Seoske kuće idu "kao alva": Za 10.000 evra kuća, imanje i sušara FOTO

važi....sredjivanje kuće je džabe, mehanizacija za poljoprivredu nikad jeftinija, infrastruktura u selima bolja nego u gradovima.....

Ja sam gradsko dete, odrastao na asvaltu. Pre par godina kupim seosko domaćinstvo za 25.000€. U kuću da bih je doveo na neki nivo, uložio sam još toliko, a rado bih dao još toliko. Seoska kuća udaljena je samo 9km od moje kuće u centru grada. Ljudi, ta kuća i život na selu su me preporodili. Ja više nisam isti čovek koji sam bio pre par godina. Ne bavim se poljoprivredom, radim i dalje posao u gradu ali imam svoje piliće, ćurkice, zeke, prepelice, svoju bašticu. Aktivan sam celog dana i od mrzovoljnog tipa, kome je bilo teško da pređe 200 metara bez kola i ustane iz fotelje, postao sam tip koji može kuću da pomeri. To nikakva teretana ne može da napravi od čoveka. Ljudi, bežite iz gradova, bižite iz betonskih kaveza dizajniranih za sirotinju i dođite na selo, u prirodu, gde vas petlovi ujutru bude. Ima lepih sela, gde imate sve uslove za normalan život. Zanimljivo je da je selo u kom imam kuću priključeno na gradski vodovod, da je pritisak vode mnogo jači, a i struja je jača. Selo ima osnovu školu, poštu, tri jake prodavnice, poljoprivrednu apoteku, apoteku, vet.stanicu itd. Komunalno redovno prazni kontejnere svakog petka i bukvalno ne možete da vidite ni jedan bačen papirić, a o ostalom da i ne pričamo.

Цена некретнина у неком месту најбоље говори о томе какви су услови за живот и рад у тим местима.

neka, hvala. znamo svi, u kakvom su stanju sela. Moji su, iz sela u Beograd došli još 60 ih godina prošlog veka. Da me ne shvatite pogrešno, ali seljaku pod ovakvim uslovima, orden bi bilo malo dodeliti. kuda oni samo za jedan dan pretabaju. mnogo ulažu, dobit nesigurna jer zavisi od neba, ali mislim da i oni greše. ima i tu druga strana medalje...

Ko ima taj kupuje jer zna kakva vremena dolaze. Nestašice svega najmanje će osetiti oni koji imaju svoju proizvodnju hrane i žive u kući gde mogu da se greju i kuvaju na Smederevac. Videćemo nas u gradu.

Bogati kupuju eto tako, pojma nemaju šta će s njima...

Ranih 90ih moja familija izbjegla iz Bosne za šumadiju. Tamo smo za 10 Titinih zlatnjaka (tadašnje vrijednosti nekih 3500 maraka) kupili trosnu kuću na selu sa nešto manje od jednog hektara zemlje. To imanje nas je prehranilo i školovalo. I danas mi je brat ostao tamo na imanju. Kako se ko seli iz sela ili kako kad umre on za bavatelu kupuje imanja i širi svoj poljoprivredni i stočni posao. Ostatak familije se rasuo po svijetu a meni se čini da je on od svoj nas naj srećniji. Ima 6ero djece i sada ocekuje dvoje unuka. Nije napunio ni pedest. Radi i stvara. Srećom djeca su kos uz njega i nemaju namjeru da idu sa sela. Znam da žive bolje nego većina Srba po gradovima. Došlo vrijeme da se vesti na selo ljudi. Evo i ja gledam da učinim isto.

pa ne bi bežali svi sa sela u Beograd da postoji uslova za život! ovi što pričaju bajke, a zapravo su zaroštiljali par puta, nemaju pojma koliki je posao i zavisnost od komšiluka za sve na selu. niti asfalta, niti vode, zemlja je pitanje kakva je, itd. o školovanju dece i sl da ne govorim. imao, prodao, smuči ti se sve posle nekog vremena, a o bolesti psihe ljudi u tako malim sredinama ima roman da se napiše

Sela treba pokriti brzim internetom i kablovskom, bez te neke infrastrukture ljudi će prirodno odlaziti. Kod nas mnoga sela nemaju ni vodu, po zapadu nije tako. Trebaju ulaganja od nekoliko stotina miliona eura, a gde su i sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje da ljudi koji se bave poljoprivredom ne žive na ivici siromaštva i zavise od vremenskih prilika.

Cena kuce zavisi od lokacije,I od nicega drugog.Samo se zapitajte zasto je jeftino.Ja sam iz druge varosice u Srbiji po velicini,tesko da ima iko mladji od 40 god.Voda ,put,sve al nema posla,toliko o tome...pozdrav iz Texasa.

Lepa vest, da je bar više ovakvih. Selo je održalo našu državu kroz velike ratove, selo je davalo vojnike, selo nas je hranilo u vreme sankcija i ratova 90-ih. Selo je davalo veliki broj dece, mnoge znamenite ličnosti naše istorije su rodjeni na selu. Jadna je država kojoj je selo slabo. Sve najjače države sveta imaju jaku poljoprivredu, dakle selo je jako bitan faktor. Da od poljoprivrede može da se živi dokazuje Holandija koja hrani pola Evrope i dobro zarađuje od toga. Daj Bože da se deca radjaju i da mladi ostaju na selu i budu sami svoje gazde umesto da u gradu rade na trafici ili u kafićima za 200-300 eura plate. Puna podrška za ovaj program, nadam se da će nastaviti sa postojanjem i da će mladi biti zainteresovani da iskoriste ovu mogućnost.

jedna od retkih akcija ove drzave koja ima smisla i koju treba hvaliti. svaka cast

Bogati kupuju eto tako, pojma nemaju šta će s njima...
(Jovan, 15. mart 2022 18:40)

Prvo nije bogati nego neka srednja klasa kojoj mislim da, pripadam. Zena i ja zaradimo nešto manje od 2.000 eur, stan imamo i uvek smo, želeli svoj zeleni kutak. Uzeli staru kuću 60km od beograda i svaki slobodan trenutak provedemo tamo. Farbamo,, krečimo, popravljamo ali većinom blejimo roštiojamo sa društvom itd. Srećniji sam na placu nego u stanu i ozbiljno razmišljamo da se, preselimo zauvek ovde iako, nam, do posla treba više os sat vožnje.

Podržavam da se mladima pomogne da ostanu na selu. Bolje da se njemu da novac da ostane, nego da se jednog dana nekom drugom daje novac da kupi kuću njegovih roditelja. On već živi u tom selu, kuća njegovih roditelja je u tom selu i selo je, koliko vidim, u dosta dobroj situaciji, sa relativno velikim brojem mladih ljudi i porodica koji svoju budućnost vide upravo tu. I meštani i opština zaslužuju sve pohvale što su sačuvali selo od propadanja.

Ono što mene isto tako zanima je odgovor na pitanje - kakav je odziv za povratak na selo onih koji su otišli u gradove ili za dolazak onih koji nikada nisu živeli na selu? Ovo selo je srećom očuvano, ali kakve su perspektive za povratak u sela koja su opustela, zapuštena i napuštena?

Od nečega se mora početi i ovo je dosta dobar početak, ali biće još puno, puno posla, ako želimo da sela ponovo ožive.

Izmedju pravog života na selu i ovog vikend-roštiljanja sto se ovde pominje je veeeelika razlika.

Danas za tako nesto treba mnogo vise novca od deset hiljada koliko kostaju same kuce. Vecina je u losem stanju i zahteva obimne gradjevinske radove. Za izgradnju i opremanje solidnog seoskog imanja su neophodna znacajna sredstva, ko zeli da se bavi poljoprivredom kostace ga sve jos vise. Cena zemlje je veoma visoka, mehanizacija, oprema i repro mateijal dosezu astronomske sume. Problem prevoza, transporta, grejanja, infrastrukture... Brojne su nedace koje prate zivot na srpskim selima. Covek koji sve gleda sa strane i razmislja o selu brzo zakljuci da je lakse kupiti stan u gradu koji bi izdavao i ostavio deci. Stan ne zahteva vece odrzavanje, manje je posla a vrednost mu vremenom raste.

Mnogi ne shvataju da ljudi nemaju ništa protiv kuća, naprotiv. Ali sela u kojima su te kuće imaju očajnu infrastrukturu. Govorim o osnovnim stvarima...struja, kanalizacija i internet. Da ne pominjem što nema vrtića, škole su u očajnom stanju sa vrlo diskutabilnim kadrom koji radi u njima. Naša sela su infranstrukturalno i dalje na početku 20. veka. To su za današnju porodicu sa decom neprihvatljivi uslovi, posebno ako je makar jednom roditelju posao vezan za internet.

Napravite naselja van grada sa neophodnom infrastrukturom, pa ćete videti kako se kuće prodaju za 150 hiljada, ali ne za 10 hiljada evra.

I u te kuće od 10-20 hiljada morate u njih da uložite bar još 20.000 da bi bile pristojne za život, a i dalje nemate osnovu infrastrukturu.

Ma i plac od 10ari, stari traktor, korpe od pruca i dr. Samo dron vam treba da vas spusti do kuce. Puta nema.

U bogatijim vojvodjanskim selima dobre kuće se prodaju i po 40.000. Naravno, tamo gde su uslovi dobri, infrastruktura, putevi. Kada vidiš da je negde kuca 10.000, znaš kakva je onda situacija.

Колико вреди, толико и кошта, важи за све у животу. Него, неко се превари па после убеђује и себе и друге да се препородио...док му се не смучи па да на добош будзашто и прослави то у кафани.

Pa boze, zašto otići u selo kad možeš doći iz sela u garsonjeru od 15kvadrata i raditi za 300e ali si zato u BG-u...

Jedna je priča ako hoćete da živite od rada na selu, a sasvim druga ako kupujete radi uživanja i razonode. U svakom slučaju se isplati kupiti po bagatelnoj ceni, pa polako...

Prodavaće ih za 2000 kad shvate kolika su ulaganja.

Sa sve pristupnim putevima i odgovarajućom infrastrukturom?

Konacno ljudi shvatili da ako opet dodje do rata, mogu i moraju da beze u selo...

To je super za sve. Sela če oživjeti, neki će se za trajno preseliti na selo. Neko voli da živi na selu, da se b@vi nećim konkretnim i korisnim, voće, povrće, rakija, svinje, kokoške, jaja, sve domaće, plus idila. Ako recimo jedan informatičar koji nije vezan za radno mjesto u gradu, ima porodicu i zena radi na seoskom gazdinstvu, imaju sve domaće i zdravo, djeca imaju zdrav i bezbjedan život, on zarađuje vise nego dovoljno za sve, i svi imaju divan život u prirodi, sve skuvano, čisto, zdravo, toplo i friško spremljeno, dišu ćist vazduh. To je visok standard koji si na žalost svi ne mogu da obezbjede. Ili ako su oboje učitelji, nastavnici pa rade u seoskoj školi isto imaju lijep život. Ako žive na selu a rade u gradu inda je teže zbog prevoza, gužvi, vremena. Ako muž radi npr. nešto svojim rukama, nešto proizvidi npr. stolar i kad dobije narudžbinu radi kod kuće a žena nor. radi kao prodavač u seoskoj trgovini isto je o.k. život. Ili seoski lekari i sl. Ali nije za sva zanimanja jednostavno živjeti na selu. Poljoprivrednici i stočari ili farmeri, malinari, borivničari isto je o.k. da žive na selu. Imaju lijep život. Neki kupuju jer je jeftino i doći če ponekad da obiđu imanje i naprave roštilj. Bolje i takav kontakt sa prirodom nego nikakav.

Nemojte da lupate. Menjam kuću u selu 120m2 sve sa sušarom, plac 16x40m, 16 km od grada, za kućicu u gradu od 50m2 sa pkacem 10x20m bez sušsre!

Lepo si se ti ovajdio.

Bogati kupuju eto tako, pojma nemaju šta će s njima...
(Jovan, 15. mart 2022 18:40)

Prvo nije bogati nego neka srednja klasa kojoj mislim da, pripadam. Zena i ja zaradimo nešto manje od 2.000 eur, stan imamo i uvek smo, želeli svoj zeleni kutak. Uzeli staru kuću 60km od beograda i svaki slobodan trenutak provedemo tamo. Farbamo,, krečimo, popravljamo ali većinom blejimo roštiojamo sa društvom itd. Srećniji sam na placu nego u stanu i ozbiljno razmišljamo da se, preselimo zauvek ovde iako, nam, do posla treba više os sat vožnje.

Ranih 90ih moja familija izbjegla iz Bosne za šumadiju. Tamo smo za 10 Titinih zlatnjaka (tadašnje vrijednosti nekih 3500 maraka) kupili trosnu kuću na selu sa nešto manje od jednog hektara zemlje. To imanje nas je prehranilo i školovalo. I danas mi je brat ostao tamo na imanju. Kako se ko seli iz sela ili kako kad umre on za bavatelu kupuje imanja i širi svoj poljoprivredni i stočni posao. Ostatak familije se rasuo po svijetu a meni se čini da je on od svoj nas naj srećniji. Ima 6ero djece i sada ocekuje dvoje unuka. Nije napunio ni pedest. Radi i stvara. Srećom djeca su kos uz njega i nemaju namjeru da idu sa sela. Znam da žive bolje nego većina Srba po gradovima. Došlo vrijeme da se vesti na selo ljudi. Evo i ja gledam da učinim isto.

Ja sam gradsko dete, odrastao na asvaltu. Pre par godina kupim seosko domaćinstvo za 25.000€. U kuću da bih je doveo na neki nivo, uložio sam još toliko, a rado bih dao još toliko. Seoska kuća udaljena je samo 9km od moje kuće u centru grada. Ljudi, ta kuća i život na selu su me preporodili. Ja više nisam isti čovek koji sam bio pre par godina. Ne bavim se poljoprivredom, radim i dalje posao u gradu ali imam svoje piliće, ćurkice, zeke, prepelice, svoju bašticu. Aktivan sam celog dana i od mrzovoljnog tipa, kome je bilo teško da pređe 200 metara bez kola i ustane iz fotelje, postao sam tip koji može kuću da pomeri. To nikakva teretana ne može da napravi od čoveka. Ljudi, bežite iz gradova, bižite iz betonskih kaveza dizajniranih za sirotinju i dođite na selo, u prirodu, gde vas petlovi ujutru bude. Ima lepih sela, gde imate sve uslove za normalan život. Zanimljivo je da je selo u kom imam kuću priključeno na gradski vodovod, da je pritisak vode mnogo jači, a i struja je jača. Selo ima osnovu školu, poštu, tri jake prodavnice, poljoprivrednu apoteku, apoteku, vet.stanicu itd. Komunalno redovno prazni kontejnere svakog petka i bukvalno ne možete da vidite ni jedan bačen papirić, a o ostalom da i ne pričamo.

neka, hvala. znamo svi, u kakvom su stanju sela. Moji su, iz sela u Beograd došli još 60 ih godina prošlog veka. Da me ne shvatite pogrešno, ali seljaku pod ovakvim uslovima, orden bi bilo malo dodeliti. kuda oni samo za jedan dan pretabaju. mnogo ulažu, dobit nesigurna jer zavisi od neba, ali mislim da i oni greše. ima i tu druga strana medalje...

važi....sredjivanje kuće je džabe, mehanizacija za poljoprivredu nikad jeftinija, infrastruktura u selima bolja nego u gradovima.....

jedna od retkih akcija ove drzave koja ima smisla i koju treba hvaliti. svaka cast

Ko ima taj kupuje jer zna kakva vremena dolaze. Nestašice svega najmanje će osetiti oni koji imaju svoju proizvodnju hrane i žive u kući gde mogu da se greju i kuvaju na Smederevac. Videćemo nas u gradu.

pa ne bi bežali svi sa sela u Beograd da postoji uslova za život! ovi što pričaju bajke, a zapravo su zaroštiljali par puta, nemaju pojma koliki je posao i zavisnost od komšiluka za sve na selu. niti asfalta, niti vode, zemlja je pitanje kakva je, itd. o školovanju dece i sl da ne govorim. imao, prodao, smuči ti se sve posle nekog vremena, a o bolesti psihe ljudi u tako malim sredinama ima roman da se napiše

Bogati kupuju eto tako, pojma nemaju šta će s njima...

Lepa vest, da je bar više ovakvih. Selo je održalo našu državu kroz velike ratove, selo je davalo vojnike, selo nas je hranilo u vreme sankcija i ratova 90-ih. Selo je davalo veliki broj dece, mnoge znamenite ličnosti naše istorije su rodjeni na selu. Jadna je država kojoj je selo slabo. Sve najjače države sveta imaju jaku poljoprivredu, dakle selo je jako bitan faktor. Da od poljoprivrede može da se živi dokazuje Holandija koja hrani pola Evrope i dobro zarađuje od toga. Daj Bože da se deca radjaju i da mladi ostaju na selu i budu sami svoje gazde umesto da u gradu rade na trafici ili u kafićima za 200-300 eura plate. Puna podrška za ovaj program, nadam se da će nastaviti sa postojanjem i da će mladi biti zainteresovani da iskoriste ovu mogućnost.

Sela treba pokriti brzim internetom i kablovskom, bez te neke infrastrukture ljudi će prirodno odlaziti. Kod nas mnoga sela nemaju ni vodu, po zapadu nije tako. Trebaju ulaganja od nekoliko stotina miliona eura, a gde su i sistemi za navodnjavanje i odvodnjavanje da ljudi koji se bave poljoprivredom ne žive na ivici siromaštva i zavise od vremenskih prilika.

Podržavam da se mladima pomogne da ostanu na selu. Bolje da se njemu da novac da ostane, nego da se jednog dana nekom drugom daje novac da kupi kuću njegovih roditelja. On već živi u tom selu, kuća njegovih roditelja je u tom selu i selo je, koliko vidim, u dosta dobroj situaciji, sa relativno velikim brojem mladih ljudi i porodica koji svoju budućnost vide upravo tu. I meštani i opština zaslužuju sve pohvale što su sačuvali selo od propadanja.

Ono što mene isto tako zanima je odgovor na pitanje - kakav je odziv za povratak na selo onih koji su otišli u gradove ili za dolazak onih koji nikada nisu živeli na selu? Ovo selo je srećom očuvano, ali kakve su perspektive za povratak u sela koja su opustela, zapuštena i napuštena?

Od nečega se mora početi i ovo je dosta dobar početak, ali biće još puno, puno posla, ako želimo da sela ponovo ožive.

Цена некретнина у неком месту најбоље говори о томе какви су услови за живот и рад у тим местима.

Cena kuce zavisi od lokacije,I od nicega drugog.Samo se zapitajte zasto je jeftino.Ja sam iz druge varosice u Srbiji po velicini,tesko da ima iko mladji od 40 god.Voda ,put,sve al nema posla,toliko o tome...pozdrav iz Texasa.

To je super za sve. Sela če oživjeti, neki će se za trajno preseliti na selo. Neko voli da živi na selu, da se b@vi nećim konkretnim i korisnim, voće, povrće, rakija, svinje, kokoške, jaja, sve domaće, plus idila. Ako recimo jedan informatičar koji nije vezan za radno mjesto u gradu, ima porodicu i zena radi na seoskom gazdinstvu, imaju sve domaće i zdravo, djeca imaju zdrav i bezbjedan život, on zarađuje vise nego dovoljno za sve, i svi imaju divan život u prirodi, sve skuvano, čisto, zdravo, toplo i friško spremljeno, dišu ćist vazduh. To je visok standard koji si na žalost svi ne mogu da obezbjede. Ili ako su oboje učitelji, nastavnici pa rade u seoskoj školi isto imaju lijep život. Ako žive na selu a rade u gradu inda je teže zbog prevoza, gužvi, vremena. Ako muž radi npr. nešto svojim rukama, nešto proizvidi npr. stolar i kad dobije narudžbinu radi kod kuće a žena nor. radi kao prodavač u seoskoj trgovini isto je o.k. život. Ili seoski lekari i sl. Ali nije za sva zanimanja jednostavno živjeti na selu. Poljoprivrednici i stočari ili farmeri, malinari, borivničari isto je o.k. da žive na selu. Imaju lijep život. Neki kupuju jer je jeftino i doći če ponekad da obiđu imanje i naprave roštilj. Bolje i takav kontakt sa prirodom nego nikakav.

Prodavaće ih za 2000 kad shvate kolika su ulaganja.

Ma i plac od 10ari, stari traktor, korpe od pruca i dr. Samo dron vam treba da vas spusti do kuce. Puta nema.

Danas za tako nesto treba mnogo vise novca od deset hiljada koliko kostaju same kuce. Vecina je u losem stanju i zahteva obimne gradjevinske radove. Za izgradnju i opremanje solidnog seoskog imanja su neophodna znacajna sredstva, ko zeli da se bavi poljoprivredom kostace ga sve jos vise. Cena zemlje je veoma visoka, mehanizacija, oprema i repro mateijal dosezu astronomske sume. Problem prevoza, transporta, grejanja, infrastrukture... Brojne su nedace koje prate zivot na srpskim selima. Covek koji sve gleda sa strane i razmislja o selu brzo zakljuci da je lakse kupiti stan u gradu koji bi izdavao i ostavio deci. Stan ne zahteva vece odrzavanje, manje je posla a vrednost mu vremenom raste.

Pa boze, zašto otići u selo kad možeš doći iz sela u garsonjeru od 15kvadrata i raditi za 300e ali si zato u BG-u...

Konacno ljudi shvatili da ako opet dodje do rata, mogu i moraju da beze u selo...

Jedna je priča ako hoćete da živite od rada na selu, a sasvim druga ako kupujete radi uživanja i razonode. U svakom slučaju se isplati kupiti po bagatelnoj ceni, pa polako...

U bogatijim vojvodjanskim selima dobre kuće se prodaju i po 40.000. Naravno, tamo gde su uslovi dobri, infrastruktura, putevi. Kada vidiš da je negde kuca 10.000, znaš kakva je onda situacija.

Sa sve pristupnim putevima i odgovarajućom infrastrukturom?

Колико вреди, толико и кошта, важи за све у животу. Него, неко се превари па после убеђује и себе и друге да се препородио...док му се не смучи па да на добош будзашто и прослави то у кафани.

Nemojte da lupate. Menjam kuću u selu 120m2 sve sa sušarom, plac 16x40m, 16 km od grada, za kućicu u gradu od 50m2 sa pkacem 10x20m bez sušsre!

Izmedju pravog života na selu i ovog vikend-roštiljanja sto se ovde pominje je veeeelika razlika.

Mnogi ne shvataju da ljudi nemaju ništa protiv kuća, naprotiv. Ali sela u kojima su te kuće imaju očajnu infrastrukturu. Govorim o osnovnim stvarima...struja, kanalizacija i internet. Da ne pominjem što nema vrtića, škole su u očajnom stanju sa vrlo diskutabilnim kadrom koji radi u njima. Naša sela su infranstrukturalno i dalje na početku 20. veka. To su za današnju porodicu sa decom neprihvatljivi uslovi, posebno ako je makar jednom roditelju posao vezan za internet.

Napravite naselja van grada sa neophodnom infrastrukturom, pa ćete videti kako se kuće prodaju za 150 hiljada, ali ne za 10 hiljada evra.

I u te kuće od 10-20 hiljada morate u njih da uložite bar još 20.000 da bi bile pristojne za život, a i dalje nemate osnovu infrastrukturu.

Lepo si se ti ovajdio.