Pravi trenutak za prodaju RTB Bor

Gdine Bozo, ja postujem sve sto ste opisali vezano za Vas zivot i rad. Ocigledno je da imate veliko iskustvo u proizvodnji (katodnog) bakra (i ostalih vezanih proizvoda) i "funkcionisanju" RTB Bor (koji inace predstavlja cistu analogiju nase drzave). Takodje se slazem da RTB BOR mora biti prodat po ceni koja odgovara potencijalnom profitu, ali uzimajuci u obzir rizik koji ta investicija nosi u drzavi gde 33% naroda glasa za radikale, onda je ocigledno da je taj rizik isuvise veliki i cena RTB BOR-a mora biti mnogo manja nego prava trzisna cena ili cena koja odgovara potencijalnom profitu. Da je kojim slucajem Bor u Hrvatskoj, sigurno bi mu cena bila 2-4 puta veca nego u Srbiji.
Misljenja sam da se svakom domacem tajkunu mora preispitati istorija poslovanja, transakcije, poznavati poslovni partneri i t.d. i svako ko je nemoralno dosao do para mora u zatvor. Doduse, radi se o Srbiji pa je ispitivanje tajkuna pravi scenario za naucno-fantasticni film ili dobru komediju.
Ali ono sto je bitno za Srbiju u ovom momentu i za buducnost koju ce nam iskrojiti bas ti isti tajkuni jer nece otici u zatvor vec ce kupiti celu Srbiju, to je da se ne pravi diskriminacija izmedju investitora koji su ovako ili onako zaradili svojih prvih 50 miliona, vec da se vidi ko sta moze i ume. A to cu objasniti sad.
Firme poput BHP Billiton i Rio Tinto (ovde ne pricamo o ruskim firmama jer su one firme ruskih tajkuna i clanova KGB porodice), dakle vodece "zapadne" firme su oformili ljudi (pre 50 ili vise godina) koji su isti kao nasi tajkuni danas. Nimalo se ne razlikuju ti ljudi od nasih tajkuna - oni su na isti nacin zloupotrebili finansijsku situaciju i slabost odredjenih ljudi ili drzava (mozda cak i zaradili na (pre)prodaji oruzja, alkohola i t.d. ili su mozda i ukrali) ali su to oni uradili pre 50 godina ili su to njihovi ocevi uradili i ostavili im silne novce od kojih su oni ili oformili ove firme pre pola veka ili pak kasnije kupili vecinu akcija u ovim firmama (u poslednjih 10-20 godina). To se ne moze proveriti, pa dolazimo do zakljucka da je kapital kako god da se uzme, odakle god da je, prljavog porekla. Mozda je samo malo cistiji sa zapada, gde se razvodnio u normalnom poslovanju u toku poslednjih cetvrt veka. Ali ne mozemo tako razmisljati, jer ne mozemo postaviti vremensku granicu u proceni gorepomenutog.
Rekli ste da Vam Drakulic nije simpatican. Cinjenica je da je on vlasnik Valjaonice Bakra Sevojno i tamo zaposljava 1500 ljudi (1000 porodica ima 'leba od ove fabrike). I cinjenica je da je osposobio fabriku (proizvodnja se utrostrucila posle privatizacije, ide ka nivoima stare slave iz sredine osamdesetih + 30 Mil Eur investicija).
Zato je i za njega od vitalnog znacaja da upotpuni lanac proizvodnje i kupi RTB Bor, jer u slucaju da Rusi (ili neko drugi) kupe Bor, oni ce izvoziti katodu van Srbije, na cemu ce gubiti sama drzava Srbija (takse, porezi), radnici Valjaonice Bakra Sevojno i sama Valjaonica koja bi ostala bez sirovine, i opet drzava Srbija jer bi finalni proizvod bio napravljen van Srbije, odnosno taj najveci profit od rude sve do hladnjaka za motore, kondenzatorskih cevi, mesinganih kvaka, limova za krovove i t.d., taj najveci zalogaj profita bi bio ostvaren van Srbije, bas kao sto je slucaj sa Valjaonicom Aluminijuma u Sevojnu (prodato Slovencima). Dakle, sto vise te Borske katode mora da ostane u Srbiji i ako Bor kupe stranci, Srbija ce dosta izgubiti samim izvozom katode - sto je neminovno ako Bor kupi "nesrbin".
Sto se tice tendera i ugovora za RTB Bor, mora postojati stavka koja ce definisati procenat koji ce ici drzavi, % od svakog dobijenog kilograma bakra. Ta ruda je srpsko blago i pripada samo drzavi Srbiji. Dakle - korektna kompenzacija za eksploataciju je obavezna, i ako ne bude pravilno, pravedno i precizno definisana, ja cu smatrati novi tender jos jednom obicnom pljackom a za DSS ili DS vise u zivotu necu glasati niti ce iko iz moje porodice (naravno ni za radikale ni G17+, vec cu cekati nekog novog).

Opet sam prozvan u 8. komentaru po imenu i imam pravo na odgovor. Postovani gospodine, Vas komentar najdobronamernije prihvatam, sa molbom da javno i precizno napisete o kojim se „poluistinama“ i „poluinformacijama“ radi, da bih te greske ispravio. Otvoreno kazem da mi g. Drakulic nije simpatican. Vec nekoliko puta sam insistirao u objavljenim komentarima da javno odgovori kako je zaradio prvih 50 miliona dolara, bas u momentu raspada Geneksa, i predlagao nas TV-duel o RTB-u. Sto se onog stana tice, kupci nece vratiti dugove RTB-a, vec drzava Srbija, koja se hvali da ima preko 11 milijardi dolara u deviznim rezervama, a ni na kraj pameti joj nije da sacuva najvece rudno bogatstvo Evrope (80 milijardi dolara) u svom vlasnistvu?! Vlada Srbije nudi RTB („stan vredan milion eura“) u bescenje, nasim i belosvetskim tajkunima, a svo vreme tvrdi da prokisnjava, da parket ne valja, da se instalacije moraju promeniti, da lift ne radi.
Tri decenije sam radio u Topionici i cetiri godine u Fabrici kotlova u Podvisu. Oborio sam nekoliko rekorda u konvertovanju na svetskom nivou i desetak drugih. Uveo ISO standard na konvertovanju pre 27 godina, dok taj pojam u Srbiji nije ni postojao. Prijavio nekoliko zvanicnih inovacija, od kojih je jedna u lozenju plamene peci donela RTB-u bar 10-ak miliona dolara dobiti, a ni dinar nisam dobio. Pola radnog veka proveo u „izolaciji“, ukljucujuci i poslednjih 9 godina, sa odgovarajucom mizernom platom, i ako sam u periodu 1992-2004 bio jedan od trojice najvaznijih DOS-ovaca Timocke krajine?! Pismeno i zvanicno sam reagovao 1997. zbog uvozenja otrovnih i kancerogenih koncentrata i odmah su me smenili. Kod jednog od uvoznih koncentrata hemijska analiza se zavrsavala na svega 92,818%, u reaktorskoj posteljici na 75,101%, a svi otrovni elementi su bili na cetvrtoj ili petoj decimali?! U poslednjih nekoliko decenija, u SVIM hemijskim analizama domacih i uvoznih koncentrata SVI otrovni i kancerogeni elementi su takodje na cetvrtoj ili petoj decimali, a pre nekoliko dana su RTB-ovi direktori rekli min. Draginu i min. Djilasu da “zbog ostecenog kolektora u rudniku bakra na lokaciji Veliki Krivelj, preti izlivanje jalovista koje moze dovesti do zagadjenja celog toka Dunava do Crnog mora” (recenica iz poslednjeg clanka o RTB-u na B92). Kontradiktorno, zar ne?! “Cas ga ima, cas ga nema”, kao i bakar u rudnim rezervama RTB-a. Uzgred, RTB poslednjih godina radi sa 10% kapaciteta, a borsko groblje sa 300%, sa najvecim procentom obolelih i umrlih od raka i leukemije u Srbiji. To nije “poluistina”, vec ISTINA.
I Titovi i Milosevicevi i DOS-ovi direktori su me proganjali, ali nikada nisu smeli da me otpuste sa posla, dok se nisam prijavio kao „dobrovoljac“ (sa „uperenim pistoljem u ledja“), uzeo otpremninu i otisao u prevremenu starosnu penziju na osnovu benificiranog staza. Nisam dobio invalidsku penziju, koja mi po Zakonu pripada, zato sto imam 98% ostecenja sluha, 10-ak drugih vidljivih i nevidljivih bolesti i skoro 12 godina staza u benificiranim radnim uslovima?! Zakon za mene ne vazi.
Niko u Srbiji nije smeo da mi napise krivicnu prijavu zbog oko 400 objavljenih komentara u Slobodnoj Evropi, Megafoniji i na B92, u kojima sam otvoreno govorio o Organizovanom kriminalu u rasprodaji RTB-a, „zaturivanju“ 1,5 milijarde dolara, Mark Ricu, Mirinim i KGB-ovim tajkunima (kupcima RTB-a), radioaktivnom otpadu. Proslog oktobra sam dobio poziv iz Evropske Unije da posaljem clanak, kojim cu konkurisati za prestiznu Nagradu Lorenco Natali. U konkurenciji od 1.550 prijavljenih novinara, po trojica sa svakog kontinenta su dobili Nagradu, a ja sam dobio poziv od Komesara za demokratiju i ljudska prava da prisustvujem svecanoj dodeli nagrada, i ako je Protokolom predvidjeno da se samo nagradjeni pozovu?! Ocigledno je da je moj clanak o radioaktivnom otpadu izazvao ogromnu paznju. Slobodna Evropa je objavila seriju od 67 mojih komentara o tome, a nastavlja se i dalje.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora

Bozo,
Da li si ti uopste svestan sta znaci milijardi dolara dobiti? Za firmu koja ima takav potencijal bi se nasli kupci u roku u roku od 24 sata, kakve to veze ima sa drzavom ili ste vi iz STINSA veci magovi, znalci i vizionari od svih koji su do sada gledali BOR i svih konsultantskih kuca u Srbiji i okruzenju kojima je interes da nadu potencijalnog kupca za BOR da bi i oni uzeli neki dinar za svoje usluge.

Daj covece ne frljaj se sa ciframa ili nadji nekog ko ce da plati bar 50% posto toga koliko ti mislis da vredi ili cuti.

Jel shvatas ti uopste shvatas razliku izmedju termina jeftino i skupo i znacenje termina kao sto su trziste ponuda i traznja.

Ja cu evo ako nadjes neki stan u Knez mihajlovoj u Beogradu za 100 EUR po kvadratu odmah da ga kupim, ne moram da ga ni gledam, pa makar sve zalozio sto imam.

@Konfucije
Po tebi bi i cene automobila skocile kad bi zatvorili zastavu.

Ni najveci pesimisti ne predvidjaju da ce doci do veceg pada cene bakra na svetskom trzistu. Veoma je realno da ce prosecna cena u sledecih 10-ak godina iznositi preko 5.000 $/t katodnog bakra, a najverovatnije oko 6.000 $/t. Veliki porast u svetskoj proizvodnji automobila je posledica naglog skoka standarda u Kini, Indiji, svim drzavama bivseg SSSR-a, novoprimljenim drzavama u Evropsku Uniju. U tim drzavama je doslo i do velike ekspanzije u kupovini bele trehnike, stanbenog prostora, komunalija, turizma, sto sve direktno utice na povecanu potraznju bakra.
Ukupni rudarski i metalurski troskovi u proizvodnji bakra krecu se od 1.800 $/t (kod najbogatijih nalazista i hidrometalurskog dobijanja bakra) do najvise 2.800 $/t, za rudu sa oko 0,5-0,6% bakra, gde spadaju ispitana nalazista u Boru i Majdanpeku. Odatle se vidi i stepen zarade, pogotovo sto se zna da su borska nalazista mnogo bogatija u donjoj (slabo ispitanoj) zoni. Pri proizvodnji od oko 150.000 tona katodnog bakra godisnje iz sopstenih rudnika ii njihovog daljeg finalisanja, pri sadasnjoj ceni bakra, moze se ostvariti bruto produkt od oko 1,5 milijarde dolara, uz ostatak zarade od oko milijardu dolara.
Vise puta sam napomenuo da uopste nije svejedno kome cemo prodati RTB, sa preko 8 miliona tona bakra i 350 tona zlata u ispitanim nalazistima, ukupne vrednosti oko 80 milijardi dolara, pri sadasnjoj ceni bakra. Uzgred, toliko isto vredi i svih dva miliona kuca i stanova u Srbiji. Ocigledno je da Vlada Srbije nije umela (ili htela) da sprovede pozitivnu kampanju u prodaji RTB-a, pa je i interesovanje svetskih firmi malo. Prosto je neverovatno da se ne moze naci neka svetska firma koja ce uloziti milijardu dolara u kupovinu i investicije, a vec u trecoj ili cetvrtoj godini ostvariti dobit od milijardu dolara?! Pogotovo sto se zna da se RTB nudi po nekoj smesnoj ceni, pri cemu se poklanjaju infra-struktura (u vrednosti od nekoliko milijardi dolara), uhodana i iskusna radna snaga, stogodisnje iskustvo u rudarenju i metalurgiji, blizina luke na Dunavu.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic Bor, clan STINS-a (clan Strucnog Tima za Izradu Nove Strategije, po pitanju metalurgije)

Prozvan sam po imenu, pa imam pravo na odgovor. Postovani gospodine, Vi bi ste hteli da zaradite 15-20 puta na jednom stanu u Knez Mihajlovoj ulici?! To dokazuje da se bas Vi “frljate ciframa”. Investicija moze dostici vrednost 15-20 puta vecu od pocetne, samo onda kada se ulozi u ono u sta drugi ne umeju, ili ne smeju, da uloze. Da ste pre 10-ak godina kupili hektar poljoprivrednog zemljista na tadasnjoj periferiji Beograda i Zemuna (Kotez, Altina, Mirijevo itd.) za 10.000 hiljada eura, vec bi dostiglo vrednost koja je bar 20 puta veca od tadasnje. Oni pravi biznismeni, koji imaju osecaj za zaradu, tako postupaju, a Vi, i slicni Vama, govore o Knez Mihajlovoj ulici.
RTB je vec proizvodio 150.000 tona bakra godisnje, a ukupno je proizveo preko 4 miliona tona. Kada se pomnozi 150.000 tona bakra sa cenom finalnih i polufinalnih proizvoda (bakarna i lak zica, bakarne cevi, limovi, odlivci, bakar u prahu itd.), na to dodaju prihod od zlata, srebra, paladijuma, germanijuma, selena, sumporne i akumulatorske kiseline, plavog kamena itd, dolazi se do bruto prihoda od oko 1,5 milijarde dolara. Kada se odbiju proizvodni troskovi i poreze, ostace preko milijardu dolara cistog prihoda na godisnjem nivou. Bas me interesuje ko me od dobrih poznavaoca iz Agencije za privatizaciju i casopisa Ekonomist, nasih direktora i savetnika u ministarstvima moze demantovati u ovome sto pisem.
Agonija RTB-a je zapocela jos pre 30-ak godina, kada je doneta odluka da se zapostavu Jama i investira oko 500 miliona dolara u slabo isplative kopove u Krivelju i Cerovu. Tacno su znali da je nalaziste "Borska reka" (ispod Jame) veliko, veoma isplativo i rentabilno, uz minimalne investicije, ali su ga ostavili za vreme privatizacije. Tito je gledao 20-30 godina u buducnost, za razliku od sadasnjih politicara, koji razmisljaju samo za sledecih mesec dana, ili do prvih izbora. Znao je da se socijalizam i Varsavski Ugovor raspadaju, pa je rudno bogatstvo RTB-a cuvao za buduceg kupca Svi RTB-ovi direktori i clanovi Upravnih odbora (ukljucujuci i sadasnje) su namerno obezvredjivali RTB, smanjivali proizvodnju, investirali u totalne gluposti (Fabrika upaljaca, Fabrika klemica, ekskluzivni hotel na Crnom vrhu), zaduzivali preduzece i punili dzepove najpodobnijih Srba i Borana (njihovih rodjaka). RTB je u vreme sankcija “zaturio” oko 1,5 milijarde dolara. Niko nije odgovarao, niti je i dolar povracen, ali se zato 2001. godine proneo glas da se RTB mora zatvoriti.
Najveci strani investitori su prosto zbunjeni. Da li da veruju bivsem predsedniku Vlade dr Djindjicu, koji je vise puta javno izjavio da se RTB mora zatvoriti “zato sto nema bakra u rudi”, bivsem min. privrede Vlahovicu (koji je u Glasu javnosti nudio RTB za 1 dolar, “pod uslovom da drzava pre toga vrati dugove”), ili nama iz STINS-a, koji tvrdimo da RTB ima 8,5 miliona tona bakra u rudi i 350 tona zlata. Cute i cekaju rasplet na Tenderu, pogotovo sto i vrapci u Srbiji znaju da Rusi imaju prvenstvo zbog Kosova.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora

Gosp Bozo. Vi verovatno od svih onih koji pisu na ovom sajtu poznajete istoriju RTB Bora. Medjutim, imate jednu veliku manu (ako dopustate da tako kazem): Stavljate u isti kos i ono sto znate (cinjenice) i ono sto ste naculi (poluinformacije). Dosta puta sam citao vase poruke, i nalazio u njima oko 50% poluinformacija i jevtinih uvreda upucenih ljudima koji vam nisu simpaticni. Vase poruke tako gube na znacaju. Sto se same privatizacije RTB Bora tice, iako je trziste koncentrata i metala dosta transparentno u smislu da nema velikih tajni o kvalitetu raznih nalazista bakra i raznih projekata, cinjenica je da velike svetske kompanije ne vide Bor kao potencijal u koji treba ulagati. To je mozda i zbog trenutnog stanja nase drzave i rizika, u ocima stranog investitora, vezanog za ulaganje u Srbiju. Vrednost RTB Bor-a ce odrediti mrtva trka izmedju 2-3 firme koje budu odlucile da daju svoju ponudu. Za primer, ako neciji stan vredi milion evra ali je covek koji ga prodaje totalno bez para (kesa) i jos ima ogromne dugove za koje kupci znaju, on taj stan najverovatnije nece moci da proda po trzisnoj vrednosti, nego dosta ispod nje.

Ako zatvore RTB Bor onda ce cene bakra da skoce.

ako analiticari predvidjaju pad cene bakra, onda je to znak da ce cena definitivno jos da skace. Svake godine promase predvidjanje, i to za dosta.

Slažem se sa gospodinom Bogdanovićem. Prosto je neverovatno da se ne moze naci neka svetska firma koja ce uloziti milijardu dolara u kupovinu i investicije, a vec u trecoj ili cetvrtoj godini ostvariti dobit od milijardu dolara?!

ako analiticari predvidjaju pad cene bakra, onda je to znak da ce cena definitivno jos da skace. Svake godine promase predvidjanje, i to za dosta.

Ako zatvore RTB Bor onda ce cene bakra da skoce.

@Konfucije
Po tebi bi i cene automobila skocile kad bi zatvorili zastavu.

Ni najveci pesimisti ne predvidjaju da ce doci do veceg pada cene bakra na svetskom trzistu. Veoma je realno da ce prosecna cena u sledecih 10-ak godina iznositi preko 5.000 $/t katodnog bakra, a najverovatnije oko 6.000 $/t. Veliki porast u svetskoj proizvodnji automobila je posledica naglog skoka standarda u Kini, Indiji, svim drzavama bivseg SSSR-a, novoprimljenim drzavama u Evropsku Uniju. U tim drzavama je doslo i do velike ekspanzije u kupovini bele trehnike, stanbenog prostora, komunalija, turizma, sto sve direktno utice na povecanu potraznju bakra.
Ukupni rudarski i metalurski troskovi u proizvodnji bakra krecu se od 1.800 $/t (kod najbogatijih nalazista i hidrometalurskog dobijanja bakra) do najvise 2.800 $/t, za rudu sa oko 0,5-0,6% bakra, gde spadaju ispitana nalazista u Boru i Majdanpeku. Odatle se vidi i stepen zarade, pogotovo sto se zna da su borska nalazista mnogo bogatija u donjoj (slabo ispitanoj) zoni. Pri proizvodnji od oko 150.000 tona katodnog bakra godisnje iz sopstenih rudnika ii njihovog daljeg finalisanja, pri sadasnjoj ceni bakra, moze se ostvariti bruto produkt od oko 1,5 milijarde dolara, uz ostatak zarade od oko milijardu dolara.
Vise puta sam napomenuo da uopste nije svejedno kome cemo prodati RTB, sa preko 8 miliona tona bakra i 350 tona zlata u ispitanim nalazistima, ukupne vrednosti oko 80 milijardi dolara, pri sadasnjoj ceni bakra. Uzgred, toliko isto vredi i svih dva miliona kuca i stanova u Srbiji. Ocigledno je da Vlada Srbije nije umela (ili htela) da sprovede pozitivnu kampanju u prodaji RTB-a, pa je i interesovanje svetskih firmi malo. Prosto je neverovatno da se ne moze naci neka svetska firma koja ce uloziti milijardu dolara u kupovinu i investicije, a vec u trecoj ili cetvrtoj godini ostvariti dobit od milijardu dolara?! Pogotovo sto se zna da se RTB nudi po nekoj smesnoj ceni, pri cemu se poklanjaju infra-struktura (u vrednosti od nekoliko milijardi dolara), uhodana i iskusna radna snaga, stogodisnje iskustvo u rudarenju i metalurgiji, blizina luke na Dunavu.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic Bor, clan STINS-a (clan Strucnog Tima za Izradu Nove Strategije, po pitanju metalurgije)

Bozo,
Da li si ti uopste svestan sta znaci milijardi dolara dobiti? Za firmu koja ima takav potencijal bi se nasli kupci u roku u roku od 24 sata, kakve to veze ima sa drzavom ili ste vi iz STINSA veci magovi, znalci i vizionari od svih koji su do sada gledali BOR i svih konsultantskih kuca u Srbiji i okruzenju kojima je interes da nadu potencijalnog kupca za BOR da bi i oni uzeli neki dinar za svoje usluge.

Daj covece ne frljaj se sa ciframa ili nadji nekog ko ce da plati bar 50% posto toga koliko ti mislis da vredi ili cuti.

Jel shvatas ti uopste shvatas razliku izmedju termina jeftino i skupo i znacenje termina kao sto su trziste ponuda i traznja.

Ja cu evo ako nadjes neki stan u Knez mihajlovoj u Beogradu za 100 EUR po kvadratu odmah da ga kupim, ne moram da ga ni gledam, pa makar sve zalozio sto imam.

Slažem se sa gospodinom Bogdanovićem. Prosto je neverovatno da se ne moze naci neka svetska firma koja ce uloziti milijardu dolara u kupovinu i investicije, a vec u trecoj ili cetvrtoj godini ostvariti dobit od milijardu dolara?!

Prozvan sam po imenu, pa imam pravo na odgovor. Postovani gospodine, Vi bi ste hteli da zaradite 15-20 puta na jednom stanu u Knez Mihajlovoj ulici?! To dokazuje da se bas Vi “frljate ciframa”. Investicija moze dostici vrednost 15-20 puta vecu od pocetne, samo onda kada se ulozi u ono u sta drugi ne umeju, ili ne smeju, da uloze. Da ste pre 10-ak godina kupili hektar poljoprivrednog zemljista na tadasnjoj periferiji Beograda i Zemuna (Kotez, Altina, Mirijevo itd.) za 10.000 hiljada eura, vec bi dostiglo vrednost koja je bar 20 puta veca od tadasnje. Oni pravi biznismeni, koji imaju osecaj za zaradu, tako postupaju, a Vi, i slicni Vama, govore o Knez Mihajlovoj ulici.
RTB je vec proizvodio 150.000 tona bakra godisnje, a ukupno je proizveo preko 4 miliona tona. Kada se pomnozi 150.000 tona bakra sa cenom finalnih i polufinalnih proizvoda (bakarna i lak zica, bakarne cevi, limovi, odlivci, bakar u prahu itd.), na to dodaju prihod od zlata, srebra, paladijuma, germanijuma, selena, sumporne i akumulatorske kiseline, plavog kamena itd, dolazi se do bruto prihoda od oko 1,5 milijarde dolara. Kada se odbiju proizvodni troskovi i poreze, ostace preko milijardu dolara cistog prihoda na godisnjem nivou. Bas me interesuje ko me od dobrih poznavaoca iz Agencije za privatizaciju i casopisa Ekonomist, nasih direktora i savetnika u ministarstvima moze demantovati u ovome sto pisem.
Agonija RTB-a je zapocela jos pre 30-ak godina, kada je doneta odluka da se zapostavu Jama i investira oko 500 miliona dolara u slabo isplative kopove u Krivelju i Cerovu. Tacno su znali da je nalaziste "Borska reka" (ispod Jame) veliko, veoma isplativo i rentabilno, uz minimalne investicije, ali su ga ostavili za vreme privatizacije. Tito je gledao 20-30 godina u buducnost, za razliku od sadasnjih politicara, koji razmisljaju samo za sledecih mesec dana, ili do prvih izbora. Znao je da se socijalizam i Varsavski Ugovor raspadaju, pa je rudno bogatstvo RTB-a cuvao za buduceg kupca Svi RTB-ovi direktori i clanovi Upravnih odbora (ukljucujuci i sadasnje) su namerno obezvredjivali RTB, smanjivali proizvodnju, investirali u totalne gluposti (Fabrika upaljaca, Fabrika klemica, ekskluzivni hotel na Crnom vrhu), zaduzivali preduzece i punili dzepove najpodobnijih Srba i Borana (njihovih rodjaka). RTB je u vreme sankcija “zaturio” oko 1,5 milijarde dolara. Niko nije odgovarao, niti je i dolar povracen, ali se zato 2001. godine proneo glas da se RTB mora zatvoriti.
Najveci strani investitori su prosto zbunjeni. Da li da veruju bivsem predsedniku Vlade dr Djindjicu, koji je vise puta javno izjavio da se RTB mora zatvoriti “zato sto nema bakra u rudi”, bivsem min. privrede Vlahovicu (koji je u Glasu javnosti nudio RTB za 1 dolar, “pod uslovom da drzava pre toga vrati dugove”), ili nama iz STINS-a, koji tvrdimo da RTB ima 8,5 miliona tona bakra u rudi i 350 tona zlata. Cute i cekaju rasplet na Tenderu, pogotovo sto i vrapci u Srbiji znaju da Rusi imaju prvenstvo zbog Kosova.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora

Gosp Bozo. Vi verovatno od svih onih koji pisu na ovom sajtu poznajete istoriju RTB Bora. Medjutim, imate jednu veliku manu (ako dopustate da tako kazem): Stavljate u isti kos i ono sto znate (cinjenice) i ono sto ste naculi (poluinformacije). Dosta puta sam citao vase poruke, i nalazio u njima oko 50% poluinformacija i jevtinih uvreda upucenih ljudima koji vam nisu simpaticni. Vase poruke tako gube na znacaju. Sto se same privatizacije RTB Bora tice, iako je trziste koncentrata i metala dosta transparentno u smislu da nema velikih tajni o kvalitetu raznih nalazista bakra i raznih projekata, cinjenica je da velike svetske kompanije ne vide Bor kao potencijal u koji treba ulagati. To je mozda i zbog trenutnog stanja nase drzave i rizika, u ocima stranog investitora, vezanog za ulaganje u Srbiju. Vrednost RTB Bor-a ce odrediti mrtva trka izmedju 2-3 firme koje budu odlucile da daju svoju ponudu. Za primer, ako neciji stan vredi milion evra ali je covek koji ga prodaje totalno bez para (kesa) i jos ima ogromne dugove za koje kupci znaju, on taj stan najverovatnije nece moci da proda po trzisnoj vrednosti, nego dosta ispod nje.

Opet sam prozvan u 8. komentaru po imenu i imam pravo na odgovor. Postovani gospodine, Vas komentar najdobronamernije prihvatam, sa molbom da javno i precizno napisete o kojim se „poluistinama“ i „poluinformacijama“ radi, da bih te greske ispravio. Otvoreno kazem da mi g. Drakulic nije simpatican. Vec nekoliko puta sam insistirao u objavljenim komentarima da javno odgovori kako je zaradio prvih 50 miliona dolara, bas u momentu raspada Geneksa, i predlagao nas TV-duel o RTB-u. Sto se onog stana tice, kupci nece vratiti dugove RTB-a, vec drzava Srbija, koja se hvali da ima preko 11 milijardi dolara u deviznim rezervama, a ni na kraj pameti joj nije da sacuva najvece rudno bogatstvo Evrope (80 milijardi dolara) u svom vlasnistvu?! Vlada Srbije nudi RTB („stan vredan milion eura“) u bescenje, nasim i belosvetskim tajkunima, a svo vreme tvrdi da prokisnjava, da parket ne valja, da se instalacije moraju promeniti, da lift ne radi.
Tri decenije sam radio u Topionici i cetiri godine u Fabrici kotlova u Podvisu. Oborio sam nekoliko rekorda u konvertovanju na svetskom nivou i desetak drugih. Uveo ISO standard na konvertovanju pre 27 godina, dok taj pojam u Srbiji nije ni postojao. Prijavio nekoliko zvanicnih inovacija, od kojih je jedna u lozenju plamene peci donela RTB-u bar 10-ak miliona dolara dobiti, a ni dinar nisam dobio. Pola radnog veka proveo u „izolaciji“, ukljucujuci i poslednjih 9 godina, sa odgovarajucom mizernom platom, i ako sam u periodu 1992-2004 bio jedan od trojice najvaznijih DOS-ovaca Timocke krajine?! Pismeno i zvanicno sam reagovao 1997. zbog uvozenja otrovnih i kancerogenih koncentrata i odmah su me smenili. Kod jednog od uvoznih koncentrata hemijska analiza se zavrsavala na svega 92,818%, u reaktorskoj posteljici na 75,101%, a svi otrovni elementi su bili na cetvrtoj ili petoj decimali?! U poslednjih nekoliko decenija, u SVIM hemijskim analizama domacih i uvoznih koncentrata SVI otrovni i kancerogeni elementi su takodje na cetvrtoj ili petoj decimali, a pre nekoliko dana su RTB-ovi direktori rekli min. Draginu i min. Djilasu da “zbog ostecenog kolektora u rudniku bakra na lokaciji Veliki Krivelj, preti izlivanje jalovista koje moze dovesti do zagadjenja celog toka Dunava do Crnog mora” (recenica iz poslednjeg clanka o RTB-u na B92). Kontradiktorno, zar ne?! “Cas ga ima, cas ga nema”, kao i bakar u rudnim rezervama RTB-a. Uzgred, RTB poslednjih godina radi sa 10% kapaciteta, a borsko groblje sa 300%, sa najvecim procentom obolelih i umrlih od raka i leukemije u Srbiji. To nije “poluistina”, vec ISTINA.
I Titovi i Milosevicevi i DOS-ovi direktori su me proganjali, ali nikada nisu smeli da me otpuste sa posla, dok se nisam prijavio kao „dobrovoljac“ (sa „uperenim pistoljem u ledja“), uzeo otpremninu i otisao u prevremenu starosnu penziju na osnovu benificiranog staza. Nisam dobio invalidsku penziju, koja mi po Zakonu pripada, zato sto imam 98% ostecenja sluha, 10-ak drugih vidljivih i nevidljivih bolesti i skoro 12 godina staza u benificiranim radnim uslovima?! Zakon za mene ne vazi.
Niko u Srbiji nije smeo da mi napise krivicnu prijavu zbog oko 400 objavljenih komentara u Slobodnoj Evropi, Megafoniji i na B92, u kojima sam otvoreno govorio o Organizovanom kriminalu u rasprodaji RTB-a, „zaturivanju“ 1,5 milijarde dolara, Mark Ricu, Mirinim i KGB-ovim tajkunima (kupcima RTB-a), radioaktivnom otpadu. Proslog oktobra sam dobio poziv iz Evropske Unije da posaljem clanak, kojim cu konkurisati za prestiznu Nagradu Lorenco Natali. U konkurenciji od 1.550 prijavljenih novinara, po trojica sa svakog kontinenta su dobili Nagradu, a ja sam dobio poziv od Komesara za demokratiju i ljudska prava da prisustvujem svecanoj dodeli nagrada, i ako je Protokolom predvidjeno da se samo nagradjeni pozovu?! Ocigledno je da je moj clanak o radioaktivnom otpadu izazvao ogromnu paznju. Slobodna Evropa je objavila seriju od 67 mojih komentara o tome, a nastavlja se i dalje.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora

Gdine Bozo, ja postujem sve sto ste opisali vezano za Vas zivot i rad. Ocigledno je da imate veliko iskustvo u proizvodnji (katodnog) bakra (i ostalih vezanih proizvoda) i "funkcionisanju" RTB Bor (koji inace predstavlja cistu analogiju nase drzave). Takodje se slazem da RTB BOR mora biti prodat po ceni koja odgovara potencijalnom profitu, ali uzimajuci u obzir rizik koji ta investicija nosi u drzavi gde 33% naroda glasa za radikale, onda je ocigledno da je taj rizik isuvise veliki i cena RTB BOR-a mora biti mnogo manja nego prava trzisna cena ili cena koja odgovara potencijalnom profitu. Da je kojim slucajem Bor u Hrvatskoj, sigurno bi mu cena bila 2-4 puta veca nego u Srbiji.
Misljenja sam da se svakom domacem tajkunu mora preispitati istorija poslovanja, transakcije, poznavati poslovni partneri i t.d. i svako ko je nemoralno dosao do para mora u zatvor. Doduse, radi se o Srbiji pa je ispitivanje tajkuna pravi scenario za naucno-fantasticni film ili dobru komediju.
Ali ono sto je bitno za Srbiju u ovom momentu i za buducnost koju ce nam iskrojiti bas ti isti tajkuni jer nece otici u zatvor vec ce kupiti celu Srbiju, to je da se ne pravi diskriminacija izmedju investitora koji su ovako ili onako zaradili svojih prvih 50 miliona, vec da se vidi ko sta moze i ume. A to cu objasniti sad.
Firme poput BHP Billiton i Rio Tinto (ovde ne pricamo o ruskim firmama jer su one firme ruskih tajkuna i clanova KGB porodice), dakle vodece "zapadne" firme su oformili ljudi (pre 50 ili vise godina) koji su isti kao nasi tajkuni danas. Nimalo se ne razlikuju ti ljudi od nasih tajkuna - oni su na isti nacin zloupotrebili finansijsku situaciju i slabost odredjenih ljudi ili drzava (mozda cak i zaradili na (pre)prodaji oruzja, alkohola i t.d. ili su mozda i ukrali) ali su to oni uradili pre 50 godina ili su to njihovi ocevi uradili i ostavili im silne novce od kojih su oni ili oformili ove firme pre pola veka ili pak kasnije kupili vecinu akcija u ovim firmama (u poslednjih 10-20 godina). To se ne moze proveriti, pa dolazimo do zakljucka da je kapital kako god da se uzme, odakle god da je, prljavog porekla. Mozda je samo malo cistiji sa zapada, gde se razvodnio u normalnom poslovanju u toku poslednjih cetvrt veka. Ali ne mozemo tako razmisljati, jer ne mozemo postaviti vremensku granicu u proceni gorepomenutog.
Rekli ste da Vam Drakulic nije simpatican. Cinjenica je da je on vlasnik Valjaonice Bakra Sevojno i tamo zaposljava 1500 ljudi (1000 porodica ima 'leba od ove fabrike). I cinjenica je da je osposobio fabriku (proizvodnja se utrostrucila posle privatizacije, ide ka nivoima stare slave iz sredine osamdesetih + 30 Mil Eur investicija).
Zato je i za njega od vitalnog znacaja da upotpuni lanac proizvodnje i kupi RTB Bor, jer u slucaju da Rusi (ili neko drugi) kupe Bor, oni ce izvoziti katodu van Srbije, na cemu ce gubiti sama drzava Srbija (takse, porezi), radnici Valjaonice Bakra Sevojno i sama Valjaonica koja bi ostala bez sirovine, i opet drzava Srbija jer bi finalni proizvod bio napravljen van Srbije, odnosno taj najveci profit od rude sve do hladnjaka za motore, kondenzatorskih cevi, mesinganih kvaka, limova za krovove i t.d., taj najveci zalogaj profita bi bio ostvaren van Srbije, bas kao sto je slucaj sa Valjaonicom Aluminijuma u Sevojnu (prodato Slovencima). Dakle, sto vise te Borske katode mora da ostane u Srbiji i ako Bor kupe stranci, Srbija ce dosta izgubiti samim izvozom katode - sto je neminovno ako Bor kupi "nesrbin".
Sto se tice tendera i ugovora za RTB Bor, mora postojati stavka koja ce definisati procenat koji ce ici drzavi, % od svakog dobijenog kilograma bakra. Ta ruda je srpsko blago i pripada samo drzavi Srbiji. Dakle - korektna kompenzacija za eksploataciju je obavezna, i ako ne bude pravilno, pravedno i precizno definisana, ja cu smatrati novi tender jos jednom obicnom pljackom a za DSS ili DS vise u zivotu necu glasati niti ce iko iz moje porodice (naravno ni za radikale ni G17+, vec cu cekati nekog novog).