Srpski inženjeri: Ona ide, on ostaje, gde je bolje

Balearska Ostrva ili Niš - ček da razmislim..

'... saznala sam da se tamo više obraća pažnja na praksu, i ideja mi je da masterom u Španiji steknem to što mi treba", objašnjava Jovana.'

Jovana,
Ne znam kako da ti kazem, ali master studije su i dalje studije, tj. akademsko bavljenje odredjenom oblascu. Nisu praktican rad.

Citajuci komentare resio sam da kao stariji kolega podelim par saveta, a vi deco kako hocete:
- Vecini vas je najavaznije da omalovazi drugi grad, fakultet, smer, prosek .... stagod. Nije uopste vazno reci nesto smisleno. Zasto?
- Prosek/duzina studiranja je potpuno nebitan u realnom neakademskom zivotu van Srbije.
- Ne morate biti "nerd" da biste bili dobar inzenjer.
- Programiranje je svugde, u svakom smeru, u svakom projektu. Programiranje nije znanje, struka - to je orudje.
- Kada zavrsis ETF Bgd ili EF Nis (pogotovo ovaj 4-godisnji) ti ne znas nista.
- ETF Bgd ili EF Nis - diskusija koja ima smisla samo u Srbiji. Niko u svetu nije cuo ni za jedan ni za drugi, niti ga je briga.
- Sve sto valja otislo je ili ce otici iz SRB, statisticki gledano (tu i tamo ce se desiti obratno). Razlog za to je kvalitet posla u SRB, nisu cak ni pare toliki problem. Meni na primer puno znaci sto mogu da kazem da skoro svako od vas poseduje telefon/uredjaj na cijem chipu sam radio.
- Inzenjer uci i unapredjuje se svaki dan dok se ne penzionise. Tehnologija se krece mnogo vecom brzinom nego pre 15-20 godina.

Gledajte sebe, svoj zivot i svoju karijeru. Zelim vam srecnu 2018.

Pa nema posla u automatici, zeno. Uci programiranje. Vidis da je i ovaj tvoj kolega elektronicar ali radi kao programer. U Srbiji od elektronike imate samo embedded sisteme a i to se na kraju svodi na programiranje. Automatika zahteva jaku industriju sto Srbija nema.

Pitajte one koji nisu u stranci i nemaju mogucnosti za master u inostranstvu, sta bi oni odgovorili...

@Lemi
zavisi šta se studira i gdje. Zapadni master studiji su u pravilu manje akademski od naših naročito u ITu i Elektrotehnici. Za ostale ne znam ali u principu se ide na master da se produbi neka tema koja ti treba na poslu a ne da se pišu pseudo-naučni radovi.

Bavim se automatikom i radim u Srbiji. Posao je tesko naci u ovoj oblasti zato sto ga je malo (vezan je za industriju koja je slaba kod nas) i svi traze iskustvo koje je tesko steci u toj oblasti u Srbiji. I ako nadjete posao u automatici uglavnom je to terenski posao u inostranstvu, cesto u zemljama treceg sveta, koji je jako stresan(odvojeni ste od porodice, pritisak je ogroman na terenu, i sve ostale stvari koje nosi terenski posao u pogonu npr. buka, prasina, smrad). Moj savet ljudima koji su zavrsili automatiku je da se presaltaju u IT sektor, jer je lakse naci posao a i zarada je 30-50℅ veca(nema terenskog rada u tom obimu i u toj formi) pa je posao cistiji u svakom pogledu. Ja sam upravo na tom putu.

Sve je to u redu, i podrzavam, ali ici na master studije u Spaniji "jer sam Spaniju uvek zelela da posetim" je ipak veoma neozbiljno.

Шта рећи—да опет поновим оно што сам бар 10.пута већ рекао. Кључни узрок: дезиндустријализација као одраз аутодеструкције у Србији. Где би то могао да започне каријеру школован човек у Србији када више не постоји "Електронска индустрија" ( Ниш), " Лола рибар", "ДМБ", "ИМТ" (Београд) и на стотине референтних фирми које су годишње 'повлачиле' на хиљаде дипл. стручњака. Сада неко верује да се са склапачким 'бизнисом' може нешто урадити? Може, за оне без завршених школа уз малу обуку и за 200. евра плате уз купљено радно место од страних инвеститора. И док у Јапану и даље раде роботи произведени у " Лоли Рибару" ове фабрике нема на ' привредној мапи' Србије. И још на хиљаде других правих фабрика. Све док буде тако, а тако ће остати најмање следећих 10. год. ( јер то је просто 'политички модел' у ком се ради само оно што је крајње ефемерно по принципу ' сад, данас, одмах да дођемо до неког рејтинга, а за фабрике треба најмање 2., 3.год ), неће се наћи решење за високо образоване. Не може ' партократска "индустрија" решити системске проблеме и питања друштва.

Ljudi ja sam zivio i radio u Bosni za 1100e i nasao sam posao i otisao u Austriju. Jedan sam od 5 ljudi koji su u zadnjih pola godine otisli u inostranstvo iz moje firme i koji su imali slicna primanja. Jeste 1100 eura odlicna cifra za zivjeti u BiH/Srb ali gdje god da krenete sa tim parama vi ste sirotinja. Kome je dovoljno da otputuje jednom godisnje na more i da stalno pazi koliko ce na sta para potrositi i sta ce sebi koji mjesec uskratiti to je ok. Ali meni nije bilo i to je bio jedan od glavnih razloga sto sam otisao.

Elektronski fakultet u Nisu je odlican sto se tice znanja koje pruza i definitivno ne moze svako da ga zavrsi. Ne pisite svasta.

Stravicno je kolko nemaju pojma o istoriji naucnog i tehnoloskog razvoja ove zemlje pojedinci koji su zavrsili ETF u BG-u. A medju njima sam i ja. Niski Elektronski fakultet je svojevremeno bio rasadnik inzenjera koji su bili medju najboljim inzenjerima u zemlji za prakticne probleme jer su bili direktno vezani za Elektronsku industriju koja je imala oko 20.000 zaposlenih u Nisu...vecinom inzenjera. Pravili od Televizora i medicinskih aparata do viseslojnih stampanih ploca... u ono vreme. Skoro sve sto je postojalo od elektronike Elektronska industrija Nis je imala u ponudi. Ja sam ETF-ovac sa BG univerziteta ali imam kolege sa elektronskog u Nisu... nimalo ne zaostaju ... naprotiv. Egal smo skroz.

" Automatika je upravljanje sistemima, recimo sklapanje robota ili slično. Na primer, kod autobomila ima dosta automatike, i ceo prednji deo automobila treba da napravi upravo automatičar. Dakle, automatičari su veoma potrebni u automobilskoj industriji. "

Diplomirala sa desetkom,a?
Vidim,razvaljujes, bas znas sta ti je posao....
Nije ni cudo sto ne mozes da ga nadjes....
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (masinac, 27. decembar 2017 20:41)


Uze mi reč iz usta, isto htedoh da kažem.

Davno završio elektrotehniku i isto sam imao gomilu kolega sa prosekom preko 9, a ne znaju da beknu. Još jadnije je što su neki doktorirali ili su na doktorskim, a ne umeju kulturnu rečenicu da sastave. O korišćenju modernih aplikacija iz uže struke za bilo kakvu analizu ili simulacije da ne govorim.

A lepo im govorio jedan profesor za studentkinju sa ETF-a koja se razočarala pri upisu na doktorske u Nemačkoj - nisu je pitali za prosek niti joj dali bilo kakav test na papiru, pitali je prvo šta od softvera koristi (ne misli se na Word i slično, pa čak ni na Matlab, a ko ne zna o čemu se radi ne vredi mu ni da nabrajam ovde).


Privredi nisu potrebni ljudi koji umeju da izdeklamuju definicije i formule, potrebni su im ljudi koji umeju da se znađu i reše određen problem.
A ovi "desetkaši", uz časne izuzetke, umeju samo da nabiflaju knjigu napamet, a to kod nas može jer većina profana još uvek tako koncipira ispite.

Jovana, 
Ne znam kako da ti kazem, ali master studije su i dalje studije, tj. akademsko bavljenje odredjenom oblascu. Nisu praktican rad.
(Lemi, 27. decembar 2017 18:14)

Delimicno tacno. Pre 3 godine sam upisala master u Italiji. Uslov za diplomu bio je 500 sati prakticnog rada tj. staziranja u nekoj firmi. Na osnovu staza kasnije pises master rad. Naravno fakultet se maksimalno zalaze da ti obezbedi mesto kod partnerskih firmi, ali si slobodan i sam da trazis. Nakon 6 meseci staza (placenog) ponudili su mi ugovor na neodredjeno vreme i obezbedili sve papire za radnu dozvolu. Tako da ima razlike.

Bas me cudi da ne moze da nadje posao u struci. Kod nas u Zelezari Smederevo i Metech ne mogu da na'vataju automaticare za pogon a u pitanju su poprilicno veliki i ozbiljni sistemi. Naravno, trazi se poznavanje ledder diagrama i Siemens S300-400 PLCova ali se sve to nauci. Mnogo je bitnije poznavanje same materije iz oblasti automatike npr. povratne sprege itd..

Prvi put na ovakvu ili slicnu temu vidim veci procenat komentara koji imaju smisla (u odnosu na one tipa "ko ostane zadnji nek ugasi svetlo", i sl.). Ili su se ova nasa deca opametila ili prosto nece svako ni da cita clanke koji u naslovu spominju inzenjere. Prvi put. I konacno da se malo i ta tema razvodni- diploma fakulteta je znak da si vredan. Nije garant da ces dobiti neki posao, i ne treba da bude.

bezveze, 27. decembar 2017 23:29)

Inzenjer koji ne zna bar osnove programiranja u digitalnom dobu je nikakav inzenjer. U svim oblastima se koristi softver pa shodno tome su potrebni inzenjeri koji znaju da programiraju. Recimo, ako vam treba softver koji vrsi simulaciju prenosa toplote, to ne mogu da vam odrade "obicni" programeri. Trebaju vam fizicari i inzenjeri koji poznaju teoriju prenosa toplote i znaju da to implementiraju. Ne moze "obican" programer da vam pise kod koji kontrolise neki industrijski proces, to mora neko ko zna automatiku i srz tog procesa. Ne moze embedded programiranje da vam radi "obican" programer, vec neko ko zna elektroniku i arhitekturu razvojnih sistema. Itd...

po mom mišljenju prvi posao više utiče na karijeru, nego fakultet. sama diploma ne znači mnogo, ali je možda pismeni dokaz da neko zna i da je voljan da uči...

Imam 24 godine i našao sam posao u struci sa 23, telekomunikacije. Posao se da naći. Ali za razliku od programera, meni je stres ceo dan - ne radi komunikacija, neko je loše podesio, noćni radovi, prekovremeni, najave, incidenti...

Obuke i sertifikate naravno ne dobijam od firme u kojoj radim, a ostale firme traže sertifikate. Plata je mizerna i nakon plaćanje kirije i računa ostaje mi minimalac. Kući se vraćam psihički izmoren i vikendom samo spavam. Početnici u mojoj struci imaju 10 puta više na zapadu.

Programeri su jedina gospoda u elektrotehnici danas - bez stresa, bonusi, lako nalaze posao.

" Automatika je upravljanje sistemima, recimo sklapanje robota ili slično. Na primer, kod autobomila ima dosta automatike, i ceo prednji deo automobila treba da napravi upravo automatičar. Dakle, automatičari su veoma potrebni u automobilskoj industriji. "

Diplomirala sa desetkom,a?
Vidim,razvaljujes, bas znas sta ti je posao....
Nije ni cudo sto ne mozes da ga nadjes....

Mnogi u komentarima pricaju o tome da je lako naci posao kao elektroinzenjer i to je skoro pa istina. Ipak, niko ne govori o smesnim parama za koje ljudi rade. Vrsnjaci u EU zaradjuju 3 - 5 puta vise.

Velika vecina mojih kolega je otislo na programiranje posto su u elektronici mogli da rade za 2-3 puta manje para.

Ovo uopste nije tacno. Posla za automaticare ima dosta. Ove godine sam diplomirao na istom tom smeru, sa jos 6 kolega i svi smo se zaposlili bez problema. Tacno je da ga preko ima mnogo vise, ali iz licnog iskustva mislim da posao ne nadje samo onaj ko ga ne trazi uopste.

Poražavajuće je što je jedini izlaz za mnoge hard core inženjerske stuke “programiranje”.

kada neko zavrsi fakultet sa visokom ocenom pa posle ne moze da nadje posao je cist primer osobe bubalice koja pored svog znanja nije uspela da razvije socijalne vestine...
evo ja sam isto elektro inzenjer i jos u toku 4 godine sam posle nedelju dana trazenja, pronasao posao

Elektronski fakultet u Nisu, ne toliko trazen prilkom zaposljavanja za razliku od Elektrotehnickog u Beogradu koji je i jaci ali i ozbiljniji fakultet i svaki prosecan etfovac ima mnogo vece znanje od studenta sa niskog fakulteta pa se zato i lagano zaposljavaju od studenta sa elektronskog fakulteta.

Gospodo ne-programeri, krenite i odmah se zabavite računarskim programiranjem. Naučite osnove, angažujte se malo na edu sajtovima i za godinu ste već junior programer i posao će vas sam naći. Naravno, pare su tada male xx tek dve-tri prosečne plate, dovoljno da se preživi. Ali, za 5-10 godina ste matori programer kome lova sama dolazi.
Ovo kažem svim mladim lekarima, agronomima i psiholozima i ekonomistima koji ne mogu da nađu posao. Jer svi oni mogu da se ostvare i primene svoje prvobitne dtruke kroz programiranje, ništa ne gube sa tom novom strukom. Naprotiv, možda su i u prednosti u odnosu na tehničare. Jer, budućnost medicine, ali i ekonomije, itd. sve je u računarima.

Стара прича....

Sigurno Niš!

Ja sam elektroinženjer, zaposlen sam, ali često pregledam oglase za posao. Posla za elektroinženjere svih struka ima jako puno, čak i za početnike. Jedini problem je što je 80% tih poslova u Beogradu. Tako da ovo ne može biti opravdanje za odlazak iz zemlje. Završiti fakultet je jedna stvar, a traženje posla, usavršavanje, napredovanje sasvim druga stvar. Izjave tipa završio fakultet i ne može da nađe posao su isto kao: Lepo se obukao, namirisao, izašao u grad i ne može da nađe devojku.

Kod nas IT uspeva samo zbog toga što to nije industrija u širem smislu. Za to ti treba znanje, računar i ambicija i sa tim možeš napraviti čudo. Ne treba ti fabrika i proizvodnja da bi uspeo, kao ni država da ti da neke povlastice, benefite. Ako si iole samouk i zaista voliš to, nebo je granica,dok si u bilo kojoj industriji kod nas ograničen u bilo kom smislu.

ja se isto bavim programiranjem i bas me zanima gde ovaj gospodin nalazi vremena i da bude programer i da se bavi jednim takvim viseslojnim i zahtevnim poslom kao sto je poslanik u skupstini. posto znam sta se od programera ocekuje verujem da ovaj drugi posao "otaljava".

Pitajte one koji nisu u stranci i nemaju mogucnosti za master u inostranstvu, sta bi oni odgovorili...
(bakica.stojanka, 27. decembar 2017 18:37)

Uz dužno poštovanje, svako ko je ambiciozan, dobar student i ima veoma visok prosek, ima mogućnosti da ode u inostranstvo. To mogu da tvrdim, jer sada, u 21. veku, stipendije je lakše dobiti nego ikada pre. I to opet napominjem, vrhunski studenti.
Drugarica sa Japanskog je otišla u Južnu Koreju na master sa stipendijom od 700e mesečno a pre nego što je aplicirala, inostranstvo i master su joj bile apstraktan pojam finansijski.
Ali to nije poenta. Poenta je oživeti ovu propalu zemlju kojom vladaju babe i dede. Kao student, shvatam zašto mlad kadar odlazi. I to je potpuno opravdano. Ako znaš da negde možeš za više nego ovde, zašto ne probati!? Nekome je, pak, sa druge strane dovoljno ono što ima ovde.I ne osuđujem ni jedne ni druge. Zavisi ko kakvu ambiciju poseduje u životu.

ja bih voleo da se sretnu nakon 10 god. i podvuku crtu, intelektualnu, opšte obrazovnu, mentalnu, materijalnu i na kraju duhovnu, pa da vidimo ko je bolje prošao, ona što dalje od ove kontaminacije ili on it stručnjak sa političkom podlogom. mogu samo da kažem, da mi je njega ozbiljno žao.

Ovo mi deluje kao neki izmisljeni tekst.Neko ko je zavrsio studije najvecim prosekom morao bi malo strucnije da da objasnjenje svoje struke.Ako je tekst iz realnog zivota onda savet devojci,nigde se neces bolje izgraditi ni kao inzenjer ni kao covek kao u Srbiji.
Uporedite ova dva inzenjera u tekstu.Jedan ima zenu i dete,ima porodicu,nesto najvrednije.Ona ce da ganja karijeru, master, doktorske..da li ce uopste imati vremena da nadje nekog s kim ce zivot provesti. Pamet u glavu, zivot je jedan i kratak

@Mirko
Da da, bas bez stresa.... Kad korisnik koji je par hiljada km od tebe urla sto mu nesto ne radi, da ti remote pristup 3 minuta (ne salim se) i ti resi problem. Ili te pita gazda koliko treba da se nesto odradi, ti kazes 2 nedelje, a on - previse, mora za 4 dana.

Elektronski fakultet u Nisu, ne toliko trazen prilkom zaposljavanja za razliku od Elektrotehnickog u Beogradu koji je i jaci ali i ozbiljniji fakultet i svaki prosecan etfovac ima mnogo vece znanje od studenta sa niskog fakulteta pa se zato i lagano zaposljavaju od studenta sa elektronskog fakulteta.

kada neko zavrsi fakultet sa visokom ocenom pa posle ne moze da nadje posao je cist primer osobe bubalice koja pored svog znanja nije uspela da razvije socijalne vestine...
evo ja sam isto elektro inzenjer i jos u toku 4 godine sam posle nedelju dana trazenja, pronasao posao

Sve je to u redu, i podrzavam, ali ici na master studije u Spaniji "jer sam Spaniju uvek zelela da posetim" je ipak veoma neozbiljno.

Ovo uopste nije tacno. Posla za automaticare ima dosta. Ove godine sam diplomirao na istom tom smeru, sa jos 6 kolega i svi smo se zaposlili bez problema. Tacno je da ga preko ima mnogo vise, ali iz licnog iskustva mislim da posao ne nadje samo onaj ko ga ne trazi uopste.

'... saznala sam da se tamo više obraća pažnja na praksu, i ideja mi je da masterom u Španiji steknem to što mi treba", objašnjava Jovana.'

Jovana,
Ne znam kako da ti kazem, ali master studije su i dalje studije, tj. akademsko bavljenje odredjenom oblascu. Nisu praktican rad.

Ovo mi deluje kao neki izmisljeni tekst.Neko ko je zavrsio studije najvecim prosekom morao bi malo strucnije da da objasnjenje svoje struke.Ako je tekst iz realnog zivota onda savet devojci,nigde se neces bolje izgraditi ni kao inzenjer ni kao covek kao u Srbiji.
Uporedite ova dva inzenjera u tekstu.Jedan ima zenu i dete,ima porodicu,nesto najvrednije.Ona ce da ganja karijeru, master, doktorske..da li ce uopste imati vremena da nadje nekog s kim ce zivot provesti. Pamet u glavu, zivot je jedan i kratak

" Automatika je upravljanje sistemima, recimo sklapanje robota ili slično. Na primer, kod autobomila ima dosta automatike, i ceo prednji deo automobila treba da napravi upravo automatičar. Dakle, automatičari su veoma potrebni u automobilskoj industriji. "

Diplomirala sa desetkom,a?
Vidim,razvaljujes, bas znas sta ti je posao....
Nije ni cudo sto ne mozes da ga nadjes....

Pa nema posla u automatici, zeno. Uci programiranje. Vidis da je i ovaj tvoj kolega elektronicar ali radi kao programer. U Srbiji od elektronike imate samo embedded sisteme a i to se na kraju svodi na programiranje. Automatika zahteva jaku industriju sto Srbija nema.

Gospodo ne-programeri, krenite i odmah se zabavite računarskim programiranjem. Naučite osnove, angažujte se malo na edu sajtovima i za godinu ste već junior programer i posao će vas sam naći. Naravno, pare su tada male xx tek dve-tri prosečne plate, dovoljno da se preživi. Ali, za 5-10 godina ste matori programer kome lova sama dolazi.
Ovo kažem svim mladim lekarima, agronomima i psiholozima i ekonomistima koji ne mogu da nađu posao. Jer svi oni mogu da se ostvare i primene svoje prvobitne dtruke kroz programiranje, ništa ne gube sa tom novom strukom. Naprotiv, možda su i u prednosti u odnosu na tehničare. Jer, budućnost medicine, ali i ekonomije, itd. sve je u računarima.

Elektronski fakultet u Nisu je odlican sto se tice znanja koje pruza i definitivno ne moze svako da ga zavrsi. Ne pisite svasta.

Imam 24 godine i našao sam posao u struci sa 23, telekomunikacije. Posao se da naći. Ali za razliku od programera, meni je stres ceo dan - ne radi komunikacija, neko je loše podesio, noćni radovi, prekovremeni, najave, incidenti...

Obuke i sertifikate naravno ne dobijam od firme u kojoj radim, a ostale firme traže sertifikate. Plata je mizerna i nakon plaćanje kirije i računa ostaje mi minimalac. Kući se vraćam psihički izmoren i vikendom samo spavam. Početnici u mojoj struci imaju 10 puta više na zapadu.

Programeri su jedina gospoda u elektrotehnici danas - bez stresa, bonusi, lako nalaze posao.

Bas me cudi da ne moze da nadje posao u struci. Kod nas u Zelezari Smederevo i Metech ne mogu da na'vataju automaticare za pogon a u pitanju su poprilicno veliki i ozbiljni sistemi. Naravno, trazi se poznavanje ledder diagrama i Siemens S300-400 PLCova ali se sve to nauci. Mnogo je bitnije poznavanje same materije iz oblasti automatike npr. povratne sprege itd..

Ja sam elektroinženjer, zaposlen sam, ali često pregledam oglase za posao. Posla za elektroinženjere svih struka ima jako puno, čak i za početnike. Jedini problem je što je 80% tih poslova u Beogradu. Tako da ovo ne može biti opravdanje za odlazak iz zemlje. Završiti fakultet je jedna stvar, a traženje posla, usavršavanje, napredovanje sasvim druga stvar. Izjave tipa završio fakultet i ne može da nađe posao su isto kao: Lepo se obukao, namirisao, izašao u grad i ne može da nađe devojku.

Ljudi ja sam zivio i radio u Bosni za 1100e i nasao sam posao i otisao u Austriju. Jedan sam od 5 ljudi koji su u zadnjih pola godine otisli u inostranstvo iz moje firme i koji su imali slicna primanja. Jeste 1100 eura odlicna cifra za zivjeti u BiH/Srb ali gdje god da krenete sa tim parama vi ste sirotinja. Kome je dovoljno da otputuje jednom godisnje na more i da stalno pazi koliko ce na sta para potrositi i sta ce sebi koji mjesec uskratiti to je ok. Ali meni nije bilo i to je bio jedan od glavnih razloga sto sam otisao.

bezveze, 27. decembar 2017 23:29)

Inzenjer koji ne zna bar osnove programiranja u digitalnom dobu je nikakav inzenjer. U svim oblastima se koristi softver pa shodno tome su potrebni inzenjeri koji znaju da programiraju. Recimo, ako vam treba softver koji vrsi simulaciju prenosa toplote, to ne mogu da vam odrade "obicni" programeri. Trebaju vam fizicari i inzenjeri koji poznaju teoriju prenosa toplote i znaju da to implementiraju. Ne moze "obican" programer da vam pise kod koji kontrolise neki industrijski proces, to mora neko ko zna automatiku i srz tog procesa. Ne moze embedded programiranje da vam radi "obican" programer, vec neko ko zna elektroniku i arhitekturu razvojnih sistema. Itd...

Pitajte one koji nisu u stranci i nemaju mogucnosti za master u inostranstvu, sta bi oni odgovorili...

Prvi put na ovakvu ili slicnu temu vidim veci procenat komentara koji imaju smisla (u odnosu na one tipa "ko ostane zadnji nek ugasi svetlo", i sl.). Ili su se ova nasa deca opametila ili prosto nece svako ni da cita clanke koji u naslovu spominju inzenjere. Prvi put. I konacno da se malo i ta tema razvodni- diploma fakulteta je znak da si vredan. Nije garant da ces dobiti neki posao, i ne treba da bude.

" Automatika je upravljanje sistemima, recimo sklapanje robota ili slično. Na primer, kod autobomila ima dosta automatike, i ceo prednji deo automobila treba da napravi upravo automatičar. Dakle, automatičari su veoma potrebni u automobilskoj industriji. "

Diplomirala sa desetkom,a?
Vidim,razvaljujes, bas znas sta ti je posao....
Nije ni cudo sto ne mozes da ga nadjes....
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (masinac, 27. decembar 2017 20:41)


Uze mi reč iz usta, isto htedoh da kažem.

Davno završio elektrotehniku i isto sam imao gomilu kolega sa prosekom preko 9, a ne znaju da beknu. Još jadnije je što su neki doktorirali ili su na doktorskim, a ne umeju kulturnu rečenicu da sastave. O korišćenju modernih aplikacija iz uže struke za bilo kakvu analizu ili simulacije da ne govorim.

A lepo im govorio jedan profesor za studentkinju sa ETF-a koja se razočarala pri upisu na doktorske u Nemačkoj - nisu je pitali za prosek niti joj dali bilo kakav test na papiru, pitali je prvo šta od softvera koristi (ne misli se na Word i slično, pa čak ni na Matlab, a ko ne zna o čemu se radi ne vredi mu ni da nabrajam ovde).


Privredi nisu potrebni ljudi koji umeju da izdeklamuju definicije i formule, potrebni su im ljudi koji umeju da se znađu i reše određen problem.
A ovi "desetkaši", uz časne izuzetke, umeju samo da nabiflaju knjigu napamet, a to kod nas može jer većina profana još uvek tako koncipira ispite.

Sigurno Niš!

Jovana, 
Ne znam kako da ti kazem, ali master studije su i dalje studije, tj. akademsko bavljenje odredjenom oblascu. Nisu praktican rad.
(Lemi, 27. decembar 2017 18:14)

Delimicno tacno. Pre 3 godine sam upisala master u Italiji. Uslov za diplomu bio je 500 sati prakticnog rada tj. staziranja u nekoj firmi. Na osnovu staza kasnije pises master rad. Naravno fakultet se maksimalno zalaze da ti obezbedi mesto kod partnerskih firmi, ali si slobodan i sam da trazis. Nakon 6 meseci staza (placenog) ponudili su mi ugovor na neodredjeno vreme i obezbedili sve papire za radnu dozvolu. Tako da ima razlike.

Citajuci komentare resio sam da kao stariji kolega podelim par saveta, a vi deco kako hocete:
- Vecini vas je najavaznije da omalovazi drugi grad, fakultet, smer, prosek .... stagod. Nije uopste vazno reci nesto smisleno. Zasto?
- Prosek/duzina studiranja je potpuno nebitan u realnom neakademskom zivotu van Srbije.
- Ne morate biti "nerd" da biste bili dobar inzenjer.
- Programiranje je svugde, u svakom smeru, u svakom projektu. Programiranje nije znanje, struka - to je orudje.
- Kada zavrsis ETF Bgd ili EF Nis (pogotovo ovaj 4-godisnji) ti ne znas nista.
- ETF Bgd ili EF Nis - diskusija koja ima smisla samo u Srbiji. Niko u svetu nije cuo ni za jedan ni za drugi, niti ga je briga.
- Sve sto valja otislo je ili ce otici iz SRB, statisticki gledano (tu i tamo ce se desiti obratno). Razlog za to je kvalitet posla u SRB, nisu cak ni pare toliki problem. Meni na primer puno znaci sto mogu da kazem da skoro svako od vas poseduje telefon/uredjaj na cijem chipu sam radio.
- Inzenjer uci i unapredjuje se svaki dan dok se ne penzionise. Tehnologija se krece mnogo vecom brzinom nego pre 15-20 godina.

Gledajte sebe, svoj zivot i svoju karijeru. Zelim vam srecnu 2018.

Balearska Ostrva ili Niš - ček da razmislim..

Poražavajuće je što je jedini izlaz za mnoge hard core inženjerske stuke “programiranje”.

po mom mišljenju prvi posao više utiče na karijeru, nego fakultet. sama diploma ne znači mnogo, ali je možda pismeni dokaz da neko zna i da je voljan da uči...

@Lemi
zavisi šta se studira i gdje. Zapadni master studiji su u pravilu manje akademski od naših naročito u ITu i Elektrotehnici. Za ostale ne znam ali u principu se ide na master da se produbi neka tema koja ti treba na poslu a ne da se pišu pseudo-naučni radovi.

Bavim se automatikom i radim u Srbiji. Posao je tesko naci u ovoj oblasti zato sto ga je malo (vezan je za industriju koja je slaba kod nas) i svi traze iskustvo koje je tesko steci u toj oblasti u Srbiji. I ako nadjete posao u automatici uglavnom je to terenski posao u inostranstvu, cesto u zemljama treceg sveta, koji je jako stresan(odvojeni ste od porodice, pritisak je ogroman na terenu, i sve ostale stvari koje nosi terenski posao u pogonu npr. buka, prasina, smrad). Moj savet ljudima koji su zavrsili automatiku je da se presaltaju u IT sektor, jer je lakse naci posao a i zarada je 30-50℅ veca(nema terenskog rada u tom obimu i u toj formi) pa je posao cistiji u svakom pogledu. Ja sam upravo na tom putu.

Mnogi u komentarima pricaju o tome da je lako naci posao kao elektroinzenjer i to je skoro pa istina. Ipak, niko ne govori o smesnim parama za koje ljudi rade. Vrsnjaci u EU zaradjuju 3 - 5 puta vise.

Velika vecina mojih kolega je otislo na programiranje posto su u elektronici mogli da rade za 2-3 puta manje para.

Stravicno je kolko nemaju pojma o istoriji naucnog i tehnoloskog razvoja ove zemlje pojedinci koji su zavrsili ETF u BG-u. A medju njima sam i ja. Niski Elektronski fakultet je svojevremeno bio rasadnik inzenjera koji su bili medju najboljim inzenjerima u zemlji za prakticne probleme jer su bili direktno vezani za Elektronsku industriju koja je imala oko 20.000 zaposlenih u Nisu...vecinom inzenjera. Pravili od Televizora i medicinskih aparata do viseslojnih stampanih ploca... u ono vreme. Skoro sve sto je postojalo od elektronike Elektronska industrija Nis je imala u ponudi. Ja sam ETF-ovac sa BG univerziteta ali imam kolege sa elektronskog u Nisu... nimalo ne zaostaju ... naprotiv. Egal smo skroz.

Шта рећи—да опет поновим оно што сам бар 10.пута већ рекао. Кључни узрок: дезиндустријализација као одраз аутодеструкције у Србији. Где би то могао да започне каријеру школован човек у Србији када више не постоји "Електронска индустрија" ( Ниш), " Лола рибар", "ДМБ", "ИМТ" (Београд) и на стотине референтних фирми које су годишње 'повлачиле' на хиљаде дипл. стручњака. Сада неко верује да се са склапачким 'бизнисом' може нешто урадити? Може, за оне без завршених школа уз малу обуку и за 200. евра плате уз купљено радно место од страних инвеститора. И док у Јапану и даље раде роботи произведени у " Лоли Рибару" ове фабрике нема на ' привредној мапи' Србије. И још на хиљаде других правих фабрика. Све док буде тако, а тако ће остати најмање следећих 10. год. ( јер то је просто 'политички модел' у ком се ради само оно што је крајње ефемерно по принципу ' сад, данас, одмах да дођемо до неког рејтинга, а за фабрике треба најмање 2., 3.год ), неће се наћи решење за високо образоване. Не може ' партократска "индустрија" решити системске проблеме и питања друштва.

Стара прича....

ja bih voleo da se sretnu nakon 10 god. i podvuku crtu, intelektualnu, opšte obrazovnu, mentalnu, materijalnu i na kraju duhovnu, pa da vidimo ko je bolje prošao, ona što dalje od ove kontaminacije ili on it stručnjak sa političkom podlogom. mogu samo da kažem, da mi je njega ozbiljno žao.

ja se isto bavim programiranjem i bas me zanima gde ovaj gospodin nalazi vremena i da bude programer i da se bavi jednim takvim viseslojnim i zahtevnim poslom kao sto je poslanik u skupstini. posto znam sta se od programera ocekuje verujem da ovaj drugi posao "otaljava".

@Mirko
Da da, bas bez stresa.... Kad korisnik koji je par hiljada km od tebe urla sto mu nesto ne radi, da ti remote pristup 3 minuta (ne salim se) i ti resi problem. Ili te pita gazda koliko treba da se nesto odradi, ti kazes 2 nedelje, a on - previse, mora za 4 dana.

Pitajte one koji nisu u stranci i nemaju mogucnosti za master u inostranstvu, sta bi oni odgovorili...
(bakica.stojanka, 27. decembar 2017 18:37)

Uz dužno poštovanje, svako ko je ambiciozan, dobar student i ima veoma visok prosek, ima mogućnosti da ode u inostranstvo. To mogu da tvrdim, jer sada, u 21. veku, stipendije je lakše dobiti nego ikada pre. I to opet napominjem, vrhunski studenti.
Drugarica sa Japanskog je otišla u Južnu Koreju na master sa stipendijom od 700e mesečno a pre nego što je aplicirala, inostranstvo i master su joj bile apstraktan pojam finansijski.
Ali to nije poenta. Poenta je oživeti ovu propalu zemlju kojom vladaju babe i dede. Kao student, shvatam zašto mlad kadar odlazi. I to je potpuno opravdano. Ako znaš da negde možeš za više nego ovde, zašto ne probati!? Nekome je, pak, sa druge strane dovoljno ono što ima ovde.I ne osuđujem ni jedne ni druge. Zavisi ko kakvu ambiciju poseduje u životu.

Kod nas IT uspeva samo zbog toga što to nije industrija u širem smislu. Za to ti treba znanje, računar i ambicija i sa tim možeš napraviti čudo. Ne treba ti fabrika i proizvodnja da bi uspeo, kao ni država da ti da neke povlastice, benefite. Ako si iole samouk i zaista voliš to, nebo je granica,dok si u bilo kojoj industriji kod nas ograničen u bilo kom smislu.