Daihatsu Materia 1,5 16v

Не знам за друге, али мене Materia одушевљава изгледом. По свему судећи, тренд ретро изгледа који је започео PT Cruser захватио је и Јапанце. Поред дизајна спољашњости, одушевљава ме и практичност овог модела. Чак се ни престижни модели Мерцедеса на могу похвалити углом отварања задњих врата од скоро 90 степени, што увелико олакшава улазак и излазак из кола. Пространост, практичност и отварање задњег прозора до краја сигурно су главни адути овог аута у унутрашњости, али се ту, на жалост, крију и највеће мане. Неко ће рећи супротно (ствар укуса), али мене инструмент табла изнад централне конзоле просто излуђује! Никада не бих купио ауто са таквим распоредом инструмената. Поред тога што ружно изгледа, је и до зла бога, непрактично, чак опасно, јер ако желим да проверим брзину морам да склоним поглед са пута и тражим брзиномер по кабини. Када ће се Тојота већ једном решити таквог распореда?
Друга ствар која ми се не допада је прилично висока потрошња и тромост мотора. Чуди ме да Јапанци који су познати по производњи најквалитетнијих и врло економичних мотора себи дозвољавају овакав пропуст. Последња замерка би се односила на цену, али сви Јапанци су (пре)скупи. Зато нуде и најбољи квалитет. До сада нисам чуо много власника "Јапанаца" да се жале на однос цена-квалитет. Напротив.
У сваком случају, волео бих да и на нашим путевима могу да видим овај симпатичан ауто. Прави је одмор за очи након праве поплаве готово истоветних бездушних модела који најчешће носе ознаке Француских и Немачких проивођача и њихових сателитских фирми по источној Европи.

Izgleda da je ovih dana Daihatsu poceo da se prodaje i u Srbiji ali cena ovog auta je 18900 evra, dakle 3000 vise nego u Francuskoj. Mnogo skupo.

Originalan dizajn nema sta...
Svima je polazna tacka u dizajniranju bio Toyotin BB tj Scion XB (odeljak Toyote za USA).
Svidja mi se bas zato sto odskace od stereotipnih i konzervativnih oblika gomile automobila koje vidjamo na drumovima. Zasto auto mora da lici na svaki drugi. Daihatsu sa Materijom, Toyota sa Toyotom BB, Scion sa modelom XB, su dokazali da ne mora.
Mislim da je danas na snazi funkcionalnost i jednostavnost u dizajnu, a ista je uvek imala uspeha na trzistu.

Svidja mi se,mada mi ta politika sa izborom motora uopste nije jasna.Nudi vise od bilo kog automobila golf klase(izuzev mozda Fokusa)po ceni od 15000e.Da li neko zna sta se desava sa razvojem daihatsuovog dvotaktnog turbodizela?

Dizajn nije originalan je Tojotina edicija Scion pravi odavno ovakav model. Prvo su poceli po Californiji da prodaju pa su se prosirili po ostalom delu Amerike. I dosta su jeftiniji.

Rade@
U vezi dizajna i ko je prvi nametnuo ovakve forme, isto je kao sa pitanjem ko je stariji; jaje ili kokoska?
Toyota je vlasnik Daihatsu, ali ovaj poslednji je najstariji japanski proizvodac i zadrzao je izvesnu nezavisnost.
O cenama ne vredi diskutovati, u Evropi su neuporedivo vislje nego li u USA, pogotovo kada se radi o japanskim i korejskim proizvodacima.

Dizajn nije originalan je Tojotina edicija Scion pravi odavno ovakav model. Prvo su poceli po Californiji da prodaju pa su se prosirili po ostalom delu Amerike. I dosta su jeftiniji.

Svidja mi se,mada mi ta politika sa izborom motora uopste nije jasna.Nudi vise od bilo kog automobila golf klase(izuzev mozda Fokusa)po ceni od 15000e.Da li neko zna sta se desava sa razvojem daihatsuovog dvotaktnog turbodizela?

Не знам за друге, али мене Materia одушевљава изгледом. По свему судећи, тренд ретро изгледа који је започео PT Cruser захватио је и Јапанце. Поред дизајна спољашњости, одушевљава ме и практичност овог модела. Чак се ни престижни модели Мерцедеса на могу похвалити углом отварања задњих врата од скоро 90 степени, што увелико олакшава улазак и излазак из кола. Пространост, практичност и отварање задњег прозора до краја сигурно су главни адути овог аута у унутрашњости, али се ту, на жалост, крију и највеће мане. Неко ће рећи супротно (ствар укуса), али мене инструмент табла изнад централне конзоле просто излуђује! Никада не бих купио ауто са таквим распоредом инструмената. Поред тога што ружно изгледа, је и до зла бога, непрактично, чак опасно, јер ако желим да проверим брзину морам да склоним поглед са пута и тражим брзиномер по кабини. Када ће се Тојота већ једном решити таквог распореда?
Друга ствар која ми се не допада је прилично висока потрошња и тромост мотора. Чуди ме да Јапанци који су познати по производњи најквалитетнијих и врло економичних мотора себи дозвољавају овакав пропуст. Последња замерка би се односила на цену, али сви Јапанци су (пре)скупи. Зато нуде и најбољи квалитет. До сада нисам чуо много власника "Јапанаца" да се жале на однос цена-квалитет. Напротив.
У сваком случају, волео бих да и на нашим путевима могу да видим овај симпатичан ауто. Прави је одмор за очи након праве поплаве готово истоветних бездушних модела који најчешће носе ознаке Француских и Немачких проивођача и њихових сателитских фирми по источној Европи.

Rade@
U vezi dizajna i ko je prvi nametnuo ovakve forme, isto je kao sa pitanjem ko je stariji; jaje ili kokoska?
Toyota je vlasnik Daihatsu, ali ovaj poslednji je najstariji japanski proizvodac i zadrzao je izvesnu nezavisnost.
O cenama ne vredi diskutovati, u Evropi su neuporedivo vislje nego li u USA, pogotovo kada se radi o japanskim i korejskim proizvodacima.

Izgleda da je ovih dana Daihatsu poceo da se prodaje i u Srbiji ali cena ovog auta je 18900 evra, dakle 3000 vise nego u Francuskoj. Mnogo skupo.

Originalan dizajn nema sta...
Svima je polazna tacka u dizajniranju bio Toyotin BB tj Scion XB (odeljak Toyote za USA).
Svidja mi se bas zato sto odskace od stereotipnih i konzervativnih oblika gomile automobila koje vidjamo na drumovima. Zasto auto mora da lici na svaki drugi. Daihatsu sa Materijom, Toyota sa Toyotom BB, Scion sa modelom XB, su dokazali da ne mora.
Mislim da je danas na snazi funkcionalnost i jednostavnost u dizajnu, a ista je uvek imala uspeha na trzistu.