"RTB Bor od crne rupe do razvojne šanse Srbije"

Dobra odluka, Kineske firme su jake i iza njih stoji država Kina, kineski menadžeri su se pokazali kao sposobni i vredni i na primeru Smederevske Železare.

Osnovna pitanja su:
Ko je kriv sto je u vreme Milosevica i Sainovica RTB zaduzen i fakticki unisten?!
Ko je kriv sto su sistematski unistavani kadrovi u RTB-u, od postovanog gen. dir. Draga Ceha na ovamo, sve do danas?!
Ko je kriv sto su 2001. godine ponudili RTB sa celim rudnim bogatsvom za 1$?!
Ko je kriv, sto je 2003. godine potpisan Predugovor sa Drakulicem, da se proda ceo RTB za svega 30 miliona dolara?!
Ko je kriv sto je Svetska banka 2005. godine naredila da RTB prestane sa proizvodnjom, a da se jedino radi na istrazivanju podzemnog nalazista "Borska reka"?!
Ko je kriv sto su na raspisanom Tenderu 2006. godine trazili svega 260 miliona dolara, za ceo RTB?!
Ko je zasluzan sto je 63,5% RTB-a dato Kinezima za 200 miliona dolara pacenihdugova i 1,26 milijardi dolara investicija?!
Da li je Srbija morala da proda RTB?!
Sta bi se desilo u buducnosti, da Srbija nije sada "prebacila brigu drugome".
Boza Bogdanovic, Bor

ne razumem ovo:

"Dodao je da se dokapitalizacijom RTB-a od 350 miliona dolara, na šta se obavezao Ziđin, povećava i vrednost udela države Srbije u toj kompaniji za oko 120 miliona dolara"

to je glupost. dokapitalizacijom se razvodnjava (smanjuje) udeo države a vrednost ostaje ista. kakav je ovo ekonomista?

Mile da ti pojasnim. Delimicno si u pravu da kada se radi dokapitalizacija, a drugi partner ne ulaze, njegov deo u imovini se u procentima smanjuje. Ovde je drugacija situacija, jer je trnderom predvidjeno investiciono ulaganje od 350 miliona, a drzava i dalje zadrzava svojih 37%, pa je sa tog stanovista ekonomista u pravu i drzava bi teoretski, da nije bilo tenderskih uslova, morala da prati dokapitalizaciju i uplati svoj deo od 120 miliona i tako gledano, ona je dobila tih 120 miliona. Ukoliko se nakon nekog vremena ukaze potreba za daljom dokapitalizacijom, drzava ce morati da upalti svoji 37% ili ce u suprotnom njen procenat vlasnistva biti umanjen.

ne razumem ovo:

"Dodao je da se dokapitalizacijom RTB-a od 350 miliona dolara, na šta se obavezao Ziđin, povećava i vrednost udela države Srbije u toj kompaniji za oko 120 miliona dolara"

to je glupost. dokapitalizacijom se razvodnjava (smanjuje) udeo države a vrednost ostaje ista. kakav je ovo ekonomista?

Mile da ti pojasnim. Delimicno si u pravu da kada se radi dokapitalizacija, a drugi partner ne ulaze, njegov deo u imovini se u procentima smanjuje. Ovde je drugacija situacija, jer je trnderom predvidjeno investiciono ulaganje od 350 miliona, a drzava i dalje zadrzava svojih 37%, pa je sa tog stanovista ekonomista u pravu i drzava bi teoretski, da nije bilo tenderskih uslova, morala da prati dokapitalizaciju i uplati svoj deo od 120 miliona i tako gledano, ona je dobila tih 120 miliona. Ukoliko se nakon nekog vremena ukaze potreba za daljom dokapitalizacijom, drzava ce morati da upalti svoji 37% ili ce u suprotnom njen procenat vlasnistva biti umanjen.

Osnovna pitanja su:
Ko je kriv sto je u vreme Milosevica i Sainovica RTB zaduzen i fakticki unisten?!
Ko je kriv sto su sistematski unistavani kadrovi u RTB-u, od postovanog gen. dir. Draga Ceha na ovamo, sve do danas?!
Ko je kriv sto su 2001. godine ponudili RTB sa celim rudnim bogatsvom za 1$?!
Ko je kriv, sto je 2003. godine potpisan Predugovor sa Drakulicem, da se proda ceo RTB za svega 30 miliona dolara?!
Ko je kriv sto je Svetska banka 2005. godine naredila da RTB prestane sa proizvodnjom, a da se jedino radi na istrazivanju podzemnog nalazista "Borska reka"?!
Ko je kriv sto su na raspisanom Tenderu 2006. godine trazili svega 260 miliona dolara, za ceo RTB?!
Ko je zasluzan sto je 63,5% RTB-a dato Kinezima za 200 miliona dolara pacenihdugova i 1,26 milijardi dolara investicija?!
Da li je Srbija morala da proda RTB?!
Sta bi se desilo u buducnosti, da Srbija nije sada "prebacila brigu drugome".
Boza Bogdanovic, Bor

Dobra odluka, Kineske firme su jake i iza njih stoji država Kina, kineski menadžeri su se pokazali kao sposobni i vredni i na primeru Smederevske Železare.