Najpopularnija tehnologija u godini vašeg rođenja (II deo: 1971-1980)

Početak 80e, drugarici iz razreda doneo ćale sa službenog puta iz inostranstva sonijev vokmen, imao čak i record dugme, neverovatan izum tada, ideš šorom i slušaš šta hoćeš...

Clanak je odlican ali je mogao biti opsirniji

pre par dana sedim kod kuma i nesto smo poceli pricu oko kaseta,video kaseta itd...a onda nas njegov klinac pita koji inace ima 10 god.sta je kaseta?

Видео шоу,Нинтендо,Тетрис,разни пластични виџети са простом игром...ммм тхат вхоз а лифе!

Al je Kodak looser. Napravili 1975 prvu dig kameru, da bi ih digitalna fotografija pokopala u 21 sroljecu. .

bio si tad mlad, a sve u životu je ljepše kad si mlad...
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (diplinž, 16. april 2020 21:11)

Prijatelju, i sam sam to mislio do pre par godina, dok nisam ponovo kupio Amigu 500 (i upario je sa Aca500+ karticom), i mislio sam da je jednom mesečno upalim, ali evo me svaki drugi dan čačkam igre i programe. Nostalgija ima veliki uticaj - nesumnjivo, ali tadašnja tehnika je bila (da citiram mog ortaka), pravljena da radi, a ne da se proda.
Œto se same Amige tiče, tvrdim da 1985. god. nije postojala tehnologija bolja od te (u odnosu cena-kvalitet), tek su par godina kasnije japanci imali onaj x68000 koji je bio jači od Amige, ali i skuplji jedno 6 puta.
A i cela Amiga ima svoju neku harizmu. Bivši vlasnici dobro znaju o čemu prićam. :)

@bobi - razmišljam, koji bi argument mogao da bude da se kaže da je Amiga najbolji kompjuter... znači, vjerovatno je imao neke karakteristike i mogućnosti koje niti jedan drugi kompjuter nema... ili nije? aha, ima jedno dobro obrazloženje - isti razlog zašto su prije 20-30 godina igrali najbolji fudbal, NBA je imala dušu, muzika je bila bolja, a filmovi sjajni... bio si tad mlad, a sve u životu je ljepše kad si mlad...

to je kod nas sve dolazilo 10 god kasnije nego u svetu

1985.
Commodore izbacio Amigu - najbolji kompjuter ikada.

Zanimljivo je da su mobilni telefon i digitalna fotografija nastale pre VHS-a i Vokmena. I u vreme nastanka blendera.

Ovo je dokaz koliko kapitalizam zapravo sputava napredak, jer su tehnologije doživele bum tek kada su nađeni načini da se unovče (ili upotrebe u vojne svrhe) od strane velikih korporacija.

S druge strane, komunizam je dozvoljavao inovativnost, ali ga nije dovoljno inicijalno podsticao, jer su (teoretski) svi imali dovoljno za život, i onda nije bilo prirodnog nagona da se ulaže dodatni napor. Komunizam da bi funkcionisao ljudi bi morali da su izuzetno moralni i samosvesni, ali nisu.

Da je sistem drugačiji, takav da podstiče inovativnost, ali je ne sputava "ekonomskom isplativošću" do sada bi verovatno već išli letećim automobilima, a ne bi čekali u redovima za toalet papir usled globalne pandemije.

Odličan članak dajte više ovakvih članaka bravo

@ Ivan,znači nije odličan.

2020 godina: jos uvek ucimo kako se operu ruke.

niste znali...prvi ekran osetljiv na dodir je napravljen 1972...google čini čuda

1982. drug ima videorekorder, jer je tata u Nemačkoj. Dolazi do piratske kopije filma ET, svetski hit. Kopija je losa, ali u bioskope će doći tek za koji mesec. Skupilo se društvo. Dodje i Bebi Dol, već zvezda, ali ni ona nema gde to da gleda.Seda pored mene. Ja presrećan. 16 god.

Zanimljivo je da su mobilni telefon i digitalna fotografija nastale pre VHS-a i Vokmena. I u vreme nastanka blendera. 

Ovo je dokaz koliko kapitalizam zapravo sputava napredak, jer su tehnologije doživele bum tek kada su nađeni načini da se unovče (ili upotrebe u vojne svrhe) od strane velikih korporacija. 

S druge strane, komunizam je dozvoljavao inovativnost, ali ga nije dovoljno inicijalno podsticao, jer su (teoretski) svi imali dovoljno za život, i onda nije bilo prirodnog nagona da se ulaže dodatni napor. Komunizam da bi funkcionisao ljudi bi morali da su izuzetno moralni i samosvesni, ali nisu. 

Da je sistem drugačiji, takav da podstiče inovativnost, ali je ne sputava "ekonomskom isplativošću" do sada bi verovatno već išli letećim automobilima, a ne bi čekali u redovima za toalet papir usled globalne pandemije.
(Nix, 16. april 2020 21:04)

Kapitalizam ne sputava, nego čeka priliku. Skoro sve nove tehnologije su skupe i ma kakav sistem bio neke stvari moraju da sačekaju pogodan trenutak. Ne zaboravi da sem kompanija koje jure za profitom taj isti profit očekuju i stručnjaci za svoj rad na razvoju nečega na čemu su radili. Ideja komunizma o jednakosti je cista glupost. Radio ne radio, svira ti radio, ma važi.

Koliko su te nove trhnologije bile preskupe i nedostupne mnogima sto je i normalno.
Prvi originalni Motorola "mobilni" telefon je 1983' kostao oko tadasnjih $4000. Prvi VHS video rekorder je kostao $2500. Posebna prica su digitalni satovi. Tada su Seiko i Casio zaradili bogatstvo.

'85 AMIGA

Kraj...

bar-kod skener.

Prvo me oduševio vokmen kakvo otkriće je to bilo za mene a nakon njega video rekorder koji mi čale kupio u Nemačkoj za 1600 maraka Nacional Panasonik. Sećam se u Video klubu ko uzme 3-4 filma dobije jedan gratis pa sam svaki dan donosio kući oo 5 filmova. Tu je došao i posle Spektruma Komodor 64 čudo tehnike. Do tad sam igrao samo flipere Don King Kong, Sktembl i Out Run kakvo čudo.

I kako su onda otisli na mesec,a kompjuteri poceli svoj razvoj 70ih godina?
(Balkan ekspres, 17. april 2020 17:07)

Tako što se ne leti kompjuterom na Mesec, nego raketom.

1983 godine, videorekorder platih 1000 tadasnjih Nemačkih maraka.

Iz 70tih mi nekako najbolje sto cale imao je onaj Kodak fotoparat sto pravi odmah slike.. Slikas I gotova slika odmah izlazi iz njega.
Imao je 70tih I neku Rusku video kameru.. Malu.. Kao stisnuta saka mala, drzala se u jednoj ruci I snimala na traku.. Jedan Taj ketridz za trakom snimao 3 minuta.. Sto sad deluje smesno Ali tad je tako Mala Kamera bila cudo..

Radio ne radio, svira ti radio, ma važi.
(maxy, 17. april 2020 07:25)

Tacno. I da dodam. Kad cujemo cenu, mi kazemo 'skupo'. Ali retko razmislimo zasto je nesto skupo. Samo mali aspekt toga je cena materijala od kojih je nesto napravljeno. Pored toga je sve sto je ulozeno da bi se doslo do nekog izuma, a onda sledi proces prilagodjavanja masovnoj upotrebi. Minijaturizacija delova za kompjuter je zgodan primer. Da smanjite kompjuter od velicine ormana do Apple II kosta manje nego da od Apple II dodjete do ultrabooka. A onda i kad razmislite o kapacitetima jednog drugog i treceg, uracunate usputne inovacije koje neko treba da usavrsi, testira, sprovede...Sve to kosta. Kosta obrazovanje takvog kadra, kosta vreme ulozeno, kosta sama cinjenica da je neko sposoban to da uradi. Uracunajte sve to pa ce vam biti jasno zasto 1975. ne mozete da imate i7 ultrabook, cak iako biste konceptualno znali kako bi tako nesto trebalo da izgleda (mada sumnjam da je cak i to moguce), a po ceni po kakvoj se danas prodaje.

1983 godine, videorekorder platih 1000 tadasnjih Nemačkih maraka.
(box, 17. april 2020 08:08)

Ako si 1983 platio samo 1000 dojča taj videorekorder onda je sigurno ispao iz kamiona ;)

a Kodak jadan bez inovacija propanuo. Da ne pominjem polaroid.

Vokmen brat blizanac :)

@Nix

Pa to moze i drugacije da se posmatra. To sto je neki uredjaj napravljen ne znaci da je i pogodan za masovnu upotrebu, ili cak i za neku usko specijalnu. Tehnologija mora da sazri, a to je nekad tezak, dug i mukotrpan proces. Poluprovodnici su jako dobar primer. Jos krajem devetnaestog veka se znalo za njihove karakteristike. To ne znaci automatski da su odmah mogli da prave diode, tranzistore, i ostale aktivne elemente. Takodje po pronalasku/dizajniranju tranzistora krajem cetrdesetih, to nije znacilo da se odmah moglo preci na masovnu proizvodnju i da su vakuumske cevi postale zastarele. Mnogo je razloga zasto je to tako. U pocetku su to samo prototipovi, neupotrebljivi van laboratijra, svakako nepogodni za masovnu upotrebu. Mozda je tehnologija za izradu samih uredjaja nesavrsena, proizvodi puno skarta, skupa, potrebni su materijali cija ektracija kosta bogatstvo, ... U mnogim slucajevima sami naucnici i inzenjeri nisu nacisto sta sa novom tehnologijom, otkricem, uredjajem moze da se postigne. Potom idu godine i godine razvoja i usavrsavanja tehnologije ili proizvoda, procesa proizvodnje, ... dok ne postanu upotrebljivi za siroku upotrebu. Sve je to jedan ogroman, komplikovan poduhvat, koji zbog velike kompleksnosti zahteva napore mnogobrojnih strucnjaka, i na svakom koraku moze doci do nepredivivih poteskoca, koje treba resiti, ...
Jako je naivno tvrditi da eto kapitalizam zbog same prirode sistema otezava uvodjenje novih tehnologija.

@yuslaven
U Nemačkoj je zaista koštao od 1000 dojč marki, pa naviše, problem su bile naše carine sa deranjem po ušima, tek krajem osamdesetih su se pojavili po fri šopovima koji su bilo u svakom gradu, sa cenom od 1000, pa na gore..

Bobi Atari STF i Mega Atari su vili keva za amigu.

I kako su onda otisli na mesec,a kompjuteri poceli svoj razvoj 70ih godina?

Tri dana nisam uspeo da ukrotim mačugu kad sam 85 na sharpu pogledao prvi porno film

Ima dokumentarac na "YouTube-u" o Šveđaninu, Ove Bergstenu, koji je pomogao Nintendu u njegovoj popularnosti.
https://www.youtube.com/watch?v=SKgL8u4CPJ8

Realno najveće čudo posle nas koji smo imali mobilne krajem devedesetih kad su koštali 1000 i kusur e, a 95% vas ih nije imalo, jeste da su postali mnogima dostupni posle 2004.a većini posle 2008.
A opet meni lično je najveće čudo da su se za it i internet zainteresovale žene posle otkrića FB(mnogima je poznata rečenica naših devojaka 'šta visiš po ceo dan na toj beskorisnoj mašini'

Bobi Atari STF i Mega Atari su vili keva za amigu.

Zanimljivo je da su mobilni telefon i digitalna fotografija nastale pre VHS-a i Vokmena. I u vreme nastanka blendera.

Ovo je dokaz koliko kapitalizam zapravo sputava napredak, jer su tehnologije doživele bum tek kada su nađeni načini da se unovče (ili upotrebe u vojne svrhe) od strane velikih korporacija.

S druge strane, komunizam je dozvoljavao inovativnost, ali ga nije dovoljno inicijalno podsticao, jer su (teoretski) svi imali dovoljno za život, i onda nije bilo prirodnog nagona da se ulaže dodatni napor. Komunizam da bi funkcionisao ljudi bi morali da su izuzetno moralni i samosvesni, ali nisu.

Da je sistem drugačiji, takav da podstiče inovativnost, ali je ne sputava "ekonomskom isplativošću" do sada bi verovatno već išli letećim automobilima, a ne bi čekali u redovima za toalet papir usled globalne pandemije.

@bobi - razmišljam, koji bi argument mogao da bude da se kaže da je Amiga najbolji kompjuter... znači, vjerovatno je imao neke karakteristike i mogućnosti koje niti jedan drugi kompjuter nema... ili nije? aha, ima jedno dobro obrazloženje - isti razlog zašto su prije 20-30 godina igrali najbolji fudbal, NBA je imala dušu, muzika je bila bolja, a filmovi sjajni... bio si tad mlad, a sve u životu je ljepše kad si mlad...

@ Ivan,znači nije odličan.

I kako su onda otisli na mesec,a kompjuteri poceli svoj razvoj 70ih godina?

1985.
Commodore izbacio Amigu - najbolji kompjuter ikada.

Zanimljivo je da su mobilni telefon i digitalna fotografija nastale pre VHS-a i Vokmena. I u vreme nastanka blendera. 

Ovo je dokaz koliko kapitalizam zapravo sputava napredak, jer su tehnologije doživele bum tek kada su nađeni načini da se unovče (ili upotrebe u vojne svrhe) od strane velikih korporacija. 

S druge strane, komunizam je dozvoljavao inovativnost, ali ga nije dovoljno inicijalno podsticao, jer su (teoretski) svi imali dovoljno za život, i onda nije bilo prirodnog nagona da se ulaže dodatni napor. Komunizam da bi funkcionisao ljudi bi morali da su izuzetno moralni i samosvesni, ali nisu. 

Da je sistem drugačiji, takav da podstiče inovativnost, ali je ne sputava "ekonomskom isplativošću" do sada bi verovatno već išli letećim automobilima, a ne bi čekali u redovima za toalet papir usled globalne pandemije.
(Nix, 16. april 2020 21:04)

Kapitalizam ne sputava, nego čeka priliku. Skoro sve nove tehnologije su skupe i ma kakav sistem bio neke stvari moraju da sačekaju pogodan trenutak. Ne zaboravi da sem kompanija koje jure za profitom taj isti profit očekuju i stručnjaci za svoj rad na razvoju nečega na čemu su radili. Ideja komunizma o jednakosti je cista glupost. Radio ne radio, svira ti radio, ma važi.

to je kod nas sve dolazilo 10 god kasnije nego u svetu

Clanak je odlican ali je mogao biti opsirniji

bio si tad mlad, a sve u životu je ljepše kad si mlad...
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (diplinž, 16. april 2020 21:11)

Prijatelju, i sam sam to mislio do pre par godina, dok nisam ponovo kupio Amigu 500 (i upario je sa Aca500+ karticom), i mislio sam da je jednom mesečno upalim, ali evo me svaki drugi dan čačkam igre i programe. Nostalgija ima veliki uticaj - nesumnjivo, ali tadašnja tehnika je bila (da citiram mog ortaka), pravljena da radi, a ne da se proda.
Œto se same Amige tiče, tvrdim da 1985. god. nije postojala tehnologija bolja od te (u odnosu cena-kvalitet), tek su par godina kasnije japanci imali onaj x68000 koji je bio jači od Amige, ali i skuplji jedno 6 puta.
A i cela Amiga ima svoju neku harizmu. Bivši vlasnici dobro znaju o čemu prićam. :)

'85 AMIGA

Kraj...

Видео шоу,Нинтендо,Тетрис,разни пластични виџети са простом игром...ммм тхат вхоз а лифе!

pre par dana sedim kod kuma i nesto smo poceli pricu oko kaseta,video kaseta itd...a onda nas njegov klinac pita koji inace ima 10 god.sta je kaseta?

I kako su onda otisli na mesec,a kompjuteri poceli svoj razvoj 70ih godina?
(Balkan ekspres, 17. april 2020 17:07)

Tako što se ne leti kompjuterom na Mesec, nego raketom.

2020 godina: jos uvek ucimo kako se operu ruke.

Početak 80e, drugarici iz razreda doneo ćale sa službenog puta iz inostranstva sonijev vokmen, imao čak i record dugme, neverovatan izum tada, ideš šorom i slušaš šta hoćeš...

Odličan članak dajte više ovakvih članaka bravo

niste znali...prvi ekran osetljiv na dodir je napravljen 1972...google čini čuda

Al je Kodak looser. Napravili 1975 prvu dig kameru, da bi ih digitalna fotografija pokopala u 21 sroljecu. .

1983 godine, videorekorder platih 1000 tadasnjih Nemačkih maraka.

Radio ne radio, svira ti radio, ma važi.
(maxy, 17. april 2020 07:25)

Tacno. I da dodam. Kad cujemo cenu, mi kazemo 'skupo'. Ali retko razmislimo zasto je nesto skupo. Samo mali aspekt toga je cena materijala od kojih je nesto napravljeno. Pored toga je sve sto je ulozeno da bi se doslo do nekog izuma, a onda sledi proces prilagodjavanja masovnoj upotrebi. Minijaturizacija delova za kompjuter je zgodan primer. Da smanjite kompjuter od velicine ormana do Apple II kosta manje nego da od Apple II dodjete do ultrabooka. A onda i kad razmislite o kapacitetima jednog drugog i treceg, uracunate usputne inovacije koje neko treba da usavrsi, testira, sprovede...Sve to kosta. Kosta obrazovanje takvog kadra, kosta vreme ulozeno, kosta sama cinjenica da je neko sposoban to da uradi. Uracunajte sve to pa ce vam biti jasno zasto 1975. ne mozete da imate i7 ultrabook, cak iako biste konceptualno znali kako bi tako nesto trebalo da izgleda (mada sumnjam da je cak i to moguce), a po ceni po kakvoj se danas prodaje.

1983 godine, videorekorder platih 1000 tadasnjih Nemačkih maraka.
(box, 17. april 2020 08:08)

Ako si 1983 platio samo 1000 dojča taj videorekorder onda je sigurno ispao iz kamiona ;)

Realno najveće čudo posle nas koji smo imali mobilne krajem devedesetih kad su koštali 1000 i kusur e, a 95% vas ih nije imalo, jeste da su postali mnogima dostupni posle 2004.a većini posle 2008.
A opet meni lično je najveće čudo da su se za it i internet zainteresovale žene posle otkrića FB(mnogima je poznata rečenica naših devojaka 'šta visiš po ceo dan na toj beskorisnoj mašini'

Tri dana nisam uspeo da ukrotim mačugu kad sam 85 na sharpu pogledao prvi porno film

bar-kod skener.

a Kodak jadan bez inovacija propanuo. Da ne pominjem polaroid.

Koliko su te nove trhnologije bile preskupe i nedostupne mnogima sto je i normalno.
Prvi originalni Motorola "mobilni" telefon je 1983' kostao oko tadasnjih $4000. Prvi VHS video rekorder je kostao $2500. Posebna prica su digitalni satovi. Tada su Seiko i Casio zaradili bogatstvo.

Vokmen brat blizanac :)

Prvo me oduševio vokmen kakvo otkriće je to bilo za mene a nakon njega video rekorder koji mi čale kupio u Nemačkoj za 1600 maraka Nacional Panasonik. Sećam se u Video klubu ko uzme 3-4 filma dobije jedan gratis pa sam svaki dan donosio kući oo 5 filmova. Tu je došao i posle Spektruma Komodor 64 čudo tehnike. Do tad sam igrao samo flipere Don King Kong, Sktembl i Out Run kakvo čudo.

1982. drug ima videorekorder, jer je tata u Nemačkoj. Dolazi do piratske kopije filma ET, svetski hit. Kopija je losa, ali u bioskope će doći tek za koji mesec. Skupilo se društvo. Dodje i Bebi Dol, već zvezda, ali ni ona nema gde to da gleda.Seda pored mene. Ja presrećan. 16 god.

Iz 70tih mi nekako najbolje sto cale imao je onaj Kodak fotoparat sto pravi odmah slike.. Slikas I gotova slika odmah izlazi iz njega.
Imao je 70tih I neku Rusku video kameru.. Malu.. Kao stisnuta saka mala, drzala se u jednoj ruci I snimala na traku.. Jedan Taj ketridz za trakom snimao 3 minuta.. Sto sad deluje smesno Ali tad je tako Mala Kamera bila cudo..

@Nix

Pa to moze i drugacije da se posmatra. To sto je neki uredjaj napravljen ne znaci da je i pogodan za masovnu upotrebu, ili cak i za neku usko specijalnu. Tehnologija mora da sazri, a to je nekad tezak, dug i mukotrpan proces. Poluprovodnici su jako dobar primer. Jos krajem devetnaestog veka se znalo za njihove karakteristike. To ne znaci automatski da su odmah mogli da prave diode, tranzistore, i ostale aktivne elemente. Takodje po pronalasku/dizajniranju tranzistora krajem cetrdesetih, to nije znacilo da se odmah moglo preci na masovnu proizvodnju i da su vakuumske cevi postale zastarele. Mnogo je razloga zasto je to tako. U pocetku su to samo prototipovi, neupotrebljivi van laboratijra, svakako nepogodni za masovnu upotrebu. Mozda je tehnologija za izradu samih uredjaja nesavrsena, proizvodi puno skarta, skupa, potrebni su materijali cija ektracija kosta bogatstvo, ... U mnogim slucajevima sami naucnici i inzenjeri nisu nacisto sta sa novom tehnologijom, otkricem, uredjajem moze da se postigne. Potom idu godine i godine razvoja i usavrsavanja tehnologije ili proizvoda, procesa proizvodnje, ... dok ne postanu upotrebljivi za siroku upotrebu. Sve je to jedan ogroman, komplikovan poduhvat, koji zbog velike kompleksnosti zahteva napore mnogobrojnih strucnjaka, i na svakom koraku moze doci do nepredivivih poteskoca, koje treba resiti, ...
Jako je naivno tvrditi da eto kapitalizam zbog same prirode sistema otezava uvodjenje novih tehnologija.

Ima dokumentarac na "YouTube-u" o Šveđaninu, Ove Bergstenu, koji je pomogao Nintendu u njegovoj popularnosti.
https://www.youtube.com/watch?v=SKgL8u4CPJ8

@yuslaven
U Nemačkoj je zaista koštao od 1000 dojč marki, pa naviše, problem su bile naše carine sa deranjem po ušima, tek krajem osamdesetih su se pojavili po fri šopovima koji su bilo u svakom gradu, sa cenom od 1000, pa na gore..