ovim otkricem, vest je stara nekoliko godina. Do ove teorije doslo se analizom uzoraka donetih sa Meseca. Pokazalo se da je sastav Meseca slican sastavu Zemlje , posle cega je proizasla ova teorija. Drugo, sudar planete velicine Marsa dogodio se malo kasnije, jer se za Zemlju tvrdi da je stara 4,5 milijardi godina. I na kraju, Mesec, kao prirodni satelit ne dozvoljava Zemlji da "seta" vec se vrti pod kontrolom Meseca, inace na Zemlji nikada ne bi bilo zivota, sto je slucaj sa Marsom, na primer. Promena ose rotacije Zemlje za samo pola stepena dovelo je do stvaranja Ledenog perioda. Smatra se da je Mesec zasluzan za pojavu zivota na Zemlji jer je obezbedio stabilne vremenske uslove. Mesec se, nazalost, udaljava od Zemlje, sto ce prouzrokovati osilacije u rotaciji Zemlje, promenu klime i probleme opstanka na nasoj planeti.

Lepo, lepo... samo, Mars ima dva prirodna satelita - kako to da oni nisu kontrolisali njegovu rotaciju u omogućili stvaranje života na njemu? Drugo, zašto je došlo do promena u rotaciji Zemlje, ako je tu njen prirodni satelit koji sve to kontroliše?
Uzroci nastanka Ledenih doba još uvek su stvar sporenja medu naučnicima. No, i pored toga, najviše teorija se ipak zasniva na promenama na Suncu, a ne promenama u rotaciji Zemlje.

Mesec ima ipak drugu ulogu u stvaranju života na Zemlji, nisu to stabilni vremenski uslovi, već kretanje vode. Da nema kretanja vode pod gravitacionim uticajem Meseca - ne bi bilo života.

Udaljava se od Zemlje, to je tačno, samo što će proteći milioni godina da bude tako daleko, da više nema bitnog uticaja gravitacione sile.

Dodao bi da ce se mesec odvojiti tek kroz mnogo milijardi god od zemljine orbite ali tada nece ni biti zemlje niti meseca jer ce i zemlju i mesec sprziti sunce vec odoavno .
Nema razloga za brigu jos bar milijardu god bice povoljni uslovi za zivot na zemljia a zemlja ce postojati bar jos 4 ili 5 milijardi god a dotle valjda ce ljudi biti rasireni svemirom .

@Milija Zmija
Ledeno doba može nastati iz više razloga. Jedan od njih su ciklusi kroz koje Sunce prolazi. Trenutno smo na izlasku iz ledenog doba.
Drugi razlozi mogu biti udari većih asteroida izbačenih iz putanje Kuiperovog pojasa ili erupcije super-vulkana. Asteroid ili meteor, kao onaj koji je skoro pa uništio život na Zemlji i "kriv" je za izumiranje dinosaurusa je takođe odgovoran za poslednje ledeno doba. U to vreme prosečna temperatura na Zemlji je bila čak 13 do 17 stepeni više nego danas!
Super-vulkan, baš kao i udar većeg tela, diže ogromnu količinu prašine u atmosferu kroz koje sunčevi zraci ne mogu da prođu i Zemlja počinje da se hladi. "Trenutno" na Zemlji postoji pet potencijalnih super-vulkana od kojih onaj u Jeloustonu "kasni" sa erupcijom.
Marsovi meseci, koje pominješ, su toliko mali da je besmisleno govoriti o ikakvom uticaju na Mars. Fobos je u prečniku 22 km, Deimos 12,5 km. Pre bih ih nazvao kamenčićima koji kruže oko Marsa. Za poređenje, prečnik meseca je nekih 3500 km. Po zapremini 50 naših Meseca staje u zapreminu Zemlje. Kada bi od Marsa "odsekli" jedan disk po ekvatoru visine 22 km, trebalo bi preko 100.000 Fobosa da se taj disk "napuni". Možda i mnogo više jer Fobos (a i Deimos) nisu lopte, već nepravilna tela. Pretpostavlja se da su oba ova Marsova meseca u stvari asteroidi "zarobljeni" gravitacijom Marsa. Ja ih čak ne bi nazvao "mesecima", ali kad već ne postoji drugi termin...
Najveći mesec u našem solarnom sistemu je Ganimed koji kruži oko Jupitera i u prečniku ima više od 5200 km i skoro je velik kao sam Mars, ali je npr. veći od Merkura. Naš Mesec je, ako se ne varam, četvrti ili peti po veličini u našem solarnom sistemu, ali je najveći od onih koji kruže oko planeta čvrstog sastava. Njegov gravitacioni uticaj (naročito pre više miliona godina) je bio značajan - on prosto "ljulja" mora na Zemlji i time omogući stvaranje života. Da nema Meseca prosto ne bi bilo uslova za stvaranje života na Zemlji.

@Milija Zmija
"Drugo, zašto je došlo do promena u rotaciji Zemlje, ako je tu njen prirodni satelit koji sve to kontroliše?"
Da odgovorim i na ovo. Zamisli da možeš da "podigneš" Mont Everest na visinu od 100 m i pustiš ga da padne na Zemlju. Koliko bi bila silina tog udara?
A sad zamisli da možeš da odneseš celu tu planinu u svemir i recimo "zaukaš" je prema Zemlji brzinom od (recimo) 20.000 km/h. Koliko ja sad silina udara?
Za poređenje, asteroid (ili drugo telo) veličine 5-10 m pri ulasku u atmosferu stvara eksploziju jačine atomske bombe bačene u Japanu za vreme II Svetskog rata (eksplodira visoko u atmosferi; pre dva meseca je jedan takav eksplodirao iznad susedne Mađarske, pre toga, pre oko četiri meseca - zaboravio sam gde). Objekat veličine 50 m je onaj koji je eksplodirao početkom prošlog veka iznad Tunguzije. Objekat veličine planine Mont Everest je poslednji put udario u Zemlju pre 65 miliona godina. Takav objekat zasigurno veoma utiče na rotaciju Zemlje.

Asteroid koji je udario u Zemlju pre 65 miliona godina imao je precnik 1500 metara, znaci da poredjenje sa Everestom nije bas adekvatno, osim ako se misli na oslobodjenu energiju. Poslednji ledeni period dogodio se pre 12 000 godina, znaci nema mnogo veze sa udarom asteroida, bilo je vise ledenih perioda. Tacno je da Mesec kontrolise osu rotacije Zemlje i zasluzan je za zivot na Zemlji a promena ose od pola stepena moze biti uzrokovana i uticajem Sunca. Ima mnogo uzrocnika promene ose ali Mesec ipak sve to drzi pod kontrolom, zato kad pogledate nocu na nas prirodni satelit zahvalite mu za taj nezaboravni prizor.