Vozite sami na dugačkom putovanju? Imamo par saveta

Jednostavno uživam u vožnji. Kad je dobar put, žao mi je što se završava. Kad se umorim, stanem na kafu. Nema neke filozofije.

Ne treba, hvala.

Pokupite avtoštopericu . . . ;)

Ovo mu je lepo, da se vožnja shvati kao veština. A svaki čovek bi trebalo da se tada oseti pozvanim na usavršavanje te veštine. Npr. vidiš uzbrdicu, i vozilo iza sebe koje ti se približava, i procenjuješ da li da pretičeš ili propustiš to vozilo iza sebe. Preticanje štedi gorivo i vreme, a propuštanje je vozački fer plej. Veština je odlučiti se.

E moj profo,
bolje da si napisao da onaj ko ne gleda unapred i ne predviđa situacije u saobraćaju , bolje i da ne hvata volan ničega dužeg od 5 metra !

Budalaštine.

4,6,8 sati,nix !
Vozio sam 27 sati bez prekida,krenuo po mraku i susnezici,došao po mraku i snegu,šta li bi mi profesor savetovao iz fotelje,hm :(

Najvise volim deonice poput Grdelicke klisure, Ovcarsko-kablarske klisure, kanjona Morace, fruskogorskih puteva (vijugava magistrala Vrdnik-Rakovac-Novi Sad), sumskih puteva kroz Kosutnjak, Avalu, deonicu od Uzica do Nove Varosi. Uzivas u predelima, svaka krivina ti trazi da si koncentrisan i vodis racuna o putanji, brzini, jos ako je auto potentan i ima dobra medjuubrzanja, svaki put imam osmeu na licu. Ponekad namerno izbegavam autoput kroz Grdelicku klisuru, da bih uzivao u lepotama voznje i prirode - nema nista lepse.

O knjigama, muzici, poslu, dnevnim i zivotnim problemima razmisljam posle na autoputu gde je sve ravno i tempomat ukljucen.

Jednom smo išli na proslavu amture i iznajmili u autorentu limuzinu sa šoferom, fore radi, da vidimo kako to izgleda. Inače smo svi vozači, ima i profesionalaca koji danima sami voze kamione i autobuse. Celo vreme su se vrpolili, navikli da oni drže volan u ruci a ne drugi da ih vozi. Meni je bio žao bačenih para, neki vole kada ih drugi vozi, jedino što je valjalo je što smo mogli da se napijemo. I nismo morali da tražimo taksi, kojeg obično nema. Nije loše da imaš saputnika, ali ponekad stvarno volim da budem sam u autu, ne mora da se trudim da održavam konverzaciju, mogu da stanem kada ja hoću, mogu da podrigujem u autu.

4,6,8 sati,nix !
Vozio sam 27 sati bez prekida,krenuo po mraku i susnezici,došao po mraku i snegu,šta li bi mi profesor savetovao iz fotelje,hm :(

Ne treba, hvala.

Ovo mu je lepo, da se vožnja shvati kao veština. A svaki čovek bi trebalo da se tada oseti pozvanim na usavršavanje te veštine. Npr. vidiš uzbrdicu, i vozilo iza sebe koje ti se približava, i procenjuješ da li da pretičeš ili propustiš to vozilo iza sebe. Preticanje štedi gorivo i vreme, a propuštanje je vozački fer plej. Veština je odlučiti se.

Budalaštine.

Jednostavno uživam u vožnji. Kad je dobar put, žao mi je što se završava. Kad se umorim, stanem na kafu. Nema neke filozofije.

Pokupite avtoštopericu . . . ;)

E moj profo,
bolje da si napisao da onaj ko ne gleda unapred i ne predviđa situacije u saobraćaju , bolje i da ne hvata volan ničega dužeg od 5 metra !

Jednom smo išli na proslavu amture i iznajmili u autorentu limuzinu sa šoferom, fore radi, da vidimo kako to izgleda. Inače smo svi vozači, ima i profesionalaca koji danima sami voze kamione i autobuse. Celo vreme su se vrpolili, navikli da oni drže volan u ruci a ne drugi da ih vozi. Meni je bio žao bačenih para, neki vole kada ih drugi vozi, jedino što je valjalo je što smo mogli da se napijemo. I nismo morali da tražimo taksi, kojeg obično nema. Nije loše da imaš saputnika, ali ponekad stvarno volim da budem sam u autu, ne mora da se trudim da održavam konverzaciju, mogu da stanem kada ja hoću, mogu da podrigujem u autu.

Najvise volim deonice poput Grdelicke klisure, Ovcarsko-kablarske klisure, kanjona Morace, fruskogorskih puteva (vijugava magistrala Vrdnik-Rakovac-Novi Sad), sumskih puteva kroz Kosutnjak, Avalu, deonicu od Uzica do Nove Varosi. Uzivas u predelima, svaka krivina ti trazi da si koncentrisan i vodis racuna o putanji, brzini, jos ako je auto potentan i ima dobra medjuubrzanja, svaki put imam osmeu na licu. Ponekad namerno izbegavam autoput kroz Grdelicku klisuru, da bih uzivao u lepotama voznje i prirode - nema nista lepse.

O knjigama, muzici, poslu, dnevnim i zivotnim problemima razmisljam posle na autoputu gde je sve ravno i tempomat ukljucen.