Srbi toga imaju za izvoz, a Nemci plaćaju 8 evra 15 komada: "Imam u selu šleper ovoga"

Ovako bi ljudi reagovali i da im je neko tamo osamdesetih rekao kako će se u Srbiji flaša vode prodavati po prodavnicama skuplje nego flaša piva

U Nemackoj se prodaje iskljucivo za rostilj i na etiketi je i naslikano upravo to. Oni svoj "šapuriku" imaju kao i kukuruz, ali manje nego mi i recikliraju svoju kroz bio masu za pelet i grejanje. Ne zaboravite da je Nemacka ultra razvijena drzava i da se nista od nicega ne baca, vec se reciklira.

a maline,borovnice, jagode, i druge vockice u austriji za 75grama u pakovanje 6eur
a u srb kad dodjem najedem se i to za dz

pre par godina sam radio na terenu kod čoveka koji je radio u nekoj našoj firmi kao vozač i vozio je te čokove šleperima za nemačku,nisam mogo da poverujem da se to izvozi.

Čutka je uvek bila cenjena kao energetsko sredstvo za zagrevanje čak i u seoskim domaćinstvima. Sećam se još kao dete da je otac kupovao na traktorske prikolice dok smo živeli u mestu gde su snimane scene za film "Dara iz Jasenovca" kod ciglane. Praktično, kalorično i čisto prijatnog prepoznatljivog mirisa dok sagoreva.

Da Ali je druga sorta kukuruza !!

u Vojvodini je šapurika

Od kukuruza se nekada sve izvan zemlje koristilo. Brasno kukuruza za kacamak i proju za ljude, ili jarmu za svinje. Kukuruz u zrnu za ishranu stoke i zivine, stabljika se osusi (sasa) i sluzi za ishranu zivotinja zimi a ostatak za podastiranje stale. List kukuruza sluzio je kao papir ze cigarete, od kukuruzne svile se kuvao caj a kocanjka (taluska) sluzila za potpalu ili kao toalet papir. Sve ekolosko i biorazgradivo.

U Mačvi je to čokov ili okomak i najčešće služi za pomoć tokom potpale vatre u šporetu, jer osušen brzo plane i brzo se razgori i onda njegov plamen zahvati drvenu potpalu a s potpale plamen zahvati i malo krupnija drvca itd. Međutim, moj otac, zanatlija, već početkom šesdesetih godina je napravio električnu sečku i ona je, pored ostalog, služila za sečenje klipova kukuruza na sitne komade i ti komadi su onda davani govedima i svinjama a i čokove / okomke ostale posle krunjenja kukuruza je seckao i pomešane sa jarmom ili sa mekinjama davao svinjama i govedima. (Ta sečka je korišćena i za seckanje mladih stabljika silažnog kukuruza a kukuruz pripremljen za silažu je odmah stavljan u silojamu.)
Do polaska u srednju školu sam živela u rodnom selu i u nekoliko sela sam odlazila kod mojih školskih drugarica, ali ni od njih a ni od mojih roditelja i naših suseljana nikad nisam čula da je još neko imao el. sečku i silo jamu i da je čokove / okomke koristio za bilo šta drugo osim za ogrev.

Код нас (Лозница и околина) се зове окомак.

Deda i ja ovo mesali sa drvetom dok smo pekli rakiju i prasice.

Tast u Sremu to mesa sa bagremom za grejanje.

Samo treba biti pazljiv, veoma jaku vatru daje.

Kočanjku su koristili stari kao rekvizit za češanje leđa. Lično video kao dete.

Paa u mom selu toga više nema, i skupo je. Zemljoradnici više ne donose ceo klip kući jel sad koriste velike kombajne.

U Bačkoj se zove kočanj, čuka ili okominka.

U Leskovac je to klasurka

Potpala ili jeftina hrana za svinje i krave ako je mleveno, jer to mogu svariti.

U sremu bar ovde gde sam ja to se zove cokov. I nista bolje od njega za pravljenje rostilja, cumur ne koristim.

U severozapadnoj Bosni se zove "komuša", ne znam za dalje.

Čokanj

U Svrljiskom kraju se to zove KORENJIŠ

Ja znam za Šapurinu. Južni Banat.
Stvarno zanimljivo koliko različitih izraza postji.

У селима западног дела општине Сокобање (Жучковац, Ресник, Јошаница, Рујевица, Врбовац...) се зове кунина. Занимљиво је да има много различитих израза у Србији за овај део клипа кукуруза.

U selima oko Blaca ovo zovu šišarka.

Kod nas u Krusevcu su ovo sisarke

Okomak.

Taluska

Taluska. Šumadija.

komuša okuminjka čoka šapurika........

Kucen u Slavoniji .Za potpalu vatre

Korun. Nemam pojma iz kog kraja. Tako kažemo.

@ blabla Korun. Banatsko Karađorđevo, Ličani 3. generacija.

Kunina....

Kocanjka.

okominja

Tekun, pa ti vidi.

U Levču je to šišarka.

a maline,borovnice, jagode, i druge vockice u austriji za 75grama u pakovanje 6eur
a u srb kad dodjem najedem se i to za dz

Da Ali je druga sorta kukuruza !!

u Vojvodini je šapurika

U Nemackoj se prodaje iskljucivo za rostilj i na etiketi je i naslikano upravo to. Oni svoj "šapuriku" imaju kao i kukuruz, ali manje nego mi i recikliraju svoju kroz bio masu za pelet i grejanje. Ne zaboravite da je Nemacka ultra razvijena drzava i da se nista od nicega ne baca, vec se reciklira.

pre par godina sam radio na terenu kod čoveka koji je radio u nekoj našoj firmi kao vozač i vozio je te čokove šleperima za nemačku,nisam mogo da poverujem da se to izvozi.

U Bačkoj se zove kočanj, čuka ili okominka.

Ovako bi ljudi reagovali i da im je neko tamo osamdesetih rekao kako će se u Srbiji flaša vode prodavati po prodavnicama skuplje nego flaša piva

Код нас (Лозница и околина) се зове окомак.

Čutka je uvek bila cenjena kao energetsko sredstvo za zagrevanje čak i u seoskim domaćinstvima. Sećam se još kao dete da je otac kupovao na traktorske prikolice dok smo živeli u mestu gde su snimane scene za film "Dara iz Jasenovca" kod ciglane. Praktično, kalorično i čisto prijatnog prepoznatljivog mirisa dok sagoreva.

Korun. Nemam pojma iz kog kraja. Tako kažemo.

U severozapadnoj Bosni se zove "komuša", ne znam za dalje.

U Svrljiskom kraju se to zove KORENJIŠ

U sremu bar ovde gde sam ja to se zove cokov. I nista bolje od njega za pravljenje rostilja, cumur ne koristim.

U selima oko Blaca ovo zovu šišarka.

Deda i ja ovo mesali sa drvetom dok smo pekli rakiju i prasice.

Tast u Sremu to mesa sa bagremom za grejanje.

Samo treba biti pazljiv, veoma jaku vatru daje.

Potpala ili jeftina hrana za svinje i krave ako je mleveno, jer to mogu svariti.

@ blabla Korun. Banatsko Karađorđevo, Ličani 3. generacija.

Paa u mom selu toga više nema, i skupo je. Zemljoradnici više ne donose ceo klip kući jel sad koriste velike kombajne.

Kočanjku su koristili stari kao rekvizit za češanje leđa. Lično video kao dete.

Čokanj

Taluska. Šumadija.

Kod nas u Krusevcu su ovo sisarke

Kunina....

У селима западног дела општине Сокобање (Жучковац, Ресник, Јошаница, Рујевица, Врбовац...) се зове кунина. Занимљиво је да има много различитих израза у Србији за овај део клипа кукуруза.

Tekun, pa ti vidi.

Kocanjka.

U Mačvi je to čokov ili okomak i najčešće služi za pomoć tokom potpale vatre u šporetu, jer osušen brzo plane i brzo se razgori i onda njegov plamen zahvati drvenu potpalu a s potpale plamen zahvati i malo krupnija drvca itd. Međutim, moj otac, zanatlija, već početkom šesdesetih godina je napravio električnu sečku i ona je, pored ostalog, služila za sečenje klipova kukuruza na sitne komade i ti komadi su onda davani govedima i svinjama a i čokove / okomke ostale posle krunjenja kukuruza je seckao i pomešane sa jarmom ili sa mekinjama davao svinjama i govedima. (Ta sečka je korišćena i za seckanje mladih stabljika silažnog kukuruza a kukuruz pripremljen za silažu je odmah stavljan u silojamu.)
Do polaska u srednju školu sam živela u rodnom selu i u nekoliko sela sam odlazila kod mojih školskih drugarica, ali ni od njih a ni od mojih roditelja i naših suseljana nikad nisam čula da je još neko imao el. sečku i silo jamu i da je čokove / okomke koristio za bilo šta drugo osim za ogrev.

Od kukuruza se nekada sve izvan zemlje koristilo. Brasno kukuruza za kacamak i proju za ljude, ili jarmu za svinje. Kukuruz u zrnu za ishranu stoke i zivine, stabljika se osusi (sasa) i sluzi za ishranu zivotinja zimi a ostatak za podastiranje stale. List kukuruza sluzio je kao papir ze cigarete, od kukuruzne svile se kuvao caj a kocanjka (taluska) sluzila za potpalu ili kao toalet papir. Sve ekolosko i biorazgradivo.

Kucen u Slavoniji .Za potpalu vatre

okominja

Taluska

Okomak.

U Leskovac je to klasurka

komuša okuminjka čoka šapurika........

Ja znam za Šapurinu. Južni Banat.
Stvarno zanimljivo koliko različitih izraza postji.

U Levču je to šišarka.