"Bolonja" i dužina studija u Srbiji

Ova Bolonja postaje kao religija, idu neki ljudi okolo i propovedaju kako je to nesto dobro, neko im poveruje neko ne. Jedan od problem naseg visokog obrazovanja je i to sto profesori obaveze na fakultetu dozivljaju kao usputnu obavezu, kao mesto gde ce svojom doktorskom titulom moci da se sepure. Dobar deo njih se bavi privatnim biznisom, a na fakulteu predaje i radi u prolazu, umesto da rade od 8 do 15h i pisu knjige, objavljuju clanke, budu na korist privredi i drustvu. Drzava opet vaga izmedju toga da ne ugrozava profesore i njihova zvanja, studentima se pusti godina iako nisu ispunili uslov i tako dan za danom... Nista novo i nikad bolje ovde nece biti, nade su nam uzaludne.

Ja studiram u inostranstvu, tacnije zavrsavam studije, koje sam zapocela kod nas. Ono sto je za mene bio najveci sok (na stranu opremljenost univerziteta, nastavni program i sl.) je odnos prema studentu. Koliko mi je trebalo da prevladam strah od autoriteta, koji nam je nametnut! Ovdje je sasvim normalno da je profesor uvijek tu za studenta, da ima strpljenja, da vam vrati e-mail isti dan sa svim potrebnim odgovorima, da vam pruzi ruku i ustane kad mu ulazite u kabinet i da vam pruzi ruku i isprati vas kad iz njega izlazite! Meni se kod nas desavalo da me i ne pogleda dok razgovara sa mnom i to kad ga uspijem naci onaj jedan sat u sedmici, kad je kao dostupan studentima. A tek cinjenica da kad si upisan na jedan fakultet i placas skolarinu, mozes se za istu upisati na ostalih sedam, ako zelis ili barem ici na razne kurseve i vjezbe (jezici i sl.)

reforma po Bolonji kod nas nije nikada sprovedena. Samo je predstavljeno da je to učinjeno. Mi para za to nemamo. Izvedena je kao i svemu naša improvizacija, koja je sprovedena samo kroz administriranje, ali programi nisu prilagodjeni, standardi nastave i nastavnih sredstava nisu sprovedeni. Napravljen je praktično novi haos, jer je "reforma " bila sama sebi svrha. Kao u ostalom i većina drugih stvari koje smo mi na naš način sproveli.

Dugo studiranje je zbog vrlo lose opremljenosti pomenutih fakulteta, a za to je potrebno dosta novca. A uostalom i oni koji zavrse na vreme ne mogu da dobiju posao, cemu onda zurba, jednostavno studenti nisu motivisani da brze i bolje studiraju. Na nekim fakultetima je jednostavno deprimirajuce studirati, zato i ima svake godine sve manje studenata.

Pa taman kad zavrse fax posle par godina za penziju. Uostalom, sta ce nasem drustvu ljudi u 20-tim godinama koji rade. Slusamo neke zlonamerne biologe koji sire demagogiju da je covek u tim godinama u punoj snazi.

Nije tajna da je kvalitet nastave loš na većini državnih univerziteta, naravno čast pojedincima. Politička podobnost za mesto stalnog profesora je negativna selekcija u najgorem izdanju, koja je u velikoj meri narušila kvalitet predavača, većina asistenata koja posle studija ostane na fakultetima, bez jednog dana radnog iskustva, propagira i favorizuje isti način rada, koji ne daje nikakve rezultate.
Tokom svojih studija, kao apsolvent sam se zaposlio, i pokušao privesti studije kraju, ali koliko je samo problema bilo kada izađem sa posla na zakazane konsultacije sa asistentom koji se ni ne pojavi, a recimo imate sa njim obavezan rad pre ispita. Situacija kada se radi projekat u grupama, kada clan grupe dobije sve pohvale, ostali prosecnu ocenu a nekoliko radova bude vraceno su uobicajene, iako svi imaju isti rad sa razlicitim parametrima. Favorizuju se studenti koji su "vidjeni" na predavanjima, a znanje, pa ko to još gleda. Privatni univerziteti su napravili pravi bum u Srbiji, ako kontaktirate bilo koji od njih u vezi bilo kakvih informacija ili saradnje, odmah ce vam bar jedan razlog pasti na pamet.

Mislim da ce tako da bude i s EU u Srbiji, kad postanemo clan tamo 2030e bicemo clan zvanicno a nezvanicno ce da bude haos kao i s Bolonjom. Stvarno je steta sto su nam fakulteti tako skrojeni, da ne mozemo uopste da se iskazemo, i da istrazimo interesovanja,i ono u cemu smo najbolji. Kad pricam s ljudima koji ne zive u Srbiji, i kazem da ocu npr da naucim neki jezik ili nesto u vezi s kompjuterima, oni mi kazu zasto to ne naucim na fakultetu, meni dodje smesno, to je u normalnim zemljama najnormalnije, iako placam skoro 2000eur+ godisnje sto za skolarinu sto za knjige, prijave ispita, ja opet ne mogu npr da trazim da ucim neki drugi jezik (nemacki, italijanski, francuski...) na teret te OGROMNE skolarine koju placam! Nego moram da upisem kurs u privatnoj skoli, ili ako me zanima nesto PHP, JAva programiranje opet moram privatno, a u skoli bas nista, to je stvarno tuzno, najjednostavniji primer otimacine novca! U civilizovanom svetu je normalno da svoje sklonosti i interesovanja ostvarite tamo gde izmedju svega i PLACATE (kako gde, na Zapadu u zemljama "socijalne pravdE" drzava svojim gradjanima placa ne samo skolarinu vec i dzeparac dok studiraju) toliko da bi vas u skoli naucili, motivisali i izvukli iz vas najbolje stvari! Mislim da se nikad nece promeniti sistem u Srbiji, nadam se samo da ce bar da mi omoguce Tempus (za ove silne pare koje im dajem!) da odavde pobegnem, ili cu da rasprodam i stedim kolko god mogu da pobegnem na studije u inostranstvo i tamo i ostanem!

Cemu zurbu kad je trziste rada neprilagodjeno mladima? To cak vazi za citavu Evropu.

Toliko se hvalimo nasim mozgovima i pamecu, da mi je prosto muka, jer ti nasi mozgovi su namuceni u sistemu skolovanja gde su lazni autoriteti i gde se studenti tretiraju kao gradjani drugog reda. Secam se da sam se svojevremeno kao student osecala kao na izdrzavanju kazne. Bilo je i suza zbog neke sociologije i nadrndanog profe koji otvoreno kaze da toga dana nece biti prelaznih ocena. To je valjda bio taj socijalizam! Na srecu doslo je drugo vreme. U novom sistemu, obradovana otvaranjem privatnih skola, zavrsila fakultet, ucila sam ono sto sam htela, birala mentore, dosadjivala im, dobila temu za diplomski koja me zanima i koja se odnosi na ono sto radim, bez stresa pripremila, odbranila i osecam se dobro. Placa se skolarina, tacno je, ali je i usluga dobra, nema ljutih sekretarica, referenata i ostalih namrgodjenih administratora. Diploma je samo ulaznica u zivot, kako cemo dalje zavisi od nas samih, uostalom ucenje je neprekidan proces, moramo se usavrsavati do kraja zivota, ako zelimo da i drugi od nas imaju koristi. Sve ovo o cemu pricamo u okviru drzavnih fakulteta ostavlja trajne posledice i na zelju za daljim traganjem. Kada se tako izmrcvaren izadje sa diplomom razmislja se samo o zaposljavanju, resenju stambenog pitanja i to je kraj. Tipicno komunisticko razmisljanje. Kakvi kadrovi su izasli sa kog fakulteta najbolje govori podatak da je u poslednjih 7-8 godina u bankama dobili posao uglavnom ljudi koji su zavrsili privatne fakultete. Ostali su daleko iza njih ekonomisti sa drzavnih fakulteta sa visokim prosekom. Zasto? To znanje je zauzelo mesto nekim drugim bitnim stvarima koje trazi novo doba, a ne mora se imati uza se, mnogo je vaznije znati gde se o tome moze saznati. U tome je razlika u sistemima skolovanja. Mora da se menja drzavni sistem iz korena.

Uz dužno poštovanje i podršku svim prethodnim komentarima, da dodam još jednu reč: svi koji dugo studiraju - MOŽE IM SE.
Ja sam pre 1001 godinu u roku završila petogodišnji fakultet, sa visokom ocenom, jer nije (ni u socijalizmu, sa "besplatnim" školovanjem) imao ko da me školuje i hrani 10 ili 8 godina.
Da li ću ja posle, sa tom diplomom, raznositi burek, ići u inostranstvo, ovo ili ono, to je neka druga priča, ali činjenica jeste da se tom nekom ko studira 10 godina - prosto, može.
End of story...

Ja sam svoje studije zavrsila davno i relativno brzo, a konsultacije sa profesorima u to doba nisu ni postojale. Sada zelim da kazem nesto drugo - uslovi u kojima rade profesori na nekim fakultetima u Srbiji za mene su neshvatljivi. Osim svog posla, za koji NEREDOVNO primaju plate, a znam pouzdano da mnogi samo od te plate i zive, profesori cesto nemaju ni osnovna sredstva za rad kao sto su racunari, stampaci... O visini plate da i ne govorimo. Takodje, u mnogim slucajevima moraju da se bave i drugim stvarima vezanim za organizaciju koje bi po pravilu trebalo da obavljaju neka druga lica. Pa pitam se koji je onda njihov motiv da se trude i prenose znanje, unapredjuju nastavu? Ti ljudi, profesori, moraju stvarno mnogo da vole svoj posao!!! Nije lako biti profesor u Srbiji!!!

Madjarska je pre par godina usla u EU i verujte mi, skolovanje je u isto takvom katastrofalnom stanju kao i u Srbiji. U svim istocnoevropskim zemljama jos uvek postoji onaj sovjetski sistem skolovanja preuzet jos od starih Prusa. Autoritarno je, sve se buba na pamet, prakticno znanje se maltene ni ne predaje, studente ne uce na prepoznavanja korisnih asociacija itd itd. Na univerzitetima jos uvek predavaju oni isti profesori, koji su odrasli u komunistickom sistemu i nema nikakve kontrole, monitoringa.. Promena nece biti jos dugo, posto svi ostaju na funkciji do penzije. A sto je najgore, mesto njih selektiraju one, koji su slicni njihovim pogledima.
Zapadna Nemacka je imala slicne probleme sve do 1960-ih (prusko-nacisticko nasledje), tek su studentski nemiri omogucili znatnu i osetljivu promenu u prosveti. Krajnje je vreme da se nesto slicno desi u svim zemljama evropskog istoka. Pa hajte ljudi, organizujte se!

Ja sam svoje studije zavrsila davno i relativno brzo, a konsultacije sa profesorima u to doba nisu ni postojale. Sada zelim da kazem nesto drugo - uslovi u kojima rade profesori na nekim fakultetima u Srbiji za mene su neshvatljivi. Osim svog posla, za koji NEREDOVNO primaju plate, a znam pouzdano da mnogi samo od te plate i zive, profesori cesto nemaju ni osnovna sredstva za rad kao sto su racunari, stampaci... O visini plate da i ne govorimo. Takodje, u mnogim slucajevima moraju da se bave i drugim stvarima vezanim za organizaciju koje bi po pravilu trebalo da obavljaju neka druga lica. Pa pitam se koji je onda njihov motiv da se trude i prenose znanje, unapredjuju nastavu? Ti ljudi, profesori, moraju stvarno mnogo da vole svoj posao!!! Nije lako biti profesor u Srbiji!!!

Dugo studiranje je zbog vrlo lose opremljenosti pomenutih fakulteta, a za to je potrebno dosta novca. A uostalom i oni koji zavrse na vreme ne mogu da dobiju posao, cemu onda zurba, jednostavno studenti nisu motivisani da brze i bolje studiraju. Na nekim fakultetima je jednostavno deprimirajuce studirati, zato i ima svake godine sve manje studenata.

Uz dužno poštovanje i podršku svim prethodnim komentarima, da dodam još jednu reč: svi koji dugo studiraju - MOŽE IM SE.
Ja sam pre 1001 godinu u roku završila petogodišnji fakultet, sa visokom ocenom, jer nije (ni u socijalizmu, sa "besplatnim" školovanjem) imao ko da me školuje i hrani 10 ili 8 godina.
Da li ću ja posle, sa tom diplomom, raznositi burek, ići u inostranstvo, ovo ili ono, to je neka druga priča, ali činjenica jeste da se tom nekom ko studira 10 godina - prosto, može.
End of story...

Mislim da ce tako da bude i s EU u Srbiji, kad postanemo clan tamo 2030e bicemo clan zvanicno a nezvanicno ce da bude haos kao i s Bolonjom. Stvarno je steta sto su nam fakulteti tako skrojeni, da ne mozemo uopste da se iskazemo, i da istrazimo interesovanja,i ono u cemu smo najbolji. Kad pricam s ljudima koji ne zive u Srbiji, i kazem da ocu npr da naucim neki jezik ili nesto u vezi s kompjuterima, oni mi kazu zasto to ne naucim na fakultetu, meni dodje smesno, to je u normalnim zemljama najnormalnije, iako placam skoro 2000eur+ godisnje sto za skolarinu sto za knjige, prijave ispita, ja opet ne mogu npr da trazim da ucim neki drugi jezik (nemacki, italijanski, francuski...) na teret te OGROMNE skolarine koju placam! Nego moram da upisem kurs u privatnoj skoli, ili ako me zanima nesto PHP, JAva programiranje opet moram privatno, a u skoli bas nista, to je stvarno tuzno, najjednostavniji primer otimacine novca! U civilizovanom svetu je normalno da svoje sklonosti i interesovanja ostvarite tamo gde izmedju svega i PLACATE (kako gde, na Zapadu u zemljama "socijalne pravdE" drzava svojim gradjanima placa ne samo skolarinu vec i dzeparac dok studiraju) toliko da bi vas u skoli naucili, motivisali i izvukli iz vas najbolje stvari! Mislim da se nikad nece promeniti sistem u Srbiji, nadam se samo da ce bar da mi omoguce Tempus (za ove silne pare koje im dajem!) da odavde pobegnem, ili cu da rasprodam i stedim kolko god mogu da pobegnem na studije u inostranstvo i tamo i ostanem!

Nije tajna da je kvalitet nastave loš na većini državnih univerziteta, naravno čast pojedincima. Politička podobnost za mesto stalnog profesora je negativna selekcija u najgorem izdanju, koja je u velikoj meri narušila kvalitet predavača, većina asistenata koja posle studija ostane na fakultetima, bez jednog dana radnog iskustva, propagira i favorizuje isti način rada, koji ne daje nikakve rezultate.
Tokom svojih studija, kao apsolvent sam se zaposlio, i pokušao privesti studije kraju, ali koliko je samo problema bilo kada izađem sa posla na zakazane konsultacije sa asistentom koji se ni ne pojavi, a recimo imate sa njim obavezan rad pre ispita. Situacija kada se radi projekat u grupama, kada clan grupe dobije sve pohvale, ostali prosecnu ocenu a nekoliko radova bude vraceno su uobicajene, iako svi imaju isti rad sa razlicitim parametrima. Favorizuju se studenti koji su "vidjeni" na predavanjima, a znanje, pa ko to još gleda. Privatni univerziteti su napravili pravi bum u Srbiji, ako kontaktirate bilo koji od njih u vezi bilo kakvih informacija ili saradnje, odmah ce vam bar jedan razlog pasti na pamet.

Cemu zurbu kad je trziste rada neprilagodjeno mladima? To cak vazi za citavu Evropu.

Pa taman kad zavrse fax posle par godina za penziju. Uostalom, sta ce nasem drustvu ljudi u 20-tim godinama koji rade. Slusamo neke zlonamerne biologe koji sire demagogiju da je covek u tim godinama u punoj snazi.

Ova Bolonja postaje kao religija, idu neki ljudi okolo i propovedaju kako je to nesto dobro, neko im poveruje neko ne. Jedan od problem naseg visokog obrazovanja je i to sto profesori obaveze na fakultetu dozivljaju kao usputnu obavezu, kao mesto gde ce svojom doktorskom titulom moci da se sepure. Dobar deo njih se bavi privatnim biznisom, a na fakulteu predaje i radi u prolazu, umesto da rade od 8 do 15h i pisu knjige, objavljuju clanke, budu na korist privredi i drustvu. Drzava opet vaga izmedju toga da ne ugrozava profesore i njihova zvanja, studentima se pusti godina iako nisu ispunili uslov i tako dan za danom... Nista novo i nikad bolje ovde nece biti, nade su nam uzaludne.

Ja studiram u inostranstvu, tacnije zavrsavam studije, koje sam zapocela kod nas. Ono sto je za mene bio najveci sok (na stranu opremljenost univerziteta, nastavni program i sl.) je odnos prema studentu. Koliko mi je trebalo da prevladam strah od autoriteta, koji nam je nametnut! Ovdje je sasvim normalno da je profesor uvijek tu za studenta, da ima strpljenja, da vam vrati e-mail isti dan sa svim potrebnim odgovorima, da vam pruzi ruku i ustane kad mu ulazite u kabinet i da vam pruzi ruku i isprati vas kad iz njega izlazite! Meni se kod nas desavalo da me i ne pogleda dok razgovara sa mnom i to kad ga uspijem naci onaj jedan sat u sedmici, kad je kao dostupan studentima. A tek cinjenica da kad si upisan na jedan fakultet i placas skolarinu, mozes se za istu upisati na ostalih sedam, ako zelis ili barem ici na razne kurseve i vjezbe (jezici i sl.)

Toliko se hvalimo nasim mozgovima i pamecu, da mi je prosto muka, jer ti nasi mozgovi su namuceni u sistemu skolovanja gde su lazni autoriteti i gde se studenti tretiraju kao gradjani drugog reda. Secam se da sam se svojevremeno kao student osecala kao na izdrzavanju kazne. Bilo je i suza zbog neke sociologije i nadrndanog profe koji otvoreno kaze da toga dana nece biti prelaznih ocena. To je valjda bio taj socijalizam! Na srecu doslo je drugo vreme. U novom sistemu, obradovana otvaranjem privatnih skola, zavrsila fakultet, ucila sam ono sto sam htela, birala mentore, dosadjivala im, dobila temu za diplomski koja me zanima i koja se odnosi na ono sto radim, bez stresa pripremila, odbranila i osecam se dobro. Placa se skolarina, tacno je, ali je i usluga dobra, nema ljutih sekretarica, referenata i ostalih namrgodjenih administratora. Diploma je samo ulaznica u zivot, kako cemo dalje zavisi od nas samih, uostalom ucenje je neprekidan proces, moramo se usavrsavati do kraja zivota, ako zelimo da i drugi od nas imaju koristi. Sve ovo o cemu pricamo u okviru drzavnih fakulteta ostavlja trajne posledice i na zelju za daljim traganjem. Kada se tako izmrcvaren izadje sa diplomom razmislja se samo o zaposljavanju, resenju stambenog pitanja i to je kraj. Tipicno komunisticko razmisljanje. Kakvi kadrovi su izasli sa kog fakulteta najbolje govori podatak da je u poslednjih 7-8 godina u bankama dobili posao uglavnom ljudi koji su zavrsili privatne fakultete. Ostali su daleko iza njih ekonomisti sa drzavnih fakulteta sa visokim prosekom. Zasto? To znanje je zauzelo mesto nekim drugim bitnim stvarima koje trazi novo doba, a ne mora se imati uza se, mnogo je vaznije znati gde se o tome moze saznati. U tome je razlika u sistemima skolovanja. Mora da se menja drzavni sistem iz korena.

Madjarska je pre par godina usla u EU i verujte mi, skolovanje je u isto takvom katastrofalnom stanju kao i u Srbiji. U svim istocnoevropskim zemljama jos uvek postoji onaj sovjetski sistem skolovanja preuzet jos od starih Prusa. Autoritarno je, sve se buba na pamet, prakticno znanje se maltene ni ne predaje, studente ne uce na prepoznavanja korisnih asociacija itd itd. Na univerzitetima jos uvek predavaju oni isti profesori, koji su odrasli u komunistickom sistemu i nema nikakve kontrole, monitoringa.. Promena nece biti jos dugo, posto svi ostaju na funkciji do penzije. A sto je najgore, mesto njih selektiraju one, koji su slicni njihovim pogledima.
Zapadna Nemacka je imala slicne probleme sve do 1960-ih (prusko-nacisticko nasledje), tek su studentski nemiri omogucili znatnu i osetljivu promenu u prosveti. Krajnje je vreme da se nesto slicno desi u svim zemljama evropskog istoka. Pa hajte ljudi, organizujte se!

reforma po Bolonji kod nas nije nikada sprovedena. Samo je predstavljeno da je to učinjeno. Mi para za to nemamo. Izvedena je kao i svemu naša improvizacija, koja je sprovedena samo kroz administriranje, ali programi nisu prilagodjeni, standardi nastave i nastavnih sredstava nisu sprovedeni. Napravljen je praktično novi haos, jer je "reforma " bila sama sebi svrha. Kao u ostalom i većina drugih stvari koje smo mi na naš način sproveli.