Teško do priznanja diplome

Upravo sam nostrifikovao diplomu stomatologa u Sloveniji (12 ispita) i mogu samo da potvrdim ono što je napisano.Savetujem kolege ako se odluče za ovakav poduhvat da to urade u nekoj od zemalja EU u kojoj će im se toliki trud zaista kasnije finansijski isplatiti.

Navedene cinjenice ne odgovaraju istini. Zivim u Austriji i moja diploma Elektrotehnickog Fakulteta (FTN-Novi Sad) je 2005 godine nostrifikovana pri austrijskom Ministarstvu Obrazovanja u roku od tri dana! Na zalost to vazi samo za nase tehnicke fakultete. Postupak koji ste naveli se sprovodi u slucaju da se zeli nostrifikovati diploma preko jednog od austrijskih fakulteta. Tako su meni trazili da polozim 6 ispita razlike ali bih u tom slucaju dobio diplomu TU-Wien. Ponavljam, diploma nasih tehnickih fakulteta se preko ministarstva nostrifikuje vrlo lako i brzo. Dobronamerno savetujem da se neke informacije provere pre nego sto se plasiraju u javnost.

Podjednako je tesko nostrifikovati diplome stranih univerziteta kod nas, osim u slucaju doktorata. I kod nas se moraju polagati razlike u ispitima. Nasi fakulteti nemaju tako bogatu ponudu kurseva kao oni na zapadu, gde mozete diplomirati, na primer, japanski i matematiku, kognitivne nauke ili biopsihologiju. To su stvari sa kojima nase obrazovne ustanove ne znaju sta ce. Kod nas su jos uvek prisutne ustaljene seme i profesori nerado odstupaju od njih, a mozda i ne mogu zbog zakonskih propisa.

Svedska
Pojavio sam se bez diplome (polozio sam samo polovinu ispita na ELEF-u u Nisu), sa spiskom polozenih ispita i planom i programom fakulteta na srpskom. Prevedeno je sve na svedski o trosku njihovog biroa za zaposljavanje za mesec dana zajedno sa diplomom iz gimnazije. Dozvoljeno mi je da nastavim studije pod uslovom da polozim test engleskog(za nastavu na engleskom).
Za tacno polovinu polozenih ispita (2,5 god.)u Nisu dozvoljeno mi je da pocnem sa cetvrtom (po jedan ispit sa 2. i 3. godine sam morao da polozim), ali su mi zato priznali par ispita iz 4. godine. Sve u svemu, nikakvih problema nisam imao, cak su mi priznali mnogo vise nego sto sam se nadao.

Ajd, još malo primera (društvene nauke).
1.
Za upis postdimplomskih u USA gotovo niko ne traži ništa drugo nego overeni prevod diplome i ispita sa ocenama. Za zaposlenje na fakultetu u USA su mi tražili da se dokumenti verifikuju - poslah skenirane kopije emailom nekoj od privatnih agencija koje se time bave, i za par dana i 100$ sve je bilo OK.
2.
Zatim, dobih posao na fakultetu u NL. Od dokumenata (Dr. diploma, ispiti) NIŠTA nisu tražili. Veruju na reč. Malo je teže bilo sa konzulatom za vizu, ali to je druga priča.
3.
Onda, rekoh, da konkurišem za posao na fakultetu u Srbiji! Ništa bez nostrifikacije. Treba bezbroj dokumenata, sve originali sa po tri overene kopije, i sa po tri originalna, overena službena prevoda. (Pitam se zašto samo tri primerka od svega? Valjda svakog člana komisije treba posebno uveriti da dokumenti nisu falsifikovani?). Samo za nostrifikaciju treba platiti 54 hiljade dinara! (I zašto baš 54 a ne 55?) Koliko košta priprema sve ostale dokumentacije, bog zna.

Zaključak: možda svet sumnja u naše diplome, ja nisam stekao takav utisak. Ali da se kod nas ne veruje nikome, to je sigurno.

USA:
ovde sam vec 8 godina, inzenjer sa diplomom 5-godisnjeg fakulteta iz ex-yu, ovde imam sestocifrena primanja, promenio sam nekoliko poslova i nikada mi niko za sve ovo vreme nije niti trazio diplomu niti me pitao bilo sta u vezi diplome, vec samo i iskljucivo da im demonstriram svoje strucne spsobnosti i reference.

A da pogledamo to ovako, ja sam zavrsila gimnaziju u Srbiji sa prosekom 5,00 maturu sa 5,00 studiram u Nemackoj hemiju na tehnosloskom ali da bi mogla da se upisem morala sam da polazem prijemni na fakultetu kod nas ili da ovde dve godine radim ponovo maturu, dok su ostali strani studenti primljeni bez problema,cak i neki iz Hrvatske i Bosne!O sredjivanju papira i vize da ne pricam kao i o tome da za neke stvari sto oni normalno rade u gimnaziji ja nisam ni cula... To je do naseg sistema, nije lako ni drugim zemljama ali nama je u sv. slucaju teze. Moja drugarica je studirala pet godina biologiju, radi doktorat, tu nije blo problema ali bez doktorata mogla bi samo da radi kao tehnicar na nivou srednjoskolca.Kod nas nam pricaju pricu kako su nase skole najjace ali tek kada odete u svet vidite da nisu, mi ucimo puno ali neefektno i beskorisno.Toliko o tome.

Ја сам завршио ЕТФ, смер за електронику, и за запослење у немачкој фирми која се бави пројектовањем интегрисаних кола требало је само да своју диплому преведем на немачки.
Иронично, превод је обавила и печатирала ухапшена професорка немачког са Правног факултета у Крагујевцу :)

ja sam zavrsila molekularnu biologiju u bgd-u, i u nemackoj nikakvih problema oko priznavanja nisam imala. samo je trebalo da bude prevedena na nemacki, zajedno sa spiskom ispita. i ja i jos prilican broj mojih kolega smo upisali postdiplomske (doktorate) i zavrsili ih, sto na prirodnim, sto na medicinskim fakultetima. koliko sam cula, nasi tehnicki i prirodni fakulteti su ovde inace vrlo lepo prolazili.

Poznato mi je koliko je tesko doci do priznanja diplome ili ispita iz bivse Jugoslavije u inostranstvu. Cetrnaest godina zivim u Australiji i od samog dolaska pokusavam da steknem priznanje prethodnog obrazovanja ili ispita sa fakulteta. Polozila sam sve ispite na grupi za ruski jezik i bilo mi je ostalo samo da diplomiram kada smo resili da zbog rata napustimo zemlju. Dok je moj muz dobio priznanje fakulteta tehnickih nauka kao da ga je ovde zavrsio, ja nisam dobila priznanje ni jednog ispita i predlozeno mi je da pocnem fakultet iz pocetka, ovde, sto sam odbila.Deset godina sam radila kao prevodilac i kao bilingvalni asistent u skoli. Zahvaljujuci pukoj sreci i cinjenici da je moja koordinatorka, koja mi je bila sef, primetila da poznajem struku, ohrabrila me i podrzala me kada sam podnela molbu za upis na post diplomske studije (sto sam pokusala i pre, ali su me glatko odbili). Tako sam nakon 13 godina u Australiji konacno zavrsila post-diplomske studije u jezickoj struci, sa prosecnom ocenom 9, cime je trebala automatski da mi bude priznata i fakultetska diploma.Ali nije sada mi priznaju post-diplomske, ali ne priznaju fakultet. Ja za sve ovo krivim nase fakultete i nase pretstavnike koji nas u inostranstvu ne zastupaju kako treba.

diplome tehnickih fakulteta se priznaju u roku koji se moze meriti minutima. Uz spisak ispita iz fond casova moja dipl. ing. diploma Tehnoloskig fakulteta u Novom Sadu je priznata kao ekvivalentna diplomi magistra u Holandiji bez bilo kakvih problema! DOK JE U SRBIJI MOJA DIPLOMA DOKTORA NAUKA IZDATA U HOLANDIJI NA JEDNOM OD NAJPRESTIZNIJIH UNIVERZITETA U EVROPI (EINDHOVEN) NEVAZECA! Dakle, nesto ne stima...

U Belgiji bez problema priznaju diplomu masinskog fakulteta u Beogradu. Potrebno je prilicno dokumentacije ali sva je vezana za fakultet i prevodioce.

U Italiji gde zivim,prakticno je nemoguce uraditi bilo sta sa nasim diplomama fakulteta.Prvo Italijani su veoma skepticni po pitanju svega sto dolazi sa nasih prostora jer sumnjaju da su falsifikati,drugo Italija kao i u ostalim slucajevima u EU,birokratijom i nepriznavanjem diploma stiti svoje gradjane to jest radna mesta,a sa tom socijalnom politikom imaju veliki plus kod svojih gradjana.Naravno uz dosta upornosti i truda sve se da zavrsiti,ali ipak rad u struci je najveci dokaz za sve,naravno ako uspete da nadjete posao jer ipak ste stranac i ostacete uvek stranac.....

cak i ako je to tacno (a nije tacno za sve zemlje i oblasti), to je rezultat birokratije i zatvorenosti tih zemalja a ne problem srbije. srpski univerziteti treba da se zapitaju nad svrsishodnoscu svojih procedura nostrifikacije.

A zamislite, kako ce biti tesko posle ovih afera na nasim univerzitetima!?!

Zivim u Nemackoj i tacno je da su potrebni neki diferencijalni ispiti da bi se diploma priznala.
Medjutim, to se ne odnosi samo na nasu zemlju.Taj zakon obuhvata mnoge druge zemlje.
Najteze je onima koji dolaze sa medicine na pr.stomatologije,jer moraju jos dve godine da studiraju.Studije su teske,a zivot je jako skup.Treba se uklopiti u sve to.

U Kanadi se ne priznaju diplome drustvenih, pravnih i medicinskih fakulteta. Elektro i masinski mogu da prodju, za ekonomiju moras da polozis 17+ ispita, a ostalo moras ispocetka. Inace verifikacija kosta oko 100 CAD. Ako uz diplomu jos nesto znas i da radis, onda to i nije veliki problem (samo vece firme zahtevaju potvrdu i verifikovanu diplomu). Ovde ti takodje ne priznaju nikakvo iskustvo iz Srbije, tako da uvek pocinjes sa Junior zvanjem ili platom, pa kako se snadjes.

Pozdrav.

Ovo je apsolutno tacno. U Italiji sam hteo da nostrifikujem diplomu FON-a, (IT smer) i rekli su mi da moram da posaljem u Rim prevedeni spisak svih ispita, sa kratkim opisom, i onda ce odluciti da li i koliko treba jos ispita da polazem. Dok na primer, u Americi sam radio sa diplomom FON-a, i nikakvih problema nisam imao.

Mislim da svako od komentatora moze da pise (sto vecina i cini) o svojim licnim iskustvima sa pojedinim zemljama EU i pojedinim diplomama. Znaci nisu sve zemlje EU birokratski zatvorene prema strancima radi cuvanja sopstvenih radnih mesta. Neke drzave, npr, Nemacka, poziva strane strucnjake jer joj nedostaju (npr. IT struke). U Nemackoj za osnovne i pos-dok studije potrebno je odobrenje Univerziteta na kome se zeli da studira (nema neke generalne "nostrifikacije"). Na Rur-univerzitetu u Bohumu je takva praksa i odlucuje se od slucaja do slucaja. Sto se zaposljenja tice takodje ne postoji nostrifikacija. Ono sto je navedeno u clanku je potpuno tacno: postoji samo obaveza da se kod nadleznog ministarstva neke federalne jedinice podnese zahtev za dozvolu nosenja stecene titule (zato se cesto u nemackim gradovima mogu sresti table lekarskih/zubarskih ordinacija sa natpisom Dr. (Yu)), i to se relativno jednostavno i brzo dobija. Sve ostalo zavisi od trzista rada. Ako je poslodavac uveren u vase sposobnosti i zeli da vas zaposli kao strucnjaka nema veze ciju diplomu imate. Verovatno da u slucaju nekih delikatnih zanimanja (kao sto su lekari i advokati) odgovarajuca strukovna udruzenja vrse neke detaljnije provere.

Ovo za Austriju nije istina.
Tehnicki fakulteti i prirodne nauke se priznaju jedan za jedan, procedura je cisto formalna i traje 5-7 dana. To sve treba zahvaliti medjudrzavnim ugovorima sklopljenim jos u vrijeme Titove Jugoslavije.
Za medicinu i pravo, sto je razumljivo, je potrebno polagati "razliku", koja se postavlja individualno, ovisno o univerzitetu i o kandidatu. Na medicini moze iznositi od nula do 15 ispita.
Za druge fakultete ne znam sigurno, ali postoji puno informacija o tome na internetu
http://archiv.bmbwk.gv.at/universitaeten/naric/index.xml
na engleskom:
http://archiv.bmbwk.gv.at/fremdsprachig/en/univ/naric/Naric_Index_-_Englisch6410.xml
A ovdje za cijelu Evropu:
http://www.enic-naric.net/

Meni su u Beču priznali sve ispite sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Studiram u Mannheim-u, na jednom od najboljih ekonomskih fakulteta u Nemackoj. U Beogradu sam zavrsila BK. Ovde sam zaista prosla kroz muke zbog priznavanja i to nije ni malo jednostavno. Nakon sto su proverili da je BK akreditovan, ipak sam morala na svaku katedru da idem i da priznajem posebno svaki ispit. Naravno mogu da mi priznaju samo Grundstudium, sto odgovara Bachelor tituli.
Sve kasnije specijalizacije moram ovde da iznova da polazem.
Cak i nemacki studenti koji idu na Erasmus programe u okviru EU imaju poteskoca oko priznavanja ispita posle.

Finska je zemlja koja priznaje nase diplome bar kada se radi o upisu na osnovne studije i postdiplomske. Posto kod nas u Srbiji jos uvek nisam diplomirala (a kada cu ne zna se),po preseljenju u Finskoj, upisala sam se od pocetka na fakultet i zaista mi nisu trazili nista od dokumentacije osim diplome o zavrsenoj srednjoj skoli. No ja sam im takdoje dala na uvid i moje polozene ispite sa fakulteta koje ce uvaziti u sklopu izbornih predemta (elective studies). Moram da napomenem da sam ovde upisala totalno drugi fakultet jer je izbor studiranja na engleskom jeziku ipak ogranicen. Takodje moram da kazem da poznajem jednu devojku iz Srbije koja je u Finskoj nastavila svoje postdiplomske studije na DIF-u i nije imala nikakvih problema. Generalno mislim da je Finska jako otvorena zemlja za sve ljude koji zele da studiraju i da je besplatno skolovanje dodatna stimulacija da ljudi iz celog sveta dolaze da studiraju. Jedan od razloga za besplatno skolovanje jeste i zadrzavanje tog skolovanog kadra u svojoj zemlji.

Spanija:

U Spaniji je situacija ni laka ni teska. Zavrsio sam Masinski Fakultet u Nisu i Ministarstvo Obrazovanja mi je nalozilo 6 diferencijalnih ispita radi nostrifikacije. Kolegi koji je zavrsio Elektroniku u Venecueli su trazili 14, dok su hemicaru isto iz Venecuele trazili 4. Mislim da zemlja nije presudna, nego gradivo odslusano u toku studija. Jedini problem u Spaniji je sto im je trebalo 2 godine(!) da mi odgovore (mada su drugu Hrvatu odgovorili ove godine za 6 meseci, valjda su ubrzali ili nema sada toliko navalice).

cak i ako je to tacno (a nije tacno za sve zemlje i oblasti), to je rezultat birokratije i zatvorenosti tih zemalja a ne problem srbije. srpski univerziteti treba da se zapitaju nad svrsishodnoscu svojih procedura nostrifikacije.

A zamislite, kako ce biti tesko posle ovih afera na nasim univerzitetima!?!

Ovo je apsolutno tacno. U Italiji sam hteo da nostrifikujem diplomu FON-a, (IT smer) i rekli su mi da moram da posaljem u Rim prevedeni spisak svih ispita, sa kratkim opisom, i onda ce odluciti da li i koliko treba jos ispita da polazem. Dok na primer, u Americi sam radio sa diplomom FON-a, i nikakvih problema nisam imao.

Poznato mi je koliko je tesko doci do priznanja diplome ili ispita iz bivse Jugoslavije u inostranstvu. Cetrnaest godina zivim u Australiji i od samog dolaska pokusavam da steknem priznanje prethodnog obrazovanja ili ispita sa fakulteta. Polozila sam sve ispite na grupi za ruski jezik i bilo mi je ostalo samo da diplomiram kada smo resili da zbog rata napustimo zemlju. Dok je moj muz dobio priznanje fakulteta tehnickih nauka kao da ga je ovde zavrsio, ja nisam dobila priznanje ni jednog ispita i predlozeno mi je da pocnem fakultet iz pocetka, ovde, sto sam odbila.Deset godina sam radila kao prevodilac i kao bilingvalni asistent u skoli. Zahvaljujuci pukoj sreci i cinjenici da je moja koordinatorka, koja mi je bila sef, primetila da poznajem struku, ohrabrila me i podrzala me kada sam podnela molbu za upis na post diplomske studije (sto sam pokusala i pre, ali su me glatko odbili). Tako sam nakon 13 godina u Australiji konacno zavrsila post-diplomske studije u jezickoj struci, sa prosecnom ocenom 9, cime je trebala automatski da mi bude priznata i fakultetska diploma.Ali nije sada mi priznaju post-diplomske, ali ne priznaju fakultet. Ja za sve ovo krivim nase fakultete i nase pretstavnike koji nas u inostranstvu ne zastupaju kako treba.

Navedene cinjenice ne odgovaraju istini. Zivim u Austriji i moja diploma Elektrotehnickog Fakulteta (FTN-Novi Sad) je 2005 godine nostrifikovana pri austrijskom Ministarstvu Obrazovanja u roku od tri dana! Na zalost to vazi samo za nase tehnicke fakultete. Postupak koji ste naveli se sprovodi u slucaju da se zeli nostrifikovati diploma preko jednog od austrijskih fakulteta. Tako su meni trazili da polozim 6 ispita razlike ali bih u tom slucaju dobio diplomu TU-Wien. Ponavljam, diploma nasih tehnickih fakulteta se preko ministarstva nostrifikuje vrlo lako i brzo. Dobronamerno savetujem da se neke informacije provere pre nego sto se plasiraju u javnost.

Upravo sam nostrifikovao diplomu stomatologa u Sloveniji (12 ispita) i mogu samo da potvrdim ono što je napisano.Savetujem kolege ako se odluče za ovakav poduhvat da to urade u nekoj od zemalja EU u kojoj će im se toliki trud zaista kasnije finansijski isplatiti.

U Italiji gde zivim,prakticno je nemoguce uraditi bilo sta sa nasim diplomama fakulteta.Prvo Italijani su veoma skepticni po pitanju svega sto dolazi sa nasih prostora jer sumnjaju da su falsifikati,drugo Italija kao i u ostalim slucajevima u EU,birokratijom i nepriznavanjem diploma stiti svoje gradjane to jest radna mesta,a sa tom socijalnom politikom imaju veliki plus kod svojih gradjana.Naravno uz dosta upornosti i truda sve se da zavrsiti,ali ipak rad u struci je najveci dokaz za sve,naravno ako uspete da nadjete posao jer ipak ste stranac i ostacete uvek stranac.....

Ovo za Austriju nije istina.
Tehnicki fakulteti i prirodne nauke se priznaju jedan za jedan, procedura je cisto formalna i traje 5-7 dana. To sve treba zahvaliti medjudrzavnim ugovorima sklopljenim jos u vrijeme Titove Jugoslavije.
Za medicinu i pravo, sto je razumljivo, je potrebno polagati "razliku", koja se postavlja individualno, ovisno o univerzitetu i o kandidatu. Na medicini moze iznositi od nula do 15 ispita.
Za druge fakultete ne znam sigurno, ali postoji puno informacija o tome na internetu
http://archiv.bmbwk.gv.at/universitaeten/naric/index.xml
na engleskom:
http://archiv.bmbwk.gv.at/fremdsprachig/en/univ/naric/Naric_Index_-_Englisch6410.xml
A ovdje za cijelu Evropu:
http://www.enic-naric.net/

Podjednako je tesko nostrifikovati diplome stranih univerziteta kod nas, osim u slucaju doktorata. I kod nas se moraju polagati razlike u ispitima. Nasi fakulteti nemaju tako bogatu ponudu kurseva kao oni na zapadu, gde mozete diplomirati, na primer, japanski i matematiku, kognitivne nauke ili biopsihologiju. To su stvari sa kojima nase obrazovne ustanove ne znaju sta ce. Kod nas su jos uvek prisutne ustaljene seme i profesori nerado odstupaju od njih, a mozda i ne mogu zbog zakonskih propisa.

Studiram u Mannheim-u, na jednom od najboljih ekonomskih fakulteta u Nemackoj. U Beogradu sam zavrsila BK. Ovde sam zaista prosla kroz muke zbog priznavanja i to nije ni malo jednostavno. Nakon sto su proverili da je BK akreditovan, ipak sam morala na svaku katedru da idem i da priznajem posebno svaki ispit. Naravno mogu da mi priznaju samo Grundstudium, sto odgovara Bachelor tituli.
Sve kasnije specijalizacije moram ovde da iznova da polazem.
Cak i nemacki studenti koji idu na Erasmus programe u okviru EU imaju poteskoca oko priznavanja ispita posle.

Spanija:

U Spaniji je situacija ni laka ni teska. Zavrsio sam Masinski Fakultet u Nisu i Ministarstvo Obrazovanja mi je nalozilo 6 diferencijalnih ispita radi nostrifikacije. Kolegi koji je zavrsio Elektroniku u Venecueli su trazili 14, dok su hemicaru isto iz Venecuele trazili 4. Mislim da zemlja nije presudna, nego gradivo odslusano u toku studija. Jedini problem u Spaniji je sto im je trebalo 2 godine(!) da mi odgovore (mada su drugu Hrvatu odgovorili ove godine za 6 meseci, valjda su ubrzali ili nema sada toliko navalice).

Ја сам завршио ЕТФ, смер за електронику, и за запослење у немачкој фирми која се бави пројектовањем интегрисаних кола требало је само да своју диплому преведем на немачки.
Иронично, превод је обавила и печатирала ухапшена професорка немачког са Правног факултета у Крагујевцу :)

Ajd, još malo primera (društvene nauke).
1.
Za upis postdimplomskih u USA gotovo niko ne traži ništa drugo nego overeni prevod diplome i ispita sa ocenama. Za zaposlenje na fakultetu u USA su mi tražili da se dokumenti verifikuju - poslah skenirane kopije emailom nekoj od privatnih agencija koje se time bave, i za par dana i 100$ sve je bilo OK.
2.
Zatim, dobih posao na fakultetu u NL. Od dokumenata (Dr. diploma, ispiti) NIŠTA nisu tražili. Veruju na reč. Malo je teže bilo sa konzulatom za vizu, ali to je druga priča.
3.
Onda, rekoh, da konkurišem za posao na fakultetu u Srbiji! Ništa bez nostrifikacije. Treba bezbroj dokumenata, sve originali sa po tri overene kopije, i sa po tri originalna, overena službena prevoda. (Pitam se zašto samo tri primerka od svega? Valjda svakog člana komisije treba posebno uveriti da dokumenti nisu falsifikovani?). Samo za nostrifikaciju treba platiti 54 hiljade dinara! (I zašto baš 54 a ne 55?) Koliko košta priprema sve ostale dokumentacije, bog zna.

Zaključak: možda svet sumnja u naše diplome, ja nisam stekao takav utisak. Ali da se kod nas ne veruje nikome, to je sigurno.

U Belgiji bez problema priznaju diplomu masinskog fakulteta u Beogradu. Potrebno je prilicno dokumentacije ali sva je vezana za fakultet i prevodioce.

Svedska
Pojavio sam se bez diplome (polozio sam samo polovinu ispita na ELEF-u u Nisu), sa spiskom polozenih ispita i planom i programom fakulteta na srpskom. Prevedeno je sve na svedski o trosku njihovog biroa za zaposljavanje za mesec dana zajedno sa diplomom iz gimnazije. Dozvoljeno mi je da nastavim studije pod uslovom da polozim test engleskog(za nastavu na engleskom).
Za tacno polovinu polozenih ispita (2,5 god.)u Nisu dozvoljeno mi je da pocnem sa cetvrtom (po jedan ispit sa 2. i 3. godine sam morao da polozim), ali su mi zato priznali par ispita iz 4. godine. Sve u svemu, nikakvih problema nisam imao, cak su mi priznali mnogo vise nego sto sam se nadao.

Zivim u Nemackoj i tacno je da su potrebni neki diferencijalni ispiti da bi se diploma priznala.
Medjutim, to se ne odnosi samo na nasu zemlju.Taj zakon obuhvata mnoge druge zemlje.
Najteze je onima koji dolaze sa medicine na pr.stomatologije,jer moraju jos dve godine da studiraju.Studije su teske,a zivot je jako skup.Treba se uklopiti u sve to.

ja sam zavrsila molekularnu biologiju u bgd-u, i u nemackoj nikakvih problema oko priznavanja nisam imala. samo je trebalo da bude prevedena na nemacki, zajedno sa spiskom ispita. i ja i jos prilican broj mojih kolega smo upisali postdiplomske (doktorate) i zavrsili ih, sto na prirodnim, sto na medicinskim fakultetima. koliko sam cula, nasi tehnicki i prirodni fakulteti su ovde inace vrlo lepo prolazili.

Mislim da svako od komentatora moze da pise (sto vecina i cini) o svojim licnim iskustvima sa pojedinim zemljama EU i pojedinim diplomama. Znaci nisu sve zemlje EU birokratski zatvorene prema strancima radi cuvanja sopstvenih radnih mesta. Neke drzave, npr, Nemacka, poziva strane strucnjake jer joj nedostaju (npr. IT struke). U Nemackoj za osnovne i pos-dok studije potrebno je odobrenje Univerziteta na kome se zeli da studira (nema neke generalne "nostrifikacije"). Na Rur-univerzitetu u Bohumu je takva praksa i odlucuje se od slucaja do slucaja. Sto se zaposljenja tice takodje ne postoji nostrifikacija. Ono sto je navedeno u clanku je potpuno tacno: postoji samo obaveza da se kod nadleznog ministarstva neke federalne jedinice podnese zahtev za dozvolu nosenja stecene titule (zato se cesto u nemackim gradovima mogu sresti table lekarskih/zubarskih ordinacija sa natpisom Dr. (Yu)), i to se relativno jednostavno i brzo dobija. Sve ostalo zavisi od trzista rada. Ako je poslodavac uveren u vase sposobnosti i zeli da vas zaposli kao strucnjaka nema veze ciju diplomu imate. Verovatno da u slucaju nekih delikatnih zanimanja (kao sto su lekari i advokati) odgovarajuca strukovna udruzenja vrse neke detaljnije provere.

A da pogledamo to ovako, ja sam zavrsila gimnaziju u Srbiji sa prosekom 5,00 maturu sa 5,00 studiram u Nemackoj hemiju na tehnosloskom ali da bi mogla da se upisem morala sam da polazem prijemni na fakultetu kod nas ili da ovde dve godine radim ponovo maturu, dok su ostali strani studenti primljeni bez problema,cak i neki iz Hrvatske i Bosne!O sredjivanju papira i vize da ne pricam kao i o tome da za neke stvari sto oni normalno rade u gimnaziji ja nisam ni cula... To je do naseg sistema, nije lako ni drugim zemljama ali nama je u sv. slucaju teze. Moja drugarica je studirala pet godina biologiju, radi doktorat, tu nije blo problema ali bez doktorata mogla bi samo da radi kao tehnicar na nivou srednjoskolca.Kod nas nam pricaju pricu kako su nase skole najjace ali tek kada odete u svet vidite da nisu, mi ucimo puno ali neefektno i beskorisno.Toliko o tome.

U Kanadi se ne priznaju diplome drustvenih, pravnih i medicinskih fakulteta. Elektro i masinski mogu da prodju, za ekonomiju moras da polozis 17+ ispita, a ostalo moras ispocetka. Inace verifikacija kosta oko 100 CAD. Ako uz diplomu jos nesto znas i da radis, onda to i nije veliki problem (samo vece firme zahtevaju potvrdu i verifikovanu diplomu). Ovde ti takodje ne priznaju nikakvo iskustvo iz Srbije, tako da uvek pocinjes sa Junior zvanjem ili platom, pa kako se snadjes.

Pozdrav.

USA:
ovde sam vec 8 godina, inzenjer sa diplomom 5-godisnjeg fakulteta iz ex-yu, ovde imam sestocifrena primanja, promenio sam nekoliko poslova i nikada mi niko za sve ovo vreme nije niti trazio diplomu niti me pitao bilo sta u vezi diplome, vec samo i iskljucivo da im demonstriram svoje strucne spsobnosti i reference.

Finska je zemlja koja priznaje nase diplome bar kada se radi o upisu na osnovne studije i postdiplomske. Posto kod nas u Srbiji jos uvek nisam diplomirala (a kada cu ne zna se),po preseljenju u Finskoj, upisala sam se od pocetka na fakultet i zaista mi nisu trazili nista od dokumentacije osim diplome o zavrsenoj srednjoj skoli. No ja sam im takdoje dala na uvid i moje polozene ispite sa fakulteta koje ce uvaziti u sklopu izbornih predemta (elective studies). Moram da napomenem da sam ovde upisala totalno drugi fakultet jer je izbor studiranja na engleskom jeziku ipak ogranicen. Takodje moram da kazem da poznajem jednu devojku iz Srbije koja je u Finskoj nastavila svoje postdiplomske studije na DIF-u i nije imala nikakvih problema. Generalno mislim da je Finska jako otvorena zemlja za sve ljude koji zele da studiraju i da je besplatno skolovanje dodatna stimulacija da ljudi iz celog sveta dolaze da studiraju. Jedan od razloga za besplatno skolovanje jeste i zadrzavanje tog skolovanog kadra u svojoj zemlji.

diplome tehnickih fakulteta se priznaju u roku koji se moze meriti minutima. Uz spisak ispita iz fond casova moja dipl. ing. diploma Tehnoloskig fakulteta u Novom Sadu je priznata kao ekvivalentna diplomi magistra u Holandiji bez bilo kakvih problema! DOK JE U SRBIJI MOJA DIPLOMA DOKTORA NAUKA IZDATA U HOLANDIJI NA JEDNOM OD NAJPRESTIZNIJIH UNIVERZITETA U EVROPI (EINDHOVEN) NEVAZECA! Dakle, nesto ne stima...

Meni su u Beču priznali sve ispite sa Filološkog fakulteta u Beogradu.