Za i protiv porođaja sa anestezijom

"Epiduralna ili ne" - treba da je pitanje koje svaka zena moze da postavi sebi, te da uz podrsku strucnjaka i svojih najblizih, ima mogucnost da sama donese informisanu odluku.

Isto tako treba da su joj dostupne informacije o svim ostalim vrstama ublazavanja bola, njihovim prednostima, manama i mogucim komplikacijama.

Prirodan porodjaj koji s pravom izaziva strah kod mnogih - takodje ima velikih prednosti i za majku i za dete. Bol se moze ublaziti i ne-invazivnim metodama: disanjem, gasom, hipnoterapijom, homeopatijom, aromaterapijom a najvise porodjajem u atmosferi punoj podrske i ljubavi kojoj samo osoba koju je sama zena izabrala da prisustvuje tom cinu, moze da doprinese (otac deteta, sestra, drugarica, majka, akuserska sestra koja je prisutna u nezi i savetovanju od pocetka trudnoce).

Inace porodjaj bez bola ne postoji (cak i ako potpuno nemamo svesti pri carskom rezu ostaje bol kad se probudimo). Epiduralna, moze da izazove groznu glavobolju posle; a iz zbog povecanog broja vadjenja bebe klestima ili vakumom pri epiduralnoj - zaceljivanje je bolnije i duze i za mamu i za dete (naravno, u odredjenom procentu samo).

Medjutim, bol pri porodjaju razlikuje se od drugih vrsta bolova. Porodjajni bolovi ne signaliziraju povredu tkiva ili ugrozenost naseg organizma - to su, ako se moze tako reci: pozitivni bolovi, jer pripremaju matericu (otvaraju je), pripremaju bebu (na primer: masiraju je, da bi izmedju ostalog pri izlasku lakse profunkcionisala pluca). Bol takodje izaziva proizvodnju mnostva hormona koji su posle zasluzni za brzo zacelivanje tela, za proizvodnju mleka, za vezivanje majke za novorodjenu bebu, za onaj osecaj, kako ga englezi zovu : "bebi-moon" - kad ste van sebe od srece ...

Za mene najveci sok i najveca razlika izmedju Srbije i Velike Britanije (u kojoj sam do pre 2 godine zivela) jeste odnos prema trudnicama. Pocevsi od terminologije koja je ovde uobicajena: "Ko ti vodi trudnocu?" (Pa moje telo, kao i tela svih generacija zena pre mene i sirom sveta - sasvim uspesno vodi truudnocu samo, hvala na pitanju). Dobrodosli su napredak medicine, ali opet hvala lepo i belim mantilima i porodjajnim stolovima - to je potrebno samo u malom procentu.

A Srbiji trebaju bebe!

Imam dvoje dece. Oboje rodjeni u Londonu, prirodno, uz puno bola, uz njihovog oca, uz podrsku fanatsticnih babica, u atmosferi obicne sobe, sa strunjacama, bazenom, Balasevicevom muzikom - nigde na vidiku kreveta i onih groznih gvozdenih drzaca za noge. (A nije privatno - Britanci izracunali, da im se vuse isplati tako, nego porodjajne komplikacije koje su ucestalije ako se majka ne pita nista). Niko me nije klistirao, brijao, dezinfikovao i mom muzu branio da me drzi za ruku.

Da moram ovde da se porodim - pre bih to kuci uz njega uradila nego nogom krocila u nase bolnice. Jer taj bol, koji ljudska surovost moze da vam nanese dok ste u tako ranjivoj poziciji - ne moze da se ublazi ni sa tonom anestetika.

Nisu tu ni toliko pare u pitanju, vec promena filozofije porodjaja koju vucemo jos iz 70-ih. Vratiti dirigentsku palicu majkama u ruke, nije lako za bele mantile. Povratiti iskonsko samopuzdanje u sopstveno telo, nije lako ni za zene. Ali jedna sveobuhvatna promena stava, kroz javnu kampanju, promociju prirodnog porodjaja ali i izbora, informacije o svim mogucnostima s fokusom na pozitivne strane i ishode (jer vecina porodjaja ce se tako zavrsiti) - moze i treba da se lansira ovde kod nas.

Ako neko ima ideju ili ambiciju da tako nesto pokrene - spremna sam da doprinesem i iskustvom i angazovanjem.

Kakve to medicinske indikacije treba da postoje da bi porodilja primila epiduralnu? Nikako da se resimo tog sovinizma po kome ako majka ne trpi bolove na porodjaju onda nije prava majka. Cista demagogija. Ako nisu potrebne medicinske indikacije da babice zabadaju laktove zenama u stomak za vreme porodjaja i da ih vredjaju, onda mozemo sebi da priustimo i epidural. Pogotovo sto ta analgezija pomaze i na kraju porodjaja kad te hirurzi i akuseri divljacki seku i siju bilo potrebno ili ne, od cega se duze oporavljas nego od samog porodjaja.
Anestezija i analgezija su u vrhu najboljih izuma dvadesetog veka, ali im se protive oni koji nikad ni zub nisu popravili bez anestezije.

"Radi se o savremenom trendu u akušerstvu i nije novina ni u svetu niti kod nas."
Pa nije bas savremen, obzirom da se u npr. filmu "Heartburn" iz 1986, Meril Strip poradja carskim rezom uz epiduralnu analgeziju i prisustvo oca (Jack Nikolson). Znaci pre 22 godine je to u USA bilo toliko prisutno da je dospelo i u film (prosecan).
Mislim da clanak zbunjujuc, tj. previse taksativan. Ali evo ja cu predloziti, na osnovu iskustva prisustvovanja porodjaju sa epiduralom - DA, porodilje, uzmite epidural ako mozete.

Mene interesuje od kada epiduralnu anesteziju moze da dobije svaka zena kod nas i kakve su to medicinske indikacije??? Da reformulisem pitanje, koliko se zena u niškom porodilistu u yadnjih 5 ili 10 godina porodilo sa epiduralnom anestezijom?
"ajveći problem i "neprijatelj" žena je strah, a ne bol kao što se često misli" - da li je do ovog zakljucka dosla sama autorka teksta i koliko je ona to dece rodila?
Ja sam rodila 2 deteta, na zalost bez ikakve anestezije i verujte mi da je strah koji sam osecala bio nistavan prema bolu!!!

"Porođaj je prirodan čin, ali najveći problem i "neprijatelj" žena je strah, a ne bol kao što se često misli." Osobi koja moze ovakvu glupost da napise savetujem da sto pre isproba svu prirodnost porodjajnog bola i nakon toga se niceg nece plasiti.

Prvo dete 2001:
3.480 kg. trudovi 26 sati, epiduralna kad su trudovi ucestali na 5 minuta, porodjaj bez problema.
Drugo dete 2002:
3.700, trudovi par sati, epiduralna odmah, porodjaj bez problema.
Trece dete 2006:
Najtezi porodjaj, beba 3.900, krenula celom umesto temenom. Dve babice razlicitog misljenja za epiduralnu. Sam porodjaj je trajao par sati, dolazila i lekarka specijalista i pocelo se razmisljati o carskom. Epiduralna je postedela zenu od bolova ali je izgubila osecaj ked treba da gura. Na kraju se sve dobro zavrsilo mad je vec pocela da gubi snagu za guranje.
Cetvrto dete 2008:
3.340 kg.,indukovani trudovi jer je vodenjak pukao a trudova ni posle 18 sati nema. Dogovor sa babicom je bio da se proba bez epiduralne zbog iskustva sa porodjaja no.3 ali su bolovi prevladali i opet epiduralna. Sam porodjaj bez problema. Posle prvog guranja jos deset minuta.
Posle svega mogu da kazem (kao muz) da je neuzeti epiduralnu isto kao i odbiti anesteziju kod zubara.
Sva cetiri porodjaja su inace izvedena u Velingtonu na Novom Zelandu i sve je bilo apsolutno besplatno. Da imamo nekog da nam pomogne oko dece, babe su daleko a ovde mora da se radi, imali bismo jos dece. Ovako je dosta.
Jedno veliko ZA za epiduralnu anesteziju.

Moja supruga se dva puta porodila pod epiduralom. Prvi put je konstatovala, nakon porodjaja "Ovo nista nije strasno, hocu jos dece". Drugi put je bilo isto tako i sreca jer je porodjaj bio duzi. Sam sam i prisustvovao rodjenju deteta. Po iskustvu moje zene, epidural je super. Problem je sepsa, koje je moje dete dobilo u Zvezdarskom porodilistu. Dan danas vucemo probleme kod deteta zbog toga.

Moram da se uključim u diskusiju o bezbolnom porođaju jer sam po struci anesteziolog. Mislim da ima dosta nepreciznosti i zamena teza u vezi bezbolnog porođaja. Za početak moram da napomenem da su opšte anestezije za carski rez ubedljivo najopasnije anestezije jer je rizik veliki. Zato se cerski rezovi na zapadu preko 90% rade u spinalnoj ili epiduralnoj anestezuji. Kod nas postoji više prepreka za to.Prvo, zena do samog porođaja nema nikakav kontakt sa anesteziologom, najčešće ga vidi tek u operacionoj sali pre same intervencije tako da nema vremena za nekakav ozbiljniji razgovor i pojašnjenje same tehnike. Druga takođe velika prepreka su naši ginekolozi koji se boje da će pojavom anesteziologa kao stručnog lica koje moze mnogo da olakša sam porođaj njihova uloga biti umanjenena što je u suštini odlika našeg mentaliteta. Odluku o epiduralnoj anesteziji donose zajedno porodilja, anesteziolog i ginekolog zajedno ali konačnu odluku donosi ANESTEZIOLOG jer je to iskljućivo u domenu njegove specijalnosti. U komentarima svašta piše čak i da anestetičari daju mišljenje o tome da li će se primeniti epiduralna anetezija. To je zaista nonsens anestetičar je medicinska sestra koja asistira tokom izvođenja bilo koje anestezije ali je anesteiolog taj koji je sudsko medicinski odgovoran za sve komplikacije pa tako i za rad anestetičara. Ovim nisam hteo da uvredin anestetičare jer ih smatram važnom karikom u lancu ali ipak da se zna ko je najodgovorniji. Da bi se organizovalo davanje epiduralne anestezije postoji više otežavajućih okolnosti jedan od njih je i deficit anesteziologa. Sam porođaj traje 12 i više časova koji uz ginekologa zahteva i stalno prisustvo anesteziologa jer je porođaj dinamičan proces. Ne manji problem predstavlja i pravična materijalna nadoknada za rad anesteziologa koji često ostaje i posle radnog vremena do završetka porođaja. To se mora urediti da bi svi bili zadovoljni i porodilja i ginekolog, a na kraju i aneteziolog koji je ulozio svoje znanje, umeće i vreme. Ima ovde i komentara žena koje su platile za bezbolan porođaj, a posle ružno prićaju kako su im uzete pare. Da je bezbolan porođaj uveden kao standardna procedura mislim da bi svi bili zadovoljniji. Porodilje bi dobile priliku da za neku razumnu cenu dobiju vrhunsku uslugu, anesteziolozi bi imali priliku da zarade pored plate jer na kraju ipak svi radimo i živimo od novca. Ne vidim ništa loše da svako svoj rad naplati samo da to bude legalno a ne dranje. Mislim da bi to uvelo kakav takav red u zdravstvu i da se ne naduvavale priče o korupciji među lekarima. Toliko za sada, pozdrav i sve najbolje.

Ponovo moram da se uključim u diskusiju naročito zbog nekih komentara. Kao prvo u toku epiduralne anestezije se ne daju nekakve droge već uglavnom lokalni anestetici u određenom razblaženju isti oni koji se daju prilikom vađenja zuba uz minimalne količine opioida. Što se tiče komentara pod brojem 21 o tome da su naše žene razmažene i nezrele zato sto traže epidural pa to je skandalozno. Gospođo pa mi smo u 21. veku epiduralna anestezija je standard u svim evropskim zemljama osim nekih rariteta kao što smo mi i još po neki. Kod nas ništa nemože jednostavno sve mora da se komplikuje umesto da se primeni već stečeno iskustvo razvijenih zemalja. Kao mi to sve cenimo ali ipak treba to da prilagodimo našim uslovima jel mi smo eto jako daroviti i pametni. Osnovni problem u ovoj zemlji je katastrofalno loša organizacija u svim sferama života, ne samo u zdravstvu. Dok god ne primenimo tekovine civilizovanog sveta bez mnogo preispitivanja nema nam boljitka. Jedini spas za ovaj narod i zemlju je ulazak u evropsku uniju i prihvatanja svih njenih tekovina bez mnogo pametovanja. Poručio bih svim zenama, budućim majkama, da istraju u svojim zahtevima da se porode sa što manje bola pozivajući se na jednu latinsku sentencu SEDARE DOLOREM DIVINUM OPUS EST (smanjiti bol božansko je delo). Pozdrav i sve najbolje.

Zivim u Americi, trenutno sam u petom mesecu trudnoce i sa velikim nestrpljenjem i radoscu ocekujem dolazak mog sina na svet. Ne razmisljam o bolu i uzasima porodjaja zato sto imam puno poverenje u sistem zdravstvene zastite u ovoj zemlji, zato sto imam poverenje u lekare i ostalo medicinsko osoblje, zato sto znam sa kakvim postovanjem ce se prema meni ophoditi tokom i posle porodjaja i zato sto imam potpuno poverenje u epiduralnu anesteziju, koja je ovde standard! U ovoj zemlji se smatra varvarskim ne olaksati zeni porodjajne bolove. Naravno, postoje i ovde zene koje se opredeljuju za prirodan porodjaj (mada su u manjini), ali to je njihov licni izbor. Sve se svodi na pravo zene da izabere sta smatra da je najbolje za nju i njenu bebu, naravno, uz dogovor sa lekarom. Sve moje prijateljice ovde su se poradjale sa epiduralom, i sve imaju izuzetno pozitivna iskustva sa porodjaja. S druge strane, moja sestra u Srbiji se poradjala 20 sati, uz neverovatne bolove, a da niko nije ni pokusao da joj olaksa muke (ne, nije se poradjala u nekoj seoskoj bolnici, vec u jednom od najvecih medicinskih centara u zemlji). Valjda bi bila manje zena, sta li, ukoliko ne bi iskusila sve sto porodjaj nosi sa sobom? A iskusila je bahat i neljubazan odnos lekara, babica i medicinskih sestara... Iskusila je da joj babice na silu, laktovima guraju bebu iz stomaka u trenutku kada je bebino srce prestajalo da kuca... Iskusila je da su je divljacki rasekli, tako da joj je trebalo dva meseca da se oporavi... Iskusila je da je beba izasla modra, plava, da nije disala, srce nije kucalo... Iskusila je da je beba bila danima na intenzivnoj nezi kako bi lekari sanirali upalu pluca i jos neke druge komplikaciije koje su se javile usled toga sto je beba pri tako napornom i stresnom porodjaju aspirirala mekonijum u disajne puteve (a sto se sve moglo spreciti, samo da su lekari uvideli da je i zeni i bebi trebalo olaksati muke, pomoci kad im je pomoc bila najpotrebnija)... Iskusila je ponizavanja od sestara i lekara, hladan i neljudski odnos prema zeni koja kao da je dosla po nekoj kazni u to porodiliste, a ne da obavi najznacajniji i najradosniji zadatak u svom zivotu. Mozda sam otisla predaleko od teme, ali sustina price je da je celokupan odnos prema zeni i porodjaju u nasim prodilistima skandalozan, i da je epiduralna anestezija samo jedan primer. Problem je nas mentalitet, gde se zena smatra manje vrednom ukoliko stoicki ne istrpi bolove, a takvim shvatanjima cesto doprinose i same zene kod nas. Najbolji primer je komentar pod brojem 21. Sigurna sam da takvih zena ima jos. Na zalost, dokle god se svest ljudi kod nas ne promeni bice i takvih razmisljanja, a epiduralna ce se smatrati nekom "djavoljom rabotom" i nekim drogama kojima slabe zene moraju da se priklone, dok ce sve one jake, prave zene, i dalje radjati decu u bolu i znoju lica svog...

Jer taj bol, koji ljudska surovost moze da vam nanese dok ste u tako ranjivoj poziciji - ne moze da se ublazi ni sa tonom anestetika.

CITIRALA SAM JEDAN OD KOMENTARA, NEMAM STA DA DODAM.

Clanak daje nepotpune informacije i buducu majku, koja je u dilemi, bodatno zbunjuje.
Epiduralna anestezija nema apsolutnp niakav uticaj na "nervni sistem". Kateter se plasira u tkivo pored kicme, a ne direktno u kicmu kao sto se u tekstu navodi.
Strasno je sto kod nas pojedini ginekolozi nisu u potpunosti upoznati sa ovom metodom, pa dodatno plase svoje pacijentkinje.
Epidural- APSOLUTNO!

Licnog iskustva nemam,ali 4 moje drugarice imaju.Dve su se poradjale sa anestezijom (sve je dooobro placeno) i srecne su jer je sve proslo kako treba.Druge dve nisu htele epidural i obe dugo nisu ni zelele da mi kazu kako je bilo,jer mene jako interesuje ono sto me ceka.Cutale su zbog loseg iskustva koje ni ja ne zelim ovde da pominjem,prosto je gadno.

Trudnicama: idite u Skolu roditeljstva. U skoli roditeljstva, npr. u GAK Narodni front, mozete saznati SVE sto vas interesuje na tu temu, od anesteziologa koji to i rade.
Licno iskustvo: unatoc velikoj zelji da imam prirodan porodjaj i ulasku u porodiliste bez straha vec naprotiv, s puno pozitivnog uzbudjenja i poverenja u sebe, nakon 8 sati bolovi su postali jedva podnosljivi. I dobro je da sam primila epidural. Porodjaj je trajao jos 10 sati.

"Bezbolan porođaj lepo zvuči, ali kada je pacijentkinja u analgeziji njoj je potreban specijalni tretman i nadzor, kažu ginekolozi. "
Ovako oni porodilje uopste i ne gledaju, osim tokom vizite jedanput dnevno. Ne mogu da se ne osvrnem ni na medicinske sestre koje su izuzetno neljubazne i "samo sto ne biju"!

Najpre sam išla u školu za trudnice, a potom se porodila sa epiduralom marta 1999. god. u porodilištu ''Dragiša Mišović'' i to besplatno,(mada su mi druga porodilišta u to vreme tražila 200 do 500 maraka).Porođaj sa epiduralom je potpuno prirodan porođaj, jer svesno i aktivno učestvuješ, uživaš u čudu rađanja, a i doktorima je lakše jer si nasmejana i opuštena sve vreme, bez bola. Moje dete i ja nemamo traumu rađanja, već iskustvo bezgranične sreće. Moja prijateljica je prvo dete rodila bez epidurala, a drugo sa epiduralom (2003.)i nakon drugog porođaja napisala mi je poruku ''Ovo mora da je izmislila žena''.

Epiduralna analgezija je jedno od najlepših dostignuća moderne civilizacije. Prisustvovao sam prirodnom porođaju (a ne carskom rezu) koji je obavljen uz pomoć epidurala i iskustvo je bilo veoma pozitivno.

Od kada je epidural besplatan kod nas?U Narodnom Frontu košta 10000 din,set epidurala i usluga anesteziologa.

Ja sam se porodila inhaliranjem, jer kako su se meni trudovi pojacavali, tako je detetu srce stajalo, oko 3-4 puta, tako da su se odlucili za ovaj nacin porodjaja. Ostala sam potpuno svesna, sve sam cula i videla, ali nisam mogla ni prstom da mrdnem. Osetila sam strasan bol kada su me skalpelom zasekli i tog momenta sam cula zvuk koji je opominjao da je moje srce stalo. Do tada sam cula ritmicko otkucavanje mog srca, instrumente i nista vise osim tisine u kojoj su radili. Zatim sam osetila strah od smrti kad sam cula: " Herz! Herz!" i osetila dva puta jak elektrosok. Niceg vise nisam bila svesna jer su mi ubrizgali totalnu anesteziju kako bi me bezbolno usili. Neverovatno je grozan taj osecaj kad vam mozak radi i svesni ste svega, a ne mozete da dokazete ni na koji nacin da ste budni. I posle sesnaest godina od tog dogadjaja, ne mogu da odagnam tu situaciju, zasto se to dogodilo, da li je to zbog nesnosnog bola ili inhaliranja. Sin i ja smo sasvim zdravi, nema ama bas nikakvih posledica od svega toga. Oboje smo aktivni sportisti i u izuzetnoj kondiciji.

Epidural je sjajan :)

Mislim da bol tokom porođaja ima svoju svrhu, pa se sukladno tim, ne slažem da se svim trudnicama daje epidural. Sigurno da postoje indikacije za ovakvu vrstu analgezije, ali to nije nešto što je nužno.
Praktičnije, zdravije i bolje je naučiti pravilne tehnike disanja i znati razumeti svoje telo

Ma, nista bez epidurala!
Mada je jos bolje, ko može sebi to da sredi/priušti, na carski rez!

Mislim da svaka zena ima pravo da odabere na koji nacin ce se poroditi,ali svaka koja zeli prirodnim putem,bez epidurala,prvo je treba poslati psihijatru da mu obrazlozi zasto voli da se pati i muci u 21 veku!

Ma kakav epidural! Mislim da je krajnje vreme da strucnjaci progovore o fenomenu BEZBOLNI PORODJAJ na pravi i svima razumljiv nacin. Protivnik sam bilo koje vrste "droge" na porodjaju. Interesantno je da se o bezbolnom porodjaju uvek govori u superlativu, a retko cete cuti da stvar krenula nizbrdo. Ah, da, to nije zbog toga sto se tako nesto ne desava! Ja sam rodila petoro dece, prirodnim putem, bez lekova, a prvo za vreme bombardovanja, kada je jedini lek bio pola doze bensedina. Sve mi se cini da zene postaju sve razmazenije, a nacija globalno nezrela

Podrzavam primenu svega navedenog, u smislu dostuponosti, tj. da se na davanje epiduralne anestezije ne gleda kao na "posebnu uslugu". Pocevsi od drugog porodjaja, pa nadalje.

Nije istina da se analgezija svuda u inostranstvu primenjuje. Na primer, ja zivim u Holandiji i porodila sam se pre tri meseca bez ikakve analgezije. Epiduralna analgezija se ovde uopste ne praktikuje. Na protiv, mislim da ju je vrlo tesko dobiti. I nisam ja jedini slucaj: licno poznajem jos 6 zena koje su se ovde porodile bez ikakve analgezije!

Svim zenama sveta zelim poradjaj poput mog drugog porodjaja, koji je sve ukupno od prve kontrakcije do bebinog placa trajao 2 ili 3 sata.
Bila sam jako kratko na stolu, mozda 10 minuta i za epiduralnu nisam imala vremena.
Medjutim pored mene i uporedo sa mnom porodila se zena koja je na stolu provela 17 sati isto bez epiduralne anestezije. Svaka joj cast, zaista je heroj. Njoj je svakako trebala epiduralna anestezija.

Ma kakav epidural! Mislim da je krajnje vreme da strucnjaci progovore o fenomenu BEZBOLNI PORODJAJ na pravi i svima razumljiv nacin. Protivnik sam bilo koje vrste "droge" na porodjaju. Interesantno je da se o bezbolnom porodjaju uvek govori u superlativu, a retko cete cuti da stvar krenula nizbrdo. Ah, da, to nije zbog toga sto se tako nesto ne desava! Ja sam rodila petoro dece, prirodnim putem, bez lekova, a prvo za vreme bombardovanja, kada je jedini lek bio pola doze bensedina. Sve mi se cini da zene postaju sve razmazenije, a nacija globalno nezrela

Mislim da bol tokom porođaja ima svoju svrhu, pa se sukladno tim, ne slažem da se svim trudnicama daje epidural. Sigurno da postoje indikacije za ovakvu vrstu analgezije, ali to nije nešto što je nužno.
Praktičnije, zdravije i bolje je naučiti pravilne tehnike disanja i znati razumeti svoje telo

Ma, nista bez epidurala!
Mada je jos bolje, ko može sebi to da sredi/priušti, na carski rez!

Moja supruga se dva puta porodila pod epiduralom. Prvi put je konstatovala, nakon porodjaja "Ovo nista nije strasno, hocu jos dece". Drugi put je bilo isto tako i sreca jer je porodjaj bio duzi. Sam sam i prisustvovao rodjenju deteta. Po iskustvu moje zene, epidural je super. Problem je sepsa, koje je moje dete dobilo u Zvezdarskom porodilistu. Dan danas vucemo probleme kod deteta zbog toga.

Epiduralna analgezija je jedno od najlepših dostignuća moderne civilizacije. Prisustvovao sam prirodnom porođaju (a ne carskom rezu) koji je obavljen uz pomoć epidurala i iskustvo je bilo veoma pozitivno.

Mislim da svaka zena ima pravo da odabere na koji nacin ce se poroditi,ali svaka koja zeli prirodnim putem,bez epidurala,prvo je treba poslati psihijatru da mu obrazlozi zasto voli da se pati i muci u 21 veku!

"Porođaj je prirodan čin, ali najveći problem i "neprijatelj" žena je strah, a ne bol kao što se često misli." Osobi koja moze ovakvu glupost da napise savetujem da sto pre isproba svu prirodnost porodjajnog bola i nakon toga se niceg nece plasiti.

"Epiduralna ili ne" - treba da je pitanje koje svaka zena moze da postavi sebi, te da uz podrsku strucnjaka i svojih najblizih, ima mogucnost da sama donese informisanu odluku.

Isto tako treba da su joj dostupne informacije o svim ostalim vrstama ublazavanja bola, njihovim prednostima, manama i mogucim komplikacijama.

Prirodan porodjaj koji s pravom izaziva strah kod mnogih - takodje ima velikih prednosti i za majku i za dete. Bol se moze ublaziti i ne-invazivnim metodama: disanjem, gasom, hipnoterapijom, homeopatijom, aromaterapijom a najvise porodjajem u atmosferi punoj podrske i ljubavi kojoj samo osoba koju je sama zena izabrala da prisustvuje tom cinu, moze da doprinese (otac deteta, sestra, drugarica, majka, akuserska sestra koja je prisutna u nezi i savetovanju od pocetka trudnoce).

Inace porodjaj bez bola ne postoji (cak i ako potpuno nemamo svesti pri carskom rezu ostaje bol kad se probudimo). Epiduralna, moze da izazove groznu glavobolju posle; a iz zbog povecanog broja vadjenja bebe klestima ili vakumom pri epiduralnoj - zaceljivanje je bolnije i duze i za mamu i za dete (naravno, u odredjenom procentu samo).

Medjutim, bol pri porodjaju razlikuje se od drugih vrsta bolova. Porodjajni bolovi ne signaliziraju povredu tkiva ili ugrozenost naseg organizma - to su, ako se moze tako reci: pozitivni bolovi, jer pripremaju matericu (otvaraju je), pripremaju bebu (na primer: masiraju je, da bi izmedju ostalog pri izlasku lakse profunkcionisala pluca). Bol takodje izaziva proizvodnju mnostva hormona koji su posle zasluzni za brzo zacelivanje tela, za proizvodnju mleka, za vezivanje majke za novorodjenu bebu, za onaj osecaj, kako ga englezi zovu : "bebi-moon" - kad ste van sebe od srece ...

Za mene najveci sok i najveca razlika izmedju Srbije i Velike Britanije (u kojoj sam do pre 2 godine zivela) jeste odnos prema trudnicama. Pocevsi od terminologije koja je ovde uobicajena: "Ko ti vodi trudnocu?" (Pa moje telo, kao i tela svih generacija zena pre mene i sirom sveta - sasvim uspesno vodi truudnocu samo, hvala na pitanju). Dobrodosli su napredak medicine, ali opet hvala lepo i belim mantilima i porodjajnim stolovima - to je potrebno samo u malom procentu.

A Srbiji trebaju bebe!

Imam dvoje dece. Oboje rodjeni u Londonu, prirodno, uz puno bola, uz njihovog oca, uz podrsku fanatsticnih babica, u atmosferi obicne sobe, sa strunjacama, bazenom, Balasevicevom muzikom - nigde na vidiku kreveta i onih groznih gvozdenih drzaca za noge. (A nije privatno - Britanci izracunali, da im se vuse isplati tako, nego porodjajne komplikacije koje su ucestalije ako se majka ne pita nista). Niko me nije klistirao, brijao, dezinfikovao i mom muzu branio da me drzi za ruku.

Da moram ovde da se porodim - pre bih to kuci uz njega uradila nego nogom krocila u nase bolnice. Jer taj bol, koji ljudska surovost moze da vam nanese dok ste u tako ranjivoj poziciji - ne moze da se ublazi ni sa tonom anestetika.

Nisu tu ni toliko pare u pitanju, vec promena filozofije porodjaja koju vucemo jos iz 70-ih. Vratiti dirigentsku palicu majkama u ruke, nije lako za bele mantile. Povratiti iskonsko samopuzdanje u sopstveno telo, nije lako ni za zene. Ali jedna sveobuhvatna promena stava, kroz javnu kampanju, promociju prirodnog porodjaja ali i izbora, informacije o svim mogucnostima s fokusom na pozitivne strane i ishode (jer vecina porodjaja ce se tako zavrsiti) - moze i treba da se lansira ovde kod nas.

Ako neko ima ideju ili ambiciju da tako nesto pokrene - spremna sam da doprinesem i iskustvom i angazovanjem.

Nije istina da se analgezija svuda u inostranstvu primenjuje. Na primer, ja zivim u Holandiji i porodila sam se pre tri meseca bez ikakve analgezije. Epiduralna analgezija se ovde uopste ne praktikuje. Na protiv, mislim da ju je vrlo tesko dobiti. I nisam ja jedini slucaj: licno poznajem jos 6 zena koje su se ovde porodile bez ikakve analgezije!

"Radi se o savremenom trendu u akušerstvu i nije novina ni u svetu niti kod nas."
Pa nije bas savremen, obzirom da se u npr. filmu "Heartburn" iz 1986, Meril Strip poradja carskim rezom uz epiduralnu analgeziju i prisustvo oca (Jack Nikolson). Znaci pre 22 godine je to u USA bilo toliko prisutno da je dospelo i u film (prosecan).
Mislim da clanak zbunjujuc, tj. previse taksativan. Ali evo ja cu predloziti, na osnovu iskustva prisustvovanja porodjaju sa epiduralom - DA, porodilje, uzmite epidural ako mozete.

Licnog iskustva nemam,ali 4 moje drugarice imaju.Dve su se poradjale sa anestezijom (sve je dooobro placeno) i srecne su jer je sve proslo kako treba.Druge dve nisu htele epidural i obe dugo nisu ni zelele da mi kazu kako je bilo,jer mene jako interesuje ono sto me ceka.Cutale su zbog loseg iskustva koje ni ja ne zelim ovde da pominjem,prosto je gadno.

Clanak daje nepotpune informacije i buducu majku, koja je u dilemi, bodatno zbunjuje.
Epiduralna anestezija nema apsolutnp niakav uticaj na "nervni sistem". Kateter se plasira u tkivo pored kicme, a ne direktno u kicmu kao sto se u tekstu navodi.
Strasno je sto kod nas pojedini ginekolozi nisu u potpunosti upoznati sa ovom metodom, pa dodatno plase svoje pacijentkinje.
Epidural- APSOLUTNO!

Ja sam se porodila inhaliranjem, jer kako su se meni trudovi pojacavali, tako je detetu srce stajalo, oko 3-4 puta, tako da su se odlucili za ovaj nacin porodjaja. Ostala sam potpuno svesna, sve sam cula i videla, ali nisam mogla ni prstom da mrdnem. Osetila sam strasan bol kada su me skalpelom zasekli i tog momenta sam cula zvuk koji je opominjao da je moje srce stalo. Do tada sam cula ritmicko otkucavanje mog srca, instrumente i nista vise osim tisine u kojoj su radili. Zatim sam osetila strah od smrti kad sam cula: " Herz! Herz!" i osetila dva puta jak elektrosok. Niceg vise nisam bila svesna jer su mi ubrizgali totalnu anesteziju kako bi me bezbolno usili. Neverovatno je grozan taj osecaj kad vam mozak radi i svesni ste svega, a ne mozete da dokazete ni na koji nacin da ste budni. I posle sesnaest godina od tog dogadjaja, ne mogu da odagnam tu situaciju, zasto se to dogodilo, da li je to zbog nesnosnog bola ili inhaliranja. Sin i ja smo sasvim zdravi, nema ama bas nikakvih posledica od svega toga. Oboje smo aktivni sportisti i u izuzetnoj kondiciji.

Kakve to medicinske indikacije treba da postoje da bi porodilja primila epiduralnu? Nikako da se resimo tog sovinizma po kome ako majka ne trpi bolove na porodjaju onda nije prava majka. Cista demagogija. Ako nisu potrebne medicinske indikacije da babice zabadaju laktove zenama u stomak za vreme porodjaja i da ih vredjaju, onda mozemo sebi da priustimo i epidural. Pogotovo sto ta analgezija pomaze i na kraju porodjaja kad te hirurzi i akuseri divljacki seku i siju bilo potrebno ili ne, od cega se duze oporavljas nego od samog porodjaja.
Anestezija i analgezija su u vrhu najboljih izuma dvadesetog veka, ali im se protive oni koji nikad ni zub nisu popravili bez anestezije.

Podrzavam primenu svega navedenog, u smislu dostuponosti, tj. da se na davanje epiduralne anestezije ne gleda kao na "posebnu uslugu". Pocevsi od drugog porodjaja, pa nadalje.

Moram da se uključim u diskusiju o bezbolnom porođaju jer sam po struci anesteziolog. Mislim da ima dosta nepreciznosti i zamena teza u vezi bezbolnog porođaja. Za početak moram da napomenem da su opšte anestezije za carski rez ubedljivo najopasnije anestezije jer je rizik veliki. Zato se cerski rezovi na zapadu preko 90% rade u spinalnoj ili epiduralnoj anestezuji. Kod nas postoji više prepreka za to.Prvo, zena do samog porođaja nema nikakav kontakt sa anesteziologom, najčešće ga vidi tek u operacionoj sali pre same intervencije tako da nema vremena za nekakav ozbiljniji razgovor i pojašnjenje same tehnike. Druga takođe velika prepreka su naši ginekolozi koji se boje da će pojavom anesteziologa kao stručnog lica koje moze mnogo da olakša sam porođaj njihova uloga biti umanjenena što je u suštini odlika našeg mentaliteta. Odluku o epiduralnoj anesteziji donose zajedno porodilja, anesteziolog i ginekolog zajedno ali konačnu odluku donosi ANESTEZIOLOG jer je to iskljućivo u domenu njegove specijalnosti. U komentarima svašta piše čak i da anestetičari daju mišljenje o tome da li će se primeniti epiduralna anetezija. To je zaista nonsens anestetičar je medicinska sestra koja asistira tokom izvođenja bilo koje anestezije ali je anesteiolog taj koji je sudsko medicinski odgovoran za sve komplikacije pa tako i za rad anestetičara. Ovim nisam hteo da uvredin anestetičare jer ih smatram važnom karikom u lancu ali ipak da se zna ko je najodgovorniji. Da bi se organizovalo davanje epiduralne anestezije postoji više otežavajućih okolnosti jedan od njih je i deficit anesteziologa. Sam porođaj traje 12 i više časova koji uz ginekologa zahteva i stalno prisustvo anesteziologa jer je porođaj dinamičan proces. Ne manji problem predstavlja i pravična materijalna nadoknada za rad anesteziologa koji često ostaje i posle radnog vremena do završetka porođaja. To se mora urediti da bi svi bili zadovoljni i porodilja i ginekolog, a na kraju i aneteziolog koji je ulozio svoje znanje, umeće i vreme. Ima ovde i komentara žena koje su platile za bezbolan porođaj, a posle ružno prićaju kako su im uzete pare. Da je bezbolan porođaj uveden kao standardna procedura mislim da bi svi bili zadovoljniji. Porodilje bi dobile priliku da za neku razumnu cenu dobiju vrhunsku uslugu, anesteziolozi bi imali priliku da zarade pored plate jer na kraju ipak svi radimo i živimo od novca. Ne vidim ništa loše da svako svoj rad naplati samo da to bude legalno a ne dranje. Mislim da bi to uvelo kakav takav red u zdravstvu i da se ne naduvavale priče o korupciji među lekarima. Toliko za sada, pozdrav i sve najbolje.

Mene interesuje od kada epiduralnu anesteziju moze da dobije svaka zena kod nas i kakve su to medicinske indikacije??? Da reformulisem pitanje, koliko se zena u niškom porodilistu u yadnjih 5 ili 10 godina porodilo sa epiduralnom anestezijom?
"ajveći problem i "neprijatelj" žena je strah, a ne bol kao što se često misli" - da li je do ovog zakljucka dosla sama autorka teksta i koliko je ona to dece rodila?
Ja sam rodila 2 deteta, na zalost bez ikakve anestezije i verujte mi da je strah koji sam osecala bio nistavan prema bolu!!!

"Bezbolan porođaj lepo zvuči, ali kada je pacijentkinja u analgeziji njoj je potreban specijalni tretman i nadzor, kažu ginekolozi. "
Ovako oni porodilje uopste i ne gledaju, osim tokom vizite jedanput dnevno. Ne mogu da se ne osvrnem ni na medicinske sestre koje su izuzetno neljubazne i "samo sto ne biju"!

Epidural je sjajan :)

Trudnicama: idite u Skolu roditeljstva. U skoli roditeljstva, npr. u GAK Narodni front, mozete saznati SVE sto vas interesuje na tu temu, od anesteziologa koji to i rade.
Licno iskustvo: unatoc velikoj zelji da imam prirodan porodjaj i ulasku u porodiliste bez straha vec naprotiv, s puno pozitivnog uzbudjenja i poverenja u sebe, nakon 8 sati bolovi su postali jedva podnosljivi. I dobro je da sam primila epidural. Porodjaj je trajao jos 10 sati.

Od kada je epidural besplatan kod nas?U Narodnom Frontu košta 10000 din,set epidurala i usluga anesteziologa.

Prvo dete 2001:
3.480 kg. trudovi 26 sati, epiduralna kad su trudovi ucestali na 5 minuta, porodjaj bez problema.
Drugo dete 2002:
3.700, trudovi par sati, epiduralna odmah, porodjaj bez problema.
Trece dete 2006:
Najtezi porodjaj, beba 3.900, krenula celom umesto temenom. Dve babice razlicitog misljenja za epiduralnu. Sam porodjaj je trajao par sati, dolazila i lekarka specijalista i pocelo se razmisljati o carskom. Epiduralna je postedela zenu od bolova ali je izgubila osecaj ked treba da gura. Na kraju se sve dobro zavrsilo mad je vec pocela da gubi snagu za guranje.
Cetvrto dete 2008:
3.340 kg.,indukovani trudovi jer je vodenjak pukao a trudova ni posle 18 sati nema. Dogovor sa babicom je bio da se proba bez epiduralne zbog iskustva sa porodjaja no.3 ali su bolovi prevladali i opet epiduralna. Sam porodjaj bez problema. Posle prvog guranja jos deset minuta.
Posle svega mogu da kazem (kao muz) da je neuzeti epiduralnu isto kao i odbiti anesteziju kod zubara.
Sva cetiri porodjaja su inace izvedena u Velingtonu na Novom Zelandu i sve je bilo apsolutno besplatno. Da imamo nekog da nam pomogne oko dece, babe su daleko a ovde mora da se radi, imali bismo jos dece. Ovako je dosta.
Jedno veliko ZA za epiduralnu anesteziju.

Jer taj bol, koji ljudska surovost moze da vam nanese dok ste u tako ranjivoj poziciji - ne moze da se ublazi ni sa tonom anestetika.

CITIRALA SAM JEDAN OD KOMENTARA, NEMAM STA DA DODAM.

Najpre sam išla u školu za trudnice, a potom se porodila sa epiduralom marta 1999. god. u porodilištu ''Dragiša Mišović'' i to besplatno,(mada su mi druga porodilišta u to vreme tražila 200 do 500 maraka).Porođaj sa epiduralom je potpuno prirodan porođaj, jer svesno i aktivno učestvuješ, uživaš u čudu rađanja, a i doktorima je lakše jer si nasmejana i opuštena sve vreme, bez bola. Moje dete i ja nemamo traumu rađanja, već iskustvo bezgranične sreće. Moja prijateljica je prvo dete rodila bez epidurala, a drugo sa epiduralom (2003.)i nakon drugog porođaja napisala mi je poruku ''Ovo mora da je izmislila žena''.

Ponovo moram da se uključim u diskusiju naročito zbog nekih komentara. Kao prvo u toku epiduralne anestezije se ne daju nekakve droge već uglavnom lokalni anestetici u određenom razblaženju isti oni koji se daju prilikom vađenja zuba uz minimalne količine opioida. Što se tiče komentara pod brojem 21 o tome da su naše žene razmažene i nezrele zato sto traže epidural pa to je skandalozno. Gospođo pa mi smo u 21. veku epiduralna anestezija je standard u svim evropskim zemljama osim nekih rariteta kao što smo mi i još po neki. Kod nas ništa nemože jednostavno sve mora da se komplikuje umesto da se primeni već stečeno iskustvo razvijenih zemalja. Kao mi to sve cenimo ali ipak treba to da prilagodimo našim uslovima jel mi smo eto jako daroviti i pametni. Osnovni problem u ovoj zemlji je katastrofalno loša organizacija u svim sferama života, ne samo u zdravstvu. Dok god ne primenimo tekovine civilizovanog sveta bez mnogo preispitivanja nema nam boljitka. Jedini spas za ovaj narod i zemlju je ulazak u evropsku uniju i prihvatanja svih njenih tekovina bez mnogo pametovanja. Poručio bih svim zenama, budućim majkama, da istraju u svojim zahtevima da se porode sa što manje bola pozivajući se na jednu latinsku sentencu SEDARE DOLOREM DIVINUM OPUS EST (smanjiti bol božansko je delo). Pozdrav i sve najbolje.

Zivim u Americi, trenutno sam u petom mesecu trudnoce i sa velikim nestrpljenjem i radoscu ocekujem dolazak mog sina na svet. Ne razmisljam o bolu i uzasima porodjaja zato sto imam puno poverenje u sistem zdravstvene zastite u ovoj zemlji, zato sto imam poverenje u lekare i ostalo medicinsko osoblje, zato sto znam sa kakvim postovanjem ce se prema meni ophoditi tokom i posle porodjaja i zato sto imam potpuno poverenje u epiduralnu anesteziju, koja je ovde standard! U ovoj zemlji se smatra varvarskim ne olaksati zeni porodjajne bolove. Naravno, postoje i ovde zene koje se opredeljuju za prirodan porodjaj (mada su u manjini), ali to je njihov licni izbor. Sve se svodi na pravo zene da izabere sta smatra da je najbolje za nju i njenu bebu, naravno, uz dogovor sa lekarom. Sve moje prijateljice ovde su se poradjale sa epiduralom, i sve imaju izuzetno pozitivna iskustva sa porodjaja. S druge strane, moja sestra u Srbiji se poradjala 20 sati, uz neverovatne bolove, a da niko nije ni pokusao da joj olaksa muke (ne, nije se poradjala u nekoj seoskoj bolnici, vec u jednom od najvecih medicinskih centara u zemlji). Valjda bi bila manje zena, sta li, ukoliko ne bi iskusila sve sto porodjaj nosi sa sobom? A iskusila je bahat i neljubazan odnos lekara, babica i medicinskih sestara... Iskusila je da joj babice na silu, laktovima guraju bebu iz stomaka u trenutku kada je bebino srce prestajalo da kuca... Iskusila je da su je divljacki rasekli, tako da joj je trebalo dva meseca da se oporavi... Iskusila je da je beba izasla modra, plava, da nije disala, srce nije kucalo... Iskusila je da je beba bila danima na intenzivnoj nezi kako bi lekari sanirali upalu pluca i jos neke druge komplikaciije koje su se javile usled toga sto je beba pri tako napornom i stresnom porodjaju aspirirala mekonijum u disajne puteve (a sto se sve moglo spreciti, samo da su lekari uvideli da je i zeni i bebi trebalo olaksati muke, pomoci kad im je pomoc bila najpotrebnija)... Iskusila je ponizavanja od sestara i lekara, hladan i neljudski odnos prema zeni koja kao da je dosla po nekoj kazni u to porodiliste, a ne da obavi najznacajniji i najradosniji zadatak u svom zivotu. Mozda sam otisla predaleko od teme, ali sustina price je da je celokupan odnos prema zeni i porodjaju u nasim prodilistima skandalozan, i da je epiduralna anestezija samo jedan primer. Problem je nas mentalitet, gde se zena smatra manje vrednom ukoliko stoicki ne istrpi bolove, a takvim shvatanjima cesto doprinose i same zene kod nas. Najbolji primer je komentar pod brojem 21. Sigurna sam da takvih zena ima jos. Na zalost, dokle god se svest ljudi kod nas ne promeni bice i takvih razmisljanja, a epiduralna ce se smatrati nekom "djavoljom rabotom" i nekim drogama kojima slabe zene moraju da se priklone, dok ce sve one jake, prave zene, i dalje radjati decu u bolu i znoju lica svog...

Svim zenama sveta zelim poradjaj poput mog drugog porodjaja, koji je sve ukupno od prve kontrakcije do bebinog placa trajao 2 ili 3 sata.
Bila sam jako kratko na stolu, mozda 10 minuta i za epiduralnu nisam imala vremena.
Medjutim pored mene i uporedo sa mnom porodila se zena koja je na stolu provela 17 sati isto bez epiduralne anestezije. Svaka joj cast, zaista je heroj. Njoj je svakako trebala epiduralna anestezija.