Život pod stresom

E ljudi bozji. Majka mi je psihijatar u Bgd i nikako joj nije jasan stres kod mene zbog profesije. No sada citam kako ovaj lupi i ostade ziv - "stres se javlja kod ljudi sa nerealnim ocekivanjima"
OK, da vidimo, radim u Commodity banking. Jedan od tipicnih stresova koje sam doziveo. Pozajmis vrtoglavu svotu dileru u metalima na osnovu skladistene robe u mirnoj dobroj staroj majci Jamerici u petak, isporuka i otplata amerckoj celicani za dve nedelje, meni lepa marzica. U subotu pukne Hurricane Catrina a roba je u .....pogodili ste New Orleans-u jer su tu LME skladista za USA. Sta mislite koliko sam stresa imao sledecih par meseci dok se sve nije dobro zavrasilo (da ova prica ima happy end jer su Navy Marines osigurali skladista u roku od 48h posto je oluja prosla). Da li je to mozda zbog nerealnih ocekivanja ili zato sto nemam "srecu" da "radim" u drzavnoj bolnici i dobijam pare za...........?
A da ne pominjem kad ugovorim zajam na osnovu cene na trzistu, sve se potpise a onda 10 sekundi kasnije neki nn Bermuda registered Hedge fund zatvori svoju short poziciju i moj kolateral izgubi 15% vrednosti istog trena......

Radio sam 10 godina u Srbiji pre nego sto sam otisao u inostranstvo. Sada radim na poslu koji je daleko odgovorniji nego onaj koji sam radio u Srbiji, ali kolicina stresa na sadasnjem poslu mi je daleko manja nego dok sam bio u Srbiji. A takva su i iskustva skoro svih mojih bivsih kolega koji danas rade sirom sveta. Posle decenije i po rada pocinjem da se pitam zasto je to tako. Zato mislim da nije sve stvar posla, vec i u velikoj meri mentaliteta. Slazem se da postoje zanimanja kod kojih je stres neizbezan (brokeri, kontrolori leta, lekari u hitnoj pomoci itd.), ali takvih zanimanja - slozicete se - nema previse i zato cu ih ovog puta ostaviti po strani. Vecina ljudi u Srbiji (a i drugde) ipak radi poslove koji po svojoj definiciji ne bi trebalo da budu stresni. I dok takve poslove zapadnjaci (da ih tako nazovem) obavljaju mirno i stalozeno - u Srbiji se sve radi brzo, nervozno i uz dosta negativnih emocija. Jednostavno, tesko je pronaci kancelariju u kojoj svi sluzbenici odreda nisu non stop namrsteni i nervozni, gde se sefovi ne dernjaju i gde se ne cuju reci "rokovi", "cajtnot" i "hitno". A sve zbog toga sto ti isti sefovi nemaju ni elementarno poznavanje vestine planiranja i upravljanja projektima za koje su zaduzeni. Zbog toga se skoro svi poslovi rade u poslednjem trenutku, a to radnike drzi neprestano pod stresom. Ako se tu jos dodaju i emocije, mesanje privatnog i poslovnog zivota, shvatanja tipa da samo budala moze da dobije otkaz i da je to smak sveta i, najzad, tranzicija iz jednog ipak totalno uredjenog sistema u jedan haotican - nije tesko zakljuciti zasto smo nacija pod stresom.

Naravno da je tacno da se stres javlja kod njudi sa nerealnim ocekivanjima.
Svi imamo ocekivanja i potrebe koje su sasvim normalne ali u trenutku u kome zivimo nedostupne.Npr, ako bracni par, dvoje dece,baba i deda zive u dvosobnom stanu,normalno je da ce bracni par sa decom da masta o sobstvenom prostoru (bez babe i dede), dovoljno para, novim kolima...Problem je sto vreme prolazi,a nase najosnovnije potrebe su neostvarljive u doglednoj buducnosti. To je po meni dovoljan razlog za svakodnevni stres.

Radila sam u inostranstvu pa znam da cela Evropa zivi pod stresom, to nije nista novo. U Srbiji je strah od gubitka posla veoma jako izrazen, pre svega kod onih koji su tesko ziveli 90-tih, a zadnjih godina se dokopali nekog dobrog radnog mesta. Vidim mnoge koji su se u toj trci za parama potpuno izgubili, nije im vise bitno ni sta rade, niti da li ih to ispunjava i zanima. Stres dolazi pre svega zbog toga sto ih posao uopste ne zanima vec samo plata i ostale materijalne pogodnosti. I to ih frustrira. Moj predlog je da se ujutro kada ustanete preispitate da li Vas posao zaista ispunjava. I ukoliko ujutro tesko ustajete za posao, ne ide Vam se: vreme je da posao promenite i tako ucinite nesto za svoje zdravlje.

Čovek sam mora da nađe u sebi mehanizme za borbu protiv stresa i negativne energije koja ga okružuje. Odluka leži na nama o nama! Nikome se ne može prepustiti svoj život, osim sebi samome!Naravno,uvek se rukovodite načelima etike, humanosti, radosti...lepotom. U uslovno rečeno savremenom društvu, postoje poslovi sa visokim RIZICIMA i njih mogu da obaljaju osobe sa izgrađenim mehanizmom za borbu protiv stresa - osobe koje se ne vezuju za materijalna dobra, a njima se bave! Stres je poguban za život i zdravlje i menjajte odnos prema životu, da bi bili dugovečniji i srećniji!

Tako je, i ja se borim sa istim problemom, davno sam ga detektovao, ali nikako da uspem da prebrodim problem (najcesce je budjenje pre vremena, i odmah pocnu da mi krecu "frke" sa posla). Ima kod nas monogo neprofesionalizma, "gazdi" koji su postali to a da nisu ni svesni. I potpuno je tacno da je neplaniranje i neznanje dovelo do toga da su ljudi veoma pod stresom. ALI, ima tu jos nesto. Ako sam vec pod stresom (vodim mali tim od petnaestak ljudi - ali je odgovornost ogromna), onda to mora da se adekvatno i finansijski pokrije. A to je vec problem. Nema satisfakcije, uzivanja. Vec radis puno, dodjes kuci, i moras da skromno zivis. A drugog posla nema (naci ce se vec neko ko ce to da radi, mozda ne tako dobro, ali nema veze). Kriterijumi su pali. Jedino sto me raduje je da se ipak vredni i posteni polako penju na lestvicama... I postaju predmet traznje (pravi zapadni sistem).

Poznajem par NYSE brokera i nikad nisam razumeo tu famu oko njihovog stresa, tim pre sto rade sa tudjim parama, ne sa svojim , a svi su na kombinaciji Porsche/Kokain/Callgirls i slicno, kazu "mora se, veliki je stress..."
P.S. "Problemi ne poticu od novca vec od prevelike ljubavi prema novcu."

E ljudi bozji. Majka mi je psihijatar u Bgd i nikako joj nije jasan stres kod mene zbog profesije. No sada citam kako ovaj lupi i ostade ziv - "stres se javlja kod ljudi sa nerealnim ocekivanjima"
OK, da vidimo, radim u Commodity banking. Jedan od tipicnih stresova koje sam doziveo. Pozajmis vrtoglavu svotu dileru u metalima na osnovu skladistene robe u mirnoj dobroj staroj majci Jamerici u petak, isporuka i otplata amerckoj celicani za dve nedelje, meni lepa marzica. U subotu pukne Hurricane Catrina a roba je u .....pogodili ste New Orleans-u jer su tu LME skladista za USA. Sta mislite koliko sam stresa imao sledecih par meseci dok se sve nije dobro zavrasilo (da ova prica ima happy end jer su Navy Marines osigurali skladista u roku od 48h posto je oluja prosla). Da li je to mozda zbog nerealnih ocekivanja ili zato sto nemam "srecu" da "radim" u drzavnoj bolnici i dobijam pare za...........?
A da ne pominjem kad ugovorim zajam na osnovu cene na trzistu, sve se potpise a onda 10 sekundi kasnije neki nn Bermuda registered Hedge fund zatvori svoju short poziciju i moj kolateral izgubi 15% vrednosti istog trena......

Radio sam 10 godina u Srbiji pre nego sto sam otisao u inostranstvo. Sada radim na poslu koji je daleko odgovorniji nego onaj koji sam radio u Srbiji, ali kolicina stresa na sadasnjem poslu mi je daleko manja nego dok sam bio u Srbiji. A takva su i iskustva skoro svih mojih bivsih kolega koji danas rade sirom sveta. Posle decenije i po rada pocinjem da se pitam zasto je to tako. Zato mislim da nije sve stvar posla, vec i u velikoj meri mentaliteta. Slazem se da postoje zanimanja kod kojih je stres neizbezan (brokeri, kontrolori leta, lekari u hitnoj pomoci itd.), ali takvih zanimanja - slozicete se - nema previse i zato cu ih ovog puta ostaviti po strani. Vecina ljudi u Srbiji (a i drugde) ipak radi poslove koji po svojoj definiciji ne bi trebalo da budu stresni. I dok takve poslove zapadnjaci (da ih tako nazovem) obavljaju mirno i stalozeno - u Srbiji se sve radi brzo, nervozno i uz dosta negativnih emocija. Jednostavno, tesko je pronaci kancelariju u kojoj svi sluzbenici odreda nisu non stop namrsteni i nervozni, gde se sefovi ne dernjaju i gde se ne cuju reci "rokovi", "cajtnot" i "hitno". A sve zbog toga sto ti isti sefovi nemaju ni elementarno poznavanje vestine planiranja i upravljanja projektima za koje su zaduzeni. Zbog toga se skoro svi poslovi rade u poslednjem trenutku, a to radnike drzi neprestano pod stresom. Ako se tu jos dodaju i emocije, mesanje privatnog i poslovnog zivota, shvatanja tipa da samo budala moze da dobije otkaz i da je to smak sveta i, najzad, tranzicija iz jednog ipak totalno uredjenog sistema u jedan haotican - nije tesko zakljuciti zasto smo nacija pod stresom.

Naravno da je tacno da se stres javlja kod njudi sa nerealnim ocekivanjima.
Svi imamo ocekivanja i potrebe koje su sasvim normalne ali u trenutku u kome zivimo nedostupne.Npr, ako bracni par, dvoje dece,baba i deda zive u dvosobnom stanu,normalno je da ce bracni par sa decom da masta o sobstvenom prostoru (bez babe i dede), dovoljno para, novim kolima...Problem je sto vreme prolazi,a nase najosnovnije potrebe su neostvarljive u doglednoj buducnosti. To je po meni dovoljan razlog za svakodnevni stres.

Radila sam u inostranstvu pa znam da cela Evropa zivi pod stresom, to nije nista novo. U Srbiji je strah od gubitka posla veoma jako izrazen, pre svega kod onih koji su tesko ziveli 90-tih, a zadnjih godina se dokopali nekog dobrog radnog mesta. Vidim mnoge koji su se u toj trci za parama potpuno izgubili, nije im vise bitno ni sta rade, niti da li ih to ispunjava i zanima. Stres dolazi pre svega zbog toga sto ih posao uopste ne zanima vec samo plata i ostale materijalne pogodnosti. I to ih frustrira. Moj predlog je da se ujutro kada ustanete preispitate da li Vas posao zaista ispunjava. I ukoliko ujutro tesko ustajete za posao, ne ide Vam se: vreme je da posao promenite i tako ucinite nesto za svoje zdravlje.

Čovek sam mora da nađe u sebi mehanizme za borbu protiv stresa i negativne energije koja ga okružuje. Odluka leži na nama o nama! Nikome se ne može prepustiti svoj život, osim sebi samome!Naravno,uvek se rukovodite načelima etike, humanosti, radosti...lepotom. U uslovno rečeno savremenom društvu, postoje poslovi sa visokim RIZICIMA i njih mogu da obaljaju osobe sa izgrađenim mehanizmom za borbu protiv stresa - osobe koje se ne vezuju za materijalna dobra, a njima se bave! Stres je poguban za život i zdravlje i menjajte odnos prema životu, da bi bili dugovečniji i srećniji!

Tako je, i ja se borim sa istim problemom, davno sam ga detektovao, ali nikako da uspem da prebrodim problem (najcesce je budjenje pre vremena, i odmah pocnu da mi krecu "frke" sa posla). Ima kod nas monogo neprofesionalizma, "gazdi" koji su postali to a da nisu ni svesni. I potpuno je tacno da je neplaniranje i neznanje dovelo do toga da su ljudi veoma pod stresom. ALI, ima tu jos nesto. Ako sam vec pod stresom (vodim mali tim od petnaestak ljudi - ali je odgovornost ogromna), onda to mora da se adekvatno i finansijski pokrije. A to je vec problem. Nema satisfakcije, uzivanja. Vec radis puno, dodjes kuci, i moras da skromno zivis. A drugog posla nema (naci ce se vec neko ko ce to da radi, mozda ne tako dobro, ali nema veze). Kriterijumi su pali. Jedino sto me raduje je da se ipak vredni i posteni polako penju na lestvicama... I postaju predmet traznje (pravi zapadni sistem).

Poznajem par NYSE brokera i nikad nisam razumeo tu famu oko njihovog stresa, tim pre sto rade sa tudjim parama, ne sa svojim , a svi su na kombinaciji Porsche/Kokain/Callgirls i slicno, kazu "mora se, veliki je stress..."
P.S. "Problemi ne poticu od novca vec od prevelike ljubavi prema novcu."