Previše dece u britanskim zatvorima

Napredno i humano društvo, nema šta.

To sto kod nas u zatvorima nema toliko maloletnika delikvenata, ne znaci da smo bolji od njih. Naprotiv, oni se bar postaraju za njih, a kod nas i dalje ima na ulicama gomila mladih koji se bave raznim nezakonitim poslovima i postaju laka meta za vrbovanje od strane kriminalaca.
Suvise blagi zakoni, koji se jos i ne primenjuju. Drzava nema volju da se pozabavi tim problemom. A i zatvori su nam mali, a i nema ih dovoljno da svi idu u njih. Sto bi Branislav Lecic rekao u kultnom filmu "je... ti drzavu koja nema zatvore". Kod nas je to stvarno slucaj, posto iz licnog iskustva znam da policija znam za mnoge prestupnike sta rade, gde se nalaze...ali nista ne preduzimaju.

Primer kada je pokradena vikendica: Mi znamo ko to radi, preprodaju kradene stvari na vasaru u Vrbasu. Tamo mozete da nadjete vase stvari. Ej, policija to da kaze. Strasno!

Ne trebamo da se ponosimo podatkom da imamo malo zatvorenika, treba da nas je sramota.

U svakom slucaju stanje je sve gore, sto jasno pokazuje posledice njihovog savremenog (ne)vaspitanja ddece, jer se bilo kakva primena batina proglasava nasiljem nad decom. Pa onda posle mora da trpe druge vrste nasilja, jer deca nisu naucila da vladaju sobom onda kada je to trebalo. Dositej Obradovic pise kako je mogao da se šeta šumama Saksonije noću, bez straha da bi nešto moglo da mu se desi. Danas nisi po danu bezbedan na ulicama Londona od podivljalih tinejdžera koji ti prete noževima. U ono vreme su karakterne probleme rešavali prosvetiteljstvom, a danas se smatra da je to zalaženje u privatni život pojedinca i da je pitanje dobra i zla relativno, pa umesto prosvetiteljstva koriste strah od zakona. Smatraju da je savest prevaziđena kategorija, ali ti zato obezbeđuju dežurnog policajca da bude tvoja savest.

Napredno i humano društvo, nema šta.

To sto kod nas u zatvorima nema toliko maloletnika delikvenata, ne znaci da smo bolji od njih. Naprotiv, oni se bar postaraju za njih, a kod nas i dalje ima na ulicama gomila mladih koji se bave raznim nezakonitim poslovima i postaju laka meta za vrbovanje od strane kriminalaca.
Suvise blagi zakoni, koji se jos i ne primenjuju. Drzava nema volju da se pozabavi tim problemom. A i zatvori su nam mali, a i nema ih dovoljno da svi idu u njih. Sto bi Branislav Lecic rekao u kultnom filmu "je... ti drzavu koja nema zatvore". Kod nas je to stvarno slucaj, posto iz licnog iskustva znam da policija znam za mnoge prestupnike sta rade, gde se nalaze...ali nista ne preduzimaju.

Primer kada je pokradena vikendica: Mi znamo ko to radi, preprodaju kradene stvari na vasaru u Vrbasu. Tamo mozete da nadjete vase stvari. Ej, policija to da kaze. Strasno!

Ne trebamo da se ponosimo podatkom da imamo malo zatvorenika, treba da nas je sramota.

U svakom slucaju stanje je sve gore, sto jasno pokazuje posledice njihovog savremenog (ne)vaspitanja ddece, jer se bilo kakva primena batina proglasava nasiljem nad decom. Pa onda posle mora da trpe druge vrste nasilja, jer deca nisu naucila da vladaju sobom onda kada je to trebalo. Dositej Obradovic pise kako je mogao da se šeta šumama Saksonije noću, bez straha da bi nešto moglo da mu se desi. Danas nisi po danu bezbedan na ulicama Londona od podivljalih tinejdžera koji ti prete noževima. U ono vreme su karakterne probleme rešavali prosvetiteljstvom, a danas se smatra da je to zalaženje u privatni život pojedinca i da je pitanje dobra i zla relativno, pa umesto prosvetiteljstva koriste strah od zakona. Smatraju da je savest prevaziđena kategorija, ali ti zato obezbeđuju dežurnog policajca da bude tvoja savest.