Religioznost građana Srbije

Komunisticku ideologiju ste zamenili pravoslavnom religijom, a vrhovnog komandanta-bogom.Religija Vam je postala nova ideologija i drzava je koristi u propagandne svrhe za sirenje i odrzavanje mrznje prema svemu sto dolazi sa Zapada, kao i u vreme komunizma. Problem u Srbiji je naopak sistem moralnih vrednosti i dok se to ne bude resilo, svaka ideologija koja bude preovladjivala ce imati za svrhu da pruza otpor svemu moralnom i civilizovanom. Jednom recju, problem Srbije je problem morala ljudi koji zive u njoj.

Svako dozivljava religioznost na svoj nacin.Ne mora se ici u crkvu tri puta nedeljno,i celivati ruka sveteniku da bi se covek osecao vernikom.Mnogo je veca vrlina postovati bliznjeg svog,ne krasti,i ne ubijati,pomagati koliko se moze sirotinji nego biti donator za neku crkvu.Ja sam pravoslavac i pripadam grupi umerenih vernika ako se tako moze reci,jer sam protiv mnogih paganskih obicaja u pravoslavlju koji se moraju iskoreniti,od iznosenja hrane na groblja pa nadalje.Postujte svoju veru i tradiciju,ne omalovazavajte drugu i eto recepta za dobar zivot na planeti.Cak i oni koji pripadaju raznim pseudohriscanskim crkvama,sektama i drugim ne treba to uskracivati,neka ih.setimo se da je i hriscanstvo u doba Rima bila sekta,pa postala najrasprostranjenija religija.

Sta reci o narodu u kojem se zvanicno 95% pripadnika deklarise kao vernici a psovanje Boga im je deo folklora? Sta reci o totalnoj verskoj nepismenosti istog naroda? Sta reci o popovima i crkvi koji zele da to tako i ostane jer se ljudi tako lakse drze u pokornosti? Sta reci o prisilnom verskom formalizmu u drustvu (kucna slava, vasrks, bozic) koji je postao maltene drustvena obaveza? Sta reci o mrznji i nasilju deklarativno hriscanskih pravoslavnih vernika koji bi trebali da propagiraju ljubav prema onima koji drugacije veruju od njih? Sta reci o popovima koji to suptilno podsticu? Sta reci o bludu izmedju crkve i drzave?

Danas je veci greh,ici u Crkvu i moliti se Bogu, ispred necasnih mitropolita i popova.Greh se ne prasta lako
Mnogo je korisnije sedeti kuci,nego sa necasnima stajati rame uz rame.

"18 odsto onih koji se izjašnjavaju kao ateisti istovremeno priznaje da se "spolja" ponašaju kao da su religiozni, jer je to "društveno prihvatljiv" oblik ponašanja"

Divan primer psihickog maltretiranja neistomisljenika koji se osecaju primoranim da se ovako ponasaju u drustvu. Mada mi je malo nejasno kako neko ko drzi do svojih stavova i misljenja moze da pristane na to da se pred vernicima krsti, a kod kuce pere ruke od toga...

Mozda bi mnogi bili hrabriji da svoje stavove jasnije demonstriraju i priznaju, kada bi u ovoj drzavi prestalo sa diskvalifikovanjem nevernika, kamenovanjem pripadnika drugih religija i sl...mozda jednog dana, kada ova drzava postane demokratska.

Na zapadu evrope uloga religije nije toliko velika kao na istoku ili jugu. jaka religiozna osecanja po mome misljenju ne mogu doprineti prijateljstvu, pomirenju i razumevanju na duge staze. Dogod religijske "vodje" ne promene retoriku, kako na Balkanu tako i na Bliskom Istoku, nece biti trajnog mira. Podrzavam mlade ljude, koji se ne daju izmanipulisati.

Koja religioznost u Srba.Sedamdeset posto Srba prije rata nije ni bilo krsteno.

Mnogo vise od ne odlazenja u crkve i molitvi Bogu zabrinjava cinjenica da ljudi ne postuju ni jednu od bozijih zapovesti. Svakodnevno se srecemo sa ljudima kojima je ono materijalno ubedljivo na prvom mestu. Ne bi to ni bilo toliko strasno da se do tog materijalnog ne stize na veoma surov i neljudski nacin. Pohlepa i gramzivost su postali svakodnevnica u zivotima nasih ljudi. Formiraju se lobisti i monopolisti i to sve na racun sirotinje da bi se sacuvao ogroman kapital koji im u stvari i nije preko potreban jer bi i sa daleko manje imali dovoljno i ziveli srecno. Cesto imam osecaj da je srpski covek postao zver i ne smatra da mu je išta važno i sveto do samoga novca. Ne znam šta da mislim o ljudima koji oko vrata obese krst kao simbol vere a iza sebe imaju izvšenih par surovih ubistava - ito samo i jedino zbog novca. Sve u svemu, mislim da su Srbi velikim delom neiskreni vernici i da u njihovim verovanju, osim vec navedenog ima jako puno licemerstva. Kod nas se, nažalost, vera još uvek usko povezuje sa patriotizmom al najcesce sa onim laznim gde se šovinizam jače ispoljava od nacionalizma. Na žalost crkva se na tu pojavu ne postavlja dovoljno kritički jer, čak i među sveštenicima ima puno onih koji bi narodu da šalju poruke iz svetog pisma a na sebe bi to da ne primene.

Kod nas religija vekovima ima funkciju da ljudima pruza psiholosku satisfakciju za njihovu necistu savest. Ucinis greh i onda odes na liturgiju koja ti izazove promenu osecanja, ali ne i promenu motiva i karaktera. Odes sa liturgije psiholoski rasterecen, ali ne i promenjenih principa. Kada se ponovo pojavi osecanje krivice zbog gluposti koje radis, onda ponovo odes na liturgiju. I bez liturgije se osecas privilegovanim u gresenju, jer pripadas nebeskom narodu, pa ce Bog pre dfa ti oprosti nego nekom drugom. Otuda istrazivanja otkrivaju da su religiozni ljudi u proseku gori od ateista. Istraživanje koje je obelodanio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu otkriva "da najniže skorove spremnosti za pomirenje postižu oni koji se deklarišu kao ´ubeđeni vernici koji prihvataju sva učenja svoje religije i po njima se ponašaju´. Potom slede vernici koji ne prihvataju baš sve zahteve svoje vere, koji takođe imaju niže skorove od ostalih neodlučnih, nezainteresovanih i nereligioznih." (Dr. Nebojša Petrović, Psihološke osnove pomirenja, 265, 2005).

A cini se da je namera tog projekta da pokaze kako se religija na ovom prostiru koristi u politicke ciljeve.
Dakle, cilj tog projekta je cisto politicke prirode.

Ako vec slovenacki suorganizatori ove price postuju religioznost (svoju ili tudju, nije bitno), pa su u originalu nazvali projekat "Divided God", zasto i mi/vi ne bismo / ne biste Bog pisali velikim slovom, kako je em po originalnom nazivu, em u duhu naseg jezika, em u duhu evropskih jezika (Dieu - francuski, Gott - nemacki, Dio - italijanski, Dios - spanski, itd)?

Pa ne zivi Bog u crkvi nego u srcu svakog ljudskog bica.Verovati u Boga je unutarnja individualna stvar a ne zajednicko klanjanje "ikonama" koje stvori ljudska ruka.Koje je religije dakle bio Isus ? Koje je religije bio Mojsije ?

Stvar je u tome sto se kod nas religioznost poistovecuje sa formalizmom vezanim za neke obicaje i praznike. Mali je procenat ljudi koji pokusavaju da razumeju poruku hriscanstva. U tome i SPC ,po mom misljenju, malo doprinosi, a sirenje Jevandjelja bi trebalo da bude njena osnovna misija.

Neverovatno koliko su Srbi nepismen i neobrazovan narod, a pogotovu sto se religije tice. A nemaju ni zelju da se obrazuju ili da nauce bilo sta. Verovatno cekaju da im predsednik ili vlada daju neko obrazovanje bez ucenja kao sto cekaju za sve ostalo.

Баш због тог незнања је покојни Премијер и увео веронауку у школу. Сасвим је логично да људи релативно мало знају обзиром на прогоне које су Црква и верници трпели током комунизма. О броју људи у храмовима могу да причам ја, а не неко ко не привирује у цркву, и могу рећи да су храмови пуни, чак и недељом кад су "обичне" литургије. Комунистичка аждаја је на издисају, зато се овакви скупови и организују у Србији. Педесетак младих људи из 5 земаља, баш респектабилна цифра. :-) Погледајте резултате пописа, имате број атеиста тамо, ако вам је до бројева. Кад год је неко хјтео да уништи Србију и српски национални понос увек је прво на СПЦ ударао. Тако је и сада.

U malenom mestu u kojem zivim svi se utrkuju ko je veci vernik. Doajen ratnog novinarstva iz mog mesta je zakupio stolicu u crkvi, ali ga niko nikad nije video na sluzbi.Na pomenu stradalim u ratovima od 1991-1999, godine necete videti nijednog od clanova "patriotskih" snaga, bude po 15-20 unesrecenih oceva i majki...A sa tim zrtvama se najvise manipulise. Kada god se politicari javno hvale verom, znajte da lazu, jer da su vernici, nebi se time hvalili...

Jedno je biti iskreno verujući i pobožan a drugo je klanjati se bogu zato što to radi tvoj komšija, koji to radi opet zbog drugih .. jer takav je običaj - valja se, što bi rekao mudri srpski narod.

Crkva nije bila spremna(mislim na ovde vladajucu i vecinsku SPC koja je uskocila na mesto SKJ)a mozda i nije zelela da ljudima ponudi nesto bolje,cistije,casnije.
Juce sam se vozila u pregrejanom tramvaju gde je nekoliko mladih ljudi sedelo,a stariji natovareni godinama i potrepstinama sa pijace stajali.Kad smo prosli pored hrama sv.Aleksandra Nevskog,nekoliko mladih se lagano pridiglo i prekrstilo,demonstrirajuci svoju pripadnost necemu,na zalost,jednako groznom kao i jedino spasavajuca partija.
Da nije tako,ne bi se produbile socijalne razlike izmedju svestenosluzitelja i podjednako obrazovanih gradjana,ne bi se blagosiljali ratovi,ubijanja,logori,Filaret,Pahomije i slicni bi odgovarali na sudu zbog grehova i zlocina prema svom narodu,a neko bi se nasao da objasni ljudima da je Bog jedan i da moze biti i moralni zakon u nama koji su Srbi,na zalost potpuno izgubili,da je Bog svugde a ne samo u nepotrebnim i skupim hramovima nego i na djubristima,u uboznicama,bolnicama.
Indikativno je kako etablirane verske zajednice vole silu:vojsku,policiju,beretke,prekrsioce zakona(kriminalce,Milosevica,Legiju),a gledaju mirno ili rasteruju one koji prose pred hramovima i sve nevoljnike od Kosova(koje je najvaznije na svetu dok ne smislimo nesto drugo-pre vise od decenije isto tako su bili vazni dalmatinsko Kosovo,Slavonija,Republika Srpska...)
Za pocetak,bilo bi dobro da nakon ispitivanja javnog mnenja otvorimo dijalog i vidimo ko su novodosli medju vernicima i zasto nema onih koji su prazne hramove Bozije posecivali u vreme manje novca i moci a malo vise samilosti i postenja.

Gospodo draga,uzmite u obzir da pripadamo najstarijoj hriscanskoj crkvi na svetu(nije bitno kada smo primili veru)deset Bozijih zapovesti da se pridrzavamo i mir Boziji.Elem,neki kazu,crkva,popovi itd...Isus je rekao,ovaj kamen je moj Otac,ovo drvo je moj Otac,itd...ne moramo ici u crkvu da bi se molili,mozemo to i u sebi,u sobi u autu,bilo gde.Nismo mi katolici pa da mozemo da platimo za nase grehe.A crkva je napravljena da bi se covek kada udje u nju osetio jako malim pred Bogom,sto i jesmo...jaaakoooo mali.A sto se tice nekrstenosti Srba,sta je trebalo da odrastamo krsteni dok su nam ocevi i dede i kumovi po zatvorima i golom otoku?Nemojmo se zavaravati,svi mi verujemo u jednog Boga,i Pravoslavni i Katolici i Muslimani,svi mi verujemo u Njega samo ga drugacije interpretiramo,svi smo mi cigle u kuli Vavilonskoj...pustite neslogu i prepucavanja na niskim granama,jer nije dostojno coveka.Mi mozemo biti mnogo mnogo vise nego sto sada jesmo,zbog toga mir Boziji i svako dobro.

Filozovi religije su dali definiciju religije po kojoj je religija SVE po cemu covek ravna svoje shvatanje sveta oko sebe. Ako ne veruju u Boga, veruju u nesto drugo. Agnosticizam NE POSTOJI. Na taj nacin, religija (Bog) moze biti i fudbal, i horoskop, i Big Brother, i Zoran Djindjic, i Seka Aleksic i Windows Vista Ultimate Edition.

agnosticizam itekako postoji, samo sto da bi covek mogao za sebe da kaze da je agnostik mora pre svega da dobro poznaje i religiju i ateizam.
Posle desetine godina izucavanja (neformalnog, nisam ni filozof, ni filozof religije, a ni vernik) pitanja boga, dosao sam do zakljucka da to pitanje nije relevantno u zivotu. Kada bih hteo da objasnim zasto, morao bih da napisem obimnu knjigu sa osvrtom na 3 velike religije, budizam, taoizm i desetak filozofskih pravaca.
To i jeste problem u Srbiji - vecina vernika ne znaju u sta veruju, a vecina nevernika ne znaju u sta ne veruju.

Ne znam kako su sprovodili anketu i koliki uzorak su koristili. U crkvu sam isao i za vreme komunizma i sada; sada u crkvu ide mnogostruko vise ljudi.
To je pozitivno, jer pokazuje da se narod vraca pravim vrednostima.

Zalosno je sto na toj tribini nije ucestvovalo neko od predstavnika verskih zajednica, ili neki teolog, pa da se da perspektiva one druge, religiozne strane, cisto bjektivnosti radi. Zaista me interesuje dali je uvospte takva neka licnost i bila pozvana, u sta sumnjam. Tako da mi ova tribina predstavlja subjektivni i politicki pokusaj da se diskredituje poboznost raznim statistikama.

Religija je izmisljena samo da se narod zedan prevede preko vode. Razocaran sam u nase svestenike koji jedno propovedaju drugo rade trece misle. Osim toga kava je to veroNAUKA kad nema izvedenih dokaza za ono sto tvrdi.

Misko

Ima tome oko 33 godine kada je izasao jedan clanak u "NATIONAL GEOGRAFIC" pod naslovom "Najveca Migracija Stanovnistva u Evropi". Tu je, ukratko receno, opisana migracija Albanaca preko granice u Jugoslaviju. Pisac je izjavio da Americka stampa kao i zvanicnici u to vreme pridaju veliku paznju "Berlinskom Zidu" gde u proseku jednom mesecno neko preskoci zid. A hiljade ljudi koji prelaze u Jugoslaviju niko i ne spominje. Od tada niko ovde u USA nije ni spomenuo te dogadjaje koji su bili presudni za sadasnje stanje na Kosovu. Politicki je bilo nekorisno o tome pricati i pisati. Niko ne mari za obicne ljude. To su cinjenice.

Zasto bi isli u Crkvu kad se svaki mesec neki Pop osumljici za sexualno zlostavljanje decaka,a sa druge strane sto bi citali bibliju kad ih ima ihaaa svaka razlicita,nezna se ko vis laze od onih pisaca...

Razlika izmedju vernika i ateista je u tome sto vernici ne znaju sta veruju, a ateisti ne znaju sta pricaju. Zajednicko im je to sto ni jedni ni drugi ne idu u crkvu.

Ateista ima daleko više nego navedenih 18%.Znam jako puno ljudi koji se izdaju kao vernici samo radi beneficija(što je jedan vid manipulacije),drugi opet se tako izdaju jer "tako svi rade"...
Maximum 30% ljudi u Srbiji veruje u hrišćanskog,biblijskog Boga,većina "vernika" veruje u nešto,nedefinisano,višu silu.

Moja komsinica, kojoj pre ovih ratova i dogadjanja u drzavi nije padalo na pamet da ide u crkvu da se moli cita Bibliju i sl,neki dan me upita: Komsija da li znate kako se treba ponasati u crkvi, idem prvi put? Inace zena ima oko 50 godina.

Svako ko zivi u Srbiji vrlo dobro zna da Srbi nisu narocito religiozni. Cak je i religijska "dekoracija" povodom Bozica ili Uskrsa daleko manja od one na zapadu.

Није ми само јасно какве везе имају одлазак у цркву и веровање. Не морам ићи у цркву да бих био добар Хришћанин.

Он је свугде.

εν τούτω νίκα!

'Društveno prihvatljivo' je takodje bilo da budete član partije...moje poštovanje samo principojelnoj manjini - onima koji slede svoj sistem vrednosti i ne idu u crkvu samo zato što 'svi idu' niti su ulazili u partiju zbog vlastite koristi. Za najveće licemere smatram nekadašnje komuniste koji su danas 'preobraćeni' hrišćani jer ja ne znam šta oni u stvari veruju...

U suštini tu nema šta novo da se kaže, jer su se o postojanju Boga pitali ljudi kroz vekove i to se samo danas pravi kopija u trenutnom kontekstu, na prvom mestu društveno-političkom što mislim da je greška. Njega niko nije video,ali se kaže da samo čisto srce vernika Njega oseća, jer je srce centar emotivnosti (primer: simbol ljubavi)i veza sa tajanstvenim i neograničenim svetom u kome (često) ne govori jezik racionalnosti. To je lično iskustvo. Moja poruka, najviše onima koji su sumnjičavi prema postojanju Boga bi bila: 1.Pominjanje Boga je njegovo priznanje. Setimo se trennutaka neizvesnosti.
2.Razvoj racia i civilizacije nije jednak razvoju čoveka niti planete, jer racio nema kapacitet da sadrži i obradi punoću bića koje se pojavljuje u čistom unutrašnjem odnosu sa Bogom.
3.Mislim da ne treba donositi zaključke o Bogu samo glavom, već u unutrašnjoj sinergiji i sadejstvu srca i glave. Nakon toga pogled na život, pa i aktuelna pitanja u tekstu bi bio potuno i iznenađujuće drugačiji.

Moze biti tacno ono sto se ovde pripoveda, al ja jos uvek ne upoznadoh religioznog Srbina.
Uloga katolicke crkve je daleko uticajnija u zapadnom svetu, nego uloga pravoslavne crkve danas u mnogim istocnim zemljama.
Povratak religiji, kao jednoj vec odvano izvikanoj ideologiji u dvadeset prvom veku lici na vracanje unazad.
Religiju danas u Srbiji moguce je razumeti samo u istorijskom smislu, kao nesto sto je duboko ukorenjeno u nase stare obicaje, kulturu i tradiciju, ali molim vas postedite nas svega ostalog, dosta nam je bilo povampirenih katolika i muslimana. Samo nam je jos ovo treba.

Busaju se u religiozna prsa I proganjaju sve druge vere I religije.Primitivna sredina koja se cudi zasto ih drugi narodi ne vole I nazivaju pogrdnim imenima.

Verujem u Boga.Idem u Crkvu.Nisam neobrazovan ili "nenacitan".Nisam pristalica politike V.Kostunice ili ne daj Boze V.Seselja ili S.Milosevica.Ne mislim da je svaka akcija svake NVO organizacije dobronamerna.Zabrinjava me vrlo dobro organizovana kampanja protiv SPC.Siguran sam da to nece nista dobro doneti nasem narodu.

Ali, vladavina konzervativnih religioznih političkih stranaka nije nešto po čemu se razlikujemo od Evrope. Nemačka, Holandija na primer... U Velikoj Britaniji postoji oficijelna državna religija. U Grčkoj isto!

Naš, srpski problem je što kad dodje do osetljivih pitanja odmah srljamo u sukob i napravimo dramu oko toga. Drugi žive s tim i pokušavaju polako nešto da promene.

Nekada su komunisti bukvalno proganjali one koji javno pokazuju religioznost. Danas,pogotovo u vreme vladavine Kostunice, postoji pritisak da se svi Srbi izjasnjavaju kao pravoslavci. Ocito nema neke razlike izmedju ere Tita i Kostunice, bar sto se represije prema obicnom coveku tice. Neko rece da se polako pretvaramo u "pravoslavnu dzamahiriju". Ako neko nema pametnija posla, neka obilazi manastire, kao srpski predsednik vlade. Zivot je ipak realna i ozbiljna stvar.

Boze spasi nase duse. S.O.S.

A sta cemo sa nordijskim bogovima? Odin i Thor su jaci od ovog jednog ili se mozda varam? Podeljeni bog? Zanimljivog li naziva... Salu na stranu, ateizam i te kako postoji...I predstavlja odnos prema religiji, a ne prema novom windowsu. Poz

Po mom licnom misljenju je ono sto covek veruje i na koji nacin on to praktikuje u potpunosti licna stvar dogod se pri tome postuje sloboda drugih ljudi. Insturmentalizacija ljudi u politicke i druge svrhe preko nazovi religijoznih argumenata ugrozava licnu slobodu na najtezi nacin ma od koga ti argumenti dolazili. Sto se mene tice bi bilo vrlo pozeljno da nasi svestenici budu sto bolje skolovani da na jedan prijatan i neautoritoran nacin upoznaju ljude sa sadrzejem Svetog pisma koje je bez obzira na to da li mi verujemo ili ne bitan deo nase kulture i naseg identiteta. Samo covek sa identitetom je dovoljno jak i spreman za ono sto se zove tolerancija. Niko nikog ne moze naterati da veruje kao sto niko nikog ne moze naterati da voli. Sirenje znajna o Svetom pismu znaci posaditi zrno maleno u dusi coveka. Da to zrnce proklija i postane lepa zdrava zelena biljka trazi puno rada, strpljenja i ljubavi kao sve velike i bitne stvari u zivotu. Dovoljno je zivot tezak i nikome ne trebaju oni koji ce mu dodatno prati mozak.Cini mi se da je ono sto ljudima najvise treba jeste dusevni mir.
Drugo je pitanje Crkve. Naravno je situacija pravoslavne Crkve posle dugrotrajne komunisticke ere posebno teska i trebace dosta vremena da ona iznutra ojaca. Opet i tu je potreban preokret. Pridobijanje novih clanova dugorocno trazi oprostaj od onog nama svima poznatog autoritarnog nacina prilaza i obucavanja ljudi. Sozijalna pomoc ljudima u nevolji razgovorom i delom je ono sto na prirodan nacin moze sbliziti ljude sa crkvom i privuci ljude dobre volje koji su spremni Crkvi delom ili novcem da pomognu. Ovo je skromno misljenje jedne vernice u dijaspori.

Komunisticku ideologiju ste zamenili pravoslavnom religijom, a vrhovnog komandanta-bogom.Religija Vam je postala nova ideologija i drzava je koristi u propagandne svrhe za sirenje i odrzavanje mrznje prema svemu sto dolazi sa Zapada, kao i u vreme komunizma. Problem u Srbiji je naopak sistem moralnih vrednosti i dok se to ne bude resilo, svaka ideologija koja bude preovladjivala ce imati za svrhu da pruza otpor svemu moralnom i civilizovanom. Jednom recju, problem Srbije je problem morala ljudi koji zive u njoj.

Баш због тог незнања је покојни Премијер и увео веронауку у школу. Сасвим је логично да људи релативно мало знају обзиром на прогоне које су Црква и верници трпели током комунизма. О броју људи у храмовима могу да причам ја, а не неко ко не привирује у цркву, и могу рећи да су храмови пуни, чак и недељом кад су "обичне" литургије. Комунистичка аждаја је на издисају, зато се овакви скупови и организују у Србији. Педесетак младих људи из 5 земаља, баш респектабилна цифра. :-) Погледајте резултате пописа, имате број атеиста тамо, ако вам је до бројева. Кад год је неко хјтео да уништи Србију и српски национални понос увек је прво на СПЦ ударао. Тако је и сада.

Neverovatno koliko su Srbi nepismen i neobrazovan narod, a pogotovu sto se religije tice. A nemaju ni zelju da se obrazuju ili da nauce bilo sta. Verovatno cekaju da im predsednik ili vlada daju neko obrazovanje bez ucenja kao sto cekaju za sve ostalo.

Zasto bi isli u Crkvu kad se svaki mesec neki Pop osumljici za sexualno zlostavljanje decaka,a sa druge strane sto bi citali bibliju kad ih ima ihaaa svaka razlicita,nezna se ko vis laze od onih pisaca...

Ne znam kako su sprovodili anketu i koliki uzorak su koristili. U crkvu sam isao i za vreme komunizma i sada; sada u crkvu ide mnogostruko vise ljudi.
To je pozitivno, jer pokazuje da se narod vraca pravim vrednostima.

Religija je izmisljena samo da se narod zedan prevede preko vode. Razocaran sam u nase svestenike koji jedno propovedaju drugo rade trece misle. Osim toga kava je to veroNAUKA kad nema izvedenih dokaza za ono sto tvrdi.

Misko

Na zapadu evrope uloga religije nije toliko velika kao na istoku ili jugu. jaka religiozna osecanja po mome misljenju ne mogu doprineti prijateljstvu, pomirenju i razumevanju na duge staze. Dogod religijske "vodje" ne promene retoriku, kako na Balkanu tako i na Bliskom Istoku, nece biti trajnog mira. Podrzavam mlade ljude, koji se ne daju izmanipulisati.

Sta reci o narodu u kojem se zvanicno 95% pripadnika deklarise kao vernici a psovanje Boga im je deo folklora? Sta reci o totalnoj verskoj nepismenosti istog naroda? Sta reci o popovima i crkvi koji zele da to tako i ostane jer se ljudi tako lakse drze u pokornosti? Sta reci o prisilnom verskom formalizmu u drustvu (kucna slava, vasrks, bozic) koji je postao maltene drustvena obaveza? Sta reci o mrznji i nasilju deklarativno hriscanskih pravoslavnih vernika koji bi trebali da propagiraju ljubav prema onima koji drugacije veruju od njih? Sta reci o popovima koji to suptilno podsticu? Sta reci o bludu izmedju crkve i drzave?

Danas je veci greh,ici u Crkvu i moliti se Bogu, ispred necasnih mitropolita i popova.Greh se ne prasta lako
Mnogo je korisnije sedeti kuci,nego sa necasnima stajati rame uz rame.

Koja religioznost u Srba.Sedamdeset posto Srba prije rata nije ni bilo krsteno.

"18 odsto onih koji se izjašnjavaju kao ateisti istovremeno priznaje da se "spolja" ponašaju kao da su religiozni, jer je to "društveno prihvatljiv" oblik ponašanja"

Divan primer psihickog maltretiranja neistomisljenika koji se osecaju primoranim da se ovako ponasaju u drustvu. Mada mi je malo nejasno kako neko ko drzi do svojih stavova i misljenja moze da pristane na to da se pred vernicima krsti, a kod kuce pere ruke od toga...

Mozda bi mnogi bili hrabriji da svoje stavove jasnije demonstriraju i priznaju, kada bi u ovoj drzavi prestalo sa diskvalifikovanjem nevernika, kamenovanjem pripadnika drugih religija i sl...mozda jednog dana, kada ova drzava postane demokratska.

Crkva nije bila spremna(mislim na ovde vladajucu i vecinsku SPC koja je uskocila na mesto SKJ)a mozda i nije zelela da ljudima ponudi nesto bolje,cistije,casnije.
Juce sam se vozila u pregrejanom tramvaju gde je nekoliko mladih ljudi sedelo,a stariji natovareni godinama i potrepstinama sa pijace stajali.Kad smo prosli pored hrama sv.Aleksandra Nevskog,nekoliko mladih se lagano pridiglo i prekrstilo,demonstrirajuci svoju pripadnost necemu,na zalost,jednako groznom kao i jedino spasavajuca partija.
Da nije tako,ne bi se produbile socijalne razlike izmedju svestenosluzitelja i podjednako obrazovanih gradjana,ne bi se blagosiljali ratovi,ubijanja,logori,Filaret,Pahomije i slicni bi odgovarali na sudu zbog grehova i zlocina prema svom narodu,a neko bi se nasao da objasni ljudima da je Bog jedan i da moze biti i moralni zakon u nama koji su Srbi,na zalost potpuno izgubili,da je Bog svugde a ne samo u nepotrebnim i skupim hramovima nego i na djubristima,u uboznicama,bolnicama.
Indikativno je kako etablirane verske zajednice vole silu:vojsku,policiju,beretke,prekrsioce zakona(kriminalce,Milosevica,Legiju),a gledaju mirno ili rasteruju one koji prose pred hramovima i sve nevoljnike od Kosova(koje je najvaznije na svetu dok ne smislimo nesto drugo-pre vise od decenije isto tako su bili vazni dalmatinsko Kosovo,Slavonija,Republika Srpska...)
Za pocetak,bilo bi dobro da nakon ispitivanja javnog mnenja otvorimo dijalog i vidimo ko su novodosli medju vernicima i zasto nema onih koji su prazne hramove Bozije posecivali u vreme manje novca i moci a malo vise samilosti i postenja.

Gospodo draga,uzmite u obzir da pripadamo najstarijoj hriscanskoj crkvi na svetu(nije bitno kada smo primili veru)deset Bozijih zapovesti da se pridrzavamo i mir Boziji.Elem,neki kazu,crkva,popovi itd...Isus je rekao,ovaj kamen je moj Otac,ovo drvo je moj Otac,itd...ne moramo ici u crkvu da bi se molili,mozemo to i u sebi,u sobi u autu,bilo gde.Nismo mi katolici pa da mozemo da platimo za nase grehe.A crkva je napravljena da bi se covek kada udje u nju osetio jako malim pred Bogom,sto i jesmo...jaaakoooo mali.A sto se tice nekrstenosti Srba,sta je trebalo da odrastamo krsteni dok su nam ocevi i dede i kumovi po zatvorima i golom otoku?Nemojmo se zavaravati,svi mi verujemo u jednog Boga,i Pravoslavni i Katolici i Muslimani,svi mi verujemo u Njega samo ga drugacije interpretiramo,svi smo mi cigle u kuli Vavilonskoj...pustite neslogu i prepucavanja na niskim granama,jer nije dostojno coveka.Mi mozemo biti mnogo mnogo vise nego sto sada jesmo,zbog toga mir Boziji i svako dobro.

Razlika izmedju vernika i ateista je u tome sto vernici ne znaju sta veruju, a ateisti ne znaju sta pricaju. Zajednicko im je to sto ni jedni ni drugi ne idu u crkvu.

Moja komsinica, kojoj pre ovih ratova i dogadjanja u drzavi nije padalo na pamet da ide u crkvu da se moli cita Bibliju i sl,neki dan me upita: Komsija da li znate kako se treba ponasati u crkvi, idem prvi put? Inace zena ima oko 50 godina.

Filozovi religije su dali definiciju religije po kojoj je religija SVE po cemu covek ravna svoje shvatanje sveta oko sebe. Ako ne veruju u Boga, veruju u nesto drugo. Agnosticizam NE POSTOJI. Na taj nacin, religija (Bog) moze biti i fudbal, i horoskop, i Big Brother, i Zoran Djindjic, i Seka Aleksic i Windows Vista Ultimate Edition.

Ima tome oko 33 godine kada je izasao jedan clanak u "NATIONAL GEOGRAFIC" pod naslovom "Najveca Migracija Stanovnistva u Evropi". Tu je, ukratko receno, opisana migracija Albanaca preko granice u Jugoslaviju. Pisac je izjavio da Americka stampa kao i zvanicnici u to vreme pridaju veliku paznju "Berlinskom Zidu" gde u proseku jednom mesecno neko preskoci zid. A hiljade ljudi koji prelaze u Jugoslaviju niko i ne spominje. Od tada niko ovde u USA nije ni spomenuo te dogadjaje koji su bili presudni za sadasnje stanje na Kosovu. Politicki je bilo nekorisno o tome pricati i pisati. Niko ne mari za obicne ljude. To su cinjenice.

Svako dozivljava religioznost na svoj nacin.Ne mora se ici u crkvu tri puta nedeljno,i celivati ruka sveteniku da bi se covek osecao vernikom.Mnogo je veca vrlina postovati bliznjeg svog,ne krasti,i ne ubijati,pomagati koliko se moze sirotinji nego biti donator za neku crkvu.Ja sam pravoslavac i pripadam grupi umerenih vernika ako se tako moze reci,jer sam protiv mnogih paganskih obicaja u pravoslavlju koji se moraju iskoreniti,od iznosenja hrane na groblja pa nadalje.Postujte svoju veru i tradiciju,ne omalovazavajte drugu i eto recepta za dobar zivot na planeti.Cak i oni koji pripadaju raznim pseudohriscanskim crkvama,sektama i drugim ne treba to uskracivati,neka ih.setimo se da je i hriscanstvo u doba Rima bila sekta,pa postala najrasprostranjenija religija.

Kod nas religija vekovima ima funkciju da ljudima pruza psiholosku satisfakciju za njihovu necistu savest. Ucinis greh i onda odes na liturgiju koja ti izazove promenu osecanja, ali ne i promenu motiva i karaktera. Odes sa liturgije psiholoski rasterecen, ali ne i promenjenih principa. Kada se ponovo pojavi osecanje krivice zbog gluposti koje radis, onda ponovo odes na liturgiju. I bez liturgije se osecas privilegovanim u gresenju, jer pripadas nebeskom narodu, pa ce Bog pre dfa ti oprosti nego nekom drugom. Otuda istrazivanja otkrivaju da su religiozni ljudi u proseku gori od ateista. Istraživanje koje je obelodanio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu otkriva "da najniže skorove spremnosti za pomirenje postižu oni koji se deklarišu kao ´ubeđeni vernici koji prihvataju sva učenja svoje religije i po njima se ponašaju´. Potom slede vernici koji ne prihvataju baš sve zahteve svoje vere, koji takođe imaju niže skorove od ostalih neodlučnih, nezainteresovanih i nereligioznih." (Dr. Nebojša Petrović, Psihološke osnove pomirenja, 265, 2005).

Zalosno je sto na toj tribini nije ucestvovalo neko od predstavnika verskih zajednica, ili neki teolog, pa da se da perspektiva one druge, religiozne strane, cisto bjektivnosti radi. Zaista me interesuje dali je uvospte takva neka licnost i bila pozvana, u sta sumnjam. Tako da mi ova tribina predstavlja subjektivni i politicki pokusaj da se diskredituje poboznost raznim statistikama.

Pa ne zivi Bog u crkvi nego u srcu svakog ljudskog bica.Verovati u Boga je unutarnja individualna stvar a ne zajednicko klanjanje "ikonama" koje stvori ljudska ruka.Koje je religije dakle bio Isus ? Koje je religije bio Mojsije ?

A cini se da je namera tog projekta da pokaze kako se religija na ovom prostiru koristi u politicke ciljeve.
Dakle, cilj tog projekta je cisto politicke prirode.

Ako vec slovenacki suorganizatori ove price postuju religioznost (svoju ili tudju, nije bitno), pa su u originalu nazvali projekat "Divided God", zasto i mi/vi ne bismo / ne biste Bog pisali velikim slovom, kako je em po originalnom nazivu, em u duhu naseg jezika, em u duhu evropskih jezika (Dieu - francuski, Gott - nemacki, Dio - italijanski, Dios - spanski, itd)?

Mnogo vise od ne odlazenja u crkve i molitvi Bogu zabrinjava cinjenica da ljudi ne postuju ni jednu od bozijih zapovesti. Svakodnevno se srecemo sa ljudima kojima je ono materijalno ubedljivo na prvom mestu. Ne bi to ni bilo toliko strasno da se do tog materijalnog ne stize na veoma surov i neljudski nacin. Pohlepa i gramzivost su postali svakodnevnica u zivotima nasih ljudi. Formiraju se lobisti i monopolisti i to sve na racun sirotinje da bi se sacuvao ogroman kapital koji im u stvari i nije preko potreban jer bi i sa daleko manje imali dovoljno i ziveli srecno. Cesto imam osecaj da je srpski covek postao zver i ne smatra da mu je išta važno i sveto do samoga novca. Ne znam šta da mislim o ljudima koji oko vrata obese krst kao simbol vere a iza sebe imaju izvšenih par surovih ubistava - ito samo i jedino zbog novca. Sve u svemu, mislim da su Srbi velikim delom neiskreni vernici i da u njihovim verovanju, osim vec navedenog ima jako puno licemerstva. Kod nas se, nažalost, vera još uvek usko povezuje sa patriotizmom al najcesce sa onim laznim gde se šovinizam jače ispoljava od nacionalizma. Na žalost crkva se na tu pojavu ne postavlja dovoljno kritički jer, čak i među sveštenicima ima puno onih koji bi narodu da šalju poruke iz svetog pisma a na sebe bi to da ne primene.

Ateista ima daleko više nego navedenih 18%.Znam jako puno ljudi koji se izdaju kao vernici samo radi beneficija(što je jedan vid manipulacije),drugi opet se tako izdaju jer "tako svi rade"...
Maximum 30% ljudi u Srbiji veruje u hrišćanskog,biblijskog Boga,većina "vernika" veruje u nešto,nedefinisano,višu silu.

agnosticizam itekako postoji, samo sto da bi covek mogao za sebe da kaze da je agnostik mora pre svega da dobro poznaje i religiju i ateizam.
Posle desetine godina izucavanja (neformalnog, nisam ni filozof, ni filozof religije, a ni vernik) pitanja boga, dosao sam do zakljucka da to pitanje nije relevantno u zivotu. Kada bih hteo da objasnim zasto, morao bih da napisem obimnu knjigu sa osvrtom na 3 velike religije, budizam, taoizm i desetak filozofskih pravaca.
To i jeste problem u Srbiji - vecina vernika ne znaju u sta veruju, a vecina nevernika ne znaju u sta ne veruju.

Jedno je biti iskreno verujući i pobožan a drugo je klanjati se bogu zato što to radi tvoj komšija, koji to radi opet zbog drugih .. jer takav je običaj - valja se, što bi rekao mudri srpski narod.

U malenom mestu u kojem zivim svi se utrkuju ko je veci vernik. Doajen ratnog novinarstva iz mog mesta je zakupio stolicu u crkvi, ali ga niko nikad nije video na sluzbi.Na pomenu stradalim u ratovima od 1991-1999, godine necete videti nijednog od clanova "patriotskih" snaga, bude po 15-20 unesrecenih oceva i majki...A sa tim zrtvama se najvise manipulise. Kada god se politicari javno hvale verom, znajte da lazu, jer da su vernici, nebi se time hvalili...

Busaju se u religiozna prsa I proganjaju sve druge vere I religije.Primitivna sredina koja se cudi zasto ih drugi narodi ne vole I nazivaju pogrdnim imenima.

Nekada su komunisti bukvalno proganjali one koji javno pokazuju religioznost. Danas,pogotovo u vreme vladavine Kostunice, postoji pritisak da se svi Srbi izjasnjavaju kao pravoslavci. Ocito nema neke razlike izmedju ere Tita i Kostunice, bar sto se represije prema obicnom coveku tice. Neko rece da se polako pretvaramo u "pravoslavnu dzamahiriju". Ako neko nema pametnija posla, neka obilazi manastire, kao srpski predsednik vlade. Zivot je ipak realna i ozbiljna stvar.

Stvar je u tome sto se kod nas religioznost poistovecuje sa formalizmom vezanim za neke obicaje i praznike. Mali je procenat ljudi koji pokusavaju da razumeju poruku hriscanstva. U tome i SPC ,po mom misljenju, malo doprinosi, a sirenje Jevandjelja bi trebalo da bude njena osnovna misija.

Svako ko zivi u Srbiji vrlo dobro zna da Srbi nisu narocito religiozni. Cak je i religijska "dekoracija" povodom Bozica ili Uskrsa daleko manja od one na zapadu.

Moze biti tacno ono sto se ovde pripoveda, al ja jos uvek ne upoznadoh religioznog Srbina.
Uloga katolicke crkve je daleko uticajnija u zapadnom svetu, nego uloga pravoslavne crkve danas u mnogim istocnim zemljama.
Povratak religiji, kao jednoj vec odvano izvikanoj ideologiji u dvadeset prvom veku lici na vracanje unazad.
Religiju danas u Srbiji moguce je razumeti samo u istorijskom smislu, kao nesto sto je duboko ukorenjeno u nase stare obicaje, kulturu i tradiciju, ali molim vas postedite nas svega ostalog, dosta nam je bilo povampirenih katolika i muslimana. Samo nam je jos ovo treba.

Verujem u Boga.Idem u Crkvu.Nisam neobrazovan ili "nenacitan".Nisam pristalica politike V.Kostunice ili ne daj Boze V.Seselja ili S.Milosevica.Ne mislim da je svaka akcija svake NVO organizacije dobronamerna.Zabrinjava me vrlo dobro organizovana kampanja protiv SPC.Siguran sam da to nece nista dobro doneti nasem narodu.

Ali, vladavina konzervativnih religioznih političkih stranaka nije nešto po čemu se razlikujemo od Evrope. Nemačka, Holandija na primer... U Velikoj Britaniji postoji oficijelna državna religija. U Grčkoj isto!

Naš, srpski problem je što kad dodje do osetljivih pitanja odmah srljamo u sukob i napravimo dramu oko toga. Drugi žive s tim i pokušavaju polako nešto da promene.

U suštini tu nema šta novo da se kaže, jer su se o postojanju Boga pitali ljudi kroz vekove i to se samo danas pravi kopija u trenutnom kontekstu, na prvom mestu društveno-političkom što mislim da je greška. Njega niko nije video,ali se kaže da samo čisto srce vernika Njega oseća, jer je srce centar emotivnosti (primer: simbol ljubavi)i veza sa tajanstvenim i neograničenim svetom u kome (često) ne govori jezik racionalnosti. To je lično iskustvo. Moja poruka, najviše onima koji su sumnjičavi prema postojanju Boga bi bila: 1.Pominjanje Boga je njegovo priznanje. Setimo se trennutaka neizvesnosti.
2.Razvoj racia i civilizacije nije jednak razvoju čoveka niti planete, jer racio nema kapacitet da sadrži i obradi punoću bića koje se pojavljuje u čistom unutrašnjem odnosu sa Bogom.
3.Mislim da ne treba donositi zaključke o Bogu samo glavom, već u unutrašnjoj sinergiji i sadejstvu srca i glave. Nakon toga pogled na život, pa i aktuelna pitanja u tekstu bi bio potuno i iznenađujuće drugačiji.

Boze spasi nase duse. S.O.S.

Није ми само јасно какве везе имају одлазак у цркву и веровање. Не морам ићи у цркву да бих био добар Хришћанин.

Он је свугде.

εν τούτω νίκα!

'Društveno prihvatljivo' je takodje bilo da budete član partije...moje poštovanje samo principojelnoj manjini - onima koji slede svoj sistem vrednosti i ne idu u crkvu samo zato što 'svi idu' niti su ulazili u partiju zbog vlastite koristi. Za najveće licemere smatram nekadašnje komuniste koji su danas 'preobraćeni' hrišćani jer ja ne znam šta oni u stvari veruju...

A sta cemo sa nordijskim bogovima? Odin i Thor su jaci od ovog jednog ili se mozda varam? Podeljeni bog? Zanimljivog li naziva... Salu na stranu, ateizam i te kako postoji...I predstavlja odnos prema religiji, a ne prema novom windowsu. Poz

Po mom licnom misljenju je ono sto covek veruje i na koji nacin on to praktikuje u potpunosti licna stvar dogod se pri tome postuje sloboda drugih ljudi. Insturmentalizacija ljudi u politicke i druge svrhe preko nazovi religijoznih argumenata ugrozava licnu slobodu na najtezi nacin ma od koga ti argumenti dolazili. Sto se mene tice bi bilo vrlo pozeljno da nasi svestenici budu sto bolje skolovani da na jedan prijatan i neautoritoran nacin upoznaju ljude sa sadrzejem Svetog pisma koje je bez obzira na to da li mi verujemo ili ne bitan deo nase kulture i naseg identiteta. Samo covek sa identitetom je dovoljno jak i spreman za ono sto se zove tolerancija. Niko nikog ne moze naterati da veruje kao sto niko nikog ne moze naterati da voli. Sirenje znajna o Svetom pismu znaci posaditi zrno maleno u dusi coveka. Da to zrnce proklija i postane lepa zdrava zelena biljka trazi puno rada, strpljenja i ljubavi kao sve velike i bitne stvari u zivotu. Dovoljno je zivot tezak i nikome ne trebaju oni koji ce mu dodatno prati mozak.Cini mi se da je ono sto ljudima najvise treba jeste dusevni mir.
Drugo je pitanje Crkve. Naravno je situacija pravoslavne Crkve posle dugrotrajne komunisticke ere posebno teska i trebace dosta vremena da ona iznutra ojaca. Opet i tu je potreban preokret. Pridobijanje novih clanova dugorocno trazi oprostaj od onog nama svima poznatog autoritarnog nacina prilaza i obucavanja ljudi. Sozijalna pomoc ljudima u nevolji razgovorom i delom je ono sto na prirodan nacin moze sbliziti ljude sa crkvom i privuci ljude dobre volje koji su spremni Crkvi delom ili novcem da pomognu. Ovo je skromno misljenje jedne vernice u dijaspori.