Devojčice i dečaci

Srecom, dolazim iz porodice koja podjedanko favorizuje i decake i devojcice. Na zalost, znam veliki broj devojaka cije su porodice najgori stereotip.. Ima devojaka koje zbog svog kucnog vaspitanja prave mnogo gresaka.. Odu na fakultet, super im ide i onda se udaju i napuste studije "jer sta ce joj fakultet kada se udala"? Like wtf???
Nase drustvo je takvo da namece odredjen tupave stereotipe. Svaki put kada odem u prodavnicu da kupim strujni kabl, sijalicno grlo, deo za cesmu i slicne "stvari koje kupuju muskarci" docekuju me sa podozrenjem. Danas sa toliko razlicitog alata stvarno svako moze da uradi vecinu "muskih" poslova. Ili, jos gore kada kazem da sam inzenjer.. "Ih, molim te, zensko pa inzenjer... " .. Ili jos gore kada idem na razgovor za posao pa me odmah pitaju da li sam udata i planiram li i koliko dece , dok mog dragog niko nista ne pita vec mu daju posao ili ne...
Treba menjati narod, jer ga je mnogo teze prevaspitati nego menjati:)

Devojcice i decake treba isto vaspitavati, razlike su samo u finesama. Oboje treba da znaju da kuvaju, da peru sudove, ukljuce ves masinu, opeglaju sebi stvari, zavrnu ventil u kupatilu, zamene sijalicu i slicno. Ne vidim zasto bi danas majke svoje sinove pravile invalidima. Nece one zauvek biti pored njih da im peru, peglaju i sklanjaju za njima. Mozda ce oni neko vreme ziveti sami, i treba da znaju tabve stvari to je osovna kultura. I opet kada pocnu da zive sa svojim partnarkama, zasto bi one preuzele ulogu majke? Sta sam ja duzna za nekim da idem ii sredujem djubre koej pravi? I ja radim, zaradjujem (i vise od njega), i ja imam malo slobodnog vremena.
Jedna stvar mi nije jasna u tesktu.. Gde i kako se to devojcice uce da budu "poslusne"?
... zatim, zasto decake ne treba uciti da budu vredni, a devojcice da budu hrabre? Recimo porodjaj je jedna stvar koja ce se vrlo verovatno desiti devojci u toku zivota i to je cin za koji je potrebno mnogo pripreme i hrabrosti.
Zatim tu su i sport i borilacke vestine ... Kao macevalac znam mnogo vise dobrih devojaka macevalaca nego decaka. Borbeni duh je dobra stvar i treba ga negovati i kod jednih i kod drugih.
... Svako ce svoje dete vaspitavati kako misli da je najbolje. Kad sam bila mala imala sam i kamione i autice i lutke i avione i maceve i tenkove.... Imala sam izbor da se igram sa onim sto mi se najvise dopadalo. Zato smatram da dete treba da ima izbor pa nek samo odluci sta mu se svidja.

Moglo se pomisliti da tekstovi ovakve sadrzine i namere pripadaju proslosti i najgorim vremenima anti-porodicne i mizandrijske euforije kakva je vladala od kraja 60-ih godina proslog veka sve do pocetka ove decenije. Ali ne, neki se jos nisu osvestili i shvatili da pseudo-egalitarizam i kriza polnog identita pripadaju proslosti, dok ce XXI vek biti vek povratka tradicionalnim porodicnim vrednostima, zdravorazumskim tradicionalnim polnim ulogama. Tacno je da postoji razlika u vaspitanju dece, ali je ona naucno zasnovana, blagotvorna po decu oba pola i mora se zadrzati. Liberalna predrasuda o tome kako je podela na "plavi" i "roze" svet drustveno uslovljena i zavisna od "kulturnog nasledja", "normi ponasanja" i "ocekivanja okruzenja", razvejana je i odbacena u savremenoj antropologiji i psihologiji. Sjajna studija pod nazivom "The War Against Boys: How Misguided Feminism is Harming Our Young Men" ciji je autor (naravno ne "autorka") Christina Hoff Sommers, lucidno objasnjava stetne posledice koje po polovinu mlade populacije, a verovatno i ukupan mladi narastaj, ima identifikacija medju polovima. A tragicne posledice ubedjenja "nurture, not nature" shvatanja nigde nisu vise opominjuce nego li u slucaju malog Bruce Renier-a, kome je BBC posvetio jednu emisiju cuvenog serijala Horizon (vidi http://www.bbc.co.uk/science/horizon/2000/boyturnedgirl.shtml). Nikakva feministicka politicka ideologija (a o ideologiji koja odredjuje sveukupan weltbild indoktrinirane licnosti se i radi) ne moze preinaciti prirodnu datost, niti se protiv nje uspesno boriti bez uzasnih posledica po drustvo u celini, ali jos uzasnijih i gorih po decu ciji identitet biva razaran i doveden u pitanje. Nikakav "feminazi" eksperiment zasnovan na teoriji zavere ne sme zameniti uspesnu tradiciju odgoja. Camille Paglia, iako feministicki teoreticar, utvrdila je u "Sexual Personae", jasnu razliku izmedju muskog i zenskog nacina misljenja i muske i zenske racionalnosti, a stoga i potrebu za razlicitim odgojem, daleku od zatucanog shvatanja o jednakosti. Ne samo da "norme" koje se pominju u tekstu nisu nikakve predrasude, vec su to modeli ponasanja i elementi identiteta duboko usadjeni u nas nervni sistem. Tesko je primetiti da su devojcice po bilo cemu uskracene - naprotiv. Detinjstvo decaka je teze i nesrecnije, kao sto ce mu i zivot biti takav. I ocekivanja koja imamo od dece u skladu su sa ocekivanjima koja ce imati drustvo, ne zato sto je ono tako ustrojeno, vec zato sto ga prirodna nuznost na to navodi. Zena ne nedostaje u "Aziji", vec samo u Kini, zbog visedecenijske politike komunisticke partije "jedna porodica-jedno dete". Posto nijedna porodica ne zeli da samu sebe osudi na zamiranje, bilo je potpuno ocekivano da ce u zemlji u kojoj je infanticid poznat kao abortus rutinska stvar (kao sto je to na zalost i kod nas), biti rodjeno disproporcionalno vise decaka nego devojcica. Zaista JESTE od presudnog znacaja imati muskog potomka, ne zbog kulturnih stereotipa, "mizoginije" ili "patrijarhalnosti", vec zato sto se genetski poreklo porodice moze pratiti samo preko Y-hromozoma, cime je savremena nauka opravdala visemilenijsku praksu. Nadalje, tacno je da su u nasem svetu devojcice u skolstvu povlastenije, ali ne zbog potrebe za "dugim objasnjavanjem, koncentracijom", sto zvuci seksisticki a verovatno i jeste, vec zbog toga sto nastavnici, koji su najcesce zenskog pola, nagradjuju zenske emotivne osobine, poput poslusnosti, pasivnosti, umiljatosti, (koje devojcice ispoljavaju a da im to niko prethodno nije ni rekao da cine), a kaznjavaju kritiku, buntovnistvo, inicijativu. Na fakultete se zene cesce upisuju jer decaci bivaju neretko gurnuti u radni odnos odmah po zavrsetku skole. U sredinama poput nase, sluzenje vojnog roka i time prekidanje kontinuiteta u ucenju i radu dodatno komplikuje polozaj mladog muskarca. Posebno me zasmejala autorova, pomalo sovinisticka, konstatacija kako je toboze "Poznato da se u pojedinim krajevima Crne Gore još uvek na pitanje koliko u porodici ima osoba (ili ljudi u plemenu, na primer), odgovara brojem pušaka, što znači da se ženska deca ni ne računaju." Sic! A ovaj socioloski podatak je dobila odakle? Iz istorije Crne Gore XVI veka? Niti u CG danas postoje plemena, niti "broj pusaka" po domacinstvu, u to vas uveravam. Ako ovo nije predrasuda, i uz to prilicno niska, onda ne znam sta jeste. Nadalje, ne vidim po cemu su osobine za koje je navedeno da se podsticu kod devojcica (iskrenost, urednost, vrednost itd.), negativne, niti da na bilo koji nacin vode "podredjenom" polozaju. Da devojcice ucimo da lazu, da ne vode racuna o higijeni ili da su lenje, da li bi ih to ucinilo emancipovanim zenama? O ostatku teksta, o nelogicnostima vezanim za ideju da se decaci pripremaju za "aktivne individue", dok se od njih istovremeno "ne ocekuju disciplina i radne navike", kao i da je tesko primetiti vece umetnicko izrazavanje kod zenskog pola (istorija umetnosti, pa i savremene, bi ovde dobro posluzila), bolje je i ne govoriti.

Svrha clanka je ocigledno da pokaze nerqavnopravnost polova , prvenstveno u Srbiji.
Kao otac blizanaca ( sina i kcerke ) , koji ne pravi bilo kakvu razliku u vaspitanju dece - ispada da je neko moj cerki usadio-nametnuo da se igra lutkama, a sinu macevima???
A tako je - iako ih niko nije usmeravao ka tome. Odgovorno tvrdim - NIKO!
Da li je mozda autoru clanka palo na pamet da postoji intelektualna predodredjenost dece u zavisnosti od polova.
Da li je moguce usaditi muskom detetu "materinski instinkt" npr?
Moj sun uzme lutke samo da ih rascerupa ili da nervira sestru - dok cerka skoro da nikada nije uzela automobilcic u ruke.
E sad- da smo kupovali samo lutke - verovatno bi i sin bio "primoran" da se igra lutkama - zar ne?
Generalno, bez obzira na "ustaljena" misljenja - da li neko misli da su dacaci , po digoltu, grublji a devojcice neznije? Pa svakako da jesu - kako ja mogu da uticem da moje znsko dete , kad vicem na lju, place, a moj sin se samo namrsti?
Kako sam ja to deci od 3 godine mogao da usadim i nametnem?
Nemam vremena da dalje obrazlazem svoje neslaganje sa ovim clankom, samo da zakljucim da je ovaj clanak TOTALNI PROMASAJ...

Ja ne razumem bas poentu ovog clanka. I sam je pun predrasuda o tome kako mi (ciatoci) tretiramo svoje sinove i cerke. Poenta je ipak da vecina ljudi koji ovo citaju imaju taj neki osnovni nivo osvescenja, tako da je ovo prosvecivanje prosvecenih. Osim toga, ima dosta korisnih ideja za one totalno neosvescene (koji ovo nikad nece ni citati), ali je clanak totalno nestrukturisan.

Vaspitavana sam u tipicno patrijarhalnoj porodici, muskarci se kod nas otvoreno favorizuju, trpela sam razne vrste nasilja, i pretpostavljam da je to kod mene stvorilo neku vrstu kontra - efekta, s obzirom da sam uzasno mnogo radila na svom obrazovanju i veliki sam protivnik braka... obracam mnogo paznje na izgled, to je valjda jedino tipicno zensko na meni :) ali nisam nimalo poslusna, i jasno i glasno iskazujem svoje misljenje, medjutim, s druge strane, nemam materinski instikt, nikad nisam zelela decu, ta "neznija" strana kod mene ne postoji, nisam sigurna, ali mislim da su mi roditelji davali vise ljubavi da bih mozda bila malo drugacija, mozda ne bih bila ovako uspesna, ali emotivnija verovatno bih... cak ni sa majkom nikad nisam bila bliska, o ocu da ne govorim, za njega postoje samo sinovi.

polna diskriminacija u vaspitavanju postoji od malena - mi se individualno mozemo truditi da je izbegnemo, ali uvek cete se sa tim suociti, hteli ne hteli, i to ce verovatno u nekom trenutku zbuniti i vase dete. evo svezeg mi primera: muz je kupio nasoj devojcici neki crveni auto, koji ona gura pored sebe, i to joj pomaze da prohoda. muzevljevi roditelji nas pitaju "sto ste joj kupili auto, nije ona decak?" btw, na kutiji od igracke devojcica gura taj autic, a i ja vozim kola, kao i sve moje drugarice. a naci ce se jednom kad mi nismo tu, neka vaspitacica ili vec ko, da joj deli "posao" i igracke prema polu...

Ja svom sinu(5 godina) ne govorim da je nesto iskljicivo za decake a drugo za devojcice. On je imao fazu u trecoj godini da hoce da jede iz roze tanjira, sa roze viljuskom i roze nozem i stalno su u glas plakali on i moja sestricina koja dodje u posetu i zeli istu tu boju.(Iako je bilo jos takvih kasicica u bojama koje pozelis).Onda je poceo da uzims kolica-igracke devojcicama u parku sa sve lutkama-bebama i da ih voza okolo dok su ove pomahnitalo trcale za njim da vrate"svoje bebe". Nisam se ni na to obazirala iako sam primecivala cudne poglede zena. Prosto svaka moja reakcija da je to za devojcice bila bi suluda jer ne znam koji racionalan argument bi mu dala.(valjda bi trebalo reci"muskarci ne voze bebe u kolicima" ili "roze je za devojcice" a on bi pitao "a zasto" kao sto i pita za sve, tj.na svaki odgovor koji nije dovoljno logican ima jos jedno pitanje i tako do vecnosti.
Potpuno smo bili ravnodusni, jer dete ne zna koja je boja za decake a koja za devojcice,njemu je jednostavno to bila lepa boja.
A onda je iznenada poceo da se odusevljava vozovima, kamionima i policajcima i zavrsila se spontano i prirodno faza istrazivanja sveta koji po nekim glupim nametnutim pravilima pripada devojcicama. Bez ikakvog pritiska sa nase strane, jer on vidi mamu kako ponekad zategne sraf srafcigerom jer to moze i sama i nema potrebe da smara tatu koji je eto resio da bas danas posle par meseci najzad doprinese kuvanju rucka svojoj porodici.
Uvek sam prezirala tipicne maco muskarcine kao i tipicne njanjave zenskice koje trepucu i prenemazu se i nemaju snage da udahnu vazduh koliko su krkhe i nezne, prosto lebde. Uvek su mi se svidjali muskarci koje nije bilo sramota da pokazu osecanja i da placu, i da priznaju da imaju neki problem kojih se vecina stidi da prizna. E to su pravi muskarci i time pokazuju da su sigurni u sebe i da vrede.
Za takvog sam se i udala i hvala njegovoj mami sto nije podlegla predrasudama.

@Petar Srdanovic

Genetsko poreklo porodice se moze pratiti preko Y-hromozoma koji sinovi nasledjuju od oca, kao i preko mitohondrijske DNK, koje deca (nezavisno kog su pola), nasledjuju samo od majke.

http://www.oxfordancestors.com/your-paternal.html
http://www.oxfordancestors.com/your-maternal.html

vazno je da se stalno borimo protiv stereotipa. ja sam vaspitana tako da je za zensko mnogo vaznije da zavrsi fakultet da bi mogla da nadje dobar posao, jer muskarac, na kraju krajeva, uvek moze da "fizikalise" za novac. dalje, svoje dve devojcice od malena usmeravam na samorazvoj, na rad na sebi, na skolovanje, na razgovor, na to da je porodica najvaznija ali da je vrlo vazno imati dobar posao, a to se moze samo ako se posvetis radu i ucenju... mislim da je danas situacija daleko drugacija od ovih nabrojanih stereotipa (mislim, kad je poslednji put neko od vas rekao zenskom detetu "vazno je da se udas")? postoji io danas, ali je seksualna diskriminacija bila mnogo vise izrazena ranije.

Mene zanima kako i kada devojcice gube svoju prednost?Mislim,opste poznata stvar je da su devojcice naprednije,jace,svesnije,pa mi je misterija kako to u kasnijim godinama nestane.
Gde to popustimo?

"Muški pol se, u većini eksperimenata i istraživanja bolje snalazi u prostornom orjentisanju, prirodnim naukama, konkretnom snalaženju u problemskim situacijama."

"Postoje čak i istraživanja koja potvrđuju da se pitanje: “Šta ćeš biti kada porasteš?” skoro uvek postavlja dečacima. "

Molim autora da navede konkretno koja su to istrazivanja. Iz sopstvenog iskustva, a i sta god sam citala o obrazovanju i vaspitavanju dece, gore navedene izjave nisu tacne. Doduse, mozda su ova nenavedena "istrazivanja" sprovedena samo u Srbiji, u kom slucaju verujem da su ovakvi stavovi i izjave moguci. Ali mislim da generalno nije tacno da su bilo kakva legitimna istrazivanja dosla do zakljucka da su decaci vise sposobni za jedno, a nasuprot njima devojcice vise sposobne za drugo. A pitanje "sta ces biti kad porastes" se podjednako postavlja svoj deci "razvijenog" sveta, bez obzira na pol.

Borba protiv stereotipa je vecna. Uniformisanost bilo koje vrste ugrozava opstanak svih nas. Razlicitost je ono sto vuce napredak.
Kada god upalite televizor, neko vam preporucuje koji prasak da koristite, koju banku, koje uloske...
Jako mali broj ljudi se bavi sobom i uglavnom funkcionisu kao roboti.
Svi veliki pronalazaci, ne bi mogli pronaci nikada nista da su radili po matrici, i ziveli onako kako "se valja".
I Tesla, i Ajnstajn i Marija Kiri, nisu bili standardni, nisu robovali musko zenskim laznim principima.

@Spinoza
"...vec zato sto se genetski poreklo porodice moze pratiti samo preko Y-hromozoma..."

Jel mozete postaviti neki link o citiranom delu teksta? Hvala.

Slazem se da treba da se borimo protiv nekih stereotipa, ne svih. Ali i ovaj tekst je prepun istih.

Izrazito me nervira ovaj populisticko negativan stav o 'predrasudama', ja bi to inace zvala predubedjenjima. Naime, predubedjenja su deo svakodnevnog zivota i omogucavaju efikasno funkcionisanje. Primer: recimo da momak tvrdi da 'voli plavuse'. Ta predrasuda sluzi sledecem - kada udje u diskoteku, momak ce se, umesto na svih 300 devojaka u njoj, fokusirati na 70 koje su plave. to ce mu omoguciti da na osnovu nekoliko dodatnih predubedjenja (volim devojke sa oblinama i toplim ocima) krug smanji na 6 devojaka, i omoguci mu efikasno koncentrisanje svoje paznje na njih. Da je od starta obradjivao informacije o svih 300 devojaka, u toku izlaska ne bi stigao nista.
Uzmimo cuvenu 'zene ne umeju da voze'. Mada netacna, ova predrasuda ima velikog smisla. Posto ovu tvrdnju izgovara muskarac, ergo on misli da zna da vozi, ta predrasuda ustvari znaci 'zene ne voze kao ja'. to nije predubedjenje, to je tacno i naucno dokazano. Zene ne voze spretno, ni brzo ni umesno - zene voze oprezno. To dovodi do mnogo vise blagih sudara, tzv. cukanja u gradskom saobracaju (jer se zena recimo sporo prebaci u drugu liniju i sl.) ali do znacajno manjeg broja vecih sudara. To za zene kao oprezan soj sa decom u mislima ima smisla, dok za muskarca u saobracaju ima smisla da posebno obrati paznju na vozilo u kom sedi zena.
Ovim zakljucujem svoje 'izlaganje' i sumiram - predrasude nije izmislio zli cika sa 7. sprata, vec su one deo funkcionisanja coveka. Ne smeju biti rigidne i dogmaticne, naravno, ali dobro je da postoje.

Moglo se pomisliti da tekstovi ovakve sadrzine i namere pripadaju proslosti i najgorim vremenima anti-porodicne i mizandrijske euforije kakva je vladala od kraja 60-ih godina proslog veka sve do pocetka ove decenije. Ali ne, neki se jos nisu osvestili i shvatili da pseudo-egalitarizam i kriza polnog identita pripadaju proslosti, dok ce XXI vek biti vek povratka tradicionalnim porodicnim vrednostima, zdravorazumskim tradicionalnim polnim ulogama. Tacno je da postoji razlika u vaspitanju dece, ali je ona naucno zasnovana, blagotvorna po decu oba pola i mora se zadrzati. Liberalna predrasuda o tome kako je podela na "plavi" i "roze" svet drustveno uslovljena i zavisna od "kulturnog nasledja", "normi ponasanja" i "ocekivanja okruzenja", razvejana je i odbacena u savremenoj antropologiji i psihologiji. Sjajna studija pod nazivom "The War Against Boys: How Misguided Feminism is Harming Our Young Men" ciji je autor (naravno ne "autorka") Christina Hoff Sommers, lucidno objasnjava stetne posledice koje po polovinu mlade populacije, a verovatno i ukupan mladi narastaj, ima identifikacija medju polovima. A tragicne posledice ubedjenja "nurture, not nature" shvatanja nigde nisu vise opominjuce nego li u slucaju malog Bruce Renier-a, kome je BBC posvetio jednu emisiju cuvenog serijala Horizon (vidi http://www.bbc.co.uk/science/horizon/2000/boyturnedgirl.shtml). Nikakva feministicka politicka ideologija (a o ideologiji koja odredjuje sveukupan weltbild indoktrinirane licnosti se i radi) ne moze preinaciti prirodnu datost, niti se protiv nje uspesno boriti bez uzasnih posledica po drustvo u celini, ali jos uzasnijih i gorih po decu ciji identitet biva razaran i doveden u pitanje. Nikakav "feminazi" eksperiment zasnovan na teoriji zavere ne sme zameniti uspesnu tradiciju odgoja. Camille Paglia, iako feministicki teoreticar, utvrdila je u "Sexual Personae", jasnu razliku izmedju muskog i zenskog nacina misljenja i muske i zenske racionalnosti, a stoga i potrebu za razlicitim odgojem, daleku od zatucanog shvatanja o jednakosti. Ne samo da "norme" koje se pominju u tekstu nisu nikakve predrasude, vec su to modeli ponasanja i elementi identiteta duboko usadjeni u nas nervni sistem. Tesko je primetiti da su devojcice po bilo cemu uskracene - naprotiv. Detinjstvo decaka je teze i nesrecnije, kao sto ce mu i zivot biti takav. I ocekivanja koja imamo od dece u skladu su sa ocekivanjima koja ce imati drustvo, ne zato sto je ono tako ustrojeno, vec zato sto ga prirodna nuznost na to navodi. Zena ne nedostaje u "Aziji", vec samo u Kini, zbog visedecenijske politike komunisticke partije "jedna porodica-jedno dete". Posto nijedna porodica ne zeli da samu sebe osudi na zamiranje, bilo je potpuno ocekivano da ce u zemlji u kojoj je infanticid poznat kao abortus rutinska stvar (kao sto je to na zalost i kod nas), biti rodjeno disproporcionalno vise decaka nego devojcica. Zaista JESTE od presudnog znacaja imati muskog potomka, ne zbog kulturnih stereotipa, "mizoginije" ili "patrijarhalnosti", vec zato sto se genetski poreklo porodice moze pratiti samo preko Y-hromozoma, cime je savremena nauka opravdala visemilenijsku praksu. Nadalje, tacno je da su u nasem svetu devojcice u skolstvu povlastenije, ali ne zbog potrebe za "dugim objasnjavanjem, koncentracijom", sto zvuci seksisticki a verovatno i jeste, vec zbog toga sto nastavnici, koji su najcesce zenskog pola, nagradjuju zenske emotivne osobine, poput poslusnosti, pasivnosti, umiljatosti, (koje devojcice ispoljavaju a da im to niko prethodno nije ni rekao da cine), a kaznjavaju kritiku, buntovnistvo, inicijativu. Na fakultete se zene cesce upisuju jer decaci bivaju neretko gurnuti u radni odnos odmah po zavrsetku skole. U sredinama poput nase, sluzenje vojnog roka i time prekidanje kontinuiteta u ucenju i radu dodatno komplikuje polozaj mladog muskarca. Posebno me zasmejala autorova, pomalo sovinisticka, konstatacija kako je toboze "Poznato da se u pojedinim krajevima Crne Gore još uvek na pitanje koliko u porodici ima osoba (ili ljudi u plemenu, na primer), odgovara brojem pušaka, što znači da se ženska deca ni ne računaju." Sic! A ovaj socioloski podatak je dobila odakle? Iz istorije Crne Gore XVI veka? Niti u CG danas postoje plemena, niti "broj pusaka" po domacinstvu, u to vas uveravam. Ako ovo nije predrasuda, i uz to prilicno niska, onda ne znam sta jeste. Nadalje, ne vidim po cemu su osobine za koje je navedeno da se podsticu kod devojcica (iskrenost, urednost, vrednost itd.), negativne, niti da na bilo koji nacin vode "podredjenom" polozaju. Da devojcice ucimo da lazu, da ne vode racuna o higijeni ili da su lenje, da li bi ih to ucinilo emancipovanim zenama? O ostatku teksta, o nelogicnostima vezanim za ideju da se decaci pripremaju za "aktivne individue", dok se od njih istovremeno "ne ocekuju disciplina i radne navike", kao i da je tesko primetiti vece umetnicko izrazavanje kod zenskog pola (istorija umetnosti, pa i savremene, bi ovde dobro posluzila), bolje je i ne govoriti.

Svrha clanka je ocigledno da pokaze nerqavnopravnost polova , prvenstveno u Srbiji.
Kao otac blizanaca ( sina i kcerke ) , koji ne pravi bilo kakvu razliku u vaspitanju dece - ispada da je neko moj cerki usadio-nametnuo da se igra lutkama, a sinu macevima???
A tako je - iako ih niko nije usmeravao ka tome. Odgovorno tvrdim - NIKO!
Da li je mozda autoru clanka palo na pamet da postoji intelektualna predodredjenost dece u zavisnosti od polova.
Da li je moguce usaditi muskom detetu "materinski instinkt" npr?
Moj sun uzme lutke samo da ih rascerupa ili da nervira sestru - dok cerka skoro da nikada nije uzela automobilcic u ruke.
E sad- da smo kupovali samo lutke - verovatno bi i sin bio "primoran" da se igra lutkama - zar ne?
Generalno, bez obzira na "ustaljena" misljenja - da li neko misli da su dacaci , po digoltu, grublji a devojcice neznije? Pa svakako da jesu - kako ja mogu da uticem da moje znsko dete , kad vicem na lju, place, a moj sin se samo namrsti?
Kako sam ja to deci od 3 godine mogao da usadim i nametnem?
Nemam vremena da dalje obrazlazem svoje neslaganje sa ovim clankom, samo da zakljucim da je ovaj clanak TOTALNI PROMASAJ...

Izrazito me nervira ovaj populisticko negativan stav o 'predrasudama', ja bi to inace zvala predubedjenjima. Naime, predubedjenja su deo svakodnevnog zivota i omogucavaju efikasno funkcionisanje. Primer: recimo da momak tvrdi da 'voli plavuse'. Ta predrasuda sluzi sledecem - kada udje u diskoteku, momak ce se, umesto na svih 300 devojaka u njoj, fokusirati na 70 koje su plave. to ce mu omoguciti da na osnovu nekoliko dodatnih predubedjenja (volim devojke sa oblinama i toplim ocima) krug smanji na 6 devojaka, i omoguci mu efikasno koncentrisanje svoje paznje na njih. Da je od starta obradjivao informacije o svih 300 devojaka, u toku izlaska ne bi stigao nista.
Uzmimo cuvenu 'zene ne umeju da voze'. Mada netacna, ova predrasuda ima velikog smisla. Posto ovu tvrdnju izgovara muskarac, ergo on misli da zna da vozi, ta predrasuda ustvari znaci 'zene ne voze kao ja'. to nije predubedjenje, to je tacno i naucno dokazano. Zene ne voze spretno, ni brzo ni umesno - zene voze oprezno. To dovodi do mnogo vise blagih sudara, tzv. cukanja u gradskom saobracaju (jer se zena recimo sporo prebaci u drugu liniju i sl.) ali do znacajno manjeg broja vecih sudara. To za zene kao oprezan soj sa decom u mislima ima smisla, dok za muskarca u saobracaju ima smisla da posebno obrati paznju na vozilo u kom sedi zena.
Ovim zakljucujem svoje 'izlaganje' i sumiram - predrasude nije izmislio zli cika sa 7. sprata, vec su one deo funkcionisanja coveka. Ne smeju biti rigidne i dogmaticne, naravno, ali dobro je da postoje.

vazno je da se stalno borimo protiv stereotipa. ja sam vaspitana tako da je za zensko mnogo vaznije da zavrsi fakultet da bi mogla da nadje dobar posao, jer muskarac, na kraju krajeva, uvek moze da "fizikalise" za novac. dalje, svoje dve devojcice od malena usmeravam na samorazvoj, na rad na sebi, na skolovanje, na razgovor, na to da je porodica najvaznija ali da je vrlo vazno imati dobar posao, a to se moze samo ako se posvetis radu i ucenju... mislim da je danas situacija daleko drugacija od ovih nabrojanih stereotipa (mislim, kad je poslednji put neko od vas rekao zenskom detetu "vazno je da se udas")? postoji io danas, ali je seksualna diskriminacija bila mnogo vise izrazena ranije.

Mene zanima kako i kada devojcice gube svoju prednost?Mislim,opste poznata stvar je da su devojcice naprednije,jace,svesnije,pa mi je misterija kako to u kasnijim godinama nestane.
Gde to popustimo?

"Muški pol se, u većini eksperimenata i istraživanja bolje snalazi u prostornom orjentisanju, prirodnim naukama, konkretnom snalaženju u problemskim situacijama."

"Postoje čak i istraživanja koja potvrđuju da se pitanje: “Šta ćeš biti kada porasteš?” skoro uvek postavlja dečacima. "

Molim autora da navede konkretno koja su to istrazivanja. Iz sopstvenog iskustva, a i sta god sam citala o obrazovanju i vaspitavanju dece, gore navedene izjave nisu tacne. Doduse, mozda su ova nenavedena "istrazivanja" sprovedena samo u Srbiji, u kom slucaju verujem da su ovakvi stavovi i izjave moguci. Ali mislim da generalno nije tacno da su bilo kakva legitimna istrazivanja dosla do zakljucka da su decaci vise sposobni za jedno, a nasuprot njima devojcice vise sposobne za drugo. A pitanje "sta ces biti kad porastes" se podjednako postavlja svoj deci "razvijenog" sveta, bez obzira na pol.

Borba protiv stereotipa je vecna. Uniformisanost bilo koje vrste ugrozava opstanak svih nas. Razlicitost je ono sto vuce napredak.
Kada god upalite televizor, neko vam preporucuje koji prasak da koristite, koju banku, koje uloske...
Jako mali broj ljudi se bavi sobom i uglavnom funkcionisu kao roboti.
Svi veliki pronalazaci, ne bi mogli pronaci nikada nista da su radili po matrici, i ziveli onako kako "se valja".
I Tesla, i Ajnstajn i Marija Kiri, nisu bili standardni, nisu robovali musko zenskim laznim principima.

Ja ne razumem bas poentu ovog clanka. I sam je pun predrasuda o tome kako mi (ciatoci) tretiramo svoje sinove i cerke. Poenta je ipak da vecina ljudi koji ovo citaju imaju taj neki osnovni nivo osvescenja, tako da je ovo prosvecivanje prosvecenih. Osim toga, ima dosta korisnih ideja za one totalno neosvescene (koji ovo nikad nece ni citati), ali je clanak totalno nestrukturisan.

Slazem se da treba da se borimo protiv nekih stereotipa, ne svih. Ali i ovaj tekst je prepun istih.

Ja svom sinu(5 godina) ne govorim da je nesto iskljicivo za decake a drugo za devojcice. On je imao fazu u trecoj godini da hoce da jede iz roze tanjira, sa roze viljuskom i roze nozem i stalno su u glas plakali on i moja sestricina koja dodje u posetu i zeli istu tu boju.(Iako je bilo jos takvih kasicica u bojama koje pozelis).Onda je poceo da uzims kolica-igracke devojcicama u parku sa sve lutkama-bebama i da ih voza okolo dok su ove pomahnitalo trcale za njim da vrate"svoje bebe". Nisam se ni na to obazirala iako sam primecivala cudne poglede zena. Prosto svaka moja reakcija da je to za devojcice bila bi suluda jer ne znam koji racionalan argument bi mu dala.(valjda bi trebalo reci"muskarci ne voze bebe u kolicima" ili "roze je za devojcice" a on bi pitao "a zasto" kao sto i pita za sve, tj.na svaki odgovor koji nije dovoljno logican ima jos jedno pitanje i tako do vecnosti.
Potpuno smo bili ravnodusni, jer dete ne zna koja je boja za decake a koja za devojcice,njemu je jednostavno to bila lepa boja.
A onda je iznenada poceo da se odusevljava vozovima, kamionima i policajcima i zavrsila se spontano i prirodno faza istrazivanja sveta koji po nekim glupim nametnutim pravilima pripada devojcicama. Bez ikakvog pritiska sa nase strane, jer on vidi mamu kako ponekad zategne sraf srafcigerom jer to moze i sama i nema potrebe da smara tatu koji je eto resio da bas danas posle par meseci najzad doprinese kuvanju rucka svojoj porodici.
Uvek sam prezirala tipicne maco muskarcine kao i tipicne njanjave zenskice koje trepucu i prenemazu se i nemaju snage da udahnu vazduh koliko su krkhe i nezne, prosto lebde. Uvek su mi se svidjali muskarci koje nije bilo sramota da pokazu osecanja i da placu, i da priznaju da imaju neki problem kojih se vecina stidi da prizna. E to su pravi muskarci i time pokazuju da su sigurni u sebe i da vrede.
Za takvog sam se i udala i hvala njegovoj mami sto nije podlegla predrasudama.

Srecom, dolazim iz porodice koja podjedanko favorizuje i decake i devojcice. Na zalost, znam veliki broj devojaka cije su porodice najgori stereotip.. Ima devojaka koje zbog svog kucnog vaspitanja prave mnogo gresaka.. Odu na fakultet, super im ide i onda se udaju i napuste studije "jer sta ce joj fakultet kada se udala"? Like wtf???
Nase drustvo je takvo da namece odredjen tupave stereotipe. Svaki put kada odem u prodavnicu da kupim strujni kabl, sijalicno grlo, deo za cesmu i slicne "stvari koje kupuju muskarci" docekuju me sa podozrenjem. Danas sa toliko razlicitog alata stvarno svako moze da uradi vecinu "muskih" poslova. Ili, jos gore kada kazem da sam inzenjer.. "Ih, molim te, zensko pa inzenjer... " .. Ili jos gore kada idem na razgovor za posao pa me odmah pitaju da li sam udata i planiram li i koliko dece , dok mog dragog niko nista ne pita vec mu daju posao ili ne...
Treba menjati narod, jer ga je mnogo teze prevaspitati nego menjati:)

Devojcice i decake treba isto vaspitavati, razlike su samo u finesama. Oboje treba da znaju da kuvaju, da peru sudove, ukljuce ves masinu, opeglaju sebi stvari, zavrnu ventil u kupatilu, zamene sijalicu i slicno. Ne vidim zasto bi danas majke svoje sinove pravile invalidima. Nece one zauvek biti pored njih da im peru, peglaju i sklanjaju za njima. Mozda ce oni neko vreme ziveti sami, i treba da znaju tabve stvari to je osovna kultura. I opet kada pocnu da zive sa svojim partnarkama, zasto bi one preuzele ulogu majke? Sta sam ja duzna za nekim da idem ii sredujem djubre koej pravi? I ja radim, zaradjujem (i vise od njega), i ja imam malo slobodnog vremena.
Jedna stvar mi nije jasna u tesktu.. Gde i kako se to devojcice uce da budu "poslusne"?
... zatim, zasto decake ne treba uciti da budu vredni, a devojcice da budu hrabre? Recimo porodjaj je jedna stvar koja ce se vrlo verovatno desiti devojci u toku zivota i to je cin za koji je potrebno mnogo pripreme i hrabrosti.
Zatim tu su i sport i borilacke vestine ... Kao macevalac znam mnogo vise dobrih devojaka macevalaca nego decaka. Borbeni duh je dobra stvar i treba ga negovati i kod jednih i kod drugih.
... Svako ce svoje dete vaspitavati kako misli da je najbolje. Kad sam bila mala imala sam i kamione i autice i lutke i avione i maceve i tenkove.... Imala sam izbor da se igram sa onim sto mi se najvise dopadalo. Zato smatram da dete treba da ima izbor pa nek samo odluci sta mu se svidja.

Vaspitavana sam u tipicno patrijarhalnoj porodici, muskarci se kod nas otvoreno favorizuju, trpela sam razne vrste nasilja, i pretpostavljam da je to kod mene stvorilo neku vrstu kontra - efekta, s obzirom da sam uzasno mnogo radila na svom obrazovanju i veliki sam protivnik braka... obracam mnogo paznje na izgled, to je valjda jedino tipicno zensko na meni :) ali nisam nimalo poslusna, i jasno i glasno iskazujem svoje misljenje, medjutim, s druge strane, nemam materinski instikt, nikad nisam zelela decu, ta "neznija" strana kod mene ne postoji, nisam sigurna, ali mislim da su mi roditelji davali vise ljubavi da bih mozda bila malo drugacija, mozda ne bih bila ovako uspesna, ali emotivnija verovatno bih... cak ni sa majkom nikad nisam bila bliska, o ocu da ne govorim, za njega postoje samo sinovi.

@Spinoza
"...vec zato sto se genetski poreklo porodice moze pratiti samo preko Y-hromozoma..."

Jel mozete postaviti neki link o citiranom delu teksta? Hvala.

polna diskriminacija u vaspitavanju postoji od malena - mi se individualno mozemo truditi da je izbegnemo, ali uvek cete se sa tim suociti, hteli ne hteli, i to ce verovatno u nekom trenutku zbuniti i vase dete. evo svezeg mi primera: muz je kupio nasoj devojcici neki crveni auto, koji ona gura pored sebe, i to joj pomaze da prohoda. muzevljevi roditelji nas pitaju "sto ste joj kupili auto, nije ona decak?" btw, na kutiji od igracke devojcica gura taj autic, a i ja vozim kola, kao i sve moje drugarice. a naci ce se jednom kad mi nismo tu, neka vaspitacica ili vec ko, da joj deli "posao" i igracke prema polu...

@Petar Srdanovic

Genetsko poreklo porodice se moze pratiti preko Y-hromozoma koji sinovi nasledjuju od oca, kao i preko mitohondrijske DNK, koje deca (nezavisno kog su pola), nasledjuju samo od majke.

http://www.oxfordancestors.com/your-paternal.html
http://www.oxfordancestors.com/your-maternal.html