Po kom programu će se studirati

Postojeći ("novi") zakon http://www.parlament.sr.gov.yu/files/lat/pdf/zakoni/2005/pdf-1616-05-lat.zip
...je predvideo 40-očasovnu radnu sedmicu, u šta se ubrajaju predavanja, vežbe, laboratorije,... RAD i UČENjE KOD KUĆE, spremanje seminarskih radova, projekata, itd., i ostale aktivnosti (ima ih...).
Novi zakon predvideo je da godina ima 30 radnih nedelja, i da se ostvari ne manje od 600 sati aktivne nastave., što znači:
(600 sati ukupno) : (30 sedmica) = (20 sati sedmično)

Sledi citat iz zakona:

=============
Obim studija

lan 29.
Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova, a obim studija izražava se zbirom ESPB bodova.
Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosenom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-asovne radne nedelje tokom jedne školske godine.
Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave
(predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr.), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova, dobrovoljnog rada u lokalnoj zajednici i drugih vidova angažovanja.
Dobrovoljni rad je rad studenta bez naknade, koji organizuje visokoškolska ustanova na projektima od znaaja za lokalnu zajednicu koji se vrednuje u sistemu visokog obrazovanja.
Uslove, nain organizovanja i vrednovanje dobrovoljnog rada ure
uje visokoškolska ustanova svojim opštim aktom.
Ukupan broj asova aktivne nastave ne može biti manji od 600 asova u toku školske godine.
Osnovne akademske studije imaju od 180 do 240 ESPB bodova.
Osnovne strukovne studije imaju 180 ESPB bodova.
Specijalistike strukovne studije imaju najmanje 60 ESPB bodova.
Specijalistike akademske studije imaju najmanje 60 ESPB bodova kada su prethodno završene diplomske akademske studije.
Diplomske akademske studije imaju:
1) najmanje 60 ESPB bodova, kada je prethodno ostvaren obim osnovnih akademskih studija od 240 ESPB bodova;
2) najmanje 120 ESPB bodova kada je prethodno ostvaren obim osnovnih akademskih studija od 180 ESPB bodova.
Doktorske studije imaju:
1) najmanje 180 ESPB bodova, uz prethodno ostvareni obim studija od najmanje 300 ESPB bodova na osnovnim akademskim i diplomskim akademskim studijama.
Odre
eni akademski studijski programi mogu se organizovati
integrisano u okviru osnovnih i diplomskih akademskih studija.
Akademski studijski programi iz medicinskih nauka mogu se
organizovati integrisano u okviru osnovnih i diplomskih akademskih studija, sa
ukupnim obimom od najviše 360 ESPB bodova.
===============

E sad pazite...

Stari zakon(i)

http://www.parlament.sr.gov.yu/files/lat/pdf/zakoni/2002/pdf_012_3469-01Lat.zip

predvideo je da se sedmično ima 24 do 30 sati samo predavanja i vežbi.

Sledi citat iz zakona iz 2002. godine:

============
Član 21.
Nastavnim planom osnovnih studija može se utvrditi najmanje 24, a najviše 30 časova predavanja i vežbi sedmično.
Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti u fond časova iz stava 1. ovog člana ne ulazi obavezan praktičan rad studenata, odnosno vežbe iz umetničkih nastavnih predmeta.
================

U prevodu, stari zakon i stari sistem predvideli su da se sedmično provodi ne manje od 24 i ne više od 30 sati sedmično na fakultetu, i to samo za predavanja i vežbe.

Jednostavnom računicom, ako pogledamo plan i program fakulteta koji su činili stari PMF, ili ako pogledamo tehničke fakultete, vidimo da su ti fakulteti imali sedmični fond od skoro ili tačno 30 sati nedeljno.

Sada imate slučaj da taj fond treba skratiti za trećinu - sa 30 na 20, i da treba u tih 20 da uđu ne samo predavanja i vežbe, već i ostalo što je navedeno u citiranom članu novog zakona.

Da li je neko revidirao nastavne planove? Da li je neko rekao da će se fond časova smanjiti i da će se pojedini delovi gradiva izbaciti (jer ne mogu sad SVI DELOVI da stanu u 66,66% doskorašnjeg fonda), ili da će biti prebačeni u neke nove - izborne - predmete? Je li neko to rekao?

Fakulteti su uglavnom našminkali svoje programe, podelili predmete sa višesemestralnih na jednosemestralne, ali se i dalje očekuje da se pređe ista količina gradiva. Kako se to očekuje, kada je poznato da je praksa i do sada (kada je bio veći fond časova) bila da se neka predavanja ostave studentima da ih urade kod kuće jer se nije stiglo sve da uradi do ispitnog roka?!

Na kraju, ako je zakon predvideo da se ima ne manje od 600 časova aktivne nastave i da radna nedelja studenta ima 40 radnih sati (kao i svakog drugog radnika), zašto su fakulteti i dalje zadržali stare fondove gde se ima preko 800, nekad i gotovo 900 radnih sati godišnje?

Pogledatjmo situaciju na PMF-u, odakle nam dolazi profesor Neda Bokan:
Fizička hemija, Teorijska fizika, Primenjena fizika i informatika, Fizika i hemija, Hemija, Teorijska matematika, itd...

Fizička hemija - fond sedmične nastave: 29-30.

Primenjena fizika i informatika - fond sedmične nastave: 28-30.

Teorijska fizika - fond sedmične nastave: 28-30.

Fizika i hemija - isto...

...

Da li profesor Neda Bokan (i kolege u rektoratu i u dekanatima) to ne zna(ju), ili zna(ju) ali nam to ne spominje(/u)?

Postoje još barem dve "cake"...

1. Smanjenje fonda časova donosi problem sa platama: zakon o radnim odnosima /platama/ nije predvideo da nastavnik ima drastično manji fond nastave.

2. Uvođenje prakse da student sam bira svoje usmerenje pomoću većeg broja izbornih predmeta (što kod nas nije uopšte zaživelo), kao i skraćivanje prvog nivoa studija na 3 godine (što takođe nije zaživelo jer se državni fakulteti plaše da će im država uskratiti finansiranje četvrte godine), imalo bi za posledicu MNOGO VEĆU "TRŽIŠNU UTAKMICU" među samim profesorima: bili bi prinuđeni da gradivo i način prezentacije osvežavaju, da prate najnovija dostignuća iz svojih oblasti (a ne da se uljuljkuju u gradivu sa početaka svojih akademskih karijera), morali bi da napišu pristojne i kvalitetne udžbenike umesto "skripti" i materijala lošije sastavljenog čak i od "Kurira", i tako dalje...

Zbog tih "caka", zato što sami ne žele da se išta mnogo menja, profesori i zaposleni na državnim univerzitetima - pre svega beogradskom - koče proces ne reforme već kretanja unapred!

Beogradski univerzitet još uvek sedi na lovorikama "revolucija" devedesetih godina, od "plišane", do one dugotrajne 1996/97. godine, pa zaključno sa onom 1998. i 1999. godine (kada je skrojen zakon koji dobar deo priznatih i u svetu cenjenih naučnika, akademika i ljudi od klase nije želeo da prihvati, pa su podobijali otkaze, suspenzije, ili bili prebacivani na nova "radna mesta" - u podrume i kartoteke, kao pokojni profesor Branko Popović, legenda ETF-a).

Sve u svemu, nije problem u "novom sistemu", već u tome što "stari" ne žele da se pomuče i povuku napred, kad već i za ovakav rad mogu da dobijaju svoje plate i da kobajagi rade na projektima.

Sta se desava sa procesom izjednacavanja mastera i starog dipl.ing-a? Koliko se secam doneta je preporuka vlade po kojoj bi to trebalo da se uradi i da skupstina izglasa, ali to glasanje nikako da se desi! Hoce li se resiti vec jednom to pitanje, bar da znamo na cemu smo?!

Zasto se to resava 15 dana pre pocetka skolske godine,u 5 do 12?Tu se vidi cela ne ozbiljnost ljudi koji bi ovim trebalo da se pozabave,a dotle mene moj fakultet lovi u mutnom,uzima mi pare i samo vicu BOLONJA...a od svega toga ispalo je da je samo forma promenjena a sustina ostalo ista bez ikakvih promena!

I neka se nevade na tradiciju,nego neka se ukljuce u promene i pokrenu malo svi ti sjajni profesori u univerzitetski radnici,jer se sveta menja non stop i to brzo,a samo njihova tradicija njih sprecava...

U HR je to manje-vise sredjeno. Jos lani je vecina prebacena na Bolonju, a od ove godine je tesko upisati trecu po starome (vecina fakulteta automatski prebacuje na Bolonju). Na stranu to sto je Bolonja po meni promasena, a o povecanju prolaznosti preko 80% cu samo reci da neku 'bulazni'.

a sta sa onima koji bi sada trebalo da upisu trecu godinu, a idu po "bolonjskom" programu koji je zapocet ranije? U indeksima ni nemamo rubriku za bodove i kredite, a obavezni smo da damo sve ispite (nema uslova) bez priznavanja bodova sa kolokvijuma. Nama nece odobriti uslov, to je sigurno, mora da neko i da daje novac za obnovu godine i skolarinu

Super, aj ovako...trenutno jurim uslov za cetvrtu na Primenjenoj Fizici na Beogradskom PMF-u. Tri godine dadoh redovno, ali sta sad. Ako ne dam uslov za cetvrtu ja obnavljam trecu, ako obnovim trecu, a po starim programim mogu da sturdiram do 2007-e sta onda? Jel ja onda kad dam uslov upisujem cetvrtu po bolonji i kako mi se onda racunaju svi polozeni ispiti???? Kad ce to da mi kazu, u januaru? Jednostavno nas tretiraju ko stoku i to je sve...Neka me neko ispravi ali koliko ja znam zakon ne moze da se primenjuje u nazad, tj. ako ja upisam/obnovim godinu, a onda se promeni zakon...sta onda????

A sta ce biti sa legendarnom pricom diplomirani = master? Uskoro ce se raspisati konkursi za poslediplomeske studije, a odluka o izjednacavanju jos nije potvrdjena od strane Skupstine!

zavrsio sam faks od 5 godina, sada sam pri kraju magistrature i zeleo bih na doktorat. na faksu kazu nemamo jos phd po novom a da li moze po starom, videcemo ... dokle bre? nemam zivaca da sada krenem phd (tri godine) po novom a da mi se magistratura izgubi. znaci, cekaj... :(

Evo mog iskustva kao nekog ko radi sa studentima: vec tri godine koliko nas departman radi bo bolonjskom sistemu. Pod broj jedan slazem se da jedan deo profesora nije u pravoj meri reformisao svoj nastavni plan i program. Ali deo gde konstanto se zatvaraju oci zbog opsteg dobra je losa priprema studenata u osnovnoj i srednjoj skoli. Evidentan je ogromni pad kvaliteta zavrsenih srednjoskolaca koji nemaju ni elementarna znanja ni radne navike. Ovo je iskljuciva krivica skole i okoline a ne njihova. Ali evidentan je problem da kada stizu na ozbiljnije studije gde se ocekuje punrad tokom cele nedelje velika vecina nije sposobna da odgovori na izazove. A tu je i problem motivacije sto se opet vracamo na drustveno stanje. Ali ovako popustanje u nedogled nije dobro ni za studente ni za fakultete, jer ako jedan student u Nemackoj sve da bez problema a mi nasim studentima prosirimo uslove i damo dodatne rokove oni ispadaju da nisu konkurentni studentu iz inostranstva. Ali ponavljam sve je pocelo sa degradacijom jos osnovne skole pa se sve gomila kao lavina....

Studiram u Ns, Ekonomski fakultet. Sad treba da upisem trecu godinu...Prve dve godine radimo po Bolonji...jedni smo od prvih koji su poceli sa novim sistemom jos 2005...E sad, nije fer da se na nama kola slome, pa da mi moramo da cistimo godinu i da damo 60 ects...Bice nas najmanje 70% koji nece uspeti da ociste drugu godinu...I znaci li to da svi mi onda ispadamo sa budzeta i placamo (spremite se sad...) 80000 din. skolarinu + 25000 din zbog toga sto studiramo u Ns (a fakultet je u Subotici, pa kao troskovi su veliki...dok profani dodju u Ns i tako - pa da lete privatnim avionom nije vredno 25000 po svakom studentu)...To je ukupno 105000 din, a to nije malo...Nas niko i ne spominje, a mi smo ustvari samo sluzili za eksperiment, kao pokusni kunici...
Pomazite!!!

U HR je to manje-vise sredjeno. Jos lani je vecina prebacena na Bolonju, a od ove godine je tesko upisati trecu po starome (vecina fakulteta automatski prebacuje na Bolonju). Na stranu to sto je Bolonja po meni promasena, a o povecanju prolaznosti preko 80% cu samo reci da neku 'bulazni'.

Sta se desava sa procesom izjednacavanja mastera i starog dipl.ing-a? Koliko se secam doneta je preporuka vlade po kojoj bi to trebalo da se uradi i da skupstina izglasa, ali to glasanje nikako da se desi! Hoce li se resiti vec jednom to pitanje, bar da znamo na cemu smo?!

Evo mog iskustva kao nekog ko radi sa studentima: vec tri godine koliko nas departman radi bo bolonjskom sistemu. Pod broj jedan slazem se da jedan deo profesora nije u pravoj meri reformisao svoj nastavni plan i program. Ali deo gde konstanto se zatvaraju oci zbog opsteg dobra je losa priprema studenata u osnovnoj i srednjoj skoli. Evidentan je ogromni pad kvaliteta zavrsenih srednjoskolaca koji nemaju ni elementarna znanja ni radne navike. Ovo je iskljuciva krivica skole i okoline a ne njihova. Ali evidentan je problem da kada stizu na ozbiljnije studije gde se ocekuje punrad tokom cele nedelje velika vecina nije sposobna da odgovori na izazove. A tu je i problem motivacije sto se opet vracamo na drustveno stanje. Ali ovako popustanje u nedogled nije dobro ni za studente ni za fakultete, jer ako jedan student u Nemackoj sve da bez problema a mi nasim studentima prosirimo uslove i damo dodatne rokove oni ispadaju da nisu konkurentni studentu iz inostranstva. Ali ponavljam sve je pocelo sa degradacijom jos osnovne skole pa se sve gomila kao lavina....

Studiram u Ns, Ekonomski fakultet. Sad treba da upisem trecu godinu...Prve dve godine radimo po Bolonji...jedni smo od prvih koji su poceli sa novim sistemom jos 2005...E sad, nije fer da se na nama kola slome, pa da mi moramo da cistimo godinu i da damo 60 ects...Bice nas najmanje 70% koji nece uspeti da ociste drugu godinu...I znaci li to da svi mi onda ispadamo sa budzeta i placamo (spremite se sad...) 80000 din. skolarinu + 25000 din zbog toga sto studiramo u Ns (a fakultet je u Subotici, pa kao troskovi su veliki...dok profani dodju u Ns i tako - pa da lete privatnim avionom nije vredno 25000 po svakom studentu)...To je ukupno 105000 din, a to nije malo...Nas niko i ne spominje, a mi smo ustvari samo sluzili za eksperiment, kao pokusni kunici...
Pomazite!!!

Postojeći ("novi") zakon http://www.parlament.sr.gov.yu/files/lat/pdf/zakoni/2005/pdf-1616-05-lat.zip
...je predvideo 40-očasovnu radnu sedmicu, u šta se ubrajaju predavanja, vežbe, laboratorije,... RAD i UČENjE KOD KUĆE, spremanje seminarskih radova, projekata, itd., i ostale aktivnosti (ima ih...).
Novi zakon predvideo je da godina ima 30 radnih nedelja, i da se ostvari ne manje od 600 sati aktivne nastave., što znači:
(600 sati ukupno) : (30 sedmica) = (20 sati sedmično)

Sledi citat iz zakona:

=============
Obim studija

lan 29.
Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova, a obim studija izražava se zbirom ESPB bodova.
Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosenom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-asovne radne nedelje tokom jedne školske godine.
Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave
(predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr.), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova, dobrovoljnog rada u lokalnoj zajednici i drugih vidova angažovanja.
Dobrovoljni rad je rad studenta bez naknade, koji organizuje visokoškolska ustanova na projektima od znaaja za lokalnu zajednicu koji se vrednuje u sistemu visokog obrazovanja.
Uslove, nain organizovanja i vrednovanje dobrovoljnog rada ure
uje visokoškolska ustanova svojim opštim aktom.
Ukupan broj asova aktivne nastave ne može biti manji od 600 asova u toku školske godine.
Osnovne akademske studije imaju od 180 do 240 ESPB bodova.
Osnovne strukovne studije imaju 180 ESPB bodova.
Specijalistike strukovne studije imaju najmanje 60 ESPB bodova.
Specijalistike akademske studije imaju najmanje 60 ESPB bodova kada su prethodno završene diplomske akademske studije.
Diplomske akademske studije imaju:
1) najmanje 60 ESPB bodova, kada je prethodno ostvaren obim osnovnih akademskih studija od 240 ESPB bodova;
2) najmanje 120 ESPB bodova kada je prethodno ostvaren obim osnovnih akademskih studija od 180 ESPB bodova.
Doktorske studije imaju:
1) najmanje 180 ESPB bodova, uz prethodno ostvareni obim studija od najmanje 300 ESPB bodova na osnovnim akademskim i diplomskim akademskim studijama.
Odre
eni akademski studijski programi mogu se organizovati
integrisano u okviru osnovnih i diplomskih akademskih studija.
Akademski studijski programi iz medicinskih nauka mogu se
organizovati integrisano u okviru osnovnih i diplomskih akademskih studija, sa
ukupnim obimom od najviše 360 ESPB bodova.
===============

E sad pazite...

Stari zakon(i)

http://www.parlament.sr.gov.yu/files/lat/pdf/zakoni/2002/pdf_012_3469-01Lat.zip

predvideo je da se sedmično ima 24 do 30 sati samo predavanja i vežbi.

Sledi citat iz zakona iz 2002. godine:

============
Član 21.
Nastavnim planom osnovnih studija može se utvrditi najmanje 24, a najviše 30 časova predavanja i vežbi sedmično.
Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti u fond časova iz stava 1. ovog člana ne ulazi obavezan praktičan rad studenata, odnosno vežbe iz umetničkih nastavnih predmeta.
================

U prevodu, stari zakon i stari sistem predvideli su da se sedmično provodi ne manje od 24 i ne više od 30 sati sedmično na fakultetu, i to samo za predavanja i vežbe.

Jednostavnom računicom, ako pogledamo plan i program fakulteta koji su činili stari PMF, ili ako pogledamo tehničke fakultete, vidimo da su ti fakulteti imali sedmični fond od skoro ili tačno 30 sati nedeljno.

Sada imate slučaj da taj fond treba skratiti za trećinu - sa 30 na 20, i da treba u tih 20 da uđu ne samo predavanja i vežbe, već i ostalo što je navedeno u citiranom članu novog zakona.

Da li je neko revidirao nastavne planove? Da li je neko rekao da će se fond časova smanjiti i da će se pojedini delovi gradiva izbaciti (jer ne mogu sad SVI DELOVI da stanu u 66,66% doskorašnjeg fonda), ili da će biti prebačeni u neke nove - izborne - predmete? Je li neko to rekao?

Fakulteti su uglavnom našminkali svoje programe, podelili predmete sa višesemestralnih na jednosemestralne, ali se i dalje očekuje da se pređe ista količina gradiva. Kako se to očekuje, kada je poznato da je praksa i do sada (kada je bio veći fond časova) bila da se neka predavanja ostave studentima da ih urade kod kuće jer se nije stiglo sve da uradi do ispitnog roka?!

Na kraju, ako je zakon predvideo da se ima ne manje od 600 časova aktivne nastave i da radna nedelja studenta ima 40 radnih sati (kao i svakog drugog radnika), zašto su fakulteti i dalje zadržali stare fondove gde se ima preko 800, nekad i gotovo 900 radnih sati godišnje?

Pogledatjmo situaciju na PMF-u, odakle nam dolazi profesor Neda Bokan:
Fizička hemija, Teorijska fizika, Primenjena fizika i informatika, Fizika i hemija, Hemija, Teorijska matematika, itd...

Fizička hemija - fond sedmične nastave: 29-30.

Primenjena fizika i informatika - fond sedmične nastave: 28-30.

Teorijska fizika - fond sedmične nastave: 28-30.

Fizika i hemija - isto...

...

Da li profesor Neda Bokan (i kolege u rektoratu i u dekanatima) to ne zna(ju), ili zna(ju) ali nam to ne spominje(/u)?

Postoje još barem dve "cake"...

1. Smanjenje fonda časova donosi problem sa platama: zakon o radnim odnosima /platama/ nije predvideo da nastavnik ima drastično manji fond nastave.

2. Uvođenje prakse da student sam bira svoje usmerenje pomoću većeg broja izbornih predmeta (što kod nas nije uopšte zaživelo), kao i skraćivanje prvog nivoa studija na 3 godine (što takođe nije zaživelo jer se državni fakulteti plaše da će im država uskratiti finansiranje četvrte godine), imalo bi za posledicu MNOGO VEĆU "TRŽIŠNU UTAKMICU" među samim profesorima: bili bi prinuđeni da gradivo i način prezentacije osvežavaju, da prate najnovija dostignuća iz svojih oblasti (a ne da se uljuljkuju u gradivu sa početaka svojih akademskih karijera), morali bi da napišu pristojne i kvalitetne udžbenike umesto "skripti" i materijala lošije sastavljenog čak i od "Kurira", i tako dalje...

Zbog tih "caka", zato što sami ne žele da se išta mnogo menja, profesori i zaposleni na državnim univerzitetima - pre svega beogradskom - koče proces ne reforme već kretanja unapred!

Beogradski univerzitet još uvek sedi na lovorikama "revolucija" devedesetih godina, od "plišane", do one dugotrajne 1996/97. godine, pa zaključno sa onom 1998. i 1999. godine (kada je skrojen zakon koji dobar deo priznatih i u svetu cenjenih naučnika, akademika i ljudi od klase nije želeo da prihvati, pa su podobijali otkaze, suspenzije, ili bili prebacivani na nova "radna mesta" - u podrume i kartoteke, kao pokojni profesor Branko Popović, legenda ETF-a).

Sve u svemu, nije problem u "novom sistemu", već u tome što "stari" ne žele da se pomuče i povuku napred, kad već i za ovakav rad mogu da dobijaju svoje plate i da kobajagi rade na projektima.

a sta sa onima koji bi sada trebalo da upisu trecu godinu, a idu po "bolonjskom" programu koji je zapocet ranije? U indeksima ni nemamo rubriku za bodove i kredite, a obavezni smo da damo sve ispite (nema uslova) bez priznavanja bodova sa kolokvijuma. Nama nece odobriti uslov, to je sigurno, mora da neko i da daje novac za obnovu godine i skolarinu

Zasto se to resava 15 dana pre pocetka skolske godine,u 5 do 12?Tu se vidi cela ne ozbiljnost ljudi koji bi ovim trebalo da se pozabave,a dotle mene moj fakultet lovi u mutnom,uzima mi pare i samo vicu BOLONJA...a od svega toga ispalo je da je samo forma promenjena a sustina ostalo ista bez ikakvih promena!

I neka se nevade na tradiciju,nego neka se ukljuce u promene i pokrenu malo svi ti sjajni profesori u univerzitetski radnici,jer se sveta menja non stop i to brzo,a samo njihova tradicija njih sprecava...

A sta ce biti sa legendarnom pricom diplomirani = master? Uskoro ce se raspisati konkursi za poslediplomeske studije, a odluka o izjednacavanju jos nije potvrdjena od strane Skupstine!

zavrsio sam faks od 5 godina, sada sam pri kraju magistrature i zeleo bih na doktorat. na faksu kazu nemamo jos phd po novom a da li moze po starom, videcemo ... dokle bre? nemam zivaca da sada krenem phd (tri godine) po novom a da mi se magistratura izgubi. znaci, cekaj... :(

Super, aj ovako...trenutno jurim uslov za cetvrtu na Primenjenoj Fizici na Beogradskom PMF-u. Tri godine dadoh redovno, ali sta sad. Ako ne dam uslov za cetvrtu ja obnavljam trecu, ako obnovim trecu, a po starim programim mogu da sturdiram do 2007-e sta onda? Jel ja onda kad dam uslov upisujem cetvrtu po bolonji i kako mi se onda racunaju svi polozeni ispiti???? Kad ce to da mi kazu, u januaru? Jednostavno nas tretiraju ko stoku i to je sve...Neka me neko ispravi ali koliko ja znam zakon ne moze da se primenjuje u nazad, tj. ako ja upisam/obnovim godinu, a onda se promeni zakon...sta onda????