U šumi od jutra do mraka - srećniji od onih koji rade po kancelarijama?

To je sve u redu, ali ako mi neko prica da je takav zivot zdrav, onda se grdno vara. Imam familiju po selu, babe i dede, svi su iskrivljeni i oboleli od teskog rada. Srpski seljak sa 50-60 godina izgleda kao na Zapadu neko od 100 godina. Umiru svi od raznih bolesti, zive tesko i mucno i retko preko 75-80 godina. Tako da lepo je boraviti u prirodi i na selu, ali kao bogat covek koji se odmara i uziva u tim blagodetima. Ako zivis od volova koji izvlace drva, to je onda potpuno druga prica. Bolje da ti momci savladaju neka nova znanja, ukljuce se u tokove modernog zivota, ozene se, dobiju decu i dignu nivo zivota na selu na jedan moderan nacin, poput seljaka u Francuskoj, Nemackoj itd.

Sve činimo da im onemogućimo i uništimo ovakav život umesto da se svi lagano vraćamo prirodi, radu i zdravom životu.

Kod ljudi koji zive i rade u prirodi nema depresije. Bez obzira koliku zaradu ostvare uvek deluju zadovoljni i puni energije. I malo zrnce slobode je dovoljno da coveka ucini srecnim.

Priroda je nesto najbolje za coveka kakve god prilike bile. Sedenje i voznja u limenim spravama, rad citavog dana u zagusljivoj kancelariji sa maskom ili bez nje, guranje po prevozu, itd mnogo toga ima. Treba nesto drzava da uradi kako bi podrzala ljude da rade u selu i zele takav nacin rada npr placeno penziono i zdravatveno kao i mesecnu naknadu za nekakav osnovni trosak. Takodje velika je razlika i u percepciji zivota covek gorstak koji zivi u teskim planinskim uslovima ima prioritet da zivi, radi i obezbedi sebi zivot. Covek u gradu gleda da krivinari, manje radi, namesti kolegi vise posla, izmuva placeno bolovanje, napije se u gradu dva dana ne moze da se sastavi, a i zasto bi kada ne mora da radi. Zato je mnogo njih i pobeglo iz sela i kao postala neka intelektualna elita mega bleje i krivinara. Sada neka daju pare za teretane i doktore da ih isprave, voznju. Takvi ne vide nista u zivotu...vatru zapale eventualno za roatilj po nekad, drvo iscepali pa skoro nikad, hleb zamesili nikad, videli sirinu samo na godisnjem, a posle nazad u prelepe zidove i smrad grada.

Polako...vratice se sve vise ljudi starom nacinu zivota. Dal su napustili seoska imanja da bi srecu potrazili u gradove ili van zemlje svake godine je zivot u gradovima ili inostranstvu sve gori i gori.

kako da ne.

Lemi...u ovom istom kraju o kojem govori tekst imam brdo rodjaka i nijedan nije umro pre osamdesete a neretko guraju i do 90....tako da ne znam odakle su tvoji ali ovakav nacin zivota plus to sto su pre svega upamet sto bi oni tekli je recept za dugovecan zivot

Pa Badnji dan nije crveno slovo i ujutru se sece badnjak, pece se pecenica i radi se pomalo.
Ne znam odakle sad da se radi na Bozic koji je crveno slovo i veliki praznik.
Seljak koji ima stoku mora da se pobrine ali se na Bozic niti cisti kuca, niti pere ves i ne radi se.

Nikad se bolje nije živelo.

Pa Badnji dan nije crveno slovo i ujutru se sece badnjak, pece se pecenica i radi se pomalo.
Ne znam odakle sad da se radi na Bozic koji je crveno slovo i veliki praznik.
Seljak koji ima stoku mora da se pobrine ali se na Bozic niti cisti kuca, niti pere ves i ne radi se.

Nikad se bolje nije živelo.

To je sve u redu, ali ako mi neko prica da je takav zivot zdrav, onda se grdno vara. Imam familiju po selu, babe i dede, svi su iskrivljeni i oboleli od teskog rada. Srpski seljak sa 50-60 godina izgleda kao na Zapadu neko od 100 godina. Umiru svi od raznih bolesti, zive tesko i mucno i retko preko 75-80 godina. Tako da lepo je boraviti u prirodi i na selu, ali kao bogat covek koji se odmara i uziva u tim blagodetima. Ako zivis od volova koji izvlace drva, to je onda potpuno druga prica. Bolje da ti momci savladaju neka nova znanja, ukljuce se u tokove modernog zivota, ozene se, dobiju decu i dignu nivo zivota na selu na jedan moderan nacin, poput seljaka u Francuskoj, Nemackoj itd.

kako da ne.

Polako...vratice se sve vise ljudi starom nacinu zivota. Dal su napustili seoska imanja da bi srecu potrazili u gradove ili van zemlje svake godine je zivot u gradovima ili inostranstvu sve gori i gori.

Lemi...u ovom istom kraju o kojem govori tekst imam brdo rodjaka i nijedan nije umro pre osamdesete a neretko guraju i do 90....tako da ne znam odakle su tvoji ali ovakav nacin zivota plus to sto su pre svega upamet sto bi oni tekli je recept za dugovecan zivot

Sve činimo da im onemogućimo i uništimo ovakav život umesto da se svi lagano vraćamo prirodi, radu i zdravom životu.

Kod ljudi koji zive i rade u prirodi nema depresije. Bez obzira koliku zaradu ostvare uvek deluju zadovoljni i puni energije. I malo zrnce slobode je dovoljno da coveka ucini srecnim.

Priroda je nesto najbolje za coveka kakve god prilike bile. Sedenje i voznja u limenim spravama, rad citavog dana u zagusljivoj kancelariji sa maskom ili bez nje, guranje po prevozu, itd mnogo toga ima. Treba nesto drzava da uradi kako bi podrzala ljude da rade u selu i zele takav nacin rada npr placeno penziono i zdravatveno kao i mesecnu naknadu za nekakav osnovni trosak. Takodje velika je razlika i u percepciji zivota covek gorstak koji zivi u teskim planinskim uslovima ima prioritet da zivi, radi i obezbedi sebi zivot. Covek u gradu gleda da krivinari, manje radi, namesti kolegi vise posla, izmuva placeno bolovanje, napije se u gradu dva dana ne moze da se sastavi, a i zasto bi kada ne mora da radi. Zato je mnogo njih i pobeglo iz sela i kao postala neka intelektualna elita mega bleje i krivinara. Sada neka daju pare za teretane i doktore da ih isprave, voznju. Takvi ne vide nista u zivotu...vatru zapale eventualno za roatilj po nekad, drvo iscepali pa skoro nikad, hleb zamesili nikad, videli sirinu samo na godisnjem, a posle nazad u prelepe zidove i smrad grada.