Nauka spavanja

Navik'o sam ja na noćni život,
danju spavam a surfujem noću...

Super je onaj deo sa pricom kako neki ljudi jednostavno genetski nisu predodredjeni da ustanu na vreme.... samo, kako svog sefa da ubedim u to? :)

A ja se godinama pitam kako to da se uvek budim tacno kad treba. Subotom i nedejom spavam do 10 bez problema, a radnim danima se budim sam od sebe i to tacno kad treba (do u minut!!). Kada supruga u retkim slucajevima i navije budilnik (recimo pred avionski let sutra u 05:00) , ja se uvek probudim 5 minuta pre i iskljucim ga pre nego sto zazvoni. Meni jednostavno sat ne treba, samo uvece kazem sebi kad treba da se sutra probudim i eto. Medjutim ovaj me je clanak i malo zabrinuo, jer sam saznao da je to zbog hormona stresa koji se luci. Cini mi se da je bolje biti upucen na budilnik, ali cist od hormona stresa. Znaci li to da sam ja skoniji stresu od osoba kojima treba budilnik? Ili cak i vise da su osobe kojima treba budilnik opustenije osobe ????, a ja potpuno nesvesno pod stresom ?

... eeee a kao student sam odlazio u krevet u 02h-03h (skoro) svako vece i spavao do popodne svaki bozji dan, sve dok me kicma ne zaboli od lezanja, i glava ne natekne.

PS:
- Izgleda da sam "nekada bio silan dasa a sada sam post'o mlakonja"

Pozdrav

Moram da priznam vrlo zanimljiv clanak, ali me je zaintrigirao komentar "Saradnika" koji tvrdi da je varenje nemoguce nocu. Otkud ovakva tvrdnja i na cemu se zasniva? Organizam i metabolizam nemaju nikakav prekidac koji ih uspavljuje u sleep mode tokom nocnih sata!

Svaka cast g. Nobelu za njegov izum - sat koji bezi od onoga koji treba da se probudi!!! Kako li samo zna ko treba da se probudi i od koga da bezi kad ima vise od jedne osobe u sobi????Nisam ga nikad videla, mislim da je genijalna ideja i da bi mi jedan takav koristio.

komentar se odnosi na tehnicke detalje - uz svaku pohvalu za temu, nije zgoreg da se za ovako strucne tekstove posavetujete sa nekim ko se ovim bavi. Neke stvari su bukvalno prevedene sa NSF sajta, par stvari nije tacno, ukljucujuci i sliku koja ne predstavlja REM spavanje vec stadijum 3 NREM spavanja.

I nasi naucnici u Novom Sadu su skoro radili istrazivanja sa najmodernijim poredjajima koji mere protok krvotoka u mozgu za vreme spavanja, i ispostavilo se da je najvisi pritisak krvi u vreme najdubljeg sna, i tada je najveci procenat slogova, zbog jedenja masne hrane u popodnevno i vecernje vreme (sto je besmisleno ciniti s obzirom da se ona tada nece utrositi kroz velike fizicke napore). U vreme najdubljeg sna ne samo sto je najveca cirkulacija krvi kroz mozak, nego je i aktivnost jetre najveca, koja tada cisti krv i samim tim oporavlja nervni sistem. Radi oporavka i odmora nervnog sistema vrlo je stetno uzimati bilo kakvu hranu pred spavanje, jer se nocu ne moze variti, pa zbog truljenja ona truje krv i ometa ciscenje i odmor nervnog sistema.

Ovo je prilično lepršav i razbarušen tekst sastavljen iz niza tačnih podataka koji u celini ne daju neki konkretan zaključak ili saznanje. Konstatacije su suviše jednostavne i jednostrane, u stilu "ako hoćete da brzo vozite automobil treba da pritiskate papučicu za gas i da imate dosta benzina", što upućuje da je dobar i zaključak da papučicu treba držati stalno pritisnutu a benzina imati i u gepeku i kabini...
San je deo funkcionalne sposobnosti organizma, to je ukupno stanje u kojem dominiraju uslovi za ostvarenje onih funkcija organizma koje se ne mogu odvijati u budnom stanju. To je pitanje isključivosti, dominacije i prioriteta funkcija, i unutrašnjih i spoljašnjih uslova u okviru kojih pojedine funkcije ili organizam u celini mogu funkcionisati. Cilj zapadanja organizma u san je da se stvore uslovi u kojima bi se čitav niz metaboličkih procesa obavio do krajnjih mogućnosti (veliko spremanje). Potpuno obavljanje te "hemije" je uspostavljanje povoljnih uslova u organizmu za punu i budnu aktivnost organizma. Normalno je da su pojedine funkcije neaktivne, neke manje a neke više aktivne u stanju sna, kao što je normalno da nekada treba više sna nekada manje, jer na to utiče stanje organizma u datom trenutku. Preraspodela prioriteta funkcija u organizmu je vezana za cikluse i uslove za ostvarivanje tih ciklusa, gde se funkcije medjusobno "pomažu" i uvećavaju, ometaju i smanjuju ili isključuju. Odnos tih ciklusa sa spoljnim cikličnim uticajima, naročito sa smenama dana i noći, utiče na slaganje ili sukobljavanje uslova za aktivnost funkcija organizma. Dovoljno ili nedovoljno sna je relativno i zavisi od mnogo činilaca.Zavisi od stepena "kontaminacije" metaboličkog sistema produktima koji u budnom stanju ne ulaze u puni metabolički proces, zavisi od trenutne sposobnosti organizma da funkcioniše u takvim uslovima, zavisi od kvaliteta sna, tj. brzine i efikasnosti čišćenja metaboličkog sistema, zavisi od podudaranja procesa sa ciklusima funkcionisanja pojedinih organa...
Ukratko, jedan deo čovekovog života je i spavanje, smenjuju se budno stanje i stanje sna, smenjuju se funkcije i povratne funkcije, smenjuju se procesi i povratni procesi da bi organizam u celini zadržao sposobnost funkcionisanja. Odstupanja od prirodnog ritma tih smena utiču na smanjenje pojedinih funkcija, pa čak i organizma u celini... Kao što nedovoljno sna ometa odredjene funkcije i procese na isti način i previše sna ometa druge funkcije i procese, i u budnom stanju i u snu.
Hormoni imaju veliki značaj u organizmu i nedovoljno je analizirati pojedinačno i izdvojeno iz sistema. Genetika ne vrši promene u organizmu i procesima, ona samo operativno vodi procese koji su mogući i potrebni u datim uslovima, i tome se i prilagodjava. To znači da odredjeni procesi u organizmu ne moraju biti najbolji za organizam, ali boljih nema sa takvim uslovima, i genetika se tome prilagodjava. Posledica je da genetika podržava i one procese u organizmu koji nas vode u bolest, starenje...

Navik'o sam ja na noćni život,
danju spavam a surfujem noću...

Svaka cast g. Nobelu za njegov izum - sat koji bezi od onoga koji treba da se probudi!!! Kako li samo zna ko treba da se probudi i od koga da bezi kad ima vise od jedne osobe u sobi????Nisam ga nikad videla, mislim da je genijalna ideja i da bi mi jedan takav koristio.

Super je onaj deo sa pricom kako neki ljudi jednostavno genetski nisu predodredjeni da ustanu na vreme.... samo, kako svog sefa da ubedim u to? :)

A ja se godinama pitam kako to da se uvek budim tacno kad treba. Subotom i nedejom spavam do 10 bez problema, a radnim danima se budim sam od sebe i to tacno kad treba (do u minut!!). Kada supruga u retkim slucajevima i navije budilnik (recimo pred avionski let sutra u 05:00) , ja se uvek probudim 5 minuta pre i iskljucim ga pre nego sto zazvoni. Meni jednostavno sat ne treba, samo uvece kazem sebi kad treba da se sutra probudim i eto. Medjutim ovaj me je clanak i malo zabrinuo, jer sam saznao da je to zbog hormona stresa koji se luci. Cini mi se da je bolje biti upucen na budilnik, ali cist od hormona stresa. Znaci li to da sam ja skoniji stresu od osoba kojima treba budilnik? Ili cak i vise da su osobe kojima treba budilnik opustenije osobe ????, a ja potpuno nesvesno pod stresom ?

... eeee a kao student sam odlazio u krevet u 02h-03h (skoro) svako vece i spavao do popodne svaki bozji dan, sve dok me kicma ne zaboli od lezanja, i glava ne natekne.

PS:
- Izgleda da sam "nekada bio silan dasa a sada sam post'o mlakonja"

Pozdrav

komentar se odnosi na tehnicke detalje - uz svaku pohvalu za temu, nije zgoreg da se za ovako strucne tekstove posavetujete sa nekim ko se ovim bavi. Neke stvari su bukvalno prevedene sa NSF sajta, par stvari nije tacno, ukljucujuci i sliku koja ne predstavlja REM spavanje vec stadijum 3 NREM spavanja.

I nasi naucnici u Novom Sadu su skoro radili istrazivanja sa najmodernijim poredjajima koji mere protok krvotoka u mozgu za vreme spavanja, i ispostavilo se da je najvisi pritisak krvi u vreme najdubljeg sna, i tada je najveci procenat slogova, zbog jedenja masne hrane u popodnevno i vecernje vreme (sto je besmisleno ciniti s obzirom da se ona tada nece utrositi kroz velike fizicke napore). U vreme najdubljeg sna ne samo sto je najveca cirkulacija krvi kroz mozak, nego je i aktivnost jetre najveca, koja tada cisti krv i samim tim oporavlja nervni sistem. Radi oporavka i odmora nervnog sistema vrlo je stetno uzimati bilo kakvu hranu pred spavanje, jer se nocu ne moze variti, pa zbog truljenja ona truje krv i ometa ciscenje i odmor nervnog sistema.

Moram da priznam vrlo zanimljiv clanak, ali me je zaintrigirao komentar "Saradnika" koji tvrdi da je varenje nemoguce nocu. Otkud ovakva tvrdnja i na cemu se zasniva? Organizam i metabolizam nemaju nikakav prekidac koji ih uspavljuje u sleep mode tokom nocnih sata!

Ovo je prilično lepršav i razbarušen tekst sastavljen iz niza tačnih podataka koji u celini ne daju neki konkretan zaključak ili saznanje. Konstatacije su suviše jednostavne i jednostrane, u stilu "ako hoćete da brzo vozite automobil treba da pritiskate papučicu za gas i da imate dosta benzina", što upućuje da je dobar i zaključak da papučicu treba držati stalno pritisnutu a benzina imati i u gepeku i kabini...
San je deo funkcionalne sposobnosti organizma, to je ukupno stanje u kojem dominiraju uslovi za ostvarenje onih funkcija organizma koje se ne mogu odvijati u budnom stanju. To je pitanje isključivosti, dominacije i prioriteta funkcija, i unutrašnjih i spoljašnjih uslova u okviru kojih pojedine funkcije ili organizam u celini mogu funkcionisati. Cilj zapadanja organizma u san je da se stvore uslovi u kojima bi se čitav niz metaboličkih procesa obavio do krajnjih mogućnosti (veliko spremanje). Potpuno obavljanje te "hemije" je uspostavljanje povoljnih uslova u organizmu za punu i budnu aktivnost organizma. Normalno je da su pojedine funkcije neaktivne, neke manje a neke više aktivne u stanju sna, kao što je normalno da nekada treba više sna nekada manje, jer na to utiče stanje organizma u datom trenutku. Preraspodela prioriteta funkcija u organizmu je vezana za cikluse i uslove za ostvarivanje tih ciklusa, gde se funkcije medjusobno "pomažu" i uvećavaju, ometaju i smanjuju ili isključuju. Odnos tih ciklusa sa spoljnim cikličnim uticajima, naročito sa smenama dana i noći, utiče na slaganje ili sukobljavanje uslova za aktivnost funkcija organizma. Dovoljno ili nedovoljno sna je relativno i zavisi od mnogo činilaca.Zavisi od stepena "kontaminacije" metaboličkog sistema produktima koji u budnom stanju ne ulaze u puni metabolički proces, zavisi od trenutne sposobnosti organizma da funkcioniše u takvim uslovima, zavisi od kvaliteta sna, tj. brzine i efikasnosti čišćenja metaboličkog sistema, zavisi od podudaranja procesa sa ciklusima funkcionisanja pojedinih organa...
Ukratko, jedan deo čovekovog života je i spavanje, smenjuju se budno stanje i stanje sna, smenjuju se funkcije i povratne funkcije, smenjuju se procesi i povratni procesi da bi organizam u celini zadržao sposobnost funkcionisanja. Odstupanja od prirodnog ritma tih smena utiču na smanjenje pojedinih funkcija, pa čak i organizma u celini... Kao što nedovoljno sna ometa odredjene funkcije i procese na isti način i previše sna ometa druge funkcije i procese, i u budnom stanju i u snu.
Hormoni imaju veliki značaj u organizmu i nedovoljno je analizirati pojedinačno i izdvojeno iz sistema. Genetika ne vrši promene u organizmu i procesima, ona samo operativno vodi procese koji su mogući i potrebni u datim uslovima, i tome se i prilagodjava. To znači da odredjeni procesi u organizmu ne moraju biti najbolji za organizam, ali boljih nema sa takvim uslovima, i genetika se tome prilagodjava. Posledica je da genetika podržava i one procese u organizmu koji nas vode u bolest, starenje...