pre 16 godina
Evo opet ja. Da zahvalim Miletu na preporuci za sladoled, stvarno je ekstra. Pokidao sam ga, jos uvek mi nije dobro. Greota je ne probati od svakog po jednu kuglu. Sto znaci, treba ce mi 12313 dana da zavrsim i sa tom rabotom.
pre 16 godina
najbolji sladoled na svetu gelateria gianni via montegrappa 11 bologna
pre 16 godina
Ljubo, majastore! Citajuci tvoju reportazu i ja sam ogledneo. A kad si pomenuo moj omiljeni sir jos od trenutka kada sam ga prvi put probao - Pekorino, suze su mi posle na oci, a bale mi pocurile niz bradu. Samo ti vredno uci, a bice i vremena i para za kolace, sireve, a boga mi i cudesa od mesa. Srecno!
pre 16 godina
Lep tekst nema sta. Imao bih nesto da dodam sto se tice hrane, jer ja kao i svi drugi ubogi studenti, sam uvek gladan i zedan.
Bolonja kao grad je dosta skup (Kao Milano ili Rim), da li zbog mnogo ljudi koji se guzvaju u centru ili zbog studenata, ne bih znao. Ipak ovo stoji, pre ce te ovde pojesti Kebab ili picu koju prave drugari iz Bangladesa nego dobar italijasnki obrok. Isao sam par puta u studensku menzu i za 6 evrica moze se dobiti odlican obrok (vala mnogo bolji od onog iz nasih menzi), a bogami i poveci, sto je meni ko alavom studentu bitno. Tu sam jeo jednu od najboljih pasti do sada. Ragu je sjajan bio, nema sta.
Sto se tice slatkisa i kolaca, toga se bas i nisam najeo jer i nisu neki a i mnogo su skupi. Nase pekare su po meni mnogo bolje i sa mnogo vecim izborom. Italijani u sustini slabo i jedu leba sto je razumljivo jer imaju milion vrsta pasti. Sto bi mi rekao moj kolega Claudio: "Imas torteliiine i torteloone" i ako ne naucis razliku i pomesas ta dva bolje mu ne izlazi na oci. Tradicionalni kolac ovog kraja ali i Toskane jeste kolac sa borovim semenkama, moja stara pravi takav isti samo sa visnjama. Imaju jos jedan kolac sa usecerenim vocem, ne znam kako se tacno zove al nije los. Lebac je ovde skup, moze biti i 5 evrica, tako da u pekaru vise ne ulazim (u menzi imate pravo samo na jedan mali hlepcic drugi se doplacuje).
Te da zakljucim, po meni u Bolonji treba kusati sladolede u neogranicenim kolicina (ogranicen jedino velicinom novcanika), ima tu u centru (via Zamboni) odlican, preporucujem crnu cokoladu. Vecina koje sam jeo behu odlicni, te zal za pekarom brzo prodje. Jedina stvar koja mi se nije svidela jeste ricota, neka vrsta sira koja se dobija iz surutke. Dosta je bljutava, tako da je najcesce koriste za spravljanje deserta, ili roluju meso sa spanacem i ricotom.
Sto se tice sireva i sunki, prsuta, i ostalih cudesa tu su stvarno magovi. Fala bogu pa je moje skolovanje vezano za hranu. Kada idem da kupim malo prsutice obradujem se ko malo dete na vasaru, ne znam sta cu pre. Milion vrsta, svaka koju sam probao je bila odlicna. Mortadela di Bologna (studentski zvana dugmetara)je odlicna, a kad vidim prsutu krenu mi suze radosnice na oci. Elem, para za neke velike kupovine nikad nema al se otvorim ponekad pa kupim.
Parmigiano reggiano sa Aceto Balsamico Tradizionale di Modena, je vrhunski specijalitet, i jede se u malim kolicinama, nazalost. Ostali sirevi su im odlicni, meni jako drag, prirastao mi srcu a bogami i stomaku, jeste Pecorino (ovciji tvrdi sir). Mladih belih sireva kao nasih ima malo, te mi je to tesko palo al covek ipak nadje zamenu. Daleko od ociju daleko od srca, sto bi se reklo. Milion vrsta sireva , takodje. Ogladneo sam, ponovo...
pre 16 godina
Lep tekst nema sta. Imao bih nesto da dodam sto se tice hrane, jer ja kao i svi drugi ubogi studenti, sam uvek gladan i zedan.
Bolonja kao grad je dosta skup (Kao Milano ili Rim), da li zbog mnogo ljudi koji se guzvaju u centru ili zbog studenata, ne bih znao. Ipak ovo stoji, pre ce te ovde pojesti Kebab ili picu koju prave drugari iz Bangladesa nego dobar italijasnki obrok. Isao sam par puta u studensku menzu i za 6 evrica moze se dobiti odlican obrok (vala mnogo bolji od onog iz nasih menzi), a bogami i poveci, sto je meni ko alavom studentu bitno. Tu sam jeo jednu od najboljih pasti do sada. Ragu je sjajan bio, nema sta.
Sto se tice slatkisa i kolaca, toga se bas i nisam najeo jer i nisu neki a i mnogo su skupi. Nase pekare su po meni mnogo bolje i sa mnogo vecim izborom. Italijani u sustini slabo i jedu leba sto je razumljivo jer imaju milion vrsta pasti. Sto bi mi rekao moj kolega Claudio: "Imas torteliiine i torteloone" i ako ne naucis razliku i pomesas ta dva bolje mu ne izlazi na oci. Tradicionalni kolac ovog kraja ali i Toskane jeste kolac sa borovim semenkama, moja stara pravi takav isti samo sa visnjama. Imaju jos jedan kolac sa usecerenim vocem, ne znam kako se tacno zove al nije los. Lebac je ovde skup, moze biti i 5 evrica, tako da u pekaru vise ne ulazim (u menzi imate pravo samo na jedan mali hlepcic drugi se doplacuje).
Te da zakljucim, po meni u Bolonji treba kusati sladolede u neogranicenim kolicina (ogranicen jedino velicinom novcanika), ima tu u centru (via Zamboni) odlican, preporucujem crnu cokoladu. Vecina koje sam jeo behu odlicni, te zal za pekarom brzo prodje. Jedina stvar koja mi se nije svidela jeste ricota, neka vrsta sira koja se dobija iz surutke. Dosta je bljutava, tako da je najcesce koriste za spravljanje deserta, ili roluju meso sa spanacem i ricotom.
Sto se tice sireva i sunki, prsuta, i ostalih cudesa tu su stvarno magovi. Fala bogu pa je moje skolovanje vezano za hranu. Kada idem da kupim malo prsutice obradujem se ko malo dete na vasaru, ne znam sta cu pre. Milion vrsta, svaka koju sam probao je bila odlicna. Mortadela di Bologna (studentski zvana dugmetara)je odlicna, a kad vidim prsutu krenu mi suze radosnice na oci. Elem, para za neke velike kupovine nikad nema al se otvorim ponekad pa kupim.
Parmigiano reggiano sa Aceto Balsamico Tradizionale di Modena, je vrhunski specijalitet, i jede se u malim kolicinama, nazalost. Ostali sirevi su im odlicni, meni jako drag, prirastao mi srcu a bogami i stomaku, jeste Pecorino (ovciji tvrdi sir). Mladih belih sireva kao nasih ima malo, te mi je to tesko palo al covek ipak nadje zamenu. Daleko od ociju daleko od srca, sto bi se reklo. Milion vrsta sireva , takodje. Ogladneo sam, ponovo...
pre 16 godina
Evo opet ja. Da zahvalim Miletu na preporuci za sladoled, stvarno je ekstra. Pokidao sam ga, jos uvek mi nije dobro. Greota je ne probati od svakog po jednu kuglu. Sto znaci, treba ce mi 12313 dana da zavrsim i sa tom rabotom.
pre 16 godina
Ljubo, majastore! Citajuci tvoju reportazu i ja sam ogledneo. A kad si pomenuo moj omiljeni sir jos od trenutka kada sam ga prvi put probao - Pekorino, suze su mi posle na oci, a bale mi pocurile niz bradu. Samo ti vredno uci, a bice i vremena i para za kolace, sireve, a boga mi i cudesa od mesa. Srecno!
pre 16 godina
najbolji sladoled na svetu gelateria gianni via montegrappa 11 bologna
pre 16 godina
najbolji sladoled na svetu gelateria gianni via montegrappa 11 bologna
pre 16 godina
Lep tekst nema sta. Imao bih nesto da dodam sto se tice hrane, jer ja kao i svi drugi ubogi studenti, sam uvek gladan i zedan.
Bolonja kao grad je dosta skup (Kao Milano ili Rim), da li zbog mnogo ljudi koji se guzvaju u centru ili zbog studenata, ne bih znao. Ipak ovo stoji, pre ce te ovde pojesti Kebab ili picu koju prave drugari iz Bangladesa nego dobar italijasnki obrok. Isao sam par puta u studensku menzu i za 6 evrica moze se dobiti odlican obrok (vala mnogo bolji od onog iz nasih menzi), a bogami i poveci, sto je meni ko alavom studentu bitno. Tu sam jeo jednu od najboljih pasti do sada. Ragu je sjajan bio, nema sta.
Sto se tice slatkisa i kolaca, toga se bas i nisam najeo jer i nisu neki a i mnogo su skupi. Nase pekare su po meni mnogo bolje i sa mnogo vecim izborom. Italijani u sustini slabo i jedu leba sto je razumljivo jer imaju milion vrsta pasti. Sto bi mi rekao moj kolega Claudio: "Imas torteliiine i torteloone" i ako ne naucis razliku i pomesas ta dva bolje mu ne izlazi na oci. Tradicionalni kolac ovog kraja ali i Toskane jeste kolac sa borovim semenkama, moja stara pravi takav isti samo sa visnjama. Imaju jos jedan kolac sa usecerenim vocem, ne znam kako se tacno zove al nije los. Lebac je ovde skup, moze biti i 5 evrica, tako da u pekaru vise ne ulazim (u menzi imate pravo samo na jedan mali hlepcic drugi se doplacuje).
Te da zakljucim, po meni u Bolonji treba kusati sladolede u neogranicenim kolicina (ogranicen jedino velicinom novcanika), ima tu u centru (via Zamboni) odlican, preporucujem crnu cokoladu. Vecina koje sam jeo behu odlicni, te zal za pekarom brzo prodje. Jedina stvar koja mi se nije svidela jeste ricota, neka vrsta sira koja se dobija iz surutke. Dosta je bljutava, tako da je najcesce koriste za spravljanje deserta, ili roluju meso sa spanacem i ricotom.
Sto se tice sireva i sunki, prsuta, i ostalih cudesa tu su stvarno magovi. Fala bogu pa je moje skolovanje vezano za hranu. Kada idem da kupim malo prsutice obradujem se ko malo dete na vasaru, ne znam sta cu pre. Milion vrsta, svaka koju sam probao je bila odlicna. Mortadela di Bologna (studentski zvana dugmetara)je odlicna, a kad vidim prsutu krenu mi suze radosnice na oci. Elem, para za neke velike kupovine nikad nema al se otvorim ponekad pa kupim.
Parmigiano reggiano sa Aceto Balsamico Tradizionale di Modena, je vrhunski specijalitet, i jede se u malim kolicinama, nazalost. Ostali sirevi su im odlicni, meni jako drag, prirastao mi srcu a bogami i stomaku, jeste Pecorino (ovciji tvrdi sir). Mladih belih sireva kao nasih ima malo, te mi je to tesko palo al covek ipak nadje zamenu. Daleko od ociju daleko od srca, sto bi se reklo. Milion vrsta sireva , takodje. Ogladneo sam, ponovo...
pre 16 godina
Ljubo, majastore! Citajuci tvoju reportazu i ja sam ogledneo. A kad si pomenuo moj omiljeni sir jos od trenutka kada sam ga prvi put probao - Pekorino, suze su mi posle na oci, a bale mi pocurile niz bradu. Samo ti vredno uci, a bice i vremena i para za kolace, sireve, a boga mi i cudesa od mesa. Srecno!
pre 16 godina
Evo opet ja. Da zahvalim Miletu na preporuci za sladoled, stvarno je ekstra. Pokidao sam ga, jos uvek mi nije dobro. Greota je ne probati od svakog po jednu kuglu. Sto znaci, treba ce mi 12313 dana da zavrsim i sa tom rabotom.
4 Komentari
Sortiraj po: