Ivo Andrić: Uzbudljiv život jedinog jugoslovenskog nobelovca

“Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? (...)"

Zato što balkanski narodi, gotovo po nekom nepisanom pravilu, odbacuju svoje najbolje i najdarovitije, a za svoje predstavnike uzimaju ljude drugačijih osobina, lošije, manje darovite, ali željne vlasti, moći i slave.

I dalje je aktuelan. Verovatno nas najbolji pisac ikad.

Нису сви људи тако рђави као што то рђав човек мисли.

Ваљда једна од највећих особина правог човека јесте његова стална и упорна тежња ка недостижном савршенству у свима људским пословима.

Сви људи траже срећу, са мање или више снаге и упорства, а највише изгледа да је нађу и сачувају имају они који је траже у заједничкој срећи што већег броја људи са којима их живот везује.

Кад би речи биле кратка века као што је звук који их је изговорио! Али оне често живе годинама, као срамне ране боле и жегу и трују живот.

Ох, угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако, не може живети без опраштања.

Није главно питање да ли човек брзо иде, него куд иде и по каквом послу: брзина према томе, не значи увек и преимућство.

Многи постигну оно што су хтели, а изгубе себе.

Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, а још чудније како нам баш то мало недостаје.

Невероватно је како мало знамо о себи, свету око себе и животу којим живимо. Тек велике и ненадане среће или тешки ударци и велики губици казују нам да је живот много богатији и сложенији него што слутимо, да је све у њему двоструко и вишеструко, дозначно и многозначно, све, од насладе и радости до бола и пропасти, од најмање ситнице па до самог постојања као таквог.

Нема лепшег задатка него што је: омогућити неком развитак, помоћи човеку у његовој тежњи за успоном.

Ко људима све верује, пролази рђаво; ко ништа не верује, још горе.

Pisana dela koja se mogu prepoznati u trenutnom realnom životu.Univerzalna poruka za svaku eru i epohu.Bar se na Balkanu ništa ne menja već 1000 godina u odnosu vlasti prema kmetovima.Današnjim kmetovima je čak teže nego u doba Osmanskog carstva.

Najveći jugoslovenski pisac svih vremena!

Evo kako je na temu svoje književne struke mudro rekao Ivo Andrić: ''
''Само чисте и велике ствари би требало писати. А за то треба имати здраву крв, праву мисао и доследан живот.''

Neverovatan lik. Ima dosta prica i pricica o njegovom delovanju na polju diplomatije. Bilo bi odlicno, istine radi,da se napise neki dobar tekst ovde na tu temu.

Ako imate prilike procitajte jedan intervju Mese Selimovica (reprintovan je u NIN-u pre nekoliko meseci) u kome dosta govori o Andricu. Jako mnogo zanimljivih detalja.

Andric se samo na studijama u Krakovu izjasnio kao Hrvat. Kada se zaposlio u Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Jugoslavije, izjasnio se kao Srbin. U Drugom svetskom ratu, izjasnio se kao Srbin i ostao je u Beogradu i Srbiji da deli nevolje sa srpskim narodom. Posle rata, u licnoj karti, vojnoj knjizici, partijskoj knjizici i vencanom listu se izjasnio kao Srbin. Ozenio se Srpkinjom Milicom Babic. Kada je primao Nobelovu nagradu, trazio je da se u svecanoj sali svira Mars na Drinu. I pisao je i potpisivao se cirilicom. Mislim da je vise nego jasno kako se Andric sustinski osecao.

@aco

Ne verovatno, nego jeste

Rođen je 10.10. ne znam zašto uporno pišete 09.10.
Andrić je najveći pisac svih vremena, u svetu. Genije.

bosanski pisac...

U životu nikom nije platio piće u kafani

Dobar pisac, mada daleko od vrhunskog, i Krleža, i Crnjanski su po mom skromnom mišljenju bili mnogo takentovaniji pisci, ako govorimo o toj generaciji, a bilo ih je i pre i posle. Ali kao čovek klasični oportunista, očigledno :)

Rekao bih da je Andric po ocu Hrvat, a po majci Srbin. Cisti Srbin ili Hrvat nije sigurno. Rekao bih da je Andric uvek bio ono sto se je u datom momentu najvise isplatilo. Njemu su i Hrvati i Srbi bili sve jedno. Nesporno je da je bio veliki mislilac, koji je razumeo kako da svoje misli prenese na papir. Njegova cetiri romana: "Na Drini cuprija", "Travnicka hronika", "Gospodjica"...remek dela su. "Prokleta avlija" mi se bas ne svidja nesto.

@Posmatrac može li link na reprint intervjua koji pominjete, nikako ne uspevam da ga nađem. Hvala :)

Srpski nobelovac je radio kao spijun za Austro-Ugarsku monarhiju. Nobel mu je valjda bio nagrada za iskazani trud i postignute rezultate u mladosti.

Kada je Ranko Marinkovic pisac "Kiklopa" rekao da je Hrvat pravoslavne veroispovesti, niko ga vise nije stavljao medju srspske pisce. Jer, ne moze se menjati volja i osecaj neke osobe. Ali, u Hrvatskoj vole u zadnje vreme da svojataju Andrica, potpuno ignorisuci njegove statove, osecanja i jezik kojim je pisao veliki deo knjiga.A ndric je ostavio jasan i nedvosmislen zapis u kome jasno kaze da je po nacionalnosti Srbin, da pripada knjizevnom sprskom korpusu. I potpisao to. Koliko je knjiga napisao na srpskom jeziku i ekavicom - i to je poznato. Cemu sada uporno prevodjenej Anduca u "jugoslovena"? Valjda da bi ga lakse za 30 godina preveli u Hrvata. Zasto niko ne napise da je Krleza jugoslovencki pisac? Pa, zato sto bi Hrvatska istog casa uputila diplomatsku notu Srbiji. Pustite Andrica na miru. On je veliki pisac / veliki stilista 20 veka. Andric je krem evropske pisane reci 20 veka. I veoma je bedno gurati coveka tamo gde se on nije osecao dobro. Da je hteo da bude jugoslovem - Andric bi to rekao. Pade mi na pamet Zoran Milanovic i ono bedno laganje u noci kada je Hrvatska usla u EU - da je Tesla Hrvat po nacionalnosti i da je rodjen u Hrvatskoj. Dve lazi u jednoj recenici. Ljudi su cesto besramni. I nekulturni.

Srpski nobelovac je radio kao spijun za Austro-Ugarsku monarhiju. Nobel mu je valjda bio nagrada za iskazani trud i postignute rezultate u mladosti.
(AntiBot, 09. oktobar 2017 11:18) Ivo je Jugoslovenski Nobelovac, a porijeklom Hrvat iz Bosne

Pročitajte knjigu Ljube Jandrića "Sa Ivom Andrićem", veoma je interesantna i tu se može otprilike videti kako je razmišljao veliki pisac.

Zasto nisu njegova dela pripisali nekim lepsim ljudima sa vecim porodicama?

Staviti Krlezu ispred Andrica je kao Vanju Bulica ili Bacic Alimpic ispred Pamuka. Otprilike.

Krleza je dostigao visine zahvaljujuci podobnosti s ondasnjim rezimom.

Al, naravno, svaki pisac nadje citaoca.

Krleza...

Tja,tja.Imalo bi tu mnogo toga da se kaže. Ali... kome.

Srpski nobelovac je radio kao spijun za Austro-Ugarsku monarhiju. Nobel mu je valjda bio nagrada za iskazani trud i postignute rezultate u mladosti.

bosanski pisac...

Zasto nisu njegova dela pripisali nekim lepsim ljudima sa vecim porodicama?

Dobar pisac, mada daleko od vrhunskog, i Krleža, i Crnjanski su po mom skromnom mišljenju bili mnogo takentovaniji pisci, ako govorimo o toj generaciji, a bilo ih je i pre i posle. Ali kao čovek klasični oportunista, očigledno :)

Rekao bih da je Andric po ocu Hrvat, a po majci Srbin. Cisti Srbin ili Hrvat nije sigurno. Rekao bih da je Andric uvek bio ono sto se je u datom momentu najvise isplatilo. Njemu su i Hrvati i Srbi bili sve jedno. Nesporno je da je bio veliki mislilac, koji je razumeo kako da svoje misli prenese na papir. Njegova cetiri romana: "Na Drini cuprija", "Travnicka hronika", "Gospodjica"...remek dela su. "Prokleta avlija" mi se bas ne svidja nesto.

Rođen je 10.10. ne znam zašto uporno pišete 09.10.
Andrić je najveći pisac svih vremena, u svetu. Genije.

U životu nikom nije platio piće u kafani

Najveći jugoslovenski pisac svih vremena!

I dalje je aktuelan. Verovatno nas najbolji pisac ikad.

Srpski nobelovac je radio kao spijun za Austro-Ugarsku monarhiju. Nobel mu je valjda bio nagrada za iskazani trud i postignute rezultate u mladosti.
(AntiBot, 09. oktobar 2017 11:18) Ivo je Jugoslovenski Nobelovac, a porijeklom Hrvat iz Bosne

“Zašto balkanske zemlje ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta, čak ni preko svojih najboljih i najdarovitijih predstavnika? (...)"

Zato što balkanski narodi, gotovo po nekom nepisanom pravilu, odbacuju svoje najbolje i najdarovitije, a za svoje predstavnike uzimaju ljude drugačijih osobina, lošije, manje darovite, ali željne vlasti, moći i slave.

@aco

Ne verovatno, nego jeste

Нису сви људи тако рђави као што то рђав човек мисли.

Ваљда једна од највећих особина правог човека јесте његова стална и упорна тежња ка недостижном савршенству у свима људским пословима.

Сви људи траже срећу, са мање или више снаге и упорства, а највише изгледа да је нађу и сачувају имају они који је траже у заједничкој срећи што већег броја људи са којима их живот везује.

Кад би речи биле кратка века као што је звук који их је изговорио! Али оне често живе годинама, као срамне ране боле и жегу и трују живот.

Ох, угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако, не може живети без опраштања.

Није главно питање да ли човек брзо иде, него куд иде и по каквом послу: брзина према томе, не значи увек и преимућство.

Многи постигну оно што су хтели, а изгубе себе.

Чудно је како је мало потребно да будемо срећни, а још чудније како нам баш то мало недостаје.

Невероватно је како мало знамо о себи, свету око себе и животу којим живимо. Тек велике и ненадане среће или тешки ударци и велики губици казују нам да је живот много богатији и сложенији него што слутимо, да је све у њему двоструко и вишеструко, дозначно и многозначно, све, од насладе и радости до бола и пропасти, од најмање ситнице па до самог постојања као таквог.

Нема лепшег задатка него што је: омогућити неком развитак, помоћи човеку у његовој тежњи за успоном.

Ко људима све верује, пролази рђаво; ко ништа не верује, још горе.

Staviti Krlezu ispred Andrica je kao Vanju Bulica ili Bacic Alimpic ispred Pamuka. Otprilike.

Krleza je dostigao visine zahvaljujuci podobnosti s ondasnjim rezimom.

Al, naravno, svaki pisac nadje citaoca.

Krleza...

Andric se samo na studijama u Krakovu izjasnio kao Hrvat. Kada se zaposlio u Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Jugoslavije, izjasnio se kao Srbin. U Drugom svetskom ratu, izjasnio se kao Srbin i ostao je u Beogradu i Srbiji da deli nevolje sa srpskim narodom. Posle rata, u licnoj karti, vojnoj knjizici, partijskoj knjizici i vencanom listu se izjasnio kao Srbin. Ozenio se Srpkinjom Milicom Babic. Kada je primao Nobelovu nagradu, trazio je da se u svecanoj sali svira Mars na Drinu. I pisao je i potpisivao se cirilicom. Mislim da je vise nego jasno kako se Andric sustinski osecao.

Evo kako je na temu svoje književne struke mudro rekao Ivo Andrić: ''
''Само чисте и велике ствари би требало писати. А за то треба имати здраву крв, праву мисао и доследан живот.''

Neverovatan lik. Ima dosta prica i pricica o njegovom delovanju na polju diplomatije. Bilo bi odlicno, istine radi,da se napise neki dobar tekst ovde na tu temu.

Tja,tja.Imalo bi tu mnogo toga da se kaže. Ali... kome.

Ako imate prilike procitajte jedan intervju Mese Selimovica (reprintovan je u NIN-u pre nekoliko meseci) u kome dosta govori o Andricu. Jako mnogo zanimljivih detalja.

Pisana dela koja se mogu prepoznati u trenutnom realnom životu.Univerzalna poruka za svaku eru i epohu.Bar se na Balkanu ništa ne menja već 1000 godina u odnosu vlasti prema kmetovima.Današnjim kmetovima je čak teže nego u doba Osmanskog carstva.

Kada je Ranko Marinkovic pisac "Kiklopa" rekao da je Hrvat pravoslavne veroispovesti, niko ga vise nije stavljao medju srspske pisce. Jer, ne moze se menjati volja i osecaj neke osobe. Ali, u Hrvatskoj vole u zadnje vreme da svojataju Andrica, potpuno ignorisuci njegove statove, osecanja i jezik kojim je pisao veliki deo knjiga.A ndric je ostavio jasan i nedvosmislen zapis u kome jasno kaze da je po nacionalnosti Srbin, da pripada knjizevnom sprskom korpusu. I potpisao to. Koliko je knjiga napisao na srpskom jeziku i ekavicom - i to je poznato. Cemu sada uporno prevodjenej Anduca u "jugoslovena"? Valjda da bi ga lakse za 30 godina preveli u Hrvata. Zasto niko ne napise da je Krleza jugoslovencki pisac? Pa, zato sto bi Hrvatska istog casa uputila diplomatsku notu Srbiji. Pustite Andrica na miru. On je veliki pisac / veliki stilista 20 veka. Andric je krem evropske pisane reci 20 veka. I veoma je bedno gurati coveka tamo gde se on nije osecao dobro. Da je hteo da bude jugoslovem - Andric bi to rekao. Pade mi na pamet Zoran Milanovic i ono bedno laganje u noci kada je Hrvatska usla u EU - da je Tesla Hrvat po nacionalnosti i da je rodjen u Hrvatskoj. Dve lazi u jednoj recenici. Ljudi su cesto besramni. I nekulturni.

@Posmatrac može li link na reprint intervjua koji pominjete, nikako ne uspevam da ga nađem. Hvala :)

Pročitajte knjigu Ljube Jandrića "Sa Ivom Andrićem", veoma je interesantna i tu se može otprilike videti kako je razmišljao veliki pisac.