Zašto Mediteranci žive duže?

Praseci mozak, usi, skembe, krvavice, kobasice, dzigerica, bela slaninica, mast na leba, prepelica, jarebica, konjetina, janjetina, zecetina, govedina, pasteta, prsuta, rebarca, maslac, cvarci, cevapi, pa to i Supermen da jede ne bi preziveo. Gledao sam pre neki dan predlog posne salate za veliki petak, ulje, luk, tunjevina, majonez, pa gde tu ima pameti!!!

Par reci o navodnom bezstresnom mediteranskom duhu i mediteranskoj prisnosti i njihovom uticaju na duzinu zivota. Nije problem sam stres, vec covekova reakcija na stres. Mediteranci isto kao i balkanci reaguju nezrelo na stres zivota, vrlo su uvredljivi, nesamokriticki, i infantilni u odnosu na ljude Zapada. Sama prisnost (bliskost) nije nikakva garancija pravog medjusobnog postovanja i pravog prijateljstva. Preko 60% ubustava u nasoj zemlji se ne desava nocu, na ulici, u mraku, od strane neke nepoznate osobe, vec od strane sopstvene porodice i blize rodbine. Bliskost nikako ne treba poistovecivati sa ljubavlju. Mediteranska bliskost predstavlja bliskost ljudi koji pokazuju sujetni strah od gubitka odobravanja, i zbog te ljudske slabosti oni ce pokazati spremnost za zrtvuju svako nacelo pravde i postenja, samo da bi zadrzali odobravanje drugog coveka. Oni su potpuno robovi sujete, a to nije vrlina, vec mana koja je izvor svake korupcije, mita, beznacelnosti, povodljivosti i manipulacije nad takvim mentalitetom. Sujeta ljude cini nespremnim na samokritiku, a odsustvi samokritike rezultuje neodgovornoscu, koja je tipicna za Mediteran i Balkan, a neodgovornost rezultuje nezrelom reakcijom coveka na stres zivota, a nezrela reakcija rezultuje psihosomatskim problemima.

Ako mrznju izrazavas otvoreno (mediteranska i balkanska nezrelost), stradace ti verovatno srce, srcana arterija, ... a ako mrznju potiskujes (nezrelost centralno evropskog katolickog sveta), najverovantije ces imati problema sa digestivnim traktom. Ako reagujes zrelo (Zapad, uglavnom bivsi protestantski svet), pa se mrznji odupires, prastas neprijatelju, onda ti zdravlje procveta u stresu i sam stres te izgradi. Itd. Itd. Itd. Zato na mapi prosecne duzine zivota vidimo u samom vrhu zemlje Zapada, pored Mediterana.

Potpuno se slazem sa Misom. Ishrana mora da se posmatra u sklopu ostalih elemenata kulture, kao sto je vaspitanje i odnosi u zajednici. Cuvena i legendarna tragedija tzv. Zapadnog coveka, koja "truje" i nas svet (pogotovo kad se on nasilno preseli na taj Zapad pa ne moze da se integrise), je jedna protestantnska kultura individualnosti. Svaki covek je odgovoran za svoje ponasanje, svoje brige treba sam da resi, bes da potisne, i da se uljudno i odgovorno ponasa prema okolini. Zajednica ne trpi nikakve ekscese, infantilnost, vikanje, udaranje sakom o sto itd. Ja se slazem da to dovodi do procvata drzave i kulture ali i do psihosomatskih poremecaja usled potiskivanja, zbog cega Zapadnjaci navodno jako cesto idu kod psihijatra. Balkanska opustenost, ljubav i bliskost (sve sami mitovi) medjutim ne objasnjavaju onakvo strasno i zivotinjasko ubijanje i klanje koje smo imali prilike da vidimo pre desetak godina. Izmedju te dve opcije, ja se radije odlucujem za Truli Zapad!
Mediteranska hrana pociva i na klimi koja omogucuje sveze voce i povrce tokom cele godine, u cemu je slicna tropskim ishranama, koje su takodje zdrave. Bilo ko ko je ziveo severnije od 40.stepena zna da je sveze voce i povrce nemoguce dobiti.

cvarci...mast+so+przeno...

Nisu samo hrana i klima faktori koji uticu na zdravlje i dugovecnost. Ne zaboravimo da je genetika vrlo vazan faktor, ali izuzetno je bitno podvuci da se mediteranci mogu pohvaliti mnogo boljim mentalnim zdravljem od ostalih Evropljana i Amerikanaca, zahvljujuci druzeljubivosti. Oni, kao i mi Srbi (samo sto su nas upropastili ratovi, zagadjenje, pa i masna hrana) vole da se okupljaju, ispricaju uz dobru klopu, caj, kafu, vino, nije bitno sta vec. Ljudi u pomenutim zemljama zapadne Evrope i Americi su mnogo izolovaniji jedni od drugih. Oni nemaju sa kim da podele svoje probleme, radosti it.d. I kada imaju, sve je to u nekoj formalnoj, ustovljenoj atmosferi. Stoga, padaju u depresiju, alkoholozam i vise boluju od psihickih poremecaja, sto i te kako utice na fizicko zdravlje. Naravno da je i klima bitan faktor. Onaj ko je vise izlozen suncu je izlozen samo vecem riziku da dobije karcinom koze, ali je u prednosti sto se tice sveukupnog zdravlja, ukljucujuci i mentalno. Mediteranci pored mora uglavnom udisu cistiji i zdraviji vazduh, koji im zahvlajujuci morskoj soli, punoj joda prociscava pluca.

Moj dajdza ne jede meso a pije samo rakiju sljivu i nije debeo. Jede sir i povrce i voli zenske. Ima 50 godina i izgleda super.

To je delimicno tacno, ali hocu da kazem da jedan od vecih razloga sto ljudi obolevaju od raznih bolesti danasnjice je zbog njihove pogresne ishrane.
Ali mislim na svakog pojedinca, svako mora da vodi racuna o sebi, a ne ujutru cim ustane da trci u pekaru da kupi pola kile masnog bureka, ulje se cedi samo tako i verovatno je maslinovo.Znate sta je to za zeludac, nesmem ni da mislim,ja zivim na Kritu i fora je u tome da se ovde ljudi bas neprezderavaju hranom kao sto je kod nas obicaj,pa znate kako se pravi prebranac ?
Ukusno je ali ljudi pobogu, kasika dve je ok ali ne bre pun tanjir.I najvise sto me nervira kad dojem u Srbiju je ono, ajde jedi, jedi, jedi ostaces gladan, to me izludjuje, zato i jesmo jedna od najdebljih nacija.
NARAVUCENIJE:LAGANA HRANA, MALE PORCIJE VISE OBROKA DNEVNO, DOSTA TECNOSTI(mislim na vodu), I NORMALNO FIZICKA AKTIVNOST I ZIVECETE KO MAMUT.

slzem se sa prethodnikom...ovde se samo meso racuna u hranu...ostalo, na primer povrce, spada u priloge MESU, zato se ostave nepojedeni na tanjiru...a zdravlje mediteranaca je dobro i zbog manje stresa i lezernog odnosa prema radu i obavezama (po tome bismo mi trebali biti najzdraviji:)
a svi oni imaju siestu, u Spaniji vecina radnji zatvorena od 14 do 17-18 h, u Grckoj je nepristojno zvati telefonom ukucane pre 18-19h.. nije to lose...opusteno ...zato su zdravi, a ostali Ervopljani piju i vino i maslinovo ulje ali ne pomaze...

Sto se mene tice imao sam 108 kila pre 5 godina. Procitao sam par clanaka i poceo da vodim neki svoj rezim zdravog zivota. Evo sada imam 90 kila (200 visok) bez neke narocite dijete. Mislim da je umerenost u svemu najvaznija. Kada je covek u dobrom rezimu ishrane i sportskih aktivnosti moze da dopusti sebi i malo masniju hranu. Jedini je problem u tome sto kada se naviknes na zdravu hranu masno ti vise ne prija...

Ima još jedna kvaka. Grci, a pogotovo oni sa ostrva žive izuzetno opušteno. Ne dišu zagađen vazduh. Ne sekiraju se, nema saobraćajnih gužvi i stresa na poslu. Nemaju stres, a zapadna evropa i amerika se toga nikad neće osloboditi. Stres ubija !!!

Mediteran je zdrava sredina.
Tu nema zagadjenja,industrije, gustog saobracaja,trke da li ce se nesto uraditi ili ne.
Plus hrana koju ti ljudi konzumiraju je bez aditiva,dodataka i slicnih gluposti...Po najnovijim svetskim istrazivanjima hrana koju oni koriste je bas ona koja odgovara zdravom zivotu.
Oni su veseliji,pozitivniji,ma jednostavno srecni.Hrana im je samo slag na tortu...

pozivamo nase prijatelje da upoznaju mediteran kakav je nekada bio. dodjite u dalmaciju i kusajte tradiciju mediterana.
pozdrav svim ljubitejima mediterana

Slazem se Dejanom.
Dodala bih da su najvaznije stvari one koje studije obicno ne ispitivaju a to su socijalni faktori. I nasa kulutura je slicna grckoj sto se tice druzenja. To u biti imaju balkanske kulture i kulture koje nisu zatrovane zapadnjackim uticajem. Pogledajte trendove u citavom svijetu i naci cete da sve kulture koje pokusavaju da prihvate zapadnjacki nacin zivota podlijezu istim bolestima. Ja zivim u Kanadi vec 9 godina i silom prilika sam dosla ovdje kao jedna od preko 500 000 ljudi iz bivse Jugoslavije. Moji roditelji su prosle godine kupili novu kucu. Ja nikada nisam zivjela o vecoj kuci (1300 sq feet ili oko 120 kvadrata). U komsiluku imamo ogromne kucetine koje me podsjecaju na sportske sale. Svako ima svoju sobu i dovoljno je velika da ne mora da izlazi iz nje. E u tome je sustina. Velike sobe oduzimaju prisnost izmedju clanova porodice. Velike kuce ali broj djece u njima je u vrh glave dvoje. Meni nikad nije smetalo sto sam sa bratom dijelila sobu. Pocelo mi je da smeta kada smo postali veliki a do tada ne. Uvijek smo najvise vremena provodili u dnevnoj sobi. A ovdje je totalno drugacije. Ne samo sto prisnost medju ljudima nedostaje nego i samilost. Nikome nije zao drugoga i svako gleda svoj interes pa makar bio u vidu jednog pisljivog dolara. Takva kulture radja ljude nezdravog duha. Mnogo ljudi ovdje ima koji uzimaju anti-depresivne pilule. Naseg svijeta ima koji je bio po logorima i vidio svakakve stvari za koje bi bilo dobro da nekada posjete psihijatra cisto da kazu stvari koje ne zele reci drugima. Ovi ljudi ovdje na izgled nemaju mnogo problema ali su u biti veoma dusevno bolesni sto radja fizicku bolest. U zdravom tijelu zdrav duh ali i zdrav duh zdravo tijelo.

Jos sa pocetka 90-ih godina sam uvideo koliko je njohov nacin ishrane zdrav, pa sam vukao iz Grcke gomilu njihove hrane ovamo jer kod nas se u to doba znalo samo za giros iz tog podeblja i nista drugo. Znaci sve od maslinovog ulja, origana nekih sorti vina,sarmica od vinovog lisca i dosta toga drugog. Vremenom, kako nam je Grcka postala jedini "prozor u svet", tj. EU (mnogi ce se setiti da se njihova viza 90-ih dobijala samo uz popunjen formular i jednu sliku)prenosili smo delimicno, pomalo i stidljivo, dosta toga specificnog za njihovu kuhinju. Danas imate sve sto vam je potrebno da se hranite zdravo, na mediteranski nacin. Vecina restorana ovde vec odavno ima bar 3-4 opcije koje se odnose na mediteransku kuhinju.Iskoristite tu priliku ucinicete uslugu i sebi i svom zdravlju. Naravno, sem ishrane pokusajte da prekopirate nacin zivota koji se tamo vodi, u onoj meri u kojoj to mozete sebi da dopustite (gore je vec to neko lepo opisao), i videcete da su rezultati fantasticni!Bilo kako bilo, maslinovo ulje, umereno konzumiranje vina kao i ostale hrane je sasvim dovoljno za pocetak.

Duzina zivota u zavisnosti od ishrane je samo delimicno uslovljena. Najbitnija je gentika i ono sto nam je u glavi.
Moj otac je vecinu zivota jeo iskljucivo meso, a cesto je i pio (sve zivo), a ne secam se da je nekad bio bolestan. U penziju je otisao bez dana bolovanja. Ali zato je u glavi uglavnom bio uvek "cist". Znaci nije dozvoljavao da ima problema, cak i kad su oni postojali, on je gledao na drugu stranu.

Dzaba sve to ako ti na ulici padne cigla na glavu :)

Magazin "Zdrav zivot" bi trebalo da navede neke izvore za svoje tvrdnje. Evo liste ocekivanog zivotnog veka po drzavi: http://www.cia.gov/cia/publications/factbook/rankorder/2102rank.html

Recimo Svedska, Island i Kanada su ispred Italije, Grcke i Spanije. SCG je, ako nekog zanima, na 80-om mestu.

Svaka cigara skraćuje život 7 minuta, a svaki orgazam produžava isti za 11 minuta. Pa...vodite ljubav za duži život!

Genetika ima veliku ulogu, ali ljudska odgovornost u ishrani takodje. Mediteranci i dinarci su genetski mrsavi, jer se sva suvisna hrana kod njih izbacuje napolje. Kod zute rase postoji adaptacija na polarnu klimu, koju, pored tipicnih atributa zute rase (uske oci, dezmekasto telo, ...) odlikuje i sklonost da svu suvisnu hranu organizam ne izbacuje napolje, vec odlazi pravo u salo (zbog zastite od smrzavanja i zbog rezerve energije za dane oskudne ishrane), pa su oni zato genetski skloni gojaznosti. Te ljude cesto odlikuje i instinktivna potreba da prave zalihe hrane kao veverice (sto se danas manifestuje kroz njihovu potrebu da skupljaju stare stvari, znacke, marke, salvete...). Toj zutoj rasi u Evropi pripadaju crnokosi starosedeoci Alpa i Panonije (Vojvodine, Hrvatskog Zagorja, Slovenije, Austrije, Bavarske, Savoje), kao i stanovnici Finske, baltickih zemalja i veceg dela bivseg SSSR-a. Oni, jednostavno receno izgledaju kao Beni Hil. Za njih su strucnjaci UN napravili posebnu dijetu koja menja metabolizam, pa onda postaju mrsavi kao mediteranci (koga zanima, neka trazi na: antropo@sbb.co.yu). Dakle, i geneticke sklonosti se nekada mogu blokirati.

Sto se dugovecnosti tice, najvise u svetu zive nosioci takozvanog antigena HLA-DR7. To su ljudi koje odlikuje najvisa visina u Evropi (mnogi Niksicani, Hercegovci, Splicani, Irci, Skotlandjani, deo Skandinavaca). Imaju koscato lice, izbacene prednje zube, u govoru izrazene palatalne i dentalne frikative (šj, žj, df, tf...), itd. Oni kada se hrane nezdravo zive cak i preko 80 godina, a kada bi se hranili zdravo ziveli bi preko 120.

Dzabe voditi racuna o ishrani, kada moze da ti padne cigla na glavu? Onda je zdabe voditi racuna i kada prelazimo ulicu. Svakakve gluposti mozemo da zakljucimo ukoliko hocemo da opravdamo nemarnost prema ishrani i zivotu. Ali, ako nemamo ljubavi prema sopstvenom zdravlju, nije li onda i nasa ljubav prema drugima, licemerna? Ko ne voli sebe, ne moze ni druge da voli.

Uopste nije dobro jesto male obroke a sto cesce. Treba jesti samo dva do tri obroka dnevno, u proporciji sa fizickim aktivnostima tokom dana. Ali kolicina uvek treba da bude umerena. Samo jedan obrok dnevno, sa preteranom kolicinom hrane, moze osobu da ucini gojaznom, jer sva ona suvisna hrana u tom jednom obroku uzeta, ne moze brzo da s iskoristi, i kod jednog broja ljudi ona odlazi pravo u salo. Pauza izmedju obroka treba da bude minimum izmedju 5 i 6 sati. Ako uzmes hranu tri sata posle prethodnog obroka, koji jos nije stigao da se svari, pa nova hrana samo ometa prethodno zapoceti proces. Kako kada biste u masini za pranje vesa prekinuli proces pranja unosenjem novog neopranog vesa. Zeludac mora da se odmori posle varenja hrane. Ako tako ne uradite, javice se navika za stalnim unosenjem hrane, sto onda opterecuje ceo nervni sistem. Vise za zamara nervni sistem varenjem hrane, nego jakim fizickim naporom. Svejedno je da li izmedju obroka uzmete jedni zrni kikirikija, ili pun tanjir jela. Nista se manje ne kuva jedno zrni pasulja od jednog kilograma pasulja. Isto traje proces varenja, bez velikog uticaja kolicine hrane, pa treba imati na umu i da najmanja kolicina hrane uzeta izmedju obroka - steti zdravlju.

Izvor za podatke u tekstu o dugovecnosti je SZO (Svetska zdravstvena organizacija) u svojim izvestajima od 1999 godine do 2005, gde se sa odredjenim varijacijama mediteranske zemlje kotiraju medju 10 ili 20 najdugovecnijih.
http://www.photius.com/rankings/healthy_life_table2.html

http://www.health.nsw.gov.au/public-health/chorep/bod/bod_intlex_table.htm

http://www.who.int/whr/2005/annexes-en.pdf

Hvala na odgovoru autoru teksta! Zaista cenim to.

Medjutim, i dalje mi se cini da gledajuci statistiku - zemlje sa visokim standardom zivota imaju po pravilu i dug prosecni zivotni vek (ukljucujuci tu i mediteranske zemlje). Nerazvijenije zemlje imaju kraci.

No dobro, sada imamo navedene izvore.

Hvala jos jednom.

Sve je to lepo, ali postoji jedna mnogo bitnija i ta stvar je krucijalna za razmisljanje o hrani. Ishrana coveka ma kojim poslom se on bavi, koji sport trenira ili sta u zivotu vec radi, treba da bude i mora da bude samo DOVOLJNA. Dovoljna znaci, da u potrebnim granicama ispuni organizam materijalom DOVOLJNIM za njegovo funkcionisanje. To nema veze ni da li se okupljamo da bi pricali za vreme rucka, sto pravi Grci nikad ne rade, oni mozda razgovaraju posle obroka, ali za vreme ne.

Prethodne adrese nisam uspeo da otvorim. Ali sledece provereno rade:

http://www.globalgeografia.com/world/life_expectancy.gif

http://www.globalgeografia.com/europe_eng/europe_demographic.htm

Interesantno je da i na podrucju nase zemlje, duzina zivota najveca na podrucju mediteranskog uticaja tj. tamo gde se tradicionalno meso jelo samo za praznike, dok je najkraca duzina zivota u Vojvodini. U publikaciji Dr. Živana Jovičića, Osnovi medicinske geografije Srbije, Beograd, 1998, na str. 32 čitamo broj umrlih između 65. i 69. godine života na 1000 stanovnika po pokrajinama:

Vojvodina: 34,5

Centralna Srbija: 29,8

Kosovo: 20,1.

Kao objašnjenje povećane smrtnosti na podrucju Vojvodine i Centralne Srbije, prof. Živan Jovičić kaže:

“Albanci npr. ne koriste se svinjskim mesom u ishrani.” (str. 33).

Takođe, o srednjem trajanju dužine života od 1992-1993. godine čitamo:

Muškarci:

Vojvodina: 67,06

Centralna Srbija: 69,10

Kosovo: 72,02

Žene:

Vojvodina: 73,03

Centralna Srbija: 74,56

Kosovo: 77,51

Dužina života i procenat oboljenja su u izrazenoj korelaciji sa ispravnim načinom života i ishrane.

Interesantno je da kod nas sve javne akcije borbe protiv nezdrave ishrane i nezdravog zivota bivaju propracene sa podsmehom, dok se istovremeno optuzuju drugi kao krivci za nase trovanje (NATO za radijaciju). A u sustini, sami smo sebi najveci neprijatelji, ali zbog sopstvene infantilnosti, uvek nam je neko drugi kriv.

Miso bre o cemu ti lupas? Kakav bre zreo protestantski svet zapada? Za mene oni predstavljaju odlican primer infantilnosti i neposobnosti da rese zivotne probleme. Pa ih ignorisu kao da ne postoje, povuku se u sebe i tako povrsinskim 'neznanjem' prezivljavaju iz dana u dan, gojeci se sve vise. Tacno je to da mediteranci i balkanci ispoljavaju mrznju direktno, i u mnogim slucajevima i u preteranoj meri, ali u svakom slucaju, ispoljavanje osecanja doprinosi dobrom zdravlju, idealno bi bilo naravno kad bi se ta osecanja ispoljavala umereno, sto je u mnogome strano mediteranu i balkanu, ali generalno gledano stanovnici mediteranskih prostora su daleko zdraviji fizicki i duhovno bogatiji od usedelih snobova iz predgradja Londona ili Berlina uprkos vekovnim pokusajma da svoj zivotni stil podrede trazenju srece...

Miso,
Ne mogu da vam se otvore adrese zato sto su u prebacivanju na sajt se pojavili spejsovi u adresi, korigujte to i sve je u redu.
Slazem se sa vama da smo sami sebi najveci neprijatelji, a dodao bih da nas takvima pored naseg licnog izbora, stvara i obrazovanje i informacije, koje dobijamo u zivotu, što u velikoj meri zavisi i od samog društva i sredine u kojoj se stvaraju navike. Tu je odgovornost porodice, škole, medija i same drzave.
Drugo: po meni ima istine u tome da mediteranski mentalitet i balkanski, je drugaciji od zapadnog, impulsivniji, nezreliji, agresivniji u odredjenim okolnostima, ali s druge strane po meni daleko od toga da zapad u celini deluje pozitivnije na stres.
Taj zapad (ukljucujuci i protestantski svet) je vodio tolike ratove i odgovoran je za tolika krvoprolica u proslosti.
Danas su kod njih u jakom porastu umiranja i obolevanja od srcanih oboljenja i raka, pa porast alergija, gojaznosti itd. Stres od posla je u velikom porastu i veliki problem, koji će se sigurno uvecavati. S druge strane postoje i velike razlike medju zapadnim zemljama. Ali generalno mislim da je tačno da ekonomski razvijenije zemlje danas imaju organizovanije zdravstvene sisteme, koji u velikoj meri doprinose dugovečnosti, ali po meni i oni imaju dug put do zdravijeg života (ekologija, stres na poslu, radoholizam, surova konkurencija, slobodno vreme, megapolisi, brza hrana, otudjenost itd. ).
Poenta je po meni u tome da Zapad ima dosta da uci od Istoka i obrnuto.

Potiskivanje na Zapadu?! To je projekcija. Mi nismo razvili zrelo odupiranje slabostima, pa kada vidimo nekoga ko se ponasa normativno ispravno, odmah zakljucimo da on to radi iz onih motiva iz kojih bismo mi to radili, iz licemerestva. Nasi ljudi, akonisu dovljaci,. prvi su u licemerstvu na zapadu. Naravno, ima i tamo urodjenickog potiskivanja i licemerstva, ali ne toliko kod Holandjana, Danaca, Svedjana, Norvezana, Engleza i severnih Nemaca, koliko kod Amerikanaca (tamo ima dosta ljudi nama slicnih), i u katolickom centralno evropskom svetu, gde je potiskivanje pod uticajem krivice glavni temelj kulturnog ponasanja. Zapravo, potiskivanje je igrom slucaja najizrazenije kod onih koji su genetski skloni gojaznosti, i zato su ti narodi isto tako skloni autoritarnosti (nacizam, staljinizam...) kao i mi. Samo sto postoji radikalna razlika izmedju njihove hladne i licemerne autoritarnosti (krivica ugusuje ego) i nase divljacke balkansko-africke autoritarnosti (sujetan ego ugusuje svest o odgovornosti). Dakle, i Zapad je razlicit izmedju sebe, ali mozete prepoznati one osobe koje su "dobre" iz licemerstva po sledecim atributima: hladnoca, ustogljenost, konzervativizam, cinizam i prezir prema "prljavima i nemoralnima", paranoidan strah od zavere, strogo moralisanje, psihosomatski problemi u vreme stresa vezani za digestivni trakt, slepa odanost autoritetima, itd. Za razliku od njih, osobe koje reaguju zrelo, bez potiskivanja, odlikuje kreativan i praktican duh, nesposobnost da se izmanipulisu na bilo koji nacin (nemaju nikakve ideologije, kultove, vodje), itd.

"Tacno je to da mediteranci i balkanci ispoljavaju mrznju direktno, i u mnogim slucajevima i u preteranoj meri, ali u svakom slucaju, ispoljavanje osecanja doprinosi dobrom zdravlju"

Ovde treba razlikovati osecanja od motiva. Normalno je da covek oseca gnev kada vidi nepravdu, normalno je da oseca zadovoljstvo kada jede ukusnu hranu, normalno je da oseca strah u opasnosti, tugu i nevolji, ali na Mediteranu i Balkanu nije rec otvorenom izrazavanju osecanja, vec o otvorenom izrazavanju losih motiva: mrznje, sebicnosti, brige... Covek treba da oseca gnev prema onome ko je izvor neprave, ali ne treba da ga mrzi, vec da bude krotak. Treba da oseca strah u opasnosti, ali ne da bude kukavica, vec da bude hrabar. Treba da oseca zadovoljstvo dok jede ukusnu hranu, ali ne da bude prozdrljiv (sebican) vec zahvalan. Itd. Dakle, problme balkanca i mediteranca je u tome sto nema elementarnu mudrost da razlikuje dobro od zla, nema savest koja bi ga sacuvala od pokoravanja volje losim motivima, i nema elementarne zrelosti da se svojom voljom odupire svojim iskusenjima. Zato smo, posebno mi ovde na Balkanu, postali sinonim za primitivizam. Sujeta koju gajimo nam ne daje snage da se ponizimo priznanjem da ista treba da menjamo kod sebe, i to je temelje svake primitivnosti; pa i nase nesposobnosti da u drugome vidimo bilo sta sto prevazilazi nase sopstveno izopacenje.

Miso
u vasim komentarima ima po meni preterane 'samokriticnosti" (prepostavljam da ste sa ovih prostora), a znam da je pre svega uzrok ovo sto se desavalo na ovim prostorima u poslednjim godinama. I znam puno ljudi, koji zapadaju u takvo ljutito samo kritizerstvo (koje je jako pozeljno ali ako ne predje u nipodastavanje) ,i mislim da je to druga krajnost. Kod nas ili se ide u preterano kritikovanje nas samih ili drugih. A slika nikad nije crno bela i svi, pa cak i mi imamo i svoje dobre i svoje lose strane. Mi nista manje nemamo osecaj za dobro i zlo (to je u ljudskoj prirodi) od onih koji su bacali atomske bombe, koji su kolonizovali i iskoriscavali veliki deo planete, onih koji su vodili krstaske ratove itd. itd.. Jesmo mi odgovorni za ono sto nam se desavalo, ali svi smo deo iste ljudske vrste, sa raznim varijacijama u zavisnosti od samih okolnosti, a svuda ima i dobrih i zlih, u svakom narodu.

Nema nista lose u svinjskom mesu, cevapima, jagnjecem pecenju. Ja zivim u Grckoj, i ovde se isto obilato jede sve to (suvlaki=raznjic, kebab=cevap, i jagnjece pecenje, kako sa raznja tako i ispod saca). Grci jedu mahom iste stvari kao i mi. Imamo skoro sva jela ista. I ovde se jedu sarme i punjene paprike, pije se vino i rakija, i prave se izuzetno sletke torte i kolaci. Ono sto je razlika izmedju mediteranskih zemalja i ovih kontinentalnih je obilje morskih plodova. Ja mislim da u Srbiji nije problem sto se jedu svinje, nego je problem sto se riba ne jede cesto. A na kraju, smatram da ni Srbija ni Grcka ne treba da pricaju o hrani... Kod nas je hrana 100% OK, tj. potpuno je prirodna i zdrava, uzgajana na jakom suncu i na plodnoj zemlji.

Te price o hrani nisu primerene nama, jer mi i ne znamo sta je to losa i nezdrava hrana. Nije to paradajs koji je neko oprskao plavim kamenom zbog plamenjace!!! Nezdravi paradajs je onaj koji se uzgaja u USA, pod IR lampama u zatvorenom prostoru, koji se prska svim i svacim da bi na oko izgledao perfektno, a nikad nije video ni sunce ni zemlju!

Licnog sam ubedjenja da je tajna duzeg zivota u 1) prirodnoj hrani (bez obzira da li su to svinje ili masline, samo da je prirodno uzgajano, kako sto se to radi kod nas), 2) Dosta suncanih dana u toku godine 3) Nezagadjen vazduh (npr. Krit je veoma cisto ostrvo, bez fabrika, dok kod nas u Srbiji zraci uranijum i ko zna sta sve jos) 4) More (ne znam kako, ali more utice na to da se covek zdravije i srecnije oseca)

E pa sad - mislim da na ishranu i uopste stil (pa i duzinu) zivota utice mnogo faktora, u koje naravno spadaju i kulturno nasledje odnosno obicaji na odredjenoj teritoriji, obrazovanje, licni stav, zelja za istrazivanjem i sticanjem novih naucnih saznanja iz tih oblasti i naravno socio-ekonomske odlike naseg okruzenja. Naravno, kada u C-marketu vidim npr. fizicke radnike (sa skela npr.) kako kupuju za dorucak parizer ili nesto slicno, bogato mastima i ko zna kakvim vestackim aditivima, moram da se zapitam da li je razlog za to bas cinjenica da je takva hrana najjeftinija, ili jednostavno njihova nezainteresovanost za sopstveno zdravlje, ciji je rezultat naravno, neznanje. Opet, o kvalitetu takozvane ,,zdrave" hrane (kao sto su voce, povrce, zitarice) mi obicni smrtnici nemamo nikakvih dokaza; ostaje nam da se nadamo da u njima nema previse pesticida ili nekih drugih stetnih materija, ili da nisu uzgajani na radioaktivnom zemljistu...Ili da odemo kod ujaka (tetke) u selo i barem jednom godisnje se, za vreme odmora,najedemo domacih jaja, mleka, mesa i voca! Dakle, sve u svemu, dopustena nam je samo teznja ka zdravom zivotu, odnosno nada da je ,,zdrava" hrana zaista zdrava. Potpune sigurnosti nema.

Praseci mozak, usi, skembe, krvavice, kobasice, dzigerica, bela slaninica, mast na leba, prepelica, jarebica, konjetina, janjetina, zecetina, govedina, pasteta, prsuta, rebarca, maslac, cvarci, cevapi, pa to i Supermen da jede ne bi preziveo. Gledao sam pre neki dan predlog posne salate za veliki petak, ulje, luk, tunjevina, majonez, pa gde tu ima pameti!!!

cvarci...mast+so+przeno...

Nisu samo hrana i klima faktori koji uticu na zdravlje i dugovecnost. Ne zaboravimo da je genetika vrlo vazan faktor, ali izuzetno je bitno podvuci da se mediteranci mogu pohvaliti mnogo boljim mentalnim zdravljem od ostalih Evropljana i Amerikanaca, zahvljujuci druzeljubivosti. Oni, kao i mi Srbi (samo sto su nas upropastili ratovi, zagadjenje, pa i masna hrana) vole da se okupljaju, ispricaju uz dobru klopu, caj, kafu, vino, nije bitno sta vec. Ljudi u pomenutim zemljama zapadne Evrope i Americi su mnogo izolovaniji jedni od drugih. Oni nemaju sa kim da podele svoje probleme, radosti it.d. I kada imaju, sve je to u nekoj formalnoj, ustovljenoj atmosferi. Stoga, padaju u depresiju, alkoholozam i vise boluju od psihickih poremecaja, sto i te kako utice na fizicko zdravlje. Naravno da je i klima bitan faktor. Onaj ko je vise izlozen suncu je izlozen samo vecem riziku da dobije karcinom koze, ali je u prednosti sto se tice sveukupnog zdravlja, ukljucujuci i mentalno. Mediteranci pored mora uglavnom udisu cistiji i zdraviji vazduh, koji im zahvlajujuci morskoj soli, punoj joda prociscava pluca.

Moj dajdza ne jede meso a pije samo rakiju sljivu i nije debeo. Jede sir i povrce i voli zenske. Ima 50 godina i izgleda super.

To je delimicno tacno, ali hocu da kazem da jedan od vecih razloga sto ljudi obolevaju od raznih bolesti danasnjice je zbog njihove pogresne ishrane.
Ali mislim na svakog pojedinca, svako mora da vodi racuna o sebi, a ne ujutru cim ustane da trci u pekaru da kupi pola kile masnog bureka, ulje se cedi samo tako i verovatno je maslinovo.Znate sta je to za zeludac, nesmem ni da mislim,ja zivim na Kritu i fora je u tome da se ovde ljudi bas neprezderavaju hranom kao sto je kod nas obicaj,pa znate kako se pravi prebranac ?
Ukusno je ali ljudi pobogu, kasika dve je ok ali ne bre pun tanjir.I najvise sto me nervira kad dojem u Srbiju je ono, ajde jedi, jedi, jedi ostaces gladan, to me izludjuje, zato i jesmo jedna od najdebljih nacija.
NARAVUCENIJE:LAGANA HRANA, MALE PORCIJE VISE OBROKA DNEVNO, DOSTA TECNOSTI(mislim na vodu), I NORMALNO FIZICKA AKTIVNOST I ZIVECETE KO MAMUT.

slzem se sa prethodnikom...ovde se samo meso racuna u hranu...ostalo, na primer povrce, spada u priloge MESU, zato se ostave nepojedeni na tanjiru...a zdravlje mediteranaca je dobro i zbog manje stresa i lezernog odnosa prema radu i obavezama (po tome bismo mi trebali biti najzdraviji:)
a svi oni imaju siestu, u Spaniji vecina radnji zatvorena od 14 do 17-18 h, u Grckoj je nepristojno zvati telefonom ukucane pre 18-19h.. nije to lose...opusteno ...zato su zdravi, a ostali Ervopljani piju i vino i maslinovo ulje ali ne pomaze...

Sto se mene tice imao sam 108 kila pre 5 godina. Procitao sam par clanaka i poceo da vodim neki svoj rezim zdravog zivota. Evo sada imam 90 kila (200 visok) bez neke narocite dijete. Mislim da je umerenost u svemu najvaznija. Kada je covek u dobrom rezimu ishrane i sportskih aktivnosti moze da dopusti sebi i malo masniju hranu. Jedini je problem u tome sto kada se naviknes na zdravu hranu masno ti vise ne prija...

Ima još jedna kvaka. Grci, a pogotovo oni sa ostrva žive izuzetno opušteno. Ne dišu zagađen vazduh. Ne sekiraju se, nema saobraćajnih gužvi i stresa na poslu. Nemaju stres, a zapadna evropa i amerika se toga nikad neće osloboditi. Stres ubija !!!

Mediteran je zdrava sredina.
Tu nema zagadjenja,industrije, gustog saobracaja,trke da li ce se nesto uraditi ili ne.
Plus hrana koju ti ljudi konzumiraju je bez aditiva,dodataka i slicnih gluposti...Po najnovijim svetskim istrazivanjima hrana koju oni koriste je bas ona koja odgovara zdravom zivotu.
Oni su veseliji,pozitivniji,ma jednostavno srecni.Hrana im je samo slag na tortu...

pozivamo nase prijatelje da upoznaju mediteran kakav je nekada bio. dodjite u dalmaciju i kusajte tradiciju mediterana.
pozdrav svim ljubitejima mediterana

Slazem se Dejanom.
Dodala bih da su najvaznije stvari one koje studije obicno ne ispitivaju a to su socijalni faktori. I nasa kulutura je slicna grckoj sto se tice druzenja. To u biti imaju balkanske kulture i kulture koje nisu zatrovane zapadnjackim uticajem. Pogledajte trendove u citavom svijetu i naci cete da sve kulture koje pokusavaju da prihvate zapadnjacki nacin zivota podlijezu istim bolestima. Ja zivim u Kanadi vec 9 godina i silom prilika sam dosla ovdje kao jedna od preko 500 000 ljudi iz bivse Jugoslavije. Moji roditelji su prosle godine kupili novu kucu. Ja nikada nisam zivjela o vecoj kuci (1300 sq feet ili oko 120 kvadrata). U komsiluku imamo ogromne kucetine koje me podsjecaju na sportske sale. Svako ima svoju sobu i dovoljno je velika da ne mora da izlazi iz nje. E u tome je sustina. Velike sobe oduzimaju prisnost izmedju clanova porodice. Velike kuce ali broj djece u njima je u vrh glave dvoje. Meni nikad nije smetalo sto sam sa bratom dijelila sobu. Pocelo mi je da smeta kada smo postali veliki a do tada ne. Uvijek smo najvise vremena provodili u dnevnoj sobi. A ovdje je totalno drugacije. Ne samo sto prisnost medju ljudima nedostaje nego i samilost. Nikome nije zao drugoga i svako gleda svoj interes pa makar bio u vidu jednog pisljivog dolara. Takva kulture radja ljude nezdravog duha. Mnogo ljudi ovdje ima koji uzimaju anti-depresivne pilule. Naseg svijeta ima koji je bio po logorima i vidio svakakve stvari za koje bi bilo dobro da nekada posjete psihijatra cisto da kazu stvari koje ne zele reci drugima. Ovi ljudi ovdje na izgled nemaju mnogo problema ali su u biti veoma dusevno bolesni sto radja fizicku bolest. U zdravom tijelu zdrav duh ali i zdrav duh zdravo tijelo.

Jos sa pocetka 90-ih godina sam uvideo koliko je njohov nacin ishrane zdrav, pa sam vukao iz Grcke gomilu njihove hrane ovamo jer kod nas se u to doba znalo samo za giros iz tog podeblja i nista drugo. Znaci sve od maslinovog ulja, origana nekih sorti vina,sarmica od vinovog lisca i dosta toga drugog. Vremenom, kako nam je Grcka postala jedini "prozor u svet", tj. EU (mnogi ce se setiti da se njihova viza 90-ih dobijala samo uz popunjen formular i jednu sliku)prenosili smo delimicno, pomalo i stidljivo, dosta toga specificnog za njihovu kuhinju. Danas imate sve sto vam je potrebno da se hranite zdravo, na mediteranski nacin. Vecina restorana ovde vec odavno ima bar 3-4 opcije koje se odnose na mediteransku kuhinju.Iskoristite tu priliku ucinicete uslugu i sebi i svom zdravlju. Naravno, sem ishrane pokusajte da prekopirate nacin zivota koji se tamo vodi, u onoj meri u kojoj to mozete sebi da dopustite (gore je vec to neko lepo opisao), i videcete da su rezultati fantasticni!Bilo kako bilo, maslinovo ulje, umereno konzumiranje vina kao i ostale hrane je sasvim dovoljno za pocetak.

Duzina zivota u zavisnosti od ishrane je samo delimicno uslovljena. Najbitnija je gentika i ono sto nam je u glavi.
Moj otac je vecinu zivota jeo iskljucivo meso, a cesto je i pio (sve zivo), a ne secam se da je nekad bio bolestan. U penziju je otisao bez dana bolovanja. Ali zato je u glavi uglavnom bio uvek "cist". Znaci nije dozvoljavao da ima problema, cak i kad su oni postojali, on je gledao na drugu stranu.

Dzaba sve to ako ti na ulici padne cigla na glavu :)

Magazin "Zdrav zivot" bi trebalo da navede neke izvore za svoje tvrdnje. Evo liste ocekivanog zivotnog veka po drzavi: http://www.cia.gov/cia/publications/factbook/rankorder/2102rank.html

Recimo Svedska, Island i Kanada su ispred Italije, Grcke i Spanije. SCG je, ako nekog zanima, na 80-om mestu.

Svaka cigara skraćuje život 7 minuta, a svaki orgazam produžava isti za 11 minuta. Pa...vodite ljubav za duži život!

Genetika ima veliku ulogu, ali ljudska odgovornost u ishrani takodje. Mediteranci i dinarci su genetski mrsavi, jer se sva suvisna hrana kod njih izbacuje napolje. Kod zute rase postoji adaptacija na polarnu klimu, koju, pored tipicnih atributa zute rase (uske oci, dezmekasto telo, ...) odlikuje i sklonost da svu suvisnu hranu organizam ne izbacuje napolje, vec odlazi pravo u salo (zbog zastite od smrzavanja i zbog rezerve energije za dane oskudne ishrane), pa su oni zato genetski skloni gojaznosti. Te ljude cesto odlikuje i instinktivna potreba da prave zalihe hrane kao veverice (sto se danas manifestuje kroz njihovu potrebu da skupljaju stare stvari, znacke, marke, salvete...). Toj zutoj rasi u Evropi pripadaju crnokosi starosedeoci Alpa i Panonije (Vojvodine, Hrvatskog Zagorja, Slovenije, Austrije, Bavarske, Savoje), kao i stanovnici Finske, baltickih zemalja i veceg dela bivseg SSSR-a. Oni, jednostavno receno izgledaju kao Beni Hil. Za njih su strucnjaci UN napravili posebnu dijetu koja menja metabolizam, pa onda postaju mrsavi kao mediteranci (koga zanima, neka trazi na: antropo@sbb.co.yu). Dakle, i geneticke sklonosti se nekada mogu blokirati.

Sto se dugovecnosti tice, najvise u svetu zive nosioci takozvanog antigena HLA-DR7. To su ljudi koje odlikuje najvisa visina u Evropi (mnogi Niksicani, Hercegovci, Splicani, Irci, Skotlandjani, deo Skandinavaca). Imaju koscato lice, izbacene prednje zube, u govoru izrazene palatalne i dentalne frikative (šj, žj, df, tf...), itd. Oni kada se hrane nezdravo zive cak i preko 80 godina, a kada bi se hranili zdravo ziveli bi preko 120.

Dzabe voditi racuna o ishrani, kada moze da ti padne cigla na glavu? Onda je zdabe voditi racuna i kada prelazimo ulicu. Svakakve gluposti mozemo da zakljucimo ukoliko hocemo da opravdamo nemarnost prema ishrani i zivotu. Ali, ako nemamo ljubavi prema sopstvenom zdravlju, nije li onda i nasa ljubav prema drugima, licemerna? Ko ne voli sebe, ne moze ni druge da voli.

Uopste nije dobro jesto male obroke a sto cesce. Treba jesti samo dva do tri obroka dnevno, u proporciji sa fizickim aktivnostima tokom dana. Ali kolicina uvek treba da bude umerena. Samo jedan obrok dnevno, sa preteranom kolicinom hrane, moze osobu da ucini gojaznom, jer sva ona suvisna hrana u tom jednom obroku uzeta, ne moze brzo da s iskoristi, i kod jednog broja ljudi ona odlazi pravo u salo. Pauza izmedju obroka treba da bude minimum izmedju 5 i 6 sati. Ako uzmes hranu tri sata posle prethodnog obroka, koji jos nije stigao da se svari, pa nova hrana samo ometa prethodno zapoceti proces. Kako kada biste u masini za pranje vesa prekinuli proces pranja unosenjem novog neopranog vesa. Zeludac mora da se odmori posle varenja hrane. Ako tako ne uradite, javice se navika za stalnim unosenjem hrane, sto onda opterecuje ceo nervni sistem. Vise za zamara nervni sistem varenjem hrane, nego jakim fizickim naporom. Svejedno je da li izmedju obroka uzmete jedni zrni kikirikija, ili pun tanjir jela. Nista se manje ne kuva jedno zrni pasulja od jednog kilograma pasulja. Isto traje proces varenja, bez velikog uticaja kolicine hrane, pa treba imati na umu i da najmanja kolicina hrane uzeta izmedju obroka - steti zdravlju.

Izvor za podatke u tekstu o dugovecnosti je SZO (Svetska zdravstvena organizacija) u svojim izvestajima od 1999 godine do 2005, gde se sa odredjenim varijacijama mediteranske zemlje kotiraju medju 10 ili 20 najdugovecnijih.
http://www.photius.com/rankings/healthy_life_table2.html

http://www.health.nsw.gov.au/public-health/chorep/bod/bod_intlex_table.htm

http://www.who.int/whr/2005/annexes-en.pdf

Hvala na odgovoru autoru teksta! Zaista cenim to.

Medjutim, i dalje mi se cini da gledajuci statistiku - zemlje sa visokim standardom zivota imaju po pravilu i dug prosecni zivotni vek (ukljucujuci tu i mediteranske zemlje). Nerazvijenije zemlje imaju kraci.

No dobro, sada imamo navedene izvore.

Hvala jos jednom.

Sve je to lepo, ali postoji jedna mnogo bitnija i ta stvar je krucijalna za razmisljanje o hrani. Ishrana coveka ma kojim poslom se on bavi, koji sport trenira ili sta u zivotu vec radi, treba da bude i mora da bude samo DOVOLJNA. Dovoljna znaci, da u potrebnim granicama ispuni organizam materijalom DOVOLJNIM za njegovo funkcionisanje. To nema veze ni da li se okupljamo da bi pricali za vreme rucka, sto pravi Grci nikad ne rade, oni mozda razgovaraju posle obroka, ali za vreme ne.

Prethodne adrese nisam uspeo da otvorim. Ali sledece provereno rade:

http://www.globalgeografia.com/world/life_expectancy.gif

http://www.globalgeografia.com/europe_eng/europe_demographic.htm

Interesantno je da i na podrucju nase zemlje, duzina zivota najveca na podrucju mediteranskog uticaja tj. tamo gde se tradicionalno meso jelo samo za praznike, dok je najkraca duzina zivota u Vojvodini. U publikaciji Dr. Živana Jovičića, Osnovi medicinske geografije Srbije, Beograd, 1998, na str. 32 čitamo broj umrlih između 65. i 69. godine života na 1000 stanovnika po pokrajinama:

Vojvodina: 34,5

Centralna Srbija: 29,8

Kosovo: 20,1.

Kao objašnjenje povećane smrtnosti na podrucju Vojvodine i Centralne Srbije, prof. Živan Jovičić kaže:

“Albanci npr. ne koriste se svinjskim mesom u ishrani.” (str. 33).

Takođe, o srednjem trajanju dužine života od 1992-1993. godine čitamo:

Muškarci:

Vojvodina: 67,06

Centralna Srbija: 69,10

Kosovo: 72,02

Žene:

Vojvodina: 73,03

Centralna Srbija: 74,56

Kosovo: 77,51

Dužina života i procenat oboljenja su u izrazenoj korelaciji sa ispravnim načinom života i ishrane.

Interesantno je da kod nas sve javne akcije borbe protiv nezdrave ishrane i nezdravog zivota bivaju propracene sa podsmehom, dok se istovremeno optuzuju drugi kao krivci za nase trovanje (NATO za radijaciju). A u sustini, sami smo sebi najveci neprijatelji, ali zbog sopstvene infantilnosti, uvek nam je neko drugi kriv.

Par reci o navodnom bezstresnom mediteranskom duhu i mediteranskoj prisnosti i njihovom uticaju na duzinu zivota. Nije problem sam stres, vec covekova reakcija na stres. Mediteranci isto kao i balkanci reaguju nezrelo na stres zivota, vrlo su uvredljivi, nesamokriticki, i infantilni u odnosu na ljude Zapada. Sama prisnost (bliskost) nije nikakva garancija pravog medjusobnog postovanja i pravog prijateljstva. Preko 60% ubustava u nasoj zemlji se ne desava nocu, na ulici, u mraku, od strane neke nepoznate osobe, vec od strane sopstvene porodice i blize rodbine. Bliskost nikako ne treba poistovecivati sa ljubavlju. Mediteranska bliskost predstavlja bliskost ljudi koji pokazuju sujetni strah od gubitka odobravanja, i zbog te ljudske slabosti oni ce pokazati spremnost za zrtvuju svako nacelo pravde i postenja, samo da bi zadrzali odobravanje drugog coveka. Oni su potpuno robovi sujete, a to nije vrlina, vec mana koja je izvor svake korupcije, mita, beznacelnosti, povodljivosti i manipulacije nad takvim mentalitetom. Sujeta ljude cini nespremnim na samokritiku, a odsustvi samokritike rezultuje neodgovornoscu, koja je tipicna za Mediteran i Balkan, a neodgovornost rezultuje nezrelom reakcijom coveka na stres zivota, a nezrela reakcija rezultuje psihosomatskim problemima.

Ako mrznju izrazavas otvoreno (mediteranska i balkanska nezrelost), stradace ti verovatno srce, srcana arterija, ... a ako mrznju potiskujes (nezrelost centralno evropskog katolickog sveta), najverovantije ces imati problema sa digestivnim traktom. Ako reagujes zrelo (Zapad, uglavnom bivsi protestantski svet), pa se mrznji odupires, prastas neprijatelju, onda ti zdravlje procveta u stresu i sam stres te izgradi. Itd. Itd. Itd. Zato na mapi prosecne duzine zivota vidimo u samom vrhu zemlje Zapada, pored Mediterana.

Miso bre o cemu ti lupas? Kakav bre zreo protestantski svet zapada? Za mene oni predstavljaju odlican primer infantilnosti i neposobnosti da rese zivotne probleme. Pa ih ignorisu kao da ne postoje, povuku se u sebe i tako povrsinskim 'neznanjem' prezivljavaju iz dana u dan, gojeci se sve vise. Tacno je to da mediteranci i balkanci ispoljavaju mrznju direktno, i u mnogim slucajevima i u preteranoj meri, ali u svakom slucaju, ispoljavanje osecanja doprinosi dobrom zdravlju, idealno bi bilo naravno kad bi se ta osecanja ispoljavala umereno, sto je u mnogome strano mediteranu i balkanu, ali generalno gledano stanovnici mediteranskih prostora su daleko zdraviji fizicki i duhovno bogatiji od usedelih snobova iz predgradja Londona ili Berlina uprkos vekovnim pokusajma da svoj zivotni stil podrede trazenju srece...

Potpuno se slazem sa Misom. Ishrana mora da se posmatra u sklopu ostalih elemenata kulture, kao sto je vaspitanje i odnosi u zajednici. Cuvena i legendarna tragedija tzv. Zapadnog coveka, koja "truje" i nas svet (pogotovo kad se on nasilno preseli na taj Zapad pa ne moze da se integrise), je jedna protestantnska kultura individualnosti. Svaki covek je odgovoran za svoje ponasanje, svoje brige treba sam da resi, bes da potisne, i da se uljudno i odgovorno ponasa prema okolini. Zajednica ne trpi nikakve ekscese, infantilnost, vikanje, udaranje sakom o sto itd. Ja se slazem da to dovodi do procvata drzave i kulture ali i do psihosomatskih poremecaja usled potiskivanja, zbog cega Zapadnjaci navodno jako cesto idu kod psihijatra. Balkanska opustenost, ljubav i bliskost (sve sami mitovi) medjutim ne objasnjavaju onakvo strasno i zivotinjasko ubijanje i klanje koje smo imali prilike da vidimo pre desetak godina. Izmedju te dve opcije, ja se radije odlucujem za Truli Zapad!
Mediteranska hrana pociva i na klimi koja omogucuje sveze voce i povrce tokom cele godine, u cemu je slicna tropskim ishranama, koje su takodje zdrave. Bilo ko ko je ziveo severnije od 40.stepena zna da je sveze voce i povrce nemoguce dobiti.

Miso,
Ne mogu da vam se otvore adrese zato sto su u prebacivanju na sajt se pojavili spejsovi u adresi, korigujte to i sve je u redu.
Slazem se sa vama da smo sami sebi najveci neprijatelji, a dodao bih da nas takvima pored naseg licnog izbora, stvara i obrazovanje i informacije, koje dobijamo u zivotu, što u velikoj meri zavisi i od samog društva i sredine u kojoj se stvaraju navike. Tu je odgovornost porodice, škole, medija i same drzave.
Drugo: po meni ima istine u tome da mediteranski mentalitet i balkanski, je drugaciji od zapadnog, impulsivniji, nezreliji, agresivniji u odredjenim okolnostima, ali s druge strane po meni daleko od toga da zapad u celini deluje pozitivnije na stres.
Taj zapad (ukljucujuci i protestantski svet) je vodio tolike ratove i odgovoran je za tolika krvoprolica u proslosti.
Danas su kod njih u jakom porastu umiranja i obolevanja od srcanih oboljenja i raka, pa porast alergija, gojaznosti itd. Stres od posla je u velikom porastu i veliki problem, koji će se sigurno uvecavati. S druge strane postoje i velike razlike medju zapadnim zemljama. Ali generalno mislim da je tačno da ekonomski razvijenije zemlje danas imaju organizovanije zdravstvene sisteme, koji u velikoj meri doprinose dugovečnosti, ali po meni i oni imaju dug put do zdravijeg života (ekologija, stres na poslu, radoholizam, surova konkurencija, slobodno vreme, megapolisi, brza hrana, otudjenost itd. ).
Poenta je po meni u tome da Zapad ima dosta da uci od Istoka i obrnuto.

Potiskivanje na Zapadu?! To je projekcija. Mi nismo razvili zrelo odupiranje slabostima, pa kada vidimo nekoga ko se ponasa normativno ispravno, odmah zakljucimo da on to radi iz onih motiva iz kojih bismo mi to radili, iz licemerestva. Nasi ljudi, akonisu dovljaci,. prvi su u licemerstvu na zapadu. Naravno, ima i tamo urodjenickog potiskivanja i licemerstva, ali ne toliko kod Holandjana, Danaca, Svedjana, Norvezana, Engleza i severnih Nemaca, koliko kod Amerikanaca (tamo ima dosta ljudi nama slicnih), i u katolickom centralno evropskom svetu, gde je potiskivanje pod uticajem krivice glavni temelj kulturnog ponasanja. Zapravo, potiskivanje je igrom slucaja najizrazenije kod onih koji su genetski skloni gojaznosti, i zato su ti narodi isto tako skloni autoritarnosti (nacizam, staljinizam...) kao i mi. Samo sto postoji radikalna razlika izmedju njihove hladne i licemerne autoritarnosti (krivica ugusuje ego) i nase divljacke balkansko-africke autoritarnosti (sujetan ego ugusuje svest o odgovornosti). Dakle, i Zapad je razlicit izmedju sebe, ali mozete prepoznati one osobe koje su "dobre" iz licemerstva po sledecim atributima: hladnoca, ustogljenost, konzervativizam, cinizam i prezir prema "prljavima i nemoralnima", paranoidan strah od zavere, strogo moralisanje, psihosomatski problemi u vreme stresa vezani za digestivni trakt, slepa odanost autoritetima, itd. Za razliku od njih, osobe koje reaguju zrelo, bez potiskivanja, odlikuje kreativan i praktican duh, nesposobnost da se izmanipulisu na bilo koji nacin (nemaju nikakve ideologije, kultove, vodje), itd.

"Tacno je to da mediteranci i balkanci ispoljavaju mrznju direktno, i u mnogim slucajevima i u preteranoj meri, ali u svakom slucaju, ispoljavanje osecanja doprinosi dobrom zdravlju"

Ovde treba razlikovati osecanja od motiva. Normalno je da covek oseca gnev kada vidi nepravdu, normalno je da oseca zadovoljstvo kada jede ukusnu hranu, normalno je da oseca strah u opasnosti, tugu i nevolji, ali na Mediteranu i Balkanu nije rec otvorenom izrazavanju osecanja, vec o otvorenom izrazavanju losih motiva: mrznje, sebicnosti, brige... Covek treba da oseca gnev prema onome ko je izvor neprave, ali ne treba da ga mrzi, vec da bude krotak. Treba da oseca strah u opasnosti, ali ne da bude kukavica, vec da bude hrabar. Treba da oseca zadovoljstvo dok jede ukusnu hranu, ali ne da bude prozdrljiv (sebican) vec zahvalan. Itd. Dakle, problme balkanca i mediteranca je u tome sto nema elementarnu mudrost da razlikuje dobro od zla, nema savest koja bi ga sacuvala od pokoravanja volje losim motivima, i nema elementarne zrelosti da se svojom voljom odupire svojim iskusenjima. Zato smo, posebno mi ovde na Balkanu, postali sinonim za primitivizam. Sujeta koju gajimo nam ne daje snage da se ponizimo priznanjem da ista treba da menjamo kod sebe, i to je temelje svake primitivnosti; pa i nase nesposobnosti da u drugome vidimo bilo sta sto prevazilazi nase sopstveno izopacenje.

Miso
u vasim komentarima ima po meni preterane 'samokriticnosti" (prepostavljam da ste sa ovih prostora), a znam da je pre svega uzrok ovo sto se desavalo na ovim prostorima u poslednjim godinama. I znam puno ljudi, koji zapadaju u takvo ljutito samo kritizerstvo (koje je jako pozeljno ali ako ne predje u nipodastavanje) ,i mislim da je to druga krajnost. Kod nas ili se ide u preterano kritikovanje nas samih ili drugih. A slika nikad nije crno bela i svi, pa cak i mi imamo i svoje dobre i svoje lose strane. Mi nista manje nemamo osecaj za dobro i zlo (to je u ljudskoj prirodi) od onih koji su bacali atomske bombe, koji su kolonizovali i iskoriscavali veliki deo planete, onih koji su vodili krstaske ratove itd. itd.. Jesmo mi odgovorni za ono sto nam se desavalo, ali svi smo deo iste ljudske vrste, sa raznim varijacijama u zavisnosti od samih okolnosti, a svuda ima i dobrih i zlih, u svakom narodu.

Nema nista lose u svinjskom mesu, cevapima, jagnjecem pecenju. Ja zivim u Grckoj, i ovde se isto obilato jede sve to (suvlaki=raznjic, kebab=cevap, i jagnjece pecenje, kako sa raznja tako i ispod saca). Grci jedu mahom iste stvari kao i mi. Imamo skoro sva jela ista. I ovde se jedu sarme i punjene paprike, pije se vino i rakija, i prave se izuzetno sletke torte i kolaci. Ono sto je razlika izmedju mediteranskih zemalja i ovih kontinentalnih je obilje morskih plodova. Ja mislim da u Srbiji nije problem sto se jedu svinje, nego je problem sto se riba ne jede cesto. A na kraju, smatram da ni Srbija ni Grcka ne treba da pricaju o hrani... Kod nas je hrana 100% OK, tj. potpuno je prirodna i zdrava, uzgajana na jakom suncu i na plodnoj zemlji.

Te price o hrani nisu primerene nama, jer mi i ne znamo sta je to losa i nezdrava hrana. Nije to paradajs koji je neko oprskao plavim kamenom zbog plamenjace!!! Nezdravi paradajs je onaj koji se uzgaja u USA, pod IR lampama u zatvorenom prostoru, koji se prska svim i svacim da bi na oko izgledao perfektno, a nikad nije video ni sunce ni zemlju!

Licnog sam ubedjenja da je tajna duzeg zivota u 1) prirodnoj hrani (bez obzira da li su to svinje ili masline, samo da je prirodno uzgajano, kako sto se to radi kod nas), 2) Dosta suncanih dana u toku godine 3) Nezagadjen vazduh (npr. Krit je veoma cisto ostrvo, bez fabrika, dok kod nas u Srbiji zraci uranijum i ko zna sta sve jos) 4) More (ne znam kako, ali more utice na to da se covek zdravije i srecnije oseca)

E pa sad - mislim da na ishranu i uopste stil (pa i duzinu) zivota utice mnogo faktora, u koje naravno spadaju i kulturno nasledje odnosno obicaji na odredjenoj teritoriji, obrazovanje, licni stav, zelja za istrazivanjem i sticanjem novih naucnih saznanja iz tih oblasti i naravno socio-ekonomske odlike naseg okruzenja. Naravno, kada u C-marketu vidim npr. fizicke radnike (sa skela npr.) kako kupuju za dorucak parizer ili nesto slicno, bogato mastima i ko zna kakvim vestackim aditivima, moram da se zapitam da li je razlog za to bas cinjenica da je takva hrana najjeftinija, ili jednostavno njihova nezainteresovanost za sopstveno zdravlje, ciji je rezultat naravno, neznanje. Opet, o kvalitetu takozvane ,,zdrave" hrane (kao sto su voce, povrce, zitarice) mi obicni smrtnici nemamo nikakvih dokaza; ostaje nam da se nadamo da u njima nema previse pesticida ili nekih drugih stetnih materija, ili da nisu uzgajani na radioaktivnom zemljistu...Ili da odemo kod ujaka (tetke) u selo i barem jednom godisnje se, za vreme odmora,najedemo domacih jaja, mleka, mesa i voca! Dakle, sve u svemu, dopustena nam je samo teznja ka zdravom zivotu, odnosno nada da je ,,zdrava" hrana zaista zdrava. Potpune sigurnosti nema.