Višak i do 50.000 radnika

Doslo je vreme kada 'gorka pilula' mora da se proguta. Zao mi je radnika koji ce biti otpusteni ali najbolje bi bilo da i oni sami shvate da time dobijaju sansu za mnogo vise od onoga sta sada imaju. Naravno, drzava treba da im pomogne ne gotovinom, vec kroz stimulacione kredite za zapocinjanje privatnog posla ili za prekvalifikaciju.

Docerali smo cara do duvara. Doslo je izgleda vreme da se i o svom jadu zabavimo. Lijepo je slaviti i piti svaku slavu, kad drzava placa, al kad budemo sami placali nestace slava u Srbiji. Nerad se nigde ne placa. Europljanin

Pistalica sam izreke da "gladnog treba nauciti da peca, a ne dati mu ribu". Shodno tome, iako svako treba slobodno da raspolaze svojim novcem, mislim da u novac od otpremnine kod otpustanja zaposlenih u procesu restrukturiranja velikih javnih preduzeca treba odmah ulagati u gotove programe samozaposljavanja, a ne isplacivati gotov novac otpustenim radnicima.
Samo tako ce se izbeci vec vidjena situacija kod privatizacije Beocinske cementare, Apatinske pivare, kada su zaposleni, koji su prodali svoje akcije, vrlo brzo ostajali bez para i prijavljivali se na biro za zaposljavanje.

Voleo bih posle da cujem da neko nece da radi za 150 evra!

Nazalost, to je samo pocetak. Sudbinu reformi su osetili radnici u manjim fabrikama,ali to je ostalo u senci ostalih bitnijih zbivanja. Sada, kada su na red dosla drzavna preduzeca koja su uvek imala najbolje plate ali i najvise radnika, e problem je ko ce na ulicu. Jer drugog puta nema. Privatnik nece da placa neradnika, a njih u okviru ova dva kolektiva ima previse. Namnozili su se preko svake mere. Svaki pomocnik ima pomocnika. Zao mi je sto ce stradati opet istinski radnici i oni sa najmanjim primanjima, posto oni prvi idu napolje, umesto da se krene od vrha, jer jedan na vrhu "vredi" koliko 7 radnika. No, sta je tu je, cena mora kad tad da se plati..

Da li se zna koliki je broj nas koji smo izbaceni iz zemlje jer nismo imali veze da se zaposlimo u neku od velikih drzavnih firmi i da lepo zivimo sve ove godine? Da li se zna koliko nas radimo kod privatnika, bez sindikalnih prava? Svi koji rade u velikim drzavnim sistemima su navikli da dobijaju dobre plate, a ne da ih zarade, da bi za uzvrat glasali za Gospodu na vlasti koja im je iz drzavnih para davala toliko dobre plate i zivotni status.

Najveca glupost je otpusatati avio mehanicare i izenjere. To radi samo ona vlada koja nema nikakve ideje ili ima pokvarene namere da ove prostore ocisti da bi dosli druge kompanije.

Sve ovo je sasvim normalno.
Meni nije poznata ni jedna zemlja gde je dozivotno zagarantovano zaposlenje u jednoj firmi.Vrlo je uobicajeno da se, u toku radnog veka, vise puta prkvalifikuje za drgu struku.
U Srbiju jako tesko prodire svest o tome da nista nije jednom za uvek dato i da sposobni ostaju, a nesposobni odlaze na zavod za zaposljavanje. Konkurentne firme opstaju a ostale propadaju.
Dok god je imovina drustvena posao se otaljava, ali, kada se radi o privatnoj, tu je druga prica.

Doslo je vreme kada 'gorka pilula' mora da se proguta. Zao mi je radnika koji ce biti otpusteni ali najbolje bi bilo da i oni sami shvate da time dobijaju sansu za mnogo vise od onoga sta sada imaju. Naravno, drzava treba da im pomogne ne gotovinom, vec kroz stimulacione kredite za zapocinjanje privatnog posla ili za prekvalifikaciju.

Docerali smo cara do duvara. Doslo je izgleda vreme da se i o svom jadu zabavimo. Lijepo je slaviti i piti svaku slavu, kad drzava placa, al kad budemo sami placali nestace slava u Srbiji. Nerad se nigde ne placa. Europljanin

Pistalica sam izreke da "gladnog treba nauciti da peca, a ne dati mu ribu". Shodno tome, iako svako treba slobodno da raspolaze svojim novcem, mislim da u novac od otpremnine kod otpustanja zaposlenih u procesu restrukturiranja velikih javnih preduzeca treba odmah ulagati u gotove programe samozaposljavanja, a ne isplacivati gotov novac otpustenim radnicima.
Samo tako ce se izbeci vec vidjena situacija kod privatizacije Beocinske cementare, Apatinske pivare, kada su zaposleni, koji su prodali svoje akcije, vrlo brzo ostajali bez para i prijavljivali se na biro za zaposljavanje.

Voleo bih posle da cujem da neko nece da radi za 150 evra!

Nazalost, to je samo pocetak. Sudbinu reformi su osetili radnici u manjim fabrikama,ali to je ostalo u senci ostalih bitnijih zbivanja. Sada, kada su na red dosla drzavna preduzeca koja su uvek imala najbolje plate ali i najvise radnika, e problem je ko ce na ulicu. Jer drugog puta nema. Privatnik nece da placa neradnika, a njih u okviru ova dva kolektiva ima previse. Namnozili su se preko svake mere. Svaki pomocnik ima pomocnika. Zao mi je sto ce stradati opet istinski radnici i oni sa najmanjim primanjima, posto oni prvi idu napolje, umesto da se krene od vrha, jer jedan na vrhu "vredi" koliko 7 radnika. No, sta je tu je, cena mora kad tad da se plati..

Da li se zna koliki je broj nas koji smo izbaceni iz zemlje jer nismo imali veze da se zaposlimo u neku od velikih drzavnih firmi i da lepo zivimo sve ove godine? Da li se zna koliko nas radimo kod privatnika, bez sindikalnih prava? Svi koji rade u velikim drzavnim sistemima su navikli da dobijaju dobre plate, a ne da ih zarade, da bi za uzvrat glasali za Gospodu na vlasti koja im je iz drzavnih para davala toliko dobre plate i zivotni status.

Najveca glupost je otpusatati avio mehanicare i izenjere. To radi samo ona vlada koja nema nikakve ideje ili ima pokvarene namere da ove prostore ocisti da bi dosli druge kompanije.

Sve ovo je sasvim normalno.
Meni nije poznata ni jedna zemlja gde je dozivotno zagarantovano zaposlenje u jednoj firmi.Vrlo je uobicajeno da se, u toku radnog veka, vise puta prkvalifikuje za drgu struku.
U Srbiju jako tesko prodire svest o tome da nista nije jednom za uvek dato i da sposobni ostaju, a nesposobni odlaze na zavod za zaposljavanje. Konkurentne firme opstaju a ostale propadaju.
Dok god je imovina drustvena posao se otaljava, ali, kada se radi o privatnoj, tu je druga prica.