Zbog krize, galerija bez izložbi

Zanima me kako izgleda CV ovog lika koji je visoki pokrajinski funkcioner u ime kulture.

Kultura je postala glavni kontejner za sve one kadrove koje partijske vlasti nemaju kud. U kulturi bi bilo love koliko hoćete, kada se ne bi arčila, što rekao Tasovac.

Ja sam zaposlen u jednoj instituciji koja godišnje troši ogroman budžetski novac, a za kulturu nemamo kintu. Pa za koje svrhe se troši, upitaćete se. Sve, draga gospodo, na plate partijskih činovnika, familije, kumova, kuma, kumica, kumića. I niko od njih blage veze sa kulturom i umetnošću nema. Nikakve škole nemaju, a plate kakve požele.

Niko od njih ne ume dinar da napravi, a partije ih predstavljaju kao svoje kadrove "iz kulture", samim tim što su ih tamo/tu/ovde zaposlili. I tako vam je to diljem Srbije.

Dok se ovo ne istrebi i postave jasni kriterijumi ko može da bude zaposlen u institucionalnoj kulturi, badava su svi zakoni o kulturi, jer oni ove stvari ne regulišu. U novom zakonu nema niti jedne jedine vrednosne naznake, sve sama opšta mesta. Nijedan vrednosni kriterijum. A da ne pričam ko sve može da bude direktor u ko su nam direktori, koje su škole završili (odnosno nisu završili), koja iskustva imaju, odnosno nemaju, kakav je učinak iza njih. Neki novi, mladi, željni rada, kompetentni - unapred su nepoželjni.

Akta o uređenju ustanova menjaju jednom nedeljno, nijedan zakon za njih ne važi, lokalne samouprave su u pravom smislu SAMOUPRAVE, otuđene od republike i republičkih propisa. U kulturi ih, pritom, gotovo i nema. NITI ĆE IH BITI.

Kada bi se sve to lepo reformisalo (kakva utopija) bilo bi sasvim dovoljno novca za sve što kultura treba da čini, bez obzira na kriza, i bez ikakvih dodatnih dotacija.

Zanima me kako izgleda CV ovog lika koji je visoki pokrajinski funkcioner u ime kulture.

Kultura je postala glavni kontejner za sve one kadrove koje partijske vlasti nemaju kud. U kulturi bi bilo love koliko hoćete, kada se ne bi arčila, što rekao Tasovac.

Ja sam zaposlen u jednoj instituciji koja godišnje troši ogroman budžetski novac, a za kulturu nemamo kintu. Pa za koje svrhe se troši, upitaćete se. Sve, draga gospodo, na plate partijskih činovnika, familije, kumova, kuma, kumica, kumića. I niko od njih blage veze sa kulturom i umetnošću nema. Nikakve škole nemaju, a plate kakve požele.

Niko od njih ne ume dinar da napravi, a partije ih predstavljaju kao svoje kadrove "iz kulture", samim tim što su ih tamo/tu/ovde zaposlili. I tako vam je to diljem Srbije.

Dok se ovo ne istrebi i postave jasni kriterijumi ko može da bude zaposlen u institucionalnoj kulturi, badava su svi zakoni o kulturi, jer oni ove stvari ne regulišu. U novom zakonu nema niti jedne jedine vrednosne naznake, sve sama opšta mesta. Nijedan vrednosni kriterijum. A da ne pričam ko sve može da bude direktor u ko su nam direktori, koje su škole završili (odnosno nisu završili), koja iskustva imaju, odnosno nemaju, kakav je učinak iza njih. Neki novi, mladi, željni rada, kompetentni - unapred su nepoželjni.

Akta o uređenju ustanova menjaju jednom nedeljno, nijedan zakon za njih ne važi, lokalne samouprave su u pravom smislu SAMOUPRAVE, otuđene od republike i republičkih propisa. U kulturi ih, pritom, gotovo i nema. NITI ĆE IH BITI.

Kada bi se sve to lepo reformisalo (kakva utopija) bilo bi sasvim dovoljno novca za sve što kultura treba da čini, bez obzira na kriza, i bez ikakvih dodatnih dotacija.