Latentna toplota

Latentna toplota je toplota koju je potrebno dodati ili oduzeti da bi 1 kilogram neke materije proemnio svoje fizicko stanje (cvrsto tecno gas itd.). Latentna toplota je pre svega svojstvo te meterije (nepromenljiva pod datim uslovima), i ona je poprilicno velika za vodu (zbog razgranatih vodonicnih veza). Zbog toga recimo parocistaci izuzetno ciste umazane rerne bez ikakvih hemikalija :) E u vezi kuvanja - gde se brze skuva pasulj: na kopaoniku ili u Beogradu (moje nekadasnje ispitno pitanje :)

Poznavanje pojma latentne toplote je vrlo vazno za racionalno koriscenje elektricne energije. U tekstu nije navedena latentna toplota isparavanja vode. Voda kljuca na 100 ste. cel. pri atmosferskom pritisku i dok poslednja kap vode ne ispari njena temperatura se ne moze povecati. To bi trebale da znaju domacice kada kuvaju raucak. Povecavanje temperature grejnog tijela samo dovodi do brzeg isparavanja vode a ne i do brzeg kuvanja jer je temperatura vode uvek 100 step. ako je sud otvoren. Zato racionalno koristite elektricnu energiju - odrzavajte minimalno kljucanje.

Dragi zvero, to isto treba da znaju i domacice, i domacini, i svi ostali kad kuvaju rucak.

Sto nas dovodi do interesantnog pitanja. Da li voda brze prokljuca u poklopljenom ili otklopljenom loncu, naravno, pri istoj temperaturi ringle. Drugim rijecima, da li su smanjeni gubici toplote u poklopljenom sudu, koji bi doveli do brzeg kljucanja, dovoljni da kompenzuju povecanje pritiska iznad vode u istom, koji dovodi da voda mora biti iznad 100 stepeni da bi prokljucala?

Makarenko pitanje ti je dobro ako si mislio na ekspres lonce. Kod obicnih poklopaca povecanje pritiska je zanemarljivo. npr. ako je poklopac tezak 50N i precnika 30cm nadpritisak u loncu je 0,007bar pa ce voda da kljuca mozda na 100,5 step. sto je zanemarljivo. Medjutim, dobro je poklopiti lonac jer se para kondenzuje na poklopcu i predaje latentnu toplotu isparavanja nazad sudu, to je energetska dobit a osim toga manje ce se dolivati vode, pa je to ponovo energetska korist jer se nece rashladjivati voda koja kljuca a i paslulj ce teze zagoreti. Tvoje pitanje ima sustinski smisla za ekspres lonce, ako ih se sjecas po sistanju, kod njih se ostvari znacajan nadpritisak pa se rucak kuva pri temperaturama znatno iznad 100 step. Oni su energetski efikasni ali oce i da eksplodiraju.

Ovako. Nisam mislio na ekspres lonce, jer kod njih ionako nije bitno koliko brzo voda prokljuca vec na kojoj temperaturi se kljucanje desava, odnosno, na kojoj temperaturi se pasulj kuha. Visa temperatura = brze kuhanje. Jednostavna logika. Naravno, prakticno ima smisla samo za hranu koja se inace dugo kuha. Mislim, kuhati jaja u ekspes loncu? Drugo, hvala. Zaista briljantno objasnjenje. Nikada mi na um nije palo da uporedim tezinu lonca sa silom pritiska kojom para djeluje na njega i preko toga izracunam nadpritisak. Moram i da priznam da si mi razbio jednu dugozivucu zabludu. Zakljucak: NARODE, VODA, zaista, BRZE PROKLJUCA U POKLOPLJENOM LONCU. Izgleda da je empirija ipak u pravu.

Vrlo bitna cinjenica, nepomenuta u tekstu, je da su u proseku vedre zimske noci hladnije od oblacnih zimskih noci, BEZ OBZIRA NA PRISUSTVO PADAVINA. Razlog za ovo je sto oblaci sprecavaju isijavanje toplote koju je tlo upilo tokom dana nazad u svemir (efekat staklene baste, uopsteno govoreci). Clanak i vecina komentara se bave termodinamikom, ima li nekih meteorologa da nam pojasne celu ovu pricu sa toplijim sneznim nocima?

Imam dva pitanja za nekog strucnijeg:
- Formiranje pahuljica moze uciniti vazduh prijatnijim, ali na kojoj visini se to desava? Da li uz tlo uopste moze da se oseti taj efekat?
- U jednom od komentara pise kako oblaci smanjuju isijavanje toplote u svemir, dakle reflektuju infracrvene zrake nazad. Koliko se secam, za infracrveno izvidjanje oblaci nisu nikakva prepreka. Da li su oni transparentni za te talasne duzine elektromagnetnog zracenja?

Budzo, evo kratkog odgovora na tvoje drugo pitanje - infracrveni deo spektra je relativno sirok, pa je naravno moguce pronaci oblasti za IC izvidjanje gde su oblaci dovoljno providni. Ipak, vodena para i te kako absorbuje IC zracenje u drugim oblastima IC spektra.

Na Kopaoniku je vazdusni pritisak nizi. Sto je vazdusni pritisak nizi to je manja temperatura potrebna da bi voda prkljucala. Znaci prokuvace brze na Kopaoniku, ali ce temperatura vode biti niza. Drugo, tacno je da ce temperatura vode biti 100 stepeni, a ne preko te temperature i ako vam je ringla na recimo trojci, kao i na jedinici. Razlika ipak postoji u intenzitetu kljucanja, odnosno s time u vezi sa koeficijentima prenosa toplote.

Cini mi se da je ovo malo nesrecno odabran primer za latentnu toplotu.
Padavine u nasim krajevima su posledica prodora relativno tople i vlazne vazdusne mase iz oblasti Mediterana ili redje sa Atlantika. Vedri i suvi zimski dani su vezani sa prodorima hladnog u suvog vazduha sa severa (Rusija). Takodje, za vedrih noci znacajan je i faktor hladjenja prizemnog sloja vazduha usled izracivanja toplote u gornje slojeve atmosfere.
Bolji primer za latentnu toplotu je takozvani Foehn vetar u Svajcarskoj i Nemackoj ili Chinook na Stenovitim planinama u Severnoj Americi. Ovo je suv i topao vetar koji nije bas omiljen medju skijasima i planinarima jer dovodi do naglog topljenja povrsinskog sloja snega pa i do pojave lavina. Nastaje kada vlazan vazduh krene prema severu i pocne da se prisilno podize usled nailaska na planine (Alpe ili Stenovite planine). Prilikom podizanja vazduh postaje "zasicen" i dolazi do kondenzacije i stvaranja kisnih kapi ili leda. Usled kondenzacije vodene pare oslobadja se latentna toplota koja zagreva vazduh. Jedan deo kondenzata se izluci u obliku padavina tako da prethodno oslobodjena latentna toplota nece biti utrosena na pretvaranje vode ili leda u vodenu paru prilikom prelaska vazduha preko planinskog vrha i spustanja sa druge strane planine. Taj visak toplote ce upravo biti potrosen na zagrevanje vazduha, tako da ce se sa druge strane planine to manifestovati kao topao i suv vetar. Razlika u temperaturi vazduha sa jedne i druge strane moze biti 10 pa i vise stepeni. ovaj primer se inace navodi u svakom ozbiljnijem udzbeniku meteorologije gde se moze naci i detaljnije objasnjenje (termodinamika atmosfere).

Poznavanje pojma latentne toplote je vrlo vazno za racionalno koriscenje elektricne energije. U tekstu nije navedena latentna toplota isparavanja vode. Voda kljuca na 100 ste. cel. pri atmosferskom pritisku i dok poslednja kap vode ne ispari njena temperatura se ne moze povecati. To bi trebale da znaju domacice kada kuvaju raucak. Povecavanje temperature grejnog tijela samo dovodi do brzeg isparavanja vode a ne i do brzeg kuvanja jer je temperatura vode uvek 100 step. ako je sud otvoren. Zato racionalno koristite elektricnu energiju - odrzavajte minimalno kljucanje.

Dragi zvero, to isto treba da znaju i domacice, i domacini, i svi ostali kad kuvaju rucak.

Sto nas dovodi do interesantnog pitanja. Da li voda brze prokljuca u poklopljenom ili otklopljenom loncu, naravno, pri istoj temperaturi ringle. Drugim rijecima, da li su smanjeni gubici toplote u poklopljenom sudu, koji bi doveli do brzeg kljucanja, dovoljni da kompenzuju povecanje pritiska iznad vode u istom, koji dovodi da voda mora biti iznad 100 stepeni da bi prokljucala?

Makarenko pitanje ti je dobro ako si mislio na ekspres lonce. Kod obicnih poklopaca povecanje pritiska je zanemarljivo. npr. ako je poklopac tezak 50N i precnika 30cm nadpritisak u loncu je 0,007bar pa ce voda da kljuca mozda na 100,5 step. sto je zanemarljivo. Medjutim, dobro je poklopiti lonac jer se para kondenzuje na poklopcu i predaje latentnu toplotu isparavanja nazad sudu, to je energetska dobit a osim toga manje ce se dolivati vode, pa je to ponovo energetska korist jer se nece rashladjivati voda koja kljuca a i paslulj ce teze zagoreti. Tvoje pitanje ima sustinski smisla za ekspres lonce, ako ih se sjecas po sistanju, kod njih se ostvari znacajan nadpritisak pa se rucak kuva pri temperaturama znatno iznad 100 step. Oni su energetski efikasni ali oce i da eksplodiraju.

Ovako. Nisam mislio na ekspres lonce, jer kod njih ionako nije bitno koliko brzo voda prokljuca vec na kojoj temperaturi se kljucanje desava, odnosno, na kojoj temperaturi se pasulj kuha. Visa temperatura = brze kuhanje. Jednostavna logika. Naravno, prakticno ima smisla samo za hranu koja se inace dugo kuha. Mislim, kuhati jaja u ekspes loncu? Drugo, hvala. Zaista briljantno objasnjenje. Nikada mi na um nije palo da uporedim tezinu lonca sa silom pritiska kojom para djeluje na njega i preko toga izracunam nadpritisak. Moram i da priznam da si mi razbio jednu dugozivucu zabludu. Zakljucak: NARODE, VODA, zaista, BRZE PROKLJUCA U POKLOPLJENOM LONCU. Izgleda da je empirija ipak u pravu.

Latentna toplota je toplota koju je potrebno dodati ili oduzeti da bi 1 kilogram neke materije proemnio svoje fizicko stanje (cvrsto tecno gas itd.). Latentna toplota je pre svega svojstvo te meterije (nepromenljiva pod datim uslovima), i ona je poprilicno velika za vodu (zbog razgranatih vodonicnih veza). Zbog toga recimo parocistaci izuzetno ciste umazane rerne bez ikakvih hemikalija :) E u vezi kuvanja - gde se brze skuva pasulj: na kopaoniku ili u Beogradu (moje nekadasnje ispitno pitanje :)

Vrlo bitna cinjenica, nepomenuta u tekstu, je da su u proseku vedre zimske noci hladnije od oblacnih zimskih noci, BEZ OBZIRA NA PRISUSTVO PADAVINA. Razlog za ovo je sto oblaci sprecavaju isijavanje toplote koju je tlo upilo tokom dana nazad u svemir (efekat staklene baste, uopsteno govoreci). Clanak i vecina komentara se bave termodinamikom, ima li nekih meteorologa da nam pojasne celu ovu pricu sa toplijim sneznim nocima?

Imam dva pitanja za nekog strucnijeg:
- Formiranje pahuljica moze uciniti vazduh prijatnijim, ali na kojoj visini se to desava? Da li uz tlo uopste moze da se oseti taj efekat?
- U jednom od komentara pise kako oblaci smanjuju isijavanje toplote u svemir, dakle reflektuju infracrvene zrake nazad. Koliko se secam, za infracrveno izvidjanje oblaci nisu nikakva prepreka. Da li su oni transparentni za te talasne duzine elektromagnetnog zracenja?

Budzo, evo kratkog odgovora na tvoje drugo pitanje - infracrveni deo spektra je relativno sirok, pa je naravno moguce pronaci oblasti za IC izvidjanje gde su oblaci dovoljno providni. Ipak, vodena para i te kako absorbuje IC zracenje u drugim oblastima IC spektra.

Na Kopaoniku je vazdusni pritisak nizi. Sto je vazdusni pritisak nizi to je manja temperatura potrebna da bi voda prkljucala. Znaci prokuvace brze na Kopaoniku, ali ce temperatura vode biti niza. Drugo, tacno je da ce temperatura vode biti 100 stepeni, a ne preko te temperature i ako vam je ringla na recimo trojci, kao i na jedinici. Razlika ipak postoji u intenzitetu kljucanja, odnosno s time u vezi sa koeficijentima prenosa toplote.

Cini mi se da je ovo malo nesrecno odabran primer za latentnu toplotu.
Padavine u nasim krajevima su posledica prodora relativno tople i vlazne vazdusne mase iz oblasti Mediterana ili redje sa Atlantika. Vedri i suvi zimski dani su vezani sa prodorima hladnog u suvog vazduha sa severa (Rusija). Takodje, za vedrih noci znacajan je i faktor hladjenja prizemnog sloja vazduha usled izracivanja toplote u gornje slojeve atmosfere.
Bolji primer za latentnu toplotu je takozvani Foehn vetar u Svajcarskoj i Nemackoj ili Chinook na Stenovitim planinama u Severnoj Americi. Ovo je suv i topao vetar koji nije bas omiljen medju skijasima i planinarima jer dovodi do naglog topljenja povrsinskog sloja snega pa i do pojave lavina. Nastaje kada vlazan vazduh krene prema severu i pocne da se prisilno podize usled nailaska na planine (Alpe ili Stenovite planine). Prilikom podizanja vazduh postaje "zasicen" i dolazi do kondenzacije i stvaranja kisnih kapi ili leda. Usled kondenzacije vodene pare oslobadja se latentna toplota koja zagreva vazduh. Jedan deo kondenzata se izluci u obliku padavina tako da prethodno oslobodjena latentna toplota nece biti utrosena na pretvaranje vode ili leda u vodenu paru prilikom prelaska vazduha preko planinskog vrha i spustanja sa druge strane planine. Taj visak toplote ce upravo biti potrosen na zagrevanje vazduha, tako da ce se sa druge strane planine to manifestovati kao topao i suv vetar. Razlika u temperaturi vazduha sa jedne i druge strane moze biti 10 pa i vise stepeni. ovaj primer se inace navodi u svakom ozbiljnijem udzbeniku meteorologije gde se moze naci i detaljnije objasnjenje (termodinamika atmosfere).