Kada osećamo zadovoljstvo poslom?

Kada osećamo zadovoljstvo poslom? Kada sa istog izlazimo na ulicu!!

Sigurno je jedno nepisano pravilo ,ko nevoli svoju profesiju ,kao prvo neće biti zadovoljan ,neće zarađivati dovoljno ,čak šta biće nezadovoljan,nezainteresovan,nesiguran.Što je jedan sigurno i od većih problema svakog društva pa i našeg.Verovatno da se nešto treba menjati i u samom školovanju .Ako gledamo da nam deca sa svojih 14 ili 15 godina odlučuju o svojoj profesiji i budućnosti,da li vam se nečini da smo mi malo preambiciozni kao roditelji ,kao društvo .Sa iskustvom u profesiji od 25 godina,susreo sam se sa velikim brojem pripravnika.Veoma mali broj je ostao posle škole u svojoj struci u onome za šta je školu završio,mislim na srednje škole.Procentualno ako pogledamo 20%ostane u struci,a od toga je poslom zadovoljno pola.Novo vreme,traži da mimo profesije pričaš dva jezika ,poznavanje tehnike,svakodnevno usavršavanje .Praktični rad nije dobro povezan sa školom to deca kod nas obavljaju da se zove samo praksa.U evropskim zemljama je dosta drugačije i mislim da bi trebalo da se ugledamo na njih ako mislimo bolje svojim potomcima.Kod njih je radna nedelja TRI dana praksa DVA dana klupa,za sve zanate.U građevinarstvu smo nekad bili poznati ,sada gubimo trku sa svetom samo iz tih razloga što "neproizvodimo" konkuretnu radnu snagu.Kvalitetan profesionalac bilo kog stepena svoje usavršenosti trebalo bi da ima jedno merilo,ceo svet je jedno tržište rada i uvek za kvalitetne ima posla.

Kada osećamo zadovoljstvo poslom? Kada sa istog izlazimo na ulicu!!

Sigurno je jedno nepisano pravilo ,ko nevoli svoju profesiju ,kao prvo neće biti zadovoljan ,neće zarađivati dovoljno ,čak šta biće nezadovoljan,nezainteresovan,nesiguran.Što je jedan sigurno i od većih problema svakog društva pa i našeg.Verovatno da se nešto treba menjati i u samom školovanju .Ako gledamo da nam deca sa svojih 14 ili 15 godina odlučuju o svojoj profesiji i budućnosti,da li vam se nečini da smo mi malo preambiciozni kao roditelji ,kao društvo .Sa iskustvom u profesiji od 25 godina,susreo sam se sa velikim brojem pripravnika.Veoma mali broj je ostao posle škole u svojoj struci u onome za šta je školu završio,mislim na srednje škole.Procentualno ako pogledamo 20%ostane u struci,a od toga je poslom zadovoljno pola.Novo vreme,traži da mimo profesije pričaš dva jezika ,poznavanje tehnike,svakodnevno usavršavanje .Praktični rad nije dobro povezan sa školom to deca kod nas obavljaju da se zove samo praksa.U evropskim zemljama je dosta drugačije i mislim da bi trebalo da se ugledamo na njih ako mislimo bolje svojim potomcima.Kod njih je radna nedelja TRI dana praksa DVA dana klupa,za sve zanate.U građevinarstvu smo nekad bili poznati ,sada gubimo trku sa svetom samo iz tih razloga što "neproizvodimo" konkuretnu radnu snagu.Kvalitetan profesionalac bilo kog stepena svoje usavršenosti trebalo bi da ima jedno merilo,ceo svet je jedno tržište rada i uvek za kvalitetne ima posla.