Poligraf 26.05.2009.

Ramah je dobar i priznat lekar u ovoj oblasti mada je po meni Prof. Bukelic bolji samo sto je on vec covek u godinama a leci vec 40 godina zavisnike. Ovde nije pomenuto da drzava ipak placa nesto, nije da bas nista ne daje. Ja sam pod kontrolom lekara vec 3 god. lek dobijam potpuno besplatno istina je da se svaki cas bojim nestasice koja je i sada ali sam ga do sada dobijao. Ipak lecenje zavisnosti je daleko od dobrog, mnogo je losije cak i od Bosne I Makedonije. Cak su neki gradjani Novog Sada skupljali potpise da se klinika za lecenje ne otvara u njihovom kraju. Nama u Srbije je jednostavno potrebno da postoji svaki nacin lecenja zavisnosti bez zabrane bilo kog tretmana. Jer jednom zavisniku pomaze jedno a drugome drugo. Ja sam recimo hiljade, desetine hiljada evra potrosio na lecenje a spasao me je lek koji se svuda u svetu daje besplatno a i kod nas. Samo sto se mogu na prste nabrojati ljudi koji izbore terapiju, najcesce se umre a ne dozivi se lecenje i svaki deseti se leci. To je jos i zbog nehumanog nacina lecenja koji je Srbija imala i zbog toga sto neke besplatne najuspesnije lekove u zaustavljanju recidiva nasi lekari daju samo tesko bolesnim zavinicima. A zabranjuju izbor pacijenata da se lece tim lekom kao sto postoji izbor svuda u svetu. Ne mogu za sve da napadnem drzavu kada ja recimo do sada nisam imao problem sto se tice moje terapije. Veci je problem objasniti ljudima da je ta terapija priznati nacin lecenja u celom svetu i da prestanu da me savetuju da idem u manastire jer vise necu da cackam i ispitujem lecenje i svoj organizam kada sam nasao terapiju koja mi odgovara i koja mi pomaze da boravim u gradu gde droge ima mnogo a opet da nemam zelju da je uzme. Zasto bi onda ja radi nekog srpskog misljenja o lecenju zavisnosti prekidao terapiju i pocinjao ispocetka u 30 godina samo zato sto se nase misljenje razlikuje od ostatka sveta. Ne pada mi napamet. Srbija ce dobiti donacije za lecenje narkomanije kao sto ih je vc dobila kada su hteli da primenjuju metode koje primenjuju drugi. Kada su poceli da pricaju da to nije dobro donacije su zaustavljene i dace nam ih opet ako pocnemo da razumemo prava zavisnika na izbor lekova i medicinskih sredstava. Ja se lecim u svom domu zdravlja i mislite vi sta hocete ali to je meni uspesnije nego sve klinike ove zamlje zajedno. Pod kontrolom sam neuropsihijatra i lekara opste prakse. Tu i tamo se konsultujem sa nekim iz inostranstva i lecenje se ne sme prekidati nikada jer takva je priroda bolesti, kao kod secerasa koji primaju insulin recimo, a na izjave kojih je Srbija puna da nasa bolest nije kao kod dijabeticarira nego je od besa ja na to stvarno nemam komentar. Ali je dobro sto posle 20 godina ljudima postaje jasno o cemu se u Srbiji radi i zasto nekih lekova ima a nekih nema, a ni za jednu bolest se ne smeju zabranjivati lekovi ako pomazu pogotovu ako je cela planeta dozvolila lecenje na taj nacin. Nije receno jedino da se jos pojedini lekovi kupuju u apotekama na crno za velike pare a da se namerno ti lekovi svuda u svetu registrovani kod nas ne registruju. Iako im je uspesnost mnogo manja nego sto pricaju potrebno je imati registrovano takav lek. Tu su jos i jako uspesni lekovi koje zemlje u okruzenju daju dzabe svom narodu, a nasi doktori uzimaju po 400-500 evra za lecenje mesecno takvim lekom. Uvezu ga za 20-30 evra a zaradjuju po 200-300 na muci ljudi koji imaju problem zavisnosti u porodici. Naravno da ce onda takvi isti lekari glasati protiv besplatnih lekova koje drzava treba da daje pacijentima. I naravno da ce se cekati na usvajanje strategije za borbu protiv droge sve dok ona sadrzi imena lekova koji ne odgovaraju lekarima zbog srpskog nacina lecenja narkomanije. Jedno je samo sigurno da smo mi grupa ljudi na koju je u Srbiji i bog zaboravio i da ce se tesko regulisati nase pitanje a i kada se nesto uradi ne uradi se na pravi nacin i obicvno suprotno od evropskih standarda, pa tako i ministar zdravlja na pocetku je pricao jednu pricu a sada samo prica o borbi protiv pusenja.

Ramah je dobar i priznat lekar u ovoj oblasti mada je po meni Prof. Bukelic bolji samo sto je on vec covek u godinama a leci vec 40 godina zavisnike. Ovde nije pomenuto da drzava ipak placa nesto, nije da bas nista ne daje. Ja sam pod kontrolom lekara vec 3 god. lek dobijam potpuno besplatno istina je da se svaki cas bojim nestasice koja je i sada ali sam ga do sada dobijao. Ipak lecenje zavisnosti je daleko od dobrog, mnogo je losije cak i od Bosne I Makedonije. Cak su neki gradjani Novog Sada skupljali potpise da se klinika za lecenje ne otvara u njihovom kraju. Nama u Srbije je jednostavno potrebno da postoji svaki nacin lecenja zavisnosti bez zabrane bilo kog tretmana. Jer jednom zavisniku pomaze jedno a drugome drugo. Ja sam recimo hiljade, desetine hiljada evra potrosio na lecenje a spasao me je lek koji se svuda u svetu daje besplatno a i kod nas. Samo sto se mogu na prste nabrojati ljudi koji izbore terapiju, najcesce se umre a ne dozivi se lecenje i svaki deseti se leci. To je jos i zbog nehumanog nacina lecenja koji je Srbija imala i zbog toga sto neke besplatne najuspesnije lekove u zaustavljanju recidiva nasi lekari daju samo tesko bolesnim zavinicima. A zabranjuju izbor pacijenata da se lece tim lekom kao sto postoji izbor svuda u svetu. Ne mogu za sve da napadnem drzavu kada ja recimo do sada nisam imao problem sto se tice moje terapije. Veci je problem objasniti ljudima da je ta terapija priznati nacin lecenja u celom svetu i da prestanu da me savetuju da idem u manastire jer vise necu da cackam i ispitujem lecenje i svoj organizam kada sam nasao terapiju koja mi odgovara i koja mi pomaze da boravim u gradu gde droge ima mnogo a opet da nemam zelju da je uzme. Zasto bi onda ja radi nekog srpskog misljenja o lecenju zavisnosti prekidao terapiju i pocinjao ispocetka u 30 godina samo zato sto se nase misljenje razlikuje od ostatka sveta. Ne pada mi napamet. Srbija ce dobiti donacije za lecenje narkomanije kao sto ih je vc dobila kada su hteli da primenjuju metode koje primenjuju drugi. Kada su poceli da pricaju da to nije dobro donacije su zaustavljene i dace nam ih opet ako pocnemo da razumemo prava zavisnika na izbor lekova i medicinskih sredstava. Ja se lecim u svom domu zdravlja i mislite vi sta hocete ali to je meni uspesnije nego sve klinike ove zamlje zajedno. Pod kontrolom sam neuropsihijatra i lekara opste prakse. Tu i tamo se konsultujem sa nekim iz inostranstva i lecenje se ne sme prekidati nikada jer takva je priroda bolesti, kao kod secerasa koji primaju insulin recimo, a na izjave kojih je Srbija puna da nasa bolest nije kao kod dijabeticarira nego je od besa ja na to stvarno nemam komentar. Ali je dobro sto posle 20 godina ljudima postaje jasno o cemu se u Srbiji radi i zasto nekih lekova ima a nekih nema, a ni za jednu bolest se ne smeju zabranjivati lekovi ako pomazu pogotovu ako je cela planeta dozvolila lecenje na taj nacin. Nije receno jedino da se jos pojedini lekovi kupuju u apotekama na crno za velike pare a da se namerno ti lekovi svuda u svetu registrovani kod nas ne registruju. Iako im je uspesnost mnogo manja nego sto pricaju potrebno je imati registrovano takav lek. Tu su jos i jako uspesni lekovi koje zemlje u okruzenju daju dzabe svom narodu, a nasi doktori uzimaju po 400-500 evra za lecenje mesecno takvim lekom. Uvezu ga za 20-30 evra a zaradjuju po 200-300 na muci ljudi koji imaju problem zavisnosti u porodici. Naravno da ce onda takvi isti lekari glasati protiv besplatnih lekova koje drzava treba da daje pacijentima. I naravno da ce se cekati na usvajanje strategije za borbu protiv droge sve dok ona sadrzi imena lekova koji ne odgovaraju lekarima zbog srpskog nacina lecenja narkomanije. Jedno je samo sigurno da smo mi grupa ljudi na koju je u Srbiji i bog zaboravio i da ce se tesko regulisati nase pitanje a i kada se nesto uradi ne uradi se na pravi nacin i obicvno suprotno od evropskih standarda, pa tako i ministar zdravlja na pocetku je pricao jednu pricu a sada samo prica o borbi protiv pusenja.