"Burnout" je dijagnoza: Zašto se dešava sagorevanje na poslu VIDEO

Nije problem u postavljanju granica, već što kad ih dostigneš od tebe se traži još i još i još.
U poslovima gde imaš, kao u mom slučaju, minimalac kao fiksni deo i određene provizije za sam učinak, gde nemaju svi iste uslove da te ciljeve ostvare i u svakom slučaju si u "targetu" svakog meseca, gde si psihički i fizički potrošen, gde postoji samo jedan slobodan dan a radiš dnevno 10-12 sati, stres je nešto sa čime se budiš i ležeš.
Na sve to reše da smanje provizije više nego duplo, da bi smo radili više, a rezultata nema.
Povrh svega, gubi se vreme i za društveni i porodični život jer se juri za novcem da se obezbedi porodica, njima ni to nije dovoljno, već pritiskaju dok ne pukneš.
Tražiti drugi posao je mnogo lakše kad si mlađi, u mojim godinama je to pakleno.
Ili naći drugi dobro plaćen posao, što je neki nivo naučne fantastike ili se pakovati i otići odavde, pa da znaš zašto toliko radiš.

Zato što se radi sve više za sve manje.

Šlihtanje šefovima i gaženje ljudi ispod hijerarhijske strukture u odnosu na svoju vodi gubitku duhovne vertikale čoveka. Takvi napreduju, i svi gledaju da uđu u taj sistem zbog love. Ali nisu svi rođeni da budu zlikovci i biće im se odupire takvom poretku stvari. Takvi često budu prepoznati kao kontraši, što i jesu. Svetli primerci čoveka koji nije izgubio zdrav razum. Takvi najviše stradaju u sistemu, bivaju mobingovani...upravo da slučajno častan čovek, human i pošten, ne bi došao u priliku da se poigra kako treba sa onim najvišim hijerarhijama.

kad dobijes novog rukovodioca koji hoce da se uvuce glavnom pa prihvata poslove i koji nisu u opisu, a jos i obecava da sa manje ljudi postigne jos vise... napravi vrlo losu atmosferu i ti mu onda pocnes sve po spisku, u i niz du.e. Dal je to to?!

Zato sto socijalizam nije valjao tj nije bilo mozga da se vidi veca slika nego samo ono sto su vam pustali u serijama i filmovima.

Kada digneš kredit na 30 godina za stan,kupiš iphone od 2000 eura,i sl,pa kada sve dođe na naplatu-onda su svi ostali krivi...

Zato što se radi sve više za sve manje.
(deki, 18. septembar 2023 22:53) # Link komentara

Ne mora da znaci. Gledao sam neki dokumentarac o inzinjerima koji su radili za Microsoft u zlatno doba tamo kraj osamdesetih, devedesete.
Uglavnom jedan od njih prica da je jedan dan dosao na posao i presedeo tako citav dan, nije upalio racunar, i tako mesec dana zaredom, i na kraju dao otkaz. Dobio 10 Miliona otpremninu, i sad gaji cvece, sta ja znam, al kaze covek od tad nije napisao liniju koda.
Pazi on nije radio za nista. Jednostavno blokirao.
Programeri, u ta vremena su otprilike izjednacavani sa masinama, kolio masina moze da radi toliko se i od tebe ocekivalo :D. Danas je programer kao bilo koji drugi posao, samo sto se bolje zaradjuje. Ali pre jedno 15-20 god je bilo hard-core.

Burnout mogu da dobiju samo zaposleni u IT indutriji i neki menadzeri. Obicnom radniku na traci to ne moze da se desi.

Previše posla koji ne stignem da odradim,a takav sam da me smeta.
Posle sam shvatio da nije do mene, već do firme koja pritiska sve više

Ljudi su meksi, ove nove generacije su strasne, ne smije im se nista reci. Za to su krive drustvene mreze i gubljenje sramote i stida. Prije se cutalo ako se ide psihologu ili se bas nerado pricalo o tome. Danas je cool biti na nekim terapijama i svima se postavljaju kojekakve ADHS dijagnoze. Sve to dovodi do labilnih licnosti, koje pucaju cim malo posao zategne…

Burnout mogu da dobiju samo zaposleni u IT indutriji i neki menadzeri. Obicnom radniku na traci to ne moze da se desi.

Kada digneš kredit na 30 godina za stan,kupiš iphone od 2000 eura,i sl,pa kada sve dođe na naplatu-onda su svi ostali krivi...

Zato što se radi sve više za sve manje.
(deki, 18. septembar 2023 22:53) # Link komentara

Ne mora da znaci. Gledao sam neki dokumentarac o inzinjerima koji su radili za Microsoft u zlatno doba tamo kraj osamdesetih, devedesete.
Uglavnom jedan od njih prica da je jedan dan dosao na posao i presedeo tako citav dan, nije upalio racunar, i tako mesec dana zaredom, i na kraju dao otkaz. Dobio 10 Miliona otpremninu, i sad gaji cvece, sta ja znam, al kaze covek od tad nije napisao liniju koda.
Pazi on nije radio za nista. Jednostavno blokirao.
Programeri, u ta vremena su otprilike izjednacavani sa masinama, kolio masina moze da radi toliko se i od tebe ocekivalo :D. Danas je programer kao bilo koji drugi posao, samo sto se bolje zaradjuje. Ali pre jedno 15-20 god je bilo hard-core.

Zato sto socijalizam nije valjao tj nije bilo mozga da se vidi veca slika nego samo ono sto su vam pustali u serijama i filmovima.

Nije problem u postavljanju granica, već što kad ih dostigneš od tebe se traži još i još i još.
U poslovima gde imaš, kao u mom slučaju, minimalac kao fiksni deo i određene provizije za sam učinak, gde nemaju svi iste uslove da te ciljeve ostvare i u svakom slučaju si u "targetu" svakog meseca, gde si psihički i fizički potrošen, gde postoji samo jedan slobodan dan a radiš dnevno 10-12 sati, stres je nešto sa čime se budiš i ležeš.
Na sve to reše da smanje provizije više nego duplo, da bi smo radili više, a rezultata nema.
Povrh svega, gubi se vreme i za društveni i porodični život jer se juri za novcem da se obezbedi porodica, njima ni to nije dovoljno, već pritiskaju dok ne pukneš.
Tražiti drugi posao je mnogo lakše kad si mlađi, u mojim godinama je to pakleno.
Ili naći drugi dobro plaćen posao, što je neki nivo naučne fantastike ili se pakovati i otići odavde, pa da znaš zašto toliko radiš.

kad dobijes novog rukovodioca koji hoce da se uvuce glavnom pa prihvata poslove i koji nisu u opisu, a jos i obecava da sa manje ljudi postigne jos vise... napravi vrlo losu atmosferu i ti mu onda pocnes sve po spisku, u i niz du.e. Dal je to to?!

Zato što se radi sve više za sve manje.

Ljudi su meksi, ove nove generacije su strasne, ne smije im se nista reci. Za to su krive drustvene mreze i gubljenje sramote i stida. Prije se cutalo ako se ide psihologu ili se bas nerado pricalo o tome. Danas je cool biti na nekim terapijama i svima se postavljaju kojekakve ADHS dijagnoze. Sve to dovodi do labilnih licnosti, koje pucaju cim malo posao zategne…

Šlihtanje šefovima i gaženje ljudi ispod hijerarhijske strukture u odnosu na svoju vodi gubitku duhovne vertikale čoveka. Takvi napreduju, i svi gledaju da uđu u taj sistem zbog love. Ali nisu svi rođeni da budu zlikovci i biće im se odupire takvom poretku stvari. Takvi često budu prepoznati kao kontraši, što i jesu. Svetli primerci čoveka koji nije izgubio zdrav razum. Takvi najviše stradaju u sistemu, bivaju mobingovani...upravo da slučajno častan čovek, human i pošten, ne bi došao u priliku da se poigra kako treba sa onim najvišim hijerarhijama.

Previše posla koji ne stignem da odradim,a takav sam da me smeta.
Posle sam shvatio da nije do mene, već do firme koja pritiska sve više