Farmaceutski marketing

najzad da se i kod nas pocne govoriti o etici i farmaceutskoj industriji.
svedjani su problem reklamiranja lekova resili tako sto su zabranili svako reklamiranje lekova koji se izdaju na recept (osim direktne reklame lekarima, tako da se na medijima mogu samo cuti i videti reklame za lekove "bez recepta". I ovde su ogranicenja jako stroga vezano za good marketing will tj. nema direktnog poredjenja i blacenja konkurenata. pa mozda nesto u tom smeru..
farmaceut sa severa

Zašto izmišljati rupu na saksiji! U Evropskoj Uniji postoje propisi u vezi sa lekovima i njih treba prepisati ili prevesti i stvar je gotova.

Kod nas Bata reklamira lekove na telvizije. Lilly drogerije na svojim flajerima stampaju cene lekova uz obecani stalni popust od 10%, a o reklamama za raznorazne cajeve i da ne govorimo. Svi imaju najbolji proizvod, najbolji lek...
Mada, meni nije jasno koja je svrha ovako restriktivnog zakona o informisanju? Pogotovo, ako se ne primenjuje.

Imajuci u vidu evropska iskustva, ali i eticke kodekse, kako zdravstva, tako i odnosa sa javnoscu, namece se kao neophodno da se uvede restriktivnija primena Zakona o oglasavanju u ovom polju. Ipak, sve ovo je samo "grebanje po povrsini", posto se pravi problem obmane potrosaca pojavljuje kada su u pitanju razni "cudotvorni" cajevi, koji nisu registrovani kao medicinski preparati, vec kao dodatak ishrani. Zakonski gledano, dakle, "najbolja cokolada" i "najbolji XY caj" imaju isti tretman. Pravo pitanje je: ima li mehanizma kojim bi se ovo moglo resiti?

Kod nas ljudi uopste nisu upoznati sa sistemom reklamiranja lekova, pa se tako javljaju oni koji izmisljaju rupu na saksiji. Kod nas je oduvek bilo zabranjeno, a i sada je, reklamiranje lekova koji se izdaju na recept i takvih reklama na TV i u stampi uopste nikada niste mogli videti. Postoji druga grupa lekova, tzv. parafarmaceutika ili takozvani OTC lekovi koji se mogu kupiti bez recepta. U svim razvijenim zemljama postoje drogerije koje prodaju takve lekove na slican nacin kao u samousluzi ili parfimeriji i oni se mogu reklamirati u sredstvima javnog informisanja. Drogerije (parfimerije) Lili su kod nas prve koje ce izmedjuostalog prodavati i takve lekove. To su lekovi za samolecenje, posto se pretpostavlja da je obrazovni nivo stanovnistva takav da sami mogu kupiti neki lek, bez da prvo idu kod lekara (i tamo potrose vreme i novac). To su na pr. lekovi za snizavanje temperature, za smanjenje kiseline u zelucu, za bolove, za inhalaciju, hematome kod povreda, obloge, za zatvor, negu zuba i usta i sl. Strogo je kontrolisano od strane nadleznih institucija koji su to lekovi. Sa druge strane, za lekove koji se izdaju na recept postoji drugi tip marketinga. To su medicinski i farmaceutski marketing ciji su predstavnici lekari i farmaceuti zaposleni u farmaceutskim kucama. Njihov posao je da obilaze medicinske i farmaceutske ustanove radi upoznavanja lekara i farmaceuta sa strucnom stranom lekova. Takodje postoje strucni skupovi i sl. manifestacije gde se samo strucnjacima prezentuju karakteristike farmaceutskih proizvoda. U pojedinim novinama i casopisima postoje rubrike koje govore o novinama iz sveta farmacije, ali sa stanovistva informisanja, to znaci da citaoci dobijaju kompletnu informaciju o leku i sa dobrim i sa losim stranama, a to nikako ne spada u reklamu.

ne znam da li je resenje problema u reklamiranju lekova preko televizije potencijalnim potrosacima - pacijentima toliki problem, koliki je problem marktetinski nastup koji farmaceutske kuce imaju ka lekarima i farmaceutima u maloprodaji. Veledrogerije sve vise trose na reprezentaciju koja ide direktnim prodavcima (apotekama koje prodaju lekove na malo). Kada vam apotekar preporucuje neki lek ili dijetetski proizvod, razmislite da li to rade zbog kozne tasne, fotoaparata, digitalne kamere, poklon cestitke koje ce dobiti ako prodaja nekog artikla ide dobro, ili zato sto smatra da je to pravi lek za vas.

A sta cemo sa tim sto farmaceutske kompanije placaju lekarima da bi prepisivali pacijentima upravo njihov lek, sto vam apotekari namerno nude zamenu za neki lek, iako imaju onaj koji vi trazite, sto vam stalno daju manje doze nekog leka nego sto je potrebno, cime se stvara otpornost organizma na taj lek i svaki sledeci puta vam je potrebno sve vise da biste zalecili infekciju ili slicno? Etika u farmaceutskoj industriji ne postoji (videti film "Brizni bastovan"), ali i lekarska etika je davno nestala...

Da, nije problem reklamiranje lekova koji se mogu uzeti na recept (to kod nas u medijima i nije tako cest slucaj) vec upravo marketing koji sprovode farmaceutske kuce medju lekarima i farmaceutima. Posto je konkurencija nemilosrdna,farmaceutske kuce koriste razne nacine da povecaju prodaju leka. Bitna je bukvalno svaka kutije. Npr, lekar kao ucestvije u pisanju neke studije i pracenju nekog leka i skuplja kutijice od lekova, koje mu pacijenti donose kad popiju lek (a on ih lepo zamoli),koje zatim pokazu predstavniku neke f.kuce i naravno za uzvrat dobija nesto, bilo neko putovanje, polon...ili lekaru se direktno uplacuju pare na racun i njega bas briga da li se neka druga pralela leka pokazala boljim, on pise ono zasta je dobio pare. Ovo rade i nase f.kuce i strane. Ili farmaceuti se potkupljuju sitnim pokloncicima (posudje, zimske jakne, pegle, tosteri....) da "proguraju" neki lek ili zamene ono sto je lekar prepisao pogotovo ako taj lek nije na recept. Svaka 2-3 meseca se salju izvestaji odredjenim f.kucama koja je apoteka koliko kutija nekog leka izdala ili prodala. Postoje i odredjeni ugovori i boniteti koje fabrike, veletrgovine sklapaju sa aptekarskim ustanovama... Sve ovo vam pisem iz licnog iskustva posto sam i sama u tom poslu.
Naravno da trziste treba da bude konkurentno i pacijent bi trebalo da dobije najefikasniji lek koji mu je potreban, ali to je izgleda najmanje bitno

najzad da se i kod nas pocne govoriti o etici i farmaceutskoj industriji.
svedjani su problem reklamiranja lekova resili tako sto su zabranili svako reklamiranje lekova koji se izdaju na recept (osim direktne reklame lekarima, tako da se na medijima mogu samo cuti i videti reklame za lekove "bez recepta". I ovde su ogranicenja jako stroga vezano za good marketing will tj. nema direktnog poredjenja i blacenja konkurenata. pa mozda nesto u tom smeru..
farmaceut sa severa

Zašto izmišljati rupu na saksiji! U Evropskoj Uniji postoje propisi u vezi sa lekovima i njih treba prepisati ili prevesti i stvar je gotova.

Kod nas Bata reklamira lekove na telvizije. Lilly drogerije na svojim flajerima stampaju cene lekova uz obecani stalni popust od 10%, a o reklamama za raznorazne cajeve i da ne govorimo. Svi imaju najbolji proizvod, najbolji lek...
Mada, meni nije jasno koja je svrha ovako restriktivnog zakona o informisanju? Pogotovo, ako se ne primenjuje.

Imajuci u vidu evropska iskustva, ali i eticke kodekse, kako zdravstva, tako i odnosa sa javnoscu, namece se kao neophodno da se uvede restriktivnija primena Zakona o oglasavanju u ovom polju. Ipak, sve ovo je samo "grebanje po povrsini", posto se pravi problem obmane potrosaca pojavljuje kada su u pitanju razni "cudotvorni" cajevi, koji nisu registrovani kao medicinski preparati, vec kao dodatak ishrani. Zakonski gledano, dakle, "najbolja cokolada" i "najbolji XY caj" imaju isti tretman. Pravo pitanje je: ima li mehanizma kojim bi se ovo moglo resiti?

Kod nas ljudi uopste nisu upoznati sa sistemom reklamiranja lekova, pa se tako javljaju oni koji izmisljaju rupu na saksiji. Kod nas je oduvek bilo zabranjeno, a i sada je, reklamiranje lekova koji se izdaju na recept i takvih reklama na TV i u stampi uopste nikada niste mogli videti. Postoji druga grupa lekova, tzv. parafarmaceutika ili takozvani OTC lekovi koji se mogu kupiti bez recepta. U svim razvijenim zemljama postoje drogerije koje prodaju takve lekove na slican nacin kao u samousluzi ili parfimeriji i oni se mogu reklamirati u sredstvima javnog informisanja. Drogerije (parfimerije) Lili su kod nas prve koje ce izmedjuostalog prodavati i takve lekove. To su lekovi za samolecenje, posto se pretpostavlja da je obrazovni nivo stanovnistva takav da sami mogu kupiti neki lek, bez da prvo idu kod lekara (i tamo potrose vreme i novac). To su na pr. lekovi za snizavanje temperature, za smanjenje kiseline u zelucu, za bolove, za inhalaciju, hematome kod povreda, obloge, za zatvor, negu zuba i usta i sl. Strogo je kontrolisano od strane nadleznih institucija koji su to lekovi. Sa druge strane, za lekove koji se izdaju na recept postoji drugi tip marketinga. To su medicinski i farmaceutski marketing ciji su predstavnici lekari i farmaceuti zaposleni u farmaceutskim kucama. Njihov posao je da obilaze medicinske i farmaceutske ustanove radi upoznavanja lekara i farmaceuta sa strucnom stranom lekova. Takodje postoje strucni skupovi i sl. manifestacije gde se samo strucnjacima prezentuju karakteristike farmaceutskih proizvoda. U pojedinim novinama i casopisima postoje rubrike koje govore o novinama iz sveta farmacije, ali sa stanovistva informisanja, to znaci da citaoci dobijaju kompletnu informaciju o leku i sa dobrim i sa losim stranama, a to nikako ne spada u reklamu.

ne znam da li je resenje problema u reklamiranju lekova preko televizije potencijalnim potrosacima - pacijentima toliki problem, koliki je problem marktetinski nastup koji farmaceutske kuce imaju ka lekarima i farmaceutima u maloprodaji. Veledrogerije sve vise trose na reprezentaciju koja ide direktnim prodavcima (apotekama koje prodaju lekove na malo). Kada vam apotekar preporucuje neki lek ili dijetetski proizvod, razmislite da li to rade zbog kozne tasne, fotoaparata, digitalne kamere, poklon cestitke koje ce dobiti ako prodaja nekog artikla ide dobro, ili zato sto smatra da je to pravi lek za vas.

A sta cemo sa tim sto farmaceutske kompanije placaju lekarima da bi prepisivali pacijentima upravo njihov lek, sto vam apotekari namerno nude zamenu za neki lek, iako imaju onaj koji vi trazite, sto vam stalno daju manje doze nekog leka nego sto je potrebno, cime se stvara otpornost organizma na taj lek i svaki sledeci puta vam je potrebno sve vise da biste zalecili infekciju ili slicno? Etika u farmaceutskoj industriji ne postoji (videti film "Brizni bastovan"), ali i lekarska etika je davno nestala...

Da, nije problem reklamiranje lekova koji se mogu uzeti na recept (to kod nas u medijima i nije tako cest slucaj) vec upravo marketing koji sprovode farmaceutske kuce medju lekarima i farmaceutima. Posto je konkurencija nemilosrdna,farmaceutske kuce koriste razne nacine da povecaju prodaju leka. Bitna je bukvalno svaka kutije. Npr, lekar kao ucestvije u pisanju neke studije i pracenju nekog leka i skuplja kutijice od lekova, koje mu pacijenti donose kad popiju lek (a on ih lepo zamoli),koje zatim pokazu predstavniku neke f.kuce i naravno za uzvrat dobija nesto, bilo neko putovanje, polon...ili lekaru se direktno uplacuju pare na racun i njega bas briga da li se neka druga pralela leka pokazala boljim, on pise ono zasta je dobio pare. Ovo rade i nase f.kuce i strane. Ili farmaceuti se potkupljuju sitnim pokloncicima (posudje, zimske jakne, pegle, tosteri....) da "proguraju" neki lek ili zamene ono sto je lekar prepisao pogotovo ako taj lek nije na recept. Svaka 2-3 meseca se salju izvestaji odredjenim f.kucama koja je apoteka koliko kutija nekog leka izdala ili prodala. Postoje i odredjeni ugovori i boniteti koje fabrike, veletrgovine sklapaju sa aptekarskim ustanovama... Sve ovo vam pisem iz licnog iskustva posto sam i sama u tom poslu.
Naravno da trziste treba da bude konkurentno i pacijent bi trebalo da dobije najefikasniji lek koji mu je potreban, ali to je izgleda najmanje bitno