Tri decenije od Titove smrti

Kakav god da je bio i sta je bio svi smo lepo i dostojanstveno ziveli. Koliko god se zaduzio vidi se na svakom koraku da ovi ne mogu da stignu jos da prodaju a zure jako brzo. U njegovo vreme svi su zavrsili fakultete a roditelji im nisu bili tajkuni, imali stanove a gde smo sada

Velika nesreca i obmana za sve narode Jugoslavije.
Kao i Luj 14 - "Posle mene potop."
Sto se tice Srbije - "Sto slabija Srbija to jaca Jugoslavija". Na kraju, Srbija je dobila pokrajine a ne Hrvatska (Istra, Slavonija....).
Nazalost jos uvek obozavan i podrzavan od mnogih Srba.

Odnos prema Titovom liku i delu najbolje pokazuje paranoidnost društvene svesti kod velikog broja srba. Ni oni koji ga obožavaju, kao ni oni koji ga osporavaju, ne samo da ne žele da prihvate, već odbijaju i da saslušaju argumente koji dovode u pitanje njihovu pretstavu o obožavanom ili omraženom, “najvećem sinu naših naroda i narodnosti”, odnosno “najvećem zlikovcu srpskog naroda”.
Ja mislim da je Tito bio vrlo složena ličnost, i da je za razumevanje i ocenu njegovog lika i dela potrebno imati u vidu i vreme i okolnosti u kojima je neke odluke donosio, ali i prethodnu istoriju naroda kojima je vladao. Takođe, ne smeju se zanemariti ni kapaciteti koje su ti narodi imali, kako pre, tako i tokom njegove vladavine (“četa magaraca, na čelu sa lavom, isto je što i četa lavova, na čelu sa magarcem”, kaže jedna poslovica).
Posebno je pitanje „šta bi bilo da njega nije bilo“. Ja ne verujem da bismo bili kao švajcarci. Mislim da smo po društvenoj svesti i kulturi bliži rusima, bugarima, jermenima, kurdima, čečenima, azerbejdžancima, turcima... I verujem da bi Balkan dugo bio nestabilan, kao što je bio pre i posle Tita. Njegovo vreme je bilo samo intermeco u našim stalnim sukobima i ludostima.... Ali njegov otpor ka demokratizaciji društva je „zaledio“, t.j dugo odložio razrešenje protivrečnosti, koje su, ispostavilo se, bile samo potisnute, ne stvarno rešene, kako je on verovao, da bi eskalirale punom snagom 90-tih.
Kakve god naše impresije o njemu bile, ne bismo ih trebali nametati kao jedinu pravu istinu i sud.

Velika nesreca i obmana za sve narode Jugoslavije.
Kao i Luj 14 - "Posle mene potop."
Sto se tice Srbije - "Sto slabija Srbija to jaca Jugoslavija". Na kraju, Srbija je dobila pokrajine a ne Hrvatska (Istra, Slavonija....).
Nazalost jos uvek obozavan i podrzavan od mnogih Srba.

Kakav god da je bio i sta je bio svi smo lepo i dostojanstveno ziveli. Koliko god se zaduzio vidi se na svakom koraku da ovi ne mogu da stignu jos da prodaju a zure jako brzo. U njegovo vreme svi su zavrsili fakultete a roditelji im nisu bili tajkuni, imali stanove a gde smo sada

Odnos prema Titovom liku i delu najbolje pokazuje paranoidnost društvene svesti kod velikog broja srba. Ni oni koji ga obožavaju, kao ni oni koji ga osporavaju, ne samo da ne žele da prihvate, već odbijaju i da saslušaju argumente koji dovode u pitanje njihovu pretstavu o obožavanom ili omraženom, “najvećem sinu naših naroda i narodnosti”, odnosno “najvećem zlikovcu srpskog naroda”.
Ja mislim da je Tito bio vrlo složena ličnost, i da je za razumevanje i ocenu njegovog lika i dela potrebno imati u vidu i vreme i okolnosti u kojima je neke odluke donosio, ali i prethodnu istoriju naroda kojima je vladao. Takođe, ne smeju se zanemariti ni kapaciteti koje su ti narodi imali, kako pre, tako i tokom njegove vladavine (“četa magaraca, na čelu sa lavom, isto je što i četa lavova, na čelu sa magarcem”, kaže jedna poslovica).
Posebno je pitanje „šta bi bilo da njega nije bilo“. Ja ne verujem da bismo bili kao švajcarci. Mislim da smo po društvenoj svesti i kulturi bliži rusima, bugarima, jermenima, kurdima, čečenima, azerbejdžancima, turcima... I verujem da bi Balkan dugo bio nestabilan, kao što je bio pre i posle Tita. Njegovo vreme je bilo samo intermeco u našim stalnim sukobima i ludostima.... Ali njegov otpor ka demokratizaciji društva je „zaledio“, t.j dugo odložio razrešenje protivrečnosti, koje su, ispostavilo se, bile samo potisnute, ne stvarno rešene, kako je on verovao, da bi eskalirale punom snagom 90-tih.
Kakve god naše impresije o njemu bile, ne bismo ih trebali nametati kao jedinu pravu istinu i sud.