Stratište kao izletište

Kakva tabla kao opomena da je stratiste! Treba shvatiti da je Spomen park Jajinci ustvari groblje, pa ga tako i urediti! Ko jos ide na piknik u Sumarice, ko ide na izlet na groblje? Sramota je od drzave sto park nije primereno obelezila i uredila kao groblje u kom se ne zna gde su rake -ili se zna, pa neka se onda obeleze. Tih 80.000 sto je tamo ostavilo kosti zasluzuju mnogu vecu brigu drzave i drustva za njihove kosti! I g-dja Prpa bi mogla da pokrene akciju da se to spomen groblje najzad dovede u red, jer je njena rec jaca od reci nekih gradjana.
Mozete li da zamislite da li bi ovako nesto moglo da se desava u Francuskoj?

I bio je spomen park, bar kad sam ja bio klinac, sećam se dobro da su roditelji vodili i sestru i mene na izlet, ručali smo u parku na Avali a u Jajince smo išli da vidimo muzej i obiđemo ceo kompleks. Sećam se i da sam pitao majku za te brežuljke i da mi je objasnila i šta su i kako su nastali. Rođen sam u bivšoj državi, rastao u njoj, odrastao u njenom raspadanju, sazreo u inostranstvu. U ovoj aktuelnoj državi sazdanoj na destrukciji i relativizaciji postojim kao tiha manjina i nadam se da ću je nadživeti.

Zar je moguce da takvo mesto nije adekvatno oznaceno, ogradjeno i prigodno obelezeno!? Pa nisu to ni neka velika sredstva? Ako je tako kao sto tekst kaze, a nazalost ima razloga da verujemo jer nije ni prvi put ni jedini slucaj da se tako ophodimo prema sopstvenoj istoriji, nije za iznenaditi se ako na tom mestu uskoro iznikne i neki novi trzni ili zanatski centar, benzinska pumpa ili nesto slicno. Vidimo vec da ima svakakvih ideja o prenameni zemljista...

Drzhava je pretvorila memorijalni park u izletishte i onda se bunimo shto ljudi tu dolaze na izlet? Zashto drzhava nije napravila ovakvo izletishte negde u blizini namenskog tipa gde ce ljudi dolaziti da se odmore a memorijalni park da preurede u neshto ozbiljnije? Kao shto rece neko, gradjani nisu krivi, kriva je po obicaju drzava..

Dekadentno, zaostalo drustvo. Dekadentna drzava.

Zađite malo po običnim grobljima u ponedeljak, 27. aprila, pa da vidite kako ljudi ručaju i goste se. To su, kažu, narodni običaji. A što se tiče Jajinaca, ogradite i postavite table, čuvare i vodiče, ali dajte ljudima još parkova i izletišta - neće valjda sve da se prodaje kao gradsko građevinsko zemljište.

kada sam ja bio mali, Jajinci su bili to sto jesu, spomen park ili sta vec. Medjutim, nekako s godinama, izgubilo se neko dobro vaspitanje u nama, a ostale zelene povrsine su zauzete divljom gradnjom. Znam, cinicno zvuci, ali jeste tako. Nove generacije ne pamte stara vremena, pa kao sto su partizani svojevremeno uvodili konje u crkve, takav odnos danas neke druge generacije imaju prema ratnim i poratnim svetinjama. Nazalost, neke stvari se resavaju vaspitanjem, a kad njega nema, onda zakonskim merama i ogranicenjima uz obaveznu edukaciju koja ne iritira.

Bas TUZNO od ove nase vlasti

Generacije koje su UČILE ISTORIJU u školi, ali i od svojih bližnjih koji su bili učesnici ratova (svih), u koje i ja spadam, odlično znaju šta su Jajinci, Banjica itd. i istina je da smo tamo odlazili, bilo sa školom, bilo sa roditeljima, da odamo poštu pobijenim partizanima, srpskim antifašistima, Jevrejima i Romima.

Medjutim, kada se Milošević preobukao iz komuniste u socijalistu, pa odmah potom postao strašan nacionalista, zbog čega su i ostali nacionalisti dobili kuraž da se pojave u prvom planu, ubrzano je u školama prestala da se uči istorija. Partizani su postali AUT, četnici IN, a predmet koji se zove istorija postao je novokomponovani kičeraj i tako je do dana današnjeg. Naravno da je za to kriva država, čiji se predstavnici, kada ne mogu da izbegnu pomen na neki veliki dogadjaj iz vremena II Sv.rata, strogo čuvaju da ne izgovore reč PARTIZANI ili ne daj bože KOMUNISTI, već zabašure, o tome ko se na ovim prostorima borio i POBEDIO, rečju antifašisti koja ne znači ništa konkretno.

Zato nema mesta čudjenju da se jedno strašno groblje, kakvo su Jajinci pretvorilo, zbog neznanja, u izletište, zbog čega se verovatno mrtvi u grobu prevrću i to je velika sramota ove države! Francuska, Engleska itd. koje su nas veoma poštovale zbog doprinosa koji smo dali u borbi protiv fašizma (ali i zbog stradanja i hrabrosti u I Sv.ratu), mora da se zgražavaju nad time kako gazimo po mrtvim herojima, našim rodjenim!

Juce, 9 maja 2009, u 12 casova, otisla sam u Jajince na komemoraciju. Na dan pobede nad fasizmom, na drzavni praznik civilizovanih drzava. Imala sam tu nesrecu da na isto mesto odem i pre 3 godine, zeljna da po povratku iz poluzivota u inbostranstvu ponovo osetim ponos sto sam u opet slobodnoj zemlji. Sa groznim zaprepascenjem, tugom i sramotom sam konstatovala da mesto smrti 80.000 ljudi ne samo sto nije obelezeno nego niko od svih prisutnih izletnika, vecinom ladih ljudi, pojma nema sta se tu zbila samo 1 generaciju pre njih. U jarosti, po povratku, sela sam da napisem nesto o tome, ali...kome? Progutala sam knedlu i dala sebi rec da cu nesto da preduzmem. Jer se mora.
Zato sam juce bila duplo ganuta: NEKO JE KONACNO NESTO PREDUZEO! Opstina Vozdovac, pravoslavna crkva i sacica ljudi iz Jevrejske opstine. Dirljiv, jednostavan i kratak pomen, lomljenje pogace i zito, 3 pesme hora Braca Baruh ( 2 crkvene i jedna jevrejska) oprale su ljagu sa naseg licemernog i javasnog podanickog odnosa prema sopstvenoj istoriji i proslosti. Bilo je 20 pevaca hora ( mladi ljudi) 3-4 novinara, par ljudi iz jevrejske zajednice, ja i oko 10 maksimalno posmatraca od kojih je nekoliko doslo namenski a ostali su se zatekli. Toliko. Ne zato sto je ispod zelenog travnog pokrivaca toliko ljudi ( uglavnom pravdoljubivih, ponosnih i naivnih rodoljuba), ne zato sto i moje tetke i ujaci tamo, nego zato sto u nasoj proslosti lezi i buducnos nas i nase dece MORAMO DA SE PROBUDIMO iz poslusnicke letargije bez obzira koji jooj je uzrok. Moramo da se opredelimo za zlo ili dobro, ispostujemo istinu i ponasamo se adekvatno, Jer, zlo je uvek identicno gluposti ali organizovano i sprtemno na akciju. Dobro je toleratno, individualno i, nazalost, retko sklono akciji. Cak i u samoodbrani. Ali, ako imamo istinu i istoriju pred ocima, tako NE MORA DA BUDE. MOZDA JE TO IPAK PITANJE IZBORA? A juceraSNJI MALI SKUP DAJE NADU DA JE NEKO NAPRAVIO PRAVI IZBOR. Hvala im.

Kakva tabla kao opomena da je stratiste! Treba shvatiti da je Spomen park Jajinci ustvari groblje, pa ga tako i urediti! Ko jos ide na piknik u Sumarice, ko ide na izlet na groblje? Sramota je od drzave sto park nije primereno obelezila i uredila kao groblje u kom se ne zna gde su rake -ili se zna, pa neka se onda obeleze. Tih 80.000 sto je tamo ostavilo kosti zasluzuju mnogu vecu brigu drzave i drustva za njihove kosti! I g-dja Prpa bi mogla da pokrene akciju da se to spomen groblje najzad dovede u red, jer je njena rec jaca od reci nekih gradjana.
Mozete li da zamislite da li bi ovako nesto moglo da se desava u Francuskoj?

Dekadentno, zaostalo drustvo. Dekadentna drzava.

Zar je moguce da takvo mesto nije adekvatno oznaceno, ogradjeno i prigodno obelezeno!? Pa nisu to ni neka velika sredstva? Ako je tako kao sto tekst kaze, a nazalost ima razloga da verujemo jer nije ni prvi put ni jedini slucaj da se tako ophodimo prema sopstvenoj istoriji, nije za iznenaditi se ako na tom mestu uskoro iznikne i neki novi trzni ili zanatski centar, benzinska pumpa ili nesto slicno. Vidimo vec da ima svakakvih ideja o prenameni zemljista...

Generacije koje su UČILE ISTORIJU u školi, ali i od svojih bližnjih koji su bili učesnici ratova (svih), u koje i ja spadam, odlično znaju šta su Jajinci, Banjica itd. i istina je da smo tamo odlazili, bilo sa školom, bilo sa roditeljima, da odamo poštu pobijenim partizanima, srpskim antifašistima, Jevrejima i Romima.

Medjutim, kada se Milošević preobukao iz komuniste u socijalistu, pa odmah potom postao strašan nacionalista, zbog čega su i ostali nacionalisti dobili kuraž da se pojave u prvom planu, ubrzano je u školama prestala da se uči istorija. Partizani su postali AUT, četnici IN, a predmet koji se zove istorija postao je novokomponovani kičeraj i tako je do dana današnjeg. Naravno da je za to kriva država, čiji se predstavnici, kada ne mogu da izbegnu pomen na neki veliki dogadjaj iz vremena II Sv.rata, strogo čuvaju da ne izgovore reč PARTIZANI ili ne daj bože KOMUNISTI, već zabašure, o tome ko se na ovim prostorima borio i POBEDIO, rečju antifašisti koja ne znači ništa konkretno.

Zato nema mesta čudjenju da se jedno strašno groblje, kakvo su Jajinci pretvorilo, zbog neznanja, u izletište, zbog čega se verovatno mrtvi u grobu prevrću i to je velika sramota ove države! Francuska, Engleska itd. koje su nas veoma poštovale zbog doprinosa koji smo dali u borbi protiv fašizma (ali i zbog stradanja i hrabrosti u I Sv.ratu), mora da se zgražavaju nad time kako gazimo po mrtvim herojima, našim rodjenim!

kada sam ja bio mali, Jajinci su bili to sto jesu, spomen park ili sta vec. Medjutim, nekako s godinama, izgubilo se neko dobro vaspitanje u nama, a ostale zelene povrsine su zauzete divljom gradnjom. Znam, cinicno zvuci, ali jeste tako. Nove generacije ne pamte stara vremena, pa kao sto su partizani svojevremeno uvodili konje u crkve, takav odnos danas neke druge generacije imaju prema ratnim i poratnim svetinjama. Nazalost, neke stvari se resavaju vaspitanjem, a kad njega nema, onda zakonskim merama i ogranicenjima uz obaveznu edukaciju koja ne iritira.

Drzhava je pretvorila memorijalni park u izletishte i onda se bunimo shto ljudi tu dolaze na izlet? Zashto drzhava nije napravila ovakvo izletishte negde u blizini namenskog tipa gde ce ljudi dolaziti da se odmore a memorijalni park da preurede u neshto ozbiljnije? Kao shto rece neko, gradjani nisu krivi, kriva je po obicaju drzava..

I bio je spomen park, bar kad sam ja bio klinac, sećam se dobro da su roditelji vodili i sestru i mene na izlet, ručali smo u parku na Avali a u Jajince smo išli da vidimo muzej i obiđemo ceo kompleks. Sećam se i da sam pitao majku za te brežuljke i da mi je objasnila i šta su i kako su nastali. Rođen sam u bivšoj državi, rastao u njoj, odrastao u njenom raspadanju, sazreo u inostranstvu. U ovoj aktuelnoj državi sazdanoj na destrukciji i relativizaciji postojim kao tiha manjina i nadam se da ću je nadživeti.

Zađite malo po običnim grobljima u ponedeljak, 27. aprila, pa da vidite kako ljudi ručaju i goste se. To su, kažu, narodni običaji. A što se tiče Jajinaca, ogradite i postavite table, čuvare i vodiče, ali dajte ljudima još parkova i izletišta - neće valjda sve da se prodaje kao gradsko građevinsko zemljište.

Bas TUZNO od ove nase vlasti

Juce, 9 maja 2009, u 12 casova, otisla sam u Jajince na komemoraciju. Na dan pobede nad fasizmom, na drzavni praznik civilizovanih drzava. Imala sam tu nesrecu da na isto mesto odem i pre 3 godine, zeljna da po povratku iz poluzivota u inbostranstvu ponovo osetim ponos sto sam u opet slobodnoj zemlji. Sa groznim zaprepascenjem, tugom i sramotom sam konstatovala da mesto smrti 80.000 ljudi ne samo sto nije obelezeno nego niko od svih prisutnih izletnika, vecinom ladih ljudi, pojma nema sta se tu zbila samo 1 generaciju pre njih. U jarosti, po povratku, sela sam da napisem nesto o tome, ali...kome? Progutala sam knedlu i dala sebi rec da cu nesto da preduzmem. Jer se mora.
Zato sam juce bila duplo ganuta: NEKO JE KONACNO NESTO PREDUZEO! Opstina Vozdovac, pravoslavna crkva i sacica ljudi iz Jevrejske opstine. Dirljiv, jednostavan i kratak pomen, lomljenje pogace i zito, 3 pesme hora Braca Baruh ( 2 crkvene i jedna jevrejska) oprale su ljagu sa naseg licemernog i javasnog podanickog odnosa prema sopstvenoj istoriji i proslosti. Bilo je 20 pevaca hora ( mladi ljudi) 3-4 novinara, par ljudi iz jevrejske zajednice, ja i oko 10 maksimalno posmatraca od kojih je nekoliko doslo namenski a ostali su se zatekli. Toliko. Ne zato sto je ispod zelenog travnog pokrivaca toliko ljudi ( uglavnom pravdoljubivih, ponosnih i naivnih rodoljuba), ne zato sto i moje tetke i ujaci tamo, nego zato sto u nasoj proslosti lezi i buducnos nas i nase dece MORAMO DA SE PROBUDIMO iz poslusnicke letargije bez obzira koji jooj je uzrok. Moramo da se opredelimo za zlo ili dobro, ispostujemo istinu i ponasamo se adekvatno, Jer, zlo je uvek identicno gluposti ali organizovano i sprtemno na akciju. Dobro je toleratno, individualno i, nazalost, retko sklono akciji. Cak i u samoodbrani. Ali, ako imamo istinu i istoriju pred ocima, tako NE MORA DA BUDE. MOZDA JE TO IPAK PITANJE IZBORA? A juceraSNJI MALI SKUP DAJE NADU DA JE NEKO NAPRAVIO PRAVI IZBOR. Hvala im.