Sve boje hakerskih šešira (3)

Detektovanje operativnog sistema (OS fingerprinting) se u nmap-u ne obavlja na navedeni način, pošto se banneri koje vraćaju različiti servisi mogu promeniti od strane admina (posebno u slučaju open-source softvera). Za OS fingerprinting se koriste većinom tehnike detektovanja bazirane na analizi sadržaja mrežnih paketa. Pošto je potrebno da implementacija TCP/IP mrežnog protokola u nekom OS-u bude prema specifikaciji, a sama specifikacija u nekim slučajevima ne definiše vrednosti svih polja (jer nisu bitna za samu komunikaciju u tim slučajevima, a zbog fiksnog oblika zaglavlja moraju biti prisutna u svim paketima), to je onda prepušteno samom implementatoru da definiše šta će biti u tim poljima. Na osnovu tih i još nekih vrednosti (većinom vezanih za neke sekvencne brojeve) formiraju se pravila prepoznavanja nekog operativnog sistema. Naravno, ni ova tehnika nije 100% pouzdana, posebno ako se radi o nekom OS-u (ili njegovoj verziji) koji se tek pojavio i baza pravila u nmap-u nije ažurirana. Tako je npr. nmap 'prepoznavao' prve verzije Windows XP-a kao BSD Unix, jer je implementacija TCP/IP protokola u Windows XP-u bila preuzeta sa standardne BSD implementacije, zajedno sa vrednostima 'nedefinisanih' polja. Tek kasnije je baza OS za nmap ažurirana tako da razlikuje BSD od Windows XP-a.

Detektovanje operativnog sistema (OS fingerprinting) se u nmap-u ne obavlja na navedeni način, pošto se banneri koje vraćaju različiti servisi mogu promeniti od strane admina (posebno u slučaju open-source softvera). Za OS fingerprinting se koriste većinom tehnike detektovanja bazirane na analizi sadržaja mrežnih paketa. Pošto je potrebno da implementacija TCP/IP mrežnog protokola u nekom OS-u bude prema specifikaciji, a sama specifikacija u nekim slučajevima ne definiše vrednosti svih polja (jer nisu bitna za samu komunikaciju u tim slučajevima, a zbog fiksnog oblika zaglavlja moraju biti prisutna u svim paketima), to je onda prepušteno samom implementatoru da definiše šta će biti u tim poljima. Na osnovu tih i još nekih vrednosti (većinom vezanih za neke sekvencne brojeve) formiraju se pravila prepoznavanja nekog operativnog sistema. Naravno, ni ova tehnika nije 100% pouzdana, posebno ako se radi o nekom OS-u (ili njegovoj verziji) koji se tek pojavio i baza pravila u nmap-u nije ažurirana. Tako je npr. nmap 'prepoznavao' prve verzije Windows XP-a kao BSD Unix, jer je implementacija TCP/IP protokola u Windows XP-u bila preuzeta sa standardne BSD implementacije, zajedno sa vrednostima 'nedefinisanih' polja. Tek kasnije je baza OS za nmap ažurirana tako da razlikuje BSD od Windows XP-a.