"Diskriminišu nas sa svih strana, linčuju moje dete"

U odeljenju moje cerke vec 7 godina su dvojica decaka u programu inkluzije. Netrpeljivost je obostrana, iako oni cesce zapocinju incidentne situacije, ostali decaci ne zele da "okrenu drugi obraz" i incidenti su svakodnevni. Skolovanje ostalih je zrtvovano zbog ove dvojice, nastava ne moze da se vodi normalno, odeljenje je najgore po uspehu i po vladanju, nastavnici i direktor nemaju resenje za ovo, druga odeljenja nece da ih prime jer imaju oni svoje "inkluzivce", odeljenje ima manje ucenika jer se svaki od ovih sa inkluzijom racuna kao dva, deca su frustrirana zato sto ovi decaci u startu imaju popust za ocene iako nivo znanja nije jednak, njihovi roditelji se ne pojavljuju na roditeljskom sastanku nego samo kad treba da odu sa svojom decom kod psihologa...
Mislim da je inkluzija, ovakva kakva je, jedna prilicna greska. Sa takvom decom treba da radi osoblje za to specijalizovano. Nastavnik fizike ili nastavnica francuskog to sigurno nisu.

Neću da direktno komentarišem ovaj slučaj. Ovaj članak je samo pojačao moje stavove o tome da iza svakog "žestokog momka sa ... asfalta" uvek stoji jedna preterano zaštitnički nastrojena majka. I ja imam isti problem. Moja supruga, isto tako, prezaštićuje našeg sina od 11 godina koji sve više postaje problematično, agresivno i neukrotivo stvorenje. Pokušao sam da se na vreme umešam u njegovo vaspitanje, ali bez uspeha; uvek mu je sve tolerisano i opravdavano. Mislim da je sada već kasno. Na žalost, kada su njihovi mezimčići u pitanju, majke su apsolutno slepe i netolerantne prema okruženju.

...sve je moguce, ali majka nije negirala ni jedan ispad njenog deteta...
...ako sutira i bije drugu decu, ako je udario nastavnika/ucitelja, ako je problem svakodnevne prirode, onda razumem ostale roditelje...
...ali jos mi je u pamcenju recenica nekog "nadleznog", "mi taj problem PRATIMO vec DVE godine"...!!!!!
...znaci da problem ipak postoji, ali sem "pracenja" niko prst ne pomera da ga resi...
...inace, inkluzija je lepa ideja koja se nije pomakla sa papira...
...no, to je tako srpski...

Tako je to kad prepišete zakone iz razvijenih zemalja a ništa niste uradili na edukaciji i stvaranju uslova kako bi se isti implentirali u praksi

specijalna skola gde je kadar obucen za takve slucajeve,a ne nakaradan sistem koji radja ovakve probleme. prosvetari cute, sustinski ne mogu da rade,a na kraju najvise gube deca.

jel doticna majka nekad pitala drugog roditelja kako vam je dete posle maltrertiranja "nestasnog decaka"? da li je plakalo? jel ga boleo udarac? da li bi ona poslala svoje dete u skolu i razmisljala da tamo neki moze iz cistog mira da mu razbije glavu? roditelji samo traze sigurnost za svoju decu,sto je po meni ok.

Očigledno je problem u inkluziji jer zbog nje trpi i ovo dete ali i ostali iz razreda. Odvajanje deteta i poseban rad sa njim rešenje za sve.

Gospođo majko, žao mi je što ste u takvoj situaciji u kojoj se nalazite, ali mi nije jasno da ste se setili da zovnete roditelje i školu u pomoć tek nakon 2 godine raznoraznih ispada Vašeg sina, bez obzira koji je razlog njegovog ponašanja. Tokom 2 godine Vaš sin je nesmetano maltretirao, čak i fizički tukao svoje drugove iz razreda, a ni Vi, ni socijalna služba, a ni škola, niste ništa preduzeli da se obezbedi sigurnost desetina mirnih učenika. Tek kad su jadni njihovi roditelji morali ovako da radikalizuju situaciju (da ne dovode decu u školu) i kad su svi saznali za jednu nepodnošljivu situaciju koja traje toliko dugo, bolje rečeno predugo, Vi ste počeli da pričate o izoštavanju Vašeg sina iz zajednice. I to zajednice u koju Vaš sin ne može ili ne želi da se uključi.
Roditelji druge dece žele samo jedno: da njihova deca idu u školu gde ih niko neće maltretirati. Zar Vi gospođo smatrate da je to nelegalan i nerazuman zahtev?

Radim kao nastavnik u osnovnoj skoli i zelim da iznesem svoje misljenje da je inkluzija veoma lose resenje i za samu tu decu koja imaju (bilo kakve) probleme ili specijalne potrebe, a takodje i za ostalu decu. Nastavnici i pored silnih besmislenih seminara nisu strucni da rade sa takvom decom, a oni koji jesu strucni (pre svega defektolozi), uglavnom nisu zaposleni u skolama, iako je potreba za takvim kadrovima u skolama ogromna.

Nekada su postojale specijalne skole ili specijalna odeljenja za takvu decu,a danas zbog kao neke diskriminacije posto poto su decu sa posebnim potrebama gurnuli u standardna odeljenja gde im nije mesto i naprevili problem svima.

Dve dijametralno suprotne price, neko laze?

(Zvezdan, 6. april 2017 14:15)

Poštovani Zvezdane, uz svo dužno poštovanje, pobrkao si lončiće, a i ne poznaješ situaciji u Srbiji.
Evo ti moj lični primer. Od I razreda, s mojom devojčicom ( trenutno V) ide dečak koji je tzv “dete sa posebnim potrebama”. Po tvom opisu, sličan je tvojoj ćerki. Cela škola, uključujući učitelje, svesno se potrudila da se snađe u razredu, iako je malo zaostao u mentalnom razvoju, i vidi ga sad, jako je napredovao. Iako su se u početku druga deca bunila, jer mu je učiteljia pokazivala više pažnje i poklanjala ocene, na koncu su shvatili da je malo različit i danas svi mu pomažu u učenju. Čak je i njegov otac u savetu škole.
Ali mali je izrazito dobroćudno stvorenje.

U susednom razredu postoji klinac koji je kao i ovaj mali iz teksta. Od boravka, vređa učitelje, tuče ih i psuje im majku, a ostalu decu šamara kad god stigne. Kulminacija je bila u III razredu kada je metalnom šipkom rascopao glavu drugarici iz razreda. Došla milicija, roditelji oba deteta, direktorica…Šta mislite, kakav je epilog tog incidenta? Pa devojčica je napustila školu,roditelji je prebacili u drugu školu jer ovog malog nasilnika ne smeju da diraju, pa da izbegnu dalje incidente-pobegoše. A majka tog klinca, kao ova iz teksta – svi krivi osim nje i njenog deteta.

Dakle, puno zavisi od deteta i njegovih roditelja. Vaša je ćerka imala ADHD ali nije bila nasilnik nego samo malo više živahna, što uopšte nije problem…

Deca često ne mogu da prate nastavu od dece koja su u programu inkluzije.
Pored toga, deca nisu dužna da tolerišu njihovo agresivno ponašanje.
Jednom ili dva puta će im oprostiti, drugi put će uzvratiti i tu nastaje problem. Prosvetari ne smeju da pisnu protiv dece u programu inkluzije,ostadoše bez posla.Roditelji takve dece moraju da shvate da njihova deca cesto prelaze granicu podnošljivog drugoj deci.

Ne zaboravite da postoje specijalne skole,gde radi tim defektologa tj.ljudi koji su ZAVRSILI SKOLU DA SE BAVE DECOM SA PROBLEMIMA.

A kako da rese problem. Decak je pravio problema u jednom odeljenju, sada pravi u drugom. Ne mozu da ga prebace van skole u neko specijalno odeljenje, jer bez dozvole roditelja to ne mogu. Nije ni inkluzija za svakoga. Ako taj ko ima poremecaj, maltretira sve ostale, i ne pravi makar i mali korak ka nekom minamlno prihvatljivom ponasanju, nijadan roditelj ne zeli da njegovo dete bude zrtva ili talac inkluzije. Sve je to lepo ali ne moze intres jednog deteta da bude podredjen svim ostalima u ovoj prici

Majka k'o majka, brani sina normalno. I u pravu je u jednom sigurno, zašto se pusti da sve odmakne toliko da mora da odjekne po medijima? To prosto može da bude i dobro u nekim slučajevima ali može da ima i posledice zbog pogrešnih informacija. Zašto se dozvoli da cela stvar toliko odmakne da roditelji druge dece neće da šalju decu u školu jer i taj dečkić ide u istu? Odgovornost je na učiteljici i na direktoru škole. Imali ste i vremena i mogućnosti da nešto preduzmete nego, znam, mala plata, nećete da se petljate. Dok ne izađe sve na portalima a ko zna kakvim informacijama a roditelji bojkotuju školu. Lako je ovog malog sada odbaciti, treba od njega napraviti dobrog čoveka - a to traži trud u ovom slučaju.

Zar je moguće da deca i iz celog odeljenja i njihovi roditelji, plus deca iz odeljenja iz kojeg je to dete premešteno (verovatno i njihovi roditelji) ne govore istinu?!

Takozvana "inkluzija" je nešto najgore što se desilo našem obrazovanju. Imao sam prilike iz prve ruke da vidim kakve strašne stvari može da proizvede za sve učesnike. Nastavnici nisu ni psiholozi ni psihijatri da rade sa aberantnom decom. Takvo dete povlači svu ostalu decu za sobom, prekida nastavu, ometa i onda niko ništa ne nauči. A i to samo dete ništa ne nauči, tako da su svi na gubitku. Slušao sam majke takve dece kako govore da bi njihovoj deci bilo bolje u specijalnim školama, gde njima mogu da se bave ljudi stručni na ovom polju.

Sta je inkluzija? Vi sto podrzavate ili ne podrzavate ovo dete i majku, da li znate? Uglavnom ne. Skola nije tu da LECI problem tog deteta, vec da mu pomogne da se sa tim problemom uklopi u sredinu. Roditelj je duzan da leci svoje dete, a osim ako nije neki tezi oblik invaliditeta RODITELJI TO NE RADE. Nemaju vremena za logopede, psihologe, neurologe, defektologe... A onda su prosvetari krivi. E pa nisu. Inkluzija u skoli ne podrazumeva dozvoliti agresivnom detetu sa poremecajem da fizicki i psihicki zlostavlja drugu decu, NE DOZVOLJAVA. Nastavnik ima vaspitno-obrazovnu funkciju, nije neurolog, psihijatar, defektolog, psiholog...Specijalne skole i dalje postoje, znate li? Ali to je sada jelte sramota, lakse je izigravati roditelja zrtvu, maltretirati svoje dete i drugu decu, nego priustiti svom detetu kvalitetno lecenje i obrazovanje.

Ono sto je evidentno je da ispasta i to dete i ostala deca iz odeljenja. Jednostavno, treba inkluzivnu decu izdvojiti da se sa njima drugacije radi. Dete nije krivo, treba mu pomoci, ali nije normalno ni da ispastaju druga deca koja ne mogu normalno da uce pored takve dece.

Pa da. Pretpostavljala sam da je nesto ovog tipa u pitanju. Dete ima neuroloski problem, a ide u skolu u kojoj nastavnici nisu obuceni za rad sa takvom decom. I onda se dete ponasa tako kako se moze ocekivati od deteta sa tom vrstom problema, zbog toga ga okolina vredja i odbacuje, on se zbog toga ponasa jos gore, pa ga zbog toga jos vise vredjaju i odbacuju i tako u krug.

Koliko vidim, kod nas je inkluzija shvacena kao mera za smanjenje troskova: specijalne skole su skuplje od obicnih, pa ako zatvorimo specijalne skole i upisemo svu decu u obicne, onda ce to kostati manje. A ustvari, dobro odradjena inkluzija je jako skupa i ako nisi u stanju da platis za nju, onda ne treba uopste sa njom zapocinjati. Naime, u specijalnim skolama ima npr. (izmisljam brojke) 10 ucenika i dva nastavnika po odeljenu; znaci, jedan nastavnik na pet ucenika. E sad, recimo da tih 10 ucenika hocete da smestite u obicna (a ne specijalna) odeljena. E, onda bi svakog od njih morao da prati po jedan nastavnik koji ce sedeti u klupi sa tim detetom i samo se njime baviti (jer obican nastavnik za to nema ni vremena - pored ostalih 30 djaka - ni znanja). Inace se desavaju ovakve stvari. Elem, inkluzija = jedan nastavnik na jedno dete sa specijalnim potrebama. Specijale skole = jedan nastavnik na pet ucenika. Ali posto bi mi hteli i jare i pare...

U zemlji Srbiji u kojoj troje ljudi ne mogu da slože ni oko boje kafe, CELO odeljenje ne ide u školu već treći dan. Pazi da vam ne poverujem u ovo. Ovakve dece je bilo oduvek, ali su učitelji/nastavnici, odnosno škola, imali načine da ih smire. Sada je deci dozvoljeno sve, pa dolazimo do situacija poput ove da svi trpe zbog jednog. More....

Zamisli ti to - priča ima i drugu stranu!
Ko bi rekao? (sarkazam)

Žele li jučerašnji komentatori i dalje da ga linčuju a roditelje u zatvor, ili će sebi priznati da su možda "malo" prenaglili?

Roditelj kao i svaki po svaku cenu želi svome detetu najbolje što je i normalno jedino što je problem je sužena moć racionalnog rasudjivanja. Opet KRIV JE SISTEM jer ne postoje škole za decu sa posebnim oblicima ponašanja već samo ustanove za ometene u razvoju, i onda ih na silu pod izgovorom INKLUZIJE guraju u redovnu nastavu koja im ne prija i nezadovoljstva na sve strane svi izfrustrirani a ostala deca taoci takve prakse.

Kao mama deteta iz odeljenja gde je pomenuti decak bio prosle godine, mogu da kazem da se o problemu nije cutalo i da za brojne preduzete mere i od strane nas roditelja i od strane skoli i uciteljice postoje brojni pisani dokumenti. Samo sto gospodin ministar nije upoznat, jer mora nekoga da okrivi. Kaze brojni propusti u skoli- a sta je sa propustima od strane roditelja decaka- koji nisu zeleli da saradjuru, gde mama verbalno napada uciteljicu ispred druge dece braneci postupke svog deteta. Deca od straha nas mole da ih zastitimo jer se plase roditelja problematicnog decaka. Sta dalje? Ocigledno da dok problem ne dodje u medije ne moze da se resi. Niko ne zeli da diskriminise dete, ali tu su i prava druge dece- GOSPODINE MINISTRE.

velika je razlika izmedju zivahnog deteta i deteta koje je u stanju da povredi drugu decu...

Roditelji dece sa bilo kakvim psiholoskim problemima kao sto je hiperkineticki (da ne pominjem nesto ozbiljnije) prolaze torturu u Srbiji. Dok je svugde u svetu to deklarisano kao poremecaj koji se treba tretirati, kod nas je deklarisano kao izmisljotina. Najveci porblem je sto je za lecenje neophodna ukljucenost i roditelja, i skole, i drugara i profesora, i lekovi i pravilna ishrana i sve ostalo, da bi dete funkcionisalo na najbolji moguci nacin i da ne bude samodestruktivno. Ovo dete je samodestruktivno jer ocigledno ima pomoc samo od roditelja koji ne mogu da se izbore sa svim. Ja se nadam da roditelji imaju finansijsku potporu da dete posalju na adektvatnu grupnu psihoterapiju i upisu u skolu gde su nastavnici dovoljno obrazovani i osposobljeni za rad sa ovakvom decom. Deca sa ovim poremecajem, ukoliko se sa njima postupa kako treba, imaju neverovatan potencijal za kreativnost i veliku produktivnost.

Znači svi roditelji iz razreda, kompletno rukovodstvo škole i oba učitelja koje je dete imalo su se urotili protiv njenog deteta. Pritom sama citira dijagnozu. Jedino rešenje za takvu decu je specijalna škola. Sve ostalo su moderne priče a život je nešto drugo. Svi kvazi humanisti neka pošalju svoje dete u takav razred i tako doprinesu izlečenju ili neka na primer pismeno garantuju da deca neće biti povređena od nasilnika pod punom odgovornošću. Deteta mi je žao ali se neće stanje popraviti tako što će ga pustiti da se iživljava na celom razredu.

(Ljubišica, 6. april 2017 13:14) Ovde je ipak rec o detetu u inkluziji, sa dijagnozom, koje nije u potpunosti zdravo. Samo jos jedan pokazatelj da nasi nastavnici nisu obuceni za rad sa decom u inkluziji. Dodatno je pitanje, za kojga je inkluzija uopste dobra. Naravno da razvija toleranciju i naravno prilagodjavanje u slucajevima kada je dete sposobno za nastavu u svakom slucaju, ali sa druge strane, u slucajevima kao sto je ovaj sve tri strane su ostecene.

Živim u zemlji u kojoj se inkliuzija primenjuje veoma uspešno, duži niz godina. Samo se u ekstremnim situacijama deca šalju u posebne škole. Ali ovde inkluzija podrazumeva da nastavnik ima pomoćnika koji tokom redovnog časa pomaže detetu sa posebnim potrebama. Isto tako, neka deca odlaze 1-2 puta sedmično sa redovnih časova na posebne časove, gde rade 1 na 1 sa nastavnikom ili specijalistom (defektolog, psiholog...). Inkluzija je dobra stvar kada se primeni kako treba, a jako loša kada se stvari urade polovično.

Mislim da je sustina problema u tome sto je dete"inkluzivno", sto nosi prilicno negativne konotacije u nasoj sredini, a najvise kod nastavnika. Zasto se o tome javno ne govori? U celoj prici se zaboravlja da je i dete koje se problematicno ponasa, samo dete kome treba ponoci. Bojim se da kod nas ne postoji nikakva strategija za resavanje ovakvih problema. Ako se o decaku zaista ovako prica u skoli, ponasace se jos gore. Da li ce se izolacijom dece sa ovim problemima, resiti problem nasilja u skoli? Svaka porodica moze da se suoci sa ovom vrstom problema, ali u nasoj kulturi se tako ne razmislja.

Neverovatno,majka problematicnog decaka optuzuje druge da vrse linc nad njenim detetom,a istina je da njeno dete vrsi linc nad drugom decom.Linc je fizicko nasilje,a jedino fizicko nasilje sprovodi njen sin.No,mozemo razumeti izvitoperenu percepciju roditelja,koji ce braniti svoje dete ma sta uradilo.Ono sto ne razumem je neshvatljiva pasivnost roditelja ostale dece koji citavih godinu dana trpe da im neko decu zlostavlja i bije,a oni nista ne preduzimaju.Oni su trebali odmah da ispisu svoju decu iz te skole,ima sijaset osnovnih skola u Kragujevcu,pa neka problematicno dete ostane samo u ucionici sa svojom majkom i uciteljem.Drugo,uz ispis iz skole,odmah i privatna tuzba kod advokata protiv skole i roditelja problematicnog decaka uz zahtev za odstetu za pretrpljene fizicke i dusevne bolove.Mozda bi finansijska kazna osvestila odgovorne.Pre neki dan smo imali pokusaj trovanja u osnovnoj skoli,a roditelji nista.Jos malo pa cemo imati i ubistva po osnovnim skolama.Neshvatljiva mi je trpeljivost i pasivnost roditelja ugrozene dece.

Dva oprečna mišljenja?? Treba vratiti specijalna odeljenja u školama, gde će raditi obučeni kadrovi. Zošto sad ceo svet mora da trpi zbog nekog deteta koji ima problem . Društvo će mu pompći tako što će sa njim raditi defektolog. Život je kratak da bi baš imali beskonačno razumevanje, za problem koji lično ne možemo da rešimo. Verujem da niko nije protiv tog deteta, ali zar treba zanemariti sviju decu???

Ma nemoj, sad je nasilnik odjednom zlatno dete koga drugi ne razumeju? Sta treba, cela skola da trpi jer je on inkluzivan?

posvetite mu se gospodjo, nemojte traziti krivca u drugima.
ako vam svi kazu da vam dete nije dobro, onda je to zaista tako i vi imate problem u kuci za ceo zivot

Sa ovakvom decom trebalo bi da rade defektolozi a ne da zakon omoguci da se ta deca upisuju u odeljenja po skolama.Nas nastavnike primoravaju da radimo po inkluziji i od casa koji traje 45min.mi smo posveceni stisavanju situacije u odeljenjima gde su takva deca a onda drugi deo casa pokusavamo da ih ukljucimo u rad i zao mi je sto ostala deca u takvim odeljenjima su na zalost zapostavljena.Dok su postojale specijalne skole ta deca su ih pohadjala i obucavala prema njihovim interesovanjima i mogucnostima.Odjednom nam je nametnuto da ih primamo navodno zbog socjalizacije te dece ali ona imaju svoj svet,svoja razmisljanja i svoje mogucnosti.Mi smo prolazili razne seminare,pisemo specijalne nastavnicke programe za njih a rezultata nema.Verovatno su u ovoj skoli pokusali promenom da pomognu detetu misleci da ce ucitelj kao muskarac biti veci autoritet za dete.I posto jeceo prosvetni sistem u zamci roditelja i prava deteta ne sagledavajuci obaveze deteta pod krovom skole desava nam se ovo sto se desava.

Ja mislim da je inkluzija kao u ostalom i sve u ovoj drzavi naopako sprovedena i jos uvek se sprovodi.Prvo smatram da je ona pogubna upravo za tu decu a posle i za svu ostalu.Moja supruga je uciteljica i znam kakav je to problem,jednostavno ona je zavrsila uciteljski a ne defektoloski fakultet i prosto nije osposobljena ni kvalifikovana da radi sa takvom decom,pitajte bilo kog strucnog defektologa i mislim da ce se sloziti sa mojim misljenjem.Medjutim ovde se nista ne radi temeljno i na kraju dolazimo i tek cemo dolaziti do ovakvih situacija.Vecina jucerasnjih komentara koje sam citao bila je takva zbog nepotpune vesti gde nije naglaseno da se radi o inkluziji

Zivim u Kanadi i imam cerku od 7 godina sa sličnim problemom (ADHD). osoblje škole je odma prepoznalo problem od prvog razreda. Sa stručnom intervencijom škole, terapijom i razumvanju sa svih strana, moje je dete danas dobro integrisano u razred i ima dobre rezultate. Nije morala da ide u specijalizovanu školu.

Žao mi je ovih roditelja. Ne zbog deteta nego zato što žive i brutalnom društvu de nema razumjevanje za one koji si drugačiji. A o našem školskom sistemu da i ne pričam. Eto zašto razumni, vaspitani i tolerantni ljudi napuštaju Srbiju.

draga majka, mi zivimo u zemlji primitivaca gde je sramota biti bolestan! zemlja jadnih, neobrazovanih, i zlih ljudi! probajte da potrazite azil, i put pod noge! moja puna podrska i izdrzite!

Evo kako to funkcionise u Svedskoj:
...
(Sven, 6. april 2017 16:23)

Srbija nije Svedska. U Srbiji i dalje vlada mracnjacki mentalitet i zaostala patrijarhalna shvatanja, koja se mogu sazeti ovako:

1. LGBT osobe su mentalni bolesnici i treba ih tuci - najbolje lopatom.
2. Narkomani treba da se lece po crkvama i manastirima, udarcima lopatom.
3. Zene koje zvocaju treba redovno mlatiti, inace ce da zvocaju jos vise.
4. Bezobraznu decu treba tuci, jer batina je iz raja izasla.
5. Ako je dete i dalje bezobrazno, treba ga tuci jos jace!
6. ADHD i slicne bolesti su izmisljotina, batina i sport su lekovi za to!
7. Psiholozi nemaju pojma, sve se to leci kaisem i batinom!
8. Psihijatri u zaveri sa farmaceutskom industrijom prepisuju stetne lekove.
9. Vakcine su stetne, od gripa se stiti kiselim kupusom i belim lukom!

I najzad, najbolja recenica svih vremena na Balkanu, argument koji pokopava svaku mogucu diskusiju o zdravlju glasi:

Sta? ___________ nezdravo (popuniti po zelji)? Moj deda je radio _________ i doziveo 90 godina, a baba je radila takodje ________ i dozivela 103!

Svaki dalji komentar je izlisan, Srbija je blato od zemlje!

Nazalost, roditelji ostale dece su ovde u pravu. Zbog tog jednog deteta svi ispastaju i svim sredstvima se bore protiv toga. Da li je u redu da zbog jednog deteta celo odeljenje bude pod stresom i time ostvaruje losiji uspeh? Da zbog toga druga deca na kraju osnovne skole ne mogu da ostvare dovoljan broj bodova i da upisu zeljenu, bolju skolu koja ce im sutra doneti bolji zivot. I sam sam reditelj koji ima decu pred polazak u skolu, i ako se ovako nesto sutra desi nekom od moje dece boricu se svim silama da mom detetu ostvarim lepo i prijatno skolovanje, a ne da zbog nekog tamo ko ima bilo kakvu dijagnozu moje dete ispasta. Da se razumemo, nisam protiv tog deteta, ali iz licnog primera (moj rodjeni sestric koji ima dijagnozu) znam da i sami roditelji sa tom decom rade nedovoljno i ta deca su jednostavno neusmerena i nedisciplinovana. Sve im je dozvoljeno na racun te dijagnoze a metode discipline su daleko ispod neophodnog nivoa a posle kad podju u skolu vidi belaja, svi protiv njega. Kako da ne. Dijagnoza je dijagnoza a disciplina je disciplina. Sistem je los i ovde je na delu samo borba protiv sistema.

I moj sin je isao u isti razred sa decakom, koji ima ADHD i koji pokazuje laksi stepen autizma. Zivimo u Austriji i u takvim razredima UVEK postoje dva nastavnika ili dva ucitelja. Jedan ima specijalno obrazovanje za rad sa takvom decom. U trenutcima kada postaje nasilan ili preglasan uciteljica odlazi sa njim u pripremnu prostoriju i tamo dalje radi sa njim. Druga deca su se prilagodila njegovim potrebama, ali i on mora da nauci da se prilagodi drustvu. On to moze i mora, jer ce mu to samo olaksati zivot i to je za njegovo dobro. Svi se mi na neki nacin integriramo u drustvo.

Sa mojim djetetom ide jedan mali sa tim sindromom u razred. Ali ima osobnog asistenta kojeg plaćaju po pola zadarska županija i EU. Jednostavno je nemoguće da jedna učiteljica radi sama u razredu gdje postoji takvo dijete.
Ispaštaju svi. taj mali s problemom ne napreduje, ostala sjeca su žrtve njegovog ponašanja, a prosvjetni radnik je u sendviču ni kriv ni dužan.

Po tom istom zakonu o inkluziji koji smo samo prepisali od nekoga isto tako pise da uz svako to dete u svakom trenutku treba da bude profesionalni saratelj. s tim sto se za to nema para pa trpi obrazovanje ostale dece, a i samo dete jer se nalazi u sistemu koji nikako nije pravljen po njegovoj meri.

Nedostatak drzave.

Inkluzija u zatucanoj, konzeravtivnoj, polupismenoj Srbiji...

Inace, ja imam dva primera u licnom okruzenju, jedan ADHD sa kojim se radilo, eno ga odlican djak upisuje gimnaziju, i jedan ADHD sa kojim se nije radilo, kaska 2 razreda iza vrsnjaka... Sve iz kuce krece, uglavnom. I ne, ni jedan nije isao u privatne skole, kod privatnih logopeda i ostalo. Poznajem i jedno sto ide privatno, puno paznje, puno truda, puno para, spor napredak. Mora da se radi.

Covece, sad shvatim da samo ja poznajem nekoliko "nevidljive" dece... tugo Srbijo.

cekaj,tvrdi da je dete bolesno,ima dijagnozu...pa da dete nije bolesno,i da ne treba da ide u specijalnu skolu... pa da dete maltretira drugu decu(fizicki),ali ne ustvari maltretiraju njega... treba odrediti da li je bolestan ili ne,da li ometa nastavu ili ne,da li fizicki maltretira decu ili ne... psihicki i verski maltretira,to ne priznajem.sta je to? ali ako ih maltretira fizicki i ometa nastavu,izvinite ali to dete ne moze da ide u obicnu skolu. treba da posaljem dete u skolu i svaki dan razmisljam da li ce mu drug iz klupe iz cista mira razbiti glavu...

Ja juce opalio po obrazovnom kadru, kad gle ono, u pravu sam. Nece da rade, draze su im kafe i pauze od dece. Nema vise pedagoga po skolama. Djordje Cvarkov bi ih barem naucio da gaje pilice i broje jaja, a ovi nista. I kad zagusti samo se izvuku i nesto zamazu. A roditelji kao opareni, tu nista ne zameram, u nedostatku informacija i znanja covek pravi razne gluposti kada su mu deca u pitanju.

Ljubim vas u inkluziju, nešto što i u mnogo bogatijim zemljama često stvara više štete nego koristi, a u tim bogatijim zemljama postoje posebna profesionalno obučena lica koja brinu o inkluzivnim učenicima pored redovnog nastavnog osoblja, a kod nas se to svaljuje na regularno nastavno osoblje koje nije kvalifikovano niti treba da brine o osobama sa posebnim potrbama.
Kako u budžetu nema ni sada dovoljno, mnogo je pametnije vratiti stari sistem specijalnih škola (koje i dalje postoje) u kome će osobe sa posebnim potrebama dobiti stručnu pomoć od kvalifikovanog osoblja, a istovremeno u regularnim školama neće celo odelenje trpeti posledice nakaradnih odluka vlasti da se inkluzijom ometa redovni proces nastave.

Majka deteta sa hiperkinetskim sindromom bi morala da zna koji su uzroci a i posledice njegovog stanja.Isto tako bi nadležni socijalni, prosvetni i zdravstveni radnici morali znati da nije ista problematika inkluzije slepe i slabovide, gluve i nagluve, dece sa posebnim potrebama ili dece sa fizičkim hendikepom. U ovom slučaju se radi o detetu čiji razlog inkluzivnosti direktno dovodi do ekskluzivnosti ostale dece. Jedino rešenje je permanentni nadzor socijalne službe nad roditeljima ovog deteta, zdravstveno praćenje deteta od strane psihologa, dečjeg psihijatra i njegovo školovanje u kućnim uslovima od strane učitelja i nastavnika koje će država plaćati /na birou za zapošljavanje ih ima sigurno mnogo/. Valjda će uz ljudsku iBožju pomoć njegovo stanje tokom odrastanja biti bolje i omogućiti mu da postane hipoaktivan.

Ma imate Vi srece sto vam sin nije autistican da vidite sta se onda zove nemoc drzave...

A dete bolesno,ljudi su zlobne zivotinje :(

srećno

Vi prvo tvdite da je dijagnoza izmisljena, a onda preporucujete terapiju! Kako ucestali agresivni ispadi uopste spadaju u ADHD, ako je to poremecaj paznje i hiperaktivnost? Sta porucujete ostaloj deci, da ga trpe zato sto on nije zao? Pa ako ih vredja i udara onda on jeste zao u njihovim ocima, a i u mojim! Objektivno jeste, a ako on toga nije svestan, onda to nije mesto za njega!

Problem je sto kod nas inkluzija postoji samo na papiru da se peru novci.Svaka skola treba da ima tim koji ce da radi sa takvom decom a ne samo jedan ucitelj.I tako trpe ostala deca roditelji a najvise porodica cije je dete u inkliziji.

Razocaravajuci je broj minusa na komentare koji daju podrsku ovom detetu. Kakvo god da je dete, ne zasluzuje da ga zigosu kao bolesnog, kao nekog koga se treba kloniti i izbegavati. Treba napraviti ozbiljnu analizu sta je okidac za takvo ponasanje deteta u programu inkluzije. Deca u tom uzrastu nisu cvecke, naprotiv, vole da zadirkuju i ponekad cak i da se izivljavaju nad onima koji su drugaciji. Ministarstvo je krivo sto ovo sprovodi bez edukacije ucitelja, rodtelja i dece. Autisticna i hiperaktivna deca uopste nisu opasna za okolinu, vise su po sebe opasni ako se nadju u okruzenju koje je neprijateljski raspolozeno.

Netolerancija, nerazumevanje i neobrazovanje su veliki problem naseg drustva- odnos prema ljudima sa invaliditetom, vidljivim oziljcima ili belezima, bolesnima (pogotovo HIV oboleli), do imigranata, Roma, prosijaka....sve njih vecina ljudi na ulizi zaobliazi u sirokom luku....da slucajno nesto "ne zakace" od njih...To je sve na nivou onog 555-333, veliki broj nasih sunarodnika je uzasno nerazuman i orgranicen. A nekada smo bili vrlo tolerantno drustvo.

Tacno sam znao da decak ima neku, ruzno je da kazem ali dijagnozu. Znao sam da decak nije jednostavno bahat kako su svi u komentarima pisali, kako nije vaspitan itd itd, i kako bi ga svako na svoj nacin vaspitao da ne bude takav. Vazi..Ovom decku je potrebna pomoc,razumevanje i podrska, isto kao i njegovoj porodici. Za razliku od stvarno bahate i bezobrazne dece koje ima u svim uzrastima, a ponajvise dolaze od uspesnih ili poznatih roditelja...

ADHD je jedna jako nespretno sklepana dijagnoza koja po simptomima sakuplja sve od sizofrenije, sociopatskog ponasanja do nevaspitane dece. I gotovo je sigurno promovisana da bi se promovisala upotreba i prodaja leka koji uzima skoro svako drugo dete u Americi. Sama ucinkovitost nije dokazana do danas.
Kod nas je postalo pomodarstvo da se svako dete, koje zbog nedostatka vaspitanja od strane roditelja ponasa neobuzdano, opravda nazivom "hiperaktivno".
Tako se banalizuje i komplikuje proces identifikacije dece koja imaju problem fizioloske,neuroloske ili psihicke prirode i kojima zaista treba pomoc.
Citam u nekim komentarima kako toga ranije nije bilo. I to je istina. Danas, nasa deca su toliko predozirana secerom. Slatkisi su obavezna svakodnevna ishrana. "Nekada davno" slatkisi su bili poslatica ili nagrada ne tako cesto konzumirana.
Jedan od osnovnih simptoma prekomerenog uzimanja secera je hiperaktivnost.
A ostala dejstva secera na ljudski (deciji) organizam treba da izuce oni koji se odluce da imaju decu. Sve to spada u domen vaspitanja dece, vaspitanja u kome ova nacija opasno podbacuje iz generacije u generaciju.

Niti jedna institucija ne moze da pomogne detetu bez pomoci roditelja (na stranu sto su nam institucije tragicna prica sama po sebi) a prvi korak je da roditelji shvate i priznaju da su podbacili u toj ulazi koju su, uglavnom, sami izabrali.

Evo kako to funkcionise u Svedskoj:
Inkluzija je prioritet.
Da bi se dete sa dijagnozom uspesno inkludiralo, dodeljuje mu se "licni asistent". Licni asistent je osoba skolovana za potrebe konkretnog djaka, i koja celog skolskog dana, vreme provodi pored ucenika/ce.
Na dobitku su i ucenik/ca, i ostali djaci, koji se izmedju ostalog uce toleranciji, a i drustvo jer troskovi za assistenta su manji nego troskovi koje deca bez pomoci uzrokuju.
Tako se ovde radi vec decenijama!
Rezultati su pozitivni i lako merljivi.UZSZ

Ovakavi problemi se ne dešavaju iskljucivo u Srbiji, ali u razvijenim zemljama se brze rešavaju. Znam za Englesku da škole dobijaju od države dodatna sredstva da bi zaposlili učitelje / učiteljice koji se bave samo decom sa posebnim potrebama. To je stručno osoblje koje je proslo sve potrebne treninge da bi se njima i bavili. Često su ta deca posebno odvojena i radi se zasebno sa njima dok se ne oceni da je to dete dovoljno zrelo da se ukljuci u normalni rad. Ali i ovde dosta toga zavisi od škole, da li žele da se bave time i da li ce država odobriti sredstva. Obično da, ali znam i drugačije primere. Inkluzija znaci i želju i volju škole i države, stručno osoblje i dovoljno strpljenja, a ne samo želju roditelja da im dete ide u "normalnu" školu

Ako ti dete ima neki poremecaj onda treba da ide u posebnu skolu gde stucna lica znaju kako da pristupe detetu. Dete se na taj nacin ne iskljucuje iz drustva vec se sa njim posebno radi kako bi bilo sposobno da normalno funkcionise u drustvu jer u suprotnom ako se ne radi na njegovom ponasanju drustvo ce ga samo isljuciti kao sto se i desilo. Ako tvoje dete nema nikakav poremecaj i ne zasluzuje da se posebno obrati paznja na njega onda treba roditelju da reaguju i vaspitaju dete jer je dete ocigledno nevaspitano. Cim majka mora da bude sa njim na casu znaci da je on za posebnu skolu i to je bolje za njega.

јако ми је жао због тог детеда и његове мајке, али није решење да сада цео разред не може да учи школу јер дете има неки поремећај понашања. коме то користи? то дете треба да иде негде на терапије 1:1, да учи са мајком и психологом, а ако једног дана буде дошао до фазе да може да се социјализује, нека проба. школа је за учење и то је приоритет. за лечење психичких сметњи и поремећаја у понашању постоје други начини, а не укидање наставе. не разумем која је поента да то дете присуствује настави? мислим из перспективе тог детета. очитледно да тренутно није у стању ни да учи ни да се дружи. шта ће онда на часу и у школи? прво код куће или у болници корак по корак нека га припреме, па онда инклузија. ово је контрапродуктивно

niko od vas nije realan zato sada pocinjemo da imamo sve gluplje generacije, upotpunosti zatupljene. inkluzivno dete treba da ima profesionalce kraj sebe I da je u okruzenju namenjeno za takvu decu a ne da se stavlja u razred sa normalnom decom I time koci napredak ostale dece jer ucitelj/ica ili nastavnik/ica mora svu svoju paznju da skrene na njega kako bi udovoljilo lako uvredljivim roditeljima. Budimo realni I shvatimo da to dete nikada nece pratiti ostalu decu vec ce da ih koci u njihovom napredku. ne zaboravite da I druga deca imaju pravo na ne ometano skolovanje ne samo inkluzivna. Roditelji inkluzivne dece se u ek predstave kao zrtve a zapravo zrtve su ono 29 dece sto ne moze normalno da pohadja nastavu zbog ega roditelja jednog deteta

Istina je ipak, negde na sredini. Razumem i roditelje deteta koje pravi probleme, ali i roditelje druge dece. Pri svemu tome, učitelju, direktoru i psihologu škole(ali ne samo ove!), su "zavezane ruke", jer će biti "razapeti", ako nešto pokušaju. Moraju da budu u trendu, "političke korektnosti".

Imamo slučaj da se jedno dete razlikuje od ostalih i da mu je potreban drugačiji tretman. Dakle, ne podozrivi pogledi, segragacija ili izolovanje već prihvatanja drugačijeg od strane svih - nastavnog osoblja, druge dece i roditelja druge dece. Ako se od starta to dete tretira kao neko ko tu ne pripada, biće i negativnih reakcija.

P. S. najlakše je iskazivati moć prema slabijima i drugačijima. Slobodno se možete na ovakav način usprotiviti i moćnijima od vas - vašem poslodovacu, lokalnom moćniku ili političaru. Ovako ste sami licemerni.
(agent, 6. april 2017 15:46)

Govoriš napamet, ili imaš unapred određen stav nekom ličnom afilijacijom. Ne radi se o tek bilo kakvoj razlici, na primer o zelenoj boji kose ili fizičkom nedostatku. Radi se o detetu koje nije zrelo za školu i ima problem sa socijalizacijom, koje ima nisku toleranciju na druge i ne preza od upotrebe fizičke sile. Mislim da nije tačno da ono samo reaguje na tuđu netrpeljivost. Ako se sećaš svog prvog dana u školi, svi žele da budu prijatelji, osim nekolicine dece koja se ponašaju kao što je opisano, tretirajući ostale kao svoje igračke (grubo). Njemu ne treba trpeljivost, on žudi za ekskluzivnom pažnjom okoline, voli strah druge dece i odraslih.
Slažem se da ne treba osuđivati nekog ko ima tek toliko godina za osobine koje apsolutno ne podnosimo kod odraslih (ako nismo primorani), ali hoću da kažem da "samo lepa reč i tolerancija" NIJE UVEK DOVOLJNA.

Svi moraju na cas tolerancije. Svako dete mora da nauci da postuje drugu decu i njihova prava, kao i drugacija misljenja.

Nije inkluzija problem, nisu ni niske plate nastavnika, već pre svega jako, jako loša gotovo nikakva obučenost kadrova koji rade sa našom decom čak i po pitanju osnovnih stvari i osnova pedagogije a da ne pričam o deci kojoj ipak treba malo više pažnje i pre svega znanja kako se sa njima radi. Kod nas je sve nakaradno, ne možeš samo ubaciti dete sa ADHD u odeljenje i nazvati to inkluzijom. U suštini žao mi je i njega i njegovih roditelja, nisu oni krivi što je država kakva jeste. A i mi smo čudan narod, vidim da bi neki to dete jednostavno linčovali, ili bi ga izbacili iz škole iako znaju da ne postoji drugo rešenje i neko ko će mu pomoći da vodi normalan život. Samo ako ne gledamo i nije nam pred očima onda je sve ok. Ne fukcionišemo nikako ni kao država ni kao narod, nemamo sistem i institucije, obrazovanje nam je dno, i imamo odvratan ljudski karakter. Uz to smo i siromašna nacija. Savršen recept za propast.

Iz ovog teksta je jasnije da je dete iz inkluzivnog programa. Ako vec hocete da sprovedete inkluziju sto potpuno podrzavam to me znaci da dete samo pustite medju decom i tu se vas posao zavrsava. Ako nastavnik proceni da detetu treba licni asistent-nastavnik to mora da se obezbedi za dobrobit samog deteta I cele odeljenske zajednice. Naravno ovo podrazumeva da se tacno zna ko placa takvog asistenta I da se ceni I postuje strucno misljenje edukatora tj. Nastavnika o tome sta je najbolje za ucenika iz njegovog razreda. Najgore sto mozete uciniti inkluzivnom detetu je premestanje u drugo odeljenje a to je vec ucinjeno. Ministarstvo da napise pod hitno proceduru postupanja u ovakvim slucajevima I da to bude prosledjeno svim skolama u zemlji. Ne mogu da verujem da se niko ovim do sad nije bavio na nivou ministarstva!Roditelji se sa pravom zale jer lose sprovedena inkluzija je ravna haosu u sprovodjenju predvidjenog plana u nastavi.

Obicno jaci maltretiraju slabije, pa kad ne bi da priznaju, onda dete od 8 godina odjednom dobija nadljudsku snagu. Licno sam uglavnom pospana u skoli. Ne volim da ustajem rano.

Kragujevac je specificna sredina . Netolerantna , na sve drugacije. Moja mladja sestra je bila savrseno normalno dete i dobra ucenik pa je prolazila torturu i maltretiranje ucenika i nastavnice u jednoj OŠ u Kragujevcu samo zato sto je dosla iz Hrvatske . Ziveo sam u vise mesta po Srbiji i mogu slobodno reci da je Kragujevac specifican po ponasanju ljudi . Oportuni svemu , sve im smeta , netolerantni , uvek im je neko drugi kriv , cesto bezobrazni . Velika razlika od npr Krusevca , gde su ljudi potpuno drugaciji . Neposredni , prijatni. Lepota raznolikosti. :-)

Из личног искуства( блиска особа има аутизам) могу Вам рећи да инклузија у овој земљи постоји на папиру, не у пракси. То је проблем. Нису ни деца, ни родитељи, ни друга деца, ни учитељи... Ви сви стручњаци што кажете да треба да се врате специјална одељења бих замолио да не причате глупости. Немате никога у свом окружењу са таквим проблемом, па не знате. Не дао вам Бог да се неђете у таквим проблемима, нарочито у земљи као што је ова. Имате резултате инклузије у уређеним земљама (можете погледати на интернету, доступно је), тако да прича о специјалним одељењима пада у воду. Лакше је окренути главу и правити се да проблем не постоји, или раздвојити "жито од кукоља" као што се радило раније. "Неће се то мени никада десити" омиљена наша парола.
Колико од вас је знало шта је 02.04. а да нису избори?

Izvinjavamo se za jučerašnji komentar.Kao veliki pristalica kaiša i pruta,nisam znao da se radi o bolesnom detetu.

Podtekst clanka je ocigledan. Dete verovatno ima ADHD. No, majka (roditelji, sira porodica) ocigledno staju na dijagnozi i dozvoljavaju da se sindrom i posledice normalizuju i budu izgovor za sve. Bez kucne discipline u privatnom okruzenju ovaj problem je neresiv. Bez kucne discipline i rezultata jedino resenje za ostale djake i ucitielje je neka forma specijalnog obrazovanja jer onda ti strucnjaci moraju da rade i deo koji porodica zanemaruje i skolski deo. A znajuci takve slucajeve 100% sam siguran da majka nece da disciplinuje u kuci jer je verovatno prvi odgovor malog nasilnika da i nju udari.
Najzad, mnogi uspesni ljudi su ADHD... no upuceni u ispravnom pravcu disciplinom i ozbiljnoscu a ne "milovanjem". Disciplina ne podrazumeva fizicko kaznjavanje vec VOLJU i odrzanost roditelja da oni imaju kontrolu.

Objasnicu vam zasto dete nije u specijalnoj skoli. Zato sto nije mentalno zaostao i treba da se obrazuje. Na zalost specijalne skole su pretvorene u dnevne boravke kada su zbog ljudskih evropskih prava deca potpuno nesposobna za skolovanje prebacena u specijalne skole iz dnevnih centara gde su ih cuvali jer su to deca bez komunikacije i nikada ni jedno slovo ne nauce. I stvarno biste vi svoje dete mentalno normalno odveli tamo zbog ADHD medju decu biljke koji ne govore? Stvarno? Unistice nas ta politicka korektnost ranije je bilo dnevni boravci, specijalne skole i redovne skole. Sada specijalne skole nisu vise skole vec vrtici. Razumete sad?

Cekaj, celi odeljenje ksze da to dete maltretira ostale, a njegov roditelj tvrdi suprotno. Mislim da tu nema diskusije. Ovde je problem u nakaradno urađenoj inkluziji, jer nisu sva deca sposobna da se uključe u kolektiv, a i za tu decu najčešće nije dobro da to rade na taj način.

Licno sam protiv inkluzije i mislim da skole za decu sa posebnim potrebama ne postoje uzalud. Ovakvo dete "obican" nastavnik moze samo da upropasti, jer ne mogu svi nastavnici istovremeno biti i defektolozi. Znam da su iz suboticke skole "Zarko Zrenjanin" izasli ljudi sposobni da se ukljuce u drustvo i postanu njegovi korisni clanovi. Nije cilj ukljuciti dete u odeljenje sa "obicnom" decom, nego udovoljiti njegovim specijalnim potrebama, pa ga, na taj nacin, ukljuciti u drustvo. Cak bih podrzao da se posebno nadarena deca dodatno odvoje i da za njih postoji poseban nastavni program. Steta je protraciti njihov talenat.

Inkluzija je budalaština. Potrebno je vratiti specijalna odeljenja u okviru škola, gde deca ne bi bila izolovana, ali ne bi dolazilo ni do ovoga

Civilizacujski stepen jednog drustva/stanovnistva se meri tretmanom slabijih i njihove inkluzije u isto.
Ovde, pvenstveno, mislim na decu za posebnim potrebama, samohrane majke, zrtve porodicnog nasilja, stare i bolesne....
na kom smo mi nivou se moze, brzo i lako, vikdet u nasim medijima.
Pozdrav!

Ovde stvarno svi hoce da lincuju...
Dete nije za specijalnu skolu.
Dete ima adhd. Nista mu ne fali.
Samo za razliku od druge dece je hipersenzibilno. Drugacije reaguje. Preosetljivo je. Generalno svet dozivlavaju drugacije. Sa njima mora skroz nezno. Bez dreke i vike.
I puno strpljenja.
A ovo Dete je bilo vredjano (u skolama su u opticaju razne psovke, ali to nikoga nije briga)i maltretirano.
Pritom takva deca su i veoma i teligentna, tako da bi ga specijlna skola u ubila.

Ima raznih dijagnoza i stanja (možda i vakcina uzrok, možda zagađena hrana). Prije nije bilo dijagnoze ADHD a navodno je autor te dijagnoze pred smrt priznao da je izmislio dijagnozu (koja realno ne postoji) da bi osigurao posao psiholozima. Na stranu sad taj deo priče. Poremećaja kod dece ima raznih, od iq ispod proseka, os Davna, do hiperaktivnosti, agresije ili do autizma. Za svaki od poremećaja ide druga 'terapija' i drugi pristup. Škole nemaju stručni kadar za te slučajeve i eto priblema za sve strane kojih se problem tiče (za školu, za dete, za ostalu decu, za roditelje deteta i za roditelje razreda).
Deci se mora objasniti da dečak nije zao već da ima problem i da mu treba pomoći da se nosi sa problemom. Ako je ADHD u pitanju postoje i tablete koje pomažu, doza primerena detetu. Ne može se dečaka baciti zato što ima problem. Nikome nije lako u toj priči. Sve je više dece s dijagnozama.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god. medjutim, njen ulazak u sve nivoe obrazovanja sporo teče. O uzrocima sam pričala. Dakle, to su:

Nedovoljna edukacija nastavnika
Neopremljene škole
Nepripremljeni roditelji za novine
Nerazvijena svest o pravu na različitost...

Da bi smo sproveli ovu humanu ideju potrebno je mnogo rada, truda. Potrebno je mnogo više od ideje! Najpre, celokupno društvo u kome živimo ne ulaže dovoljno da bi inkluzija ušla na velika vrata u naš sistem obrazovanja. Kada to kažem, mislim da školama treba napraviti prilaze kako bi deca sa invaliditetom mogla da dodju i da se nesmetano kreću po školskim prostorijama, a složićete se sa mnom nije to naivan poduhvat.potrebno je da se škole oreme savremenim nastavnim sredstvima, kako bi nastava bila očiglednija. Potrebno je uticati na svest ljudi da bi inkluzija bila široko prihvaćena. Potebno je da se celo društvo uključi u sprovodjenje ove ideje, a ne da se servira prosvetnim radnicima novina i da se prepuste sopstvenom umeću da je svako sprovede kako zna i ume. Potrebna je i nesebična saradnja sa defektolozima, koji žele da nam pomognu, ali su sputani, jer neko smatra da mi to možemo i sami...

Ipak mislim da svako treba da se zamisli kako može dati svoj doprinos da inkluzija ne ostane samo ideja jednog vremena, već da se čvrsto ugradi u naš obrazovni sistem.

@Zoki
Hvala sto ste ovo napisali.
Mi smo gomilu stvari uveli preko noci, po ugledu na zemlje EU, ne shvatajuci da su te zemlje to uvodile postepeno, godinama, ako ne i decenijama.
Ne moze nastavnik koji ima 30toro dece da uspesno vodi racuna o detetu u inkluziji. Nikako. Mora imati asistenta i strucnu pomoc. A to uglavnom nema. I ispastaju SVI, osim nadleznih u ministarstvu koji su, zaboga, doneli uredbe i "zavrsili" posao. I onda se iscudjavaju sto se neko zali novinarima, sto ih nije obavestio (a sigurno jeste) i sl.

Rešenje je da sa detetom radi psihijatar i da odeljenjene i učitelj pomognu. Nije sramota piti lekove, to je kod nas društvo malo zaostalo po tom pitanju (a pola Srbije pije bensedine ili se opija kada ne može da se izbori sa nekim problemom).

Ja sam pio lekove u tom uzrastu, išao kod dobrog psihijatra, učiteljica i odeljenje su sarađivali i pružili mi podršku, i sve je bilo u redu.

kazem ja ovom detetu je potrebna ljubav .. okolin cesto osudi i odbaci sve koji se iole malo razlikuju

Danas je opšti problem discipline, autoriteta i poštovanja odraslih. Deci se prekomerno ugađa i onda se čudimo kad su deca problematična i neprilagođena. Deca treba da nauče da se neka ponašanja sankcionišu a neka druga da se nagrađuju.

Samo se vi "inkluzirajte" do mile volje i "inkluzivnom" detetu svaka cast, ali u nesposobnoj Srbiji koja jedino ume da prepisuje resenja, a ni na koji nacin ne cini ono sto MORA u takvim slucajevima, kazem i potpisujem da moje dete ne bi ni jedan ceo dan provelo u odeljenju sa takvim problematicnim detetom kome ni na koji nacin nije pruzeno ono sto treba i mora da se pruzi i nicim izazvano trpelo traume, pa makar se sa njim selila na vrh planine do skole sa troje dece!

Jedini problem je ovde roditelj. Imam u porodici slican slucaj, dete se vrti u krugjer su roditelji poptuno slepi i konstatno traze krivca u nekom drugom i ocekuju da ce resenje pasti sa neba. Garantujem da jednom nedeljno ode i zapali svecu .. da pomogne. A dete sve dublje i dublje u problemu. Ne moze se ocekivati da ostala deca i roditelji to rese. Posebna skola, rad strucnog kadra u specijalnom odeljenju i da roditelji SHVATE sta je problem i promene pristup su jedina sansa. Ucitelji se mogu prilagoditi ali ocekivati od druge dece to je nemoguce i oni mogu u jendom danu unistiti mesec dana rada.

@dusanmal
Da znaš osnovu adhd znao bi da decu sa takvim dijagnozom nije moguće vaspitati na način koji ti predlažeš odnosno "pritegnuti", kako si se izrazio. deca sa adhd nisu u stanju da se ponašaju u skladu sa svojim godinama niti imaju osećaj granica ponašanja u određenim okolnostima i situacijama.

Za prosvetnu inspekciju i ministarstvo mogu da kazem sve najgore. Kada smo mi roditelji imali problema sa uciteljicom koja se lecila i bila na psihijatrijskoj ustanovi nekoliko meseci, pisali smo peticiju i slali i ministarstvu i prosvetnoj inspekciji. Licno sam zvao na vise od 20 broja telefona i odgovor je bio ko: vam je dao ovaj broj, i nismo nadlezni. Ukratko 70 % roditelja je ispisalo decu i upisalo u druga mesta u skoli, da bi posle godinu dana uciteljica otisla u penziju. Kod nas je ono staro nikako spreciti, vec samo i iskljucivo kazniti kad se nesto dogodi. Onda se ministarstvo javlja i ponavlja kaznicemo skolu, direktora, Miki Mausa i Paju patka.

ADHD stvarno postoji i vi koji pricate o tome kako je izmisljeno i kako je to dete nenormalno razumem vas jer nemate taj problem,i nigde nije toliko jasno definisan. Kao osnovac sam prolazio kroz slicne stvari, ali na moju srecu,uciteljica je bila kucni prijatelj mojij roditelja i imao sam razumevanje sa njene strane, mogu vam sam reci da razumem to dete, i znam da je on svestan situacije u kojoj se nalazi, ali ne moze da objasni zasto mora da pravi haos na casu i remeti nastavu i ostale ucenike. Konkretan lek postoji, ritalin.. Ucinkovit je, ali vise stete nego koristi na kraju. Zelim da kazem da se njemu mora posvetiti paznja na malo drugaciji nacin nego ostaloj deci, to dete nije bolesno niti retardirano, cak vrlo inteligentno i empaticno!

Prvo,inkluzija na ovakav nacin kod nas ne moze normalno da zazivi jer mi nemamo ni para ni uslova da bi se ona pravilno sprovela kao u drugim bogatijim i naprednijim zemljama. Drugo,nasa deca su bez razloga prezasticena i na taj nacin im se cini medvedja usluga,postaju nevaspitani i neodgovorni,ali to je vec najpre stvar porodice i vaspitanja.

@Oliver
Nasilje nije samo fizičko nasilje.Fizičko nasilje se samo lakše uočava i ostavlja trenutno vidljive posledice (ali i one emocionalne koje ne primećujemo odmah). Naše društvo je slepo za emocionalno nasilje (bilo da je reč o nasilju u porodici ili vršnjačkom) a ono je češće, njegove posledice mogu biti (i često jesu) teže nego kod fizičkog nasilja a vide se tek posle dugotrajnog zlostavljanja.
Ne znamo tačno šta se tačno dešavalo ali emocionalno zlostavljanje koje je držugo trajalo,ruganje,vredjanje deteta svojevrsno izopštavanje iz zajednice i čak "pošalice" nastavnika mogle su uticati da dete postane agresivno,da se ne oseća delom zajednice ceć da je mrzi.Realno.
Verovatno svi nose deo odgovornosti - postoji pedagog ,pkolski psiholog,neophodna je saradnja roditelja i učitelja ali i razumevanje ostalih roditelja.
Zapustili su ovo dete sigurno - svi zajedno.

јуче сам оставио коментар због кога ме је сада срамота, извињавам се породици детета са посебним потребама, ако сам добро схватио, питање је идеално за ухлебљене крагујевачане, радите ли ви свој посао, помозите овим родитељима да своје дете учине што бољим, саветима, ангажовањем, не знам шта радите, помозите не да санкционишете

Imamo slučaj da se jedno dete razlikuje od ostalih i da mu je potreban drugačiji tretman. Dakle, ne podozrivi pogledi, segragacija ili izolovanje već prihvatanja drugačijeg od strane svih - nastavnog osoblja, druge dece i roditelja druge dece. Ako se od starta to dete tretira kao neko ko tu ne pripada, biće i negativnih reakcija.

P. S. najlakše je iskazivati moć prema slabijima i drugačijima. Slobodno se možete na ovakav način usprotiviti i moćnijima od vas - vašem poslodovacu, lokalnom moćniku ili političaru. Ovako ste sami licemerni.

Licno, verujem da dobrim delom zena u pravu, ali realno, ostalih 10-15 ili koliko ostalih djaka prosto ne mora da trpi nicije gafove i nasilje. Treba ih odvojiti i svako na svoji stranu pa ce biti resen problem.

Iskreno, na prvom mestu verujem da izostaje kvalitetna podrska tom detetu u vidu strucnog rada. U Beogradu je tesko pronaci ne dovoljno strucne vec profesionalce koji su spremni da stecena znanja modifikuju, budu potpuno nekonvencionalni u radu i pristupu, spremni na eksperimentisanje ali da pre svega imaju pozitivan pristup prema detetu i pozitivno potkrepljuju sve ono sto dete dobro uradi. Verujem da je u Kragujevcu jos teze.
Davanje medikamentozne terapije treba preskociti. Na zapadu je popularan lek ********** ali neka istrazivanja pokazuju da su kasnije takva deca depresivnija i sklonija samoubistvu nego vrsnjaci koji nisu koristili lekove za ovakvu vrstu stanja.
Ali, stanje ovoga deteta je "gajeno" i on nista bolje nije mogao da se ponasa ni u vrticu ni kod kuce. Zato je pre svega potrebno saznati kako roditelji sa njim funkcionisu, da li postoje sadrzaji koji kod njega izazivaju pozitivne emocije, da li postoje sadrzaji koji ga umiruju pa sve to uklopiti u svakodnevne skolske aktivnosti. Potrebno mu je pokloniti paznju i postavljati mu zadatke koji ce ga pozitivno isticati pred celim razredom. Sve ovo zahteva rad a ne zadovoljavanje administrativnih postupaka koji su u skolama i vrticima postali vazniji od napretka nekog deteta. Za svako ovo dete, cak i sa istom dijagnozom, potreban je potpuno drugaciji pristup. Gotovog resenja, jednostavno, nema.
Ovo je ozbiljan problem u kojem je samo dete najmanji. Veci je nakardno koncipirana inkluzija cije programe kreiraju ljudi koji skoro nikada nisu direktno radili sa decom koji smatraju da je puko prisustvo deteta, tzv. socijalna inkluzija, bez ikakve dalje podrske sasvim dovoljna. Zato se i dogadjaju ovakve stvari. I bice ih sve vise.

Iz ovoga što si napisao mogu samo da zaključim da ste ti i ostalih 70% roditelja ispali odvratni neljudi! Pa, zar misliš da je učenica bila na psihijatrijskom lečenju iz ćefa, zato što joj se tamo svidelo? Dokle više bre tolike stigmatizacije psihijatrijskih bolesnika, kao u srednjem veku? Drugo, adolescenti najčešće na lečenju završe zbog relativno benignih stvari, koje se prevaziđu. Zar treba okruženje da ih dočeka na takav način kao što ste vi dočekali drugaricu vaše dece? Primitivizam!
(Aleksandar, 6. april 2017 19:06)

PARDON!
Naravno da je drzavi JEFTINIJE da ima "inkluzivnu" decu i ucitelje psihijatrijske bolesnike, koji povremeno (i) rade, ali da li vi stvarno mislite da roditelji radjaju decu da bi ih raznorazni na raznorazne nacine maltretirali jos odmalena? Zar ona zaista nemaju pravo da idu u NORMALNU skolu, sa normalnim uslovima i uce ko normalna deca? Mislim, svaka cast prihijatrijskim bolesnicima, ali zar zaista smatrate da je njihovo mesto u skolama da deci nanose traume, bilo ponasanjem, bilo stalnim odsustvima radi lecenja? Pa zaboga, UCITELJ/UCITELJICA su oni prvi uzori dece izvan same porodice, pa zato hajde, razmislite jos jednom!

citam specijalna skola i bla bla bla....ljudi specijalna skola vise ne postoji. deca moraju da idu u redovnu skolu sa drugom decom. Citali ste valjda o inkluziji? Jedino je program malo pojednostavljen,tj usmeren ka deci sa posebnim potrebama. A o predrasudama u Srbiji ne bih pricao,moj sin je imao dijagnozu autizma...nas narod je jako zaostao i prilicno je ogranicen....pozdrav svima

Dete očigledno ima specijane potrebe i zato treba da ide u poseban razred/skolu ako postoje uslovi za to tj. sko je suviše agresivno prema ostalim djacima ili nastavnicima. U tim školama treba da postoje nastavnici koji su trenirani za ovakve slučajeve.

Zato postoji budžet da se iz njega odvaja za ovakve specijalne škole ili razrede. Ako toga nema to je onda odlika našeg nemara i nerazumevanja za decu sa posebnim potrebama. Diskriminacija i šikaniranje od strane ostalih roditelja i okruženja moze samo da produbi problem.

Shvatite da je upitanju dete a ne neki kriminalac ili razbojnik.

Baš juče je na RTS-u bio dokumentarni film o Aleksi.Poznato je kako se to završilo.Veoma podseća na ovaj slučaju.Problem nije u detetu,već u nestručnom,neodgovornom i aljkavom nastavnom osoblju.Ne mogu da krivim ni ove roditelje što ne puštaju decu u školu,jer nije njihov posao da uče i vaspitavaju decu u školi.

Uopste mi nije jasno odakle ovoliko komentara odraslih prema detetu u smislu kao da ce da vas pojede.Cim je nesto razlicito,drugacije jedni reaguju da se sto pre skloni da ne gledaju,guranje glave u pesak,a drugi odmah nasilje,batine i sl.Problem je mnogo dublji.Svi bi voleli da je ovo dete zdravo,najvise njegovi roditelji,ali nije.Ali,nije ni sam djavo.Edukujte se,obrazujte se,pa vam nece sve biti tako strasno.

@ ja
Ne tvrdim da sindrom ne postoji, samo kažem 'navodno je autor priznao da sindrom ne postiji', a to sam pročitao na internetu (što i nije pouzdan izvor). Terapiju ne određujem jer nemam kvalifikaciju ali znam iz šire porodice za tu dijagnozu i terapiju. I znam da pomaže (bar u ovom slučaju, a svaki slučaj je za sebe). Šta poručujem ostaloj deci? Poručujem da nisu dužni da trpe nasilje i pokušaju da pomognu svom drugu, da ga razumeju, da ga uključe u igru, da mu nešto poklone, da budu fini prema njemu, da probaju da li će to da pomogne smirivanju. Možda dečak ima teži oblik poremećaja i nije podoban za inkluziju. Za inkluziju su podobni blaži oblici. Znam za slučajeve koji su se jako dobro razrešili. Lakše se uklope Davnovi nego ADHD sa ispadima besa i agresije. Ali sve to prođe i sredi se s godinama.

Za prosvetnu inspekciju i ministarstvo mogu da kazem sve najgore. Kada smo mi roditelji imali problema sa uciteljicom koja se lecila i bila na psihijatrijskoj ustanovi nekoliko meseci, pisali smo peticiju i slali i ministarstvu i prosvetnoj inspekciji. Licno sam zvao na vise od 20 broja telefona i odgovor je bio ko: vam je dao ovaj broj, i nismo nadlezni. Ukratko 70 % roditelja je ispisalo decu i upisalo u druga mesta u skoli, da bi posle godinu dana uciteljica otisla u penziju. Kod nas je ono staro nikako spreciti, vec samo i iskljucivo kazniti kad se nesto dogodi. Onda se ministarstvo javlja i ponavlja kaznicemo skolu, direktora, Miki Mausa i Paju patka.
(Bob, 6. april 2017 17:58)

Iz ovoga što si napisao mogu samo da zaključim da ste ti i ostalih 70% roditelja ispali odvratni neljudi! Pa, zar misliš da je učenica bila na psihijatrijskom lečenju iz ćefa, zato što joj se tamo svidelo? Dokle više bre tolike stigmatizacije psihijatrijskih bolesnika, kao u srednjem veku? Drugo, adolescenti najčešće na lečenju završe zbog relativno benignih stvari, koje se prevaziđu. Zar treba okruženje da ih dočeka na takav način kao što ste vi dočekali drugaricu vaše dece? Primitivizam!

@Parni Valjak: hvala na dodatnim informacijama. Nisam bio svrstan da postoja ovakvi problemi sa roditeljima tog deteta.

Aleksandar@Čovek nije pomenuo učenicu,nego učiteljicu.Uostalom,otkad to učenici idu u penziju?

@kraja, @Ljubishica

Sve ste lepo i pametno shvatili i objasnili..Cista logika.......Nema sta da se doda!

@Balkanac
Svaka ti je na mestu.Posebno deo sa babom i dedom.

draga majka, mi zivimo u zemlji primitivaca gde je sramota biti bolestan! zemlja jadnih, neobrazovanih, i zlih ljudi! probajte da potrazite azil, i put pod noge! moja puna podrska i izdrzite!

Zamisli ti to - priča ima i drugu stranu!
Ko bi rekao? (sarkazam)

Žele li jučerašnji komentatori i dalje da ga linčuju a roditelje u zatvor, ili će sebi priznati da su možda "malo" prenaglili?

Obicno jaci maltretiraju slabije, pa kad ne bi da priznaju, onda dete od 8 godina odjednom dobija nadljudsku snagu. Licno sam uglavnom pospana u skoli. Ne volim da ustajem rano.

A dete bolesno,ljudi su zlobne zivotinje :(

Ja juce opalio po obrazovnom kadru, kad gle ono, u pravu sam. Nece da rade, draze su im kafe i pauze od dece. Nema vise pedagoga po skolama. Djordje Cvarkov bi ih barem naucio da gaje pilice i broje jaja, a ovi nista. I kad zagusti samo se izvuku i nesto zamazu. A roditelji kao opareni, tu nista ne zameram, u nedostatku informacija i znanja covek pravi razne gluposti kada su mu deca u pitanju.

Ovde stvarno svi hoce da lincuju...
Dete nije za specijalnu skolu.
Dete ima adhd. Nista mu ne fali.
Samo za razliku od druge dece je hipersenzibilno. Drugacije reaguje. Preosetljivo je. Generalno svet dozivlavaju drugacije. Sa njima mora skroz nezno. Bez dreke i vike.
I puno strpljenja.
A ovo Dete je bilo vredjano (u skolama su u opticaju razne psovke, ali to nikoga nije briga)i maltretirano.
Pritom takva deca su i veoma i teligentna, tako da bi ga specijlna skola u ubila.

Zivim u Kanadi i imam cerku od 7 godina sa sličnim problemom (ADHD). osoblje škole je odma prepoznalo problem od prvog razreda. Sa stručnom intervencijom škole, terapijom i razumvanju sa svih strana, moje je dete danas dobro integrisano u razred i ima dobre rezultate. Nije morala da ide u specijalizovanu školu.

Žao mi je ovih roditelja. Ne zbog deteta nego zato što žive i brutalnom društvu de nema razumjevanje za one koji si drugačiji. A o našem školskom sistemu da i ne pričam. Eto zašto razumni, vaspitani i tolerantni ljudi napuštaju Srbiju.

Razocaravajuci je broj minusa na komentare koji daju podrsku ovom detetu. Kakvo god da je dete, ne zasluzuje da ga zigosu kao bolesnog, kao nekog koga se treba kloniti i izbegavati. Treba napraviti ozbiljnu analizu sta je okidac za takvo ponasanje deteta u programu inkluzije. Deca u tom uzrastu nisu cvecke, naprotiv, vole da zadirkuju i ponekad cak i da se izivljavaju nad onima koji su drugaciji. Ministarstvo je krivo sto ovo sprovodi bez edukacije ucitelja, rodtelja i dece. Autisticna i hiperaktivna deca uopste nisu opasna za okolinu, vise su po sebe opasni ako se nadju u okruzenju koje je neprijateljski raspolozeno.

Netolerancija, nerazumevanje i neobrazovanje su veliki problem naseg drustva- odnos prema ljudima sa invaliditetom, vidljivim oziljcima ili belezima, bolesnima (pogotovo HIV oboleli), do imigranata, Roma, prosijaka....sve njih vecina ljudi na ulizi zaobliazi u sirokom luku....da slucajno nesto "ne zakace" od njih...To je sve na nivou onog 555-333, veliki broj nasih sunarodnika je uzasno nerazuman i orgranicen. A nekada smo bili vrlo tolerantno drustvo.

Evo kako to funkcionise u Svedskoj:
...
(Sven, 6. april 2017 16:23)

Srbija nije Svedska. U Srbiji i dalje vlada mracnjacki mentalitet i zaostala patrijarhalna shvatanja, koja se mogu sazeti ovako:

1. LGBT osobe su mentalni bolesnici i treba ih tuci - najbolje lopatom.
2. Narkomani treba da se lece po crkvama i manastirima, udarcima lopatom.
3. Zene koje zvocaju treba redovno mlatiti, inace ce da zvocaju jos vise.
4. Bezobraznu decu treba tuci, jer batina je iz raja izasla.
5. Ako je dete i dalje bezobrazno, treba ga tuci jos jace!
6. ADHD i slicne bolesti su izmisljotina, batina i sport su lekovi za to!
7. Psiholozi nemaju pojma, sve se to leci kaisem i batinom!
8. Psihijatri u zaveri sa farmaceutskom industrijom prepisuju stetne lekove.
9. Vakcine su stetne, od gripa se stiti kiselim kupusom i belim lukom!

I najzad, najbolja recenica svih vremena na Balkanu, argument koji pokopava svaku mogucu diskusiju o zdravlju glasi:

Sta? ___________ nezdravo (popuniti po zelji)? Moj deda je radio _________ i doziveo 90 godina, a baba je radila takodje ________ i dozivela 103!

Svaki dalji komentar je izlisan, Srbija je blato od zemlje!

kazem ja ovom detetu je potrebna ljubav .. okolin cesto osudi i odbaci sve koji se iole malo razlikuju

Neću da direktno komentarišem ovaj slučaj. Ovaj članak je samo pojačao moje stavove o tome da iza svakog "žestokog momka sa ... asfalta" uvek stoji jedna preterano zaštitnički nastrojena majka. I ja imam isti problem. Moja supruga, isto tako, prezaštićuje našeg sina od 11 godina koji sve više postaje problematično, agresivno i neukrotivo stvorenje. Pokušao sam da se na vreme umešam u njegovo vaspitanje, ali bez uspeha; uvek mu je sve tolerisano i opravdavano. Mislim da je sada već kasno. Na žalost, kada su njihovi mezimčići u pitanju, majke su apsolutno slepe i netolerantne prema okruženju.

Majka k'o majka, brani sina normalno. I u pravu je u jednom sigurno, zašto se pusti da sve odmakne toliko da mora da odjekne po medijima? To prosto može da bude i dobro u nekim slučajevima ali može da ima i posledice zbog pogrešnih informacija. Zašto se dozvoli da cela stvar toliko odmakne da roditelji druge dece neće da šalju decu u školu jer i taj dečkić ide u istu? Odgovornost je na učiteljici i na direktoru škole. Imali ste i vremena i mogućnosti da nešto preduzmete nego, znam, mala plata, nećete da se petljate. Dok ne izađe sve na portalima a ko zna kakvim informacijama a roditelji bojkotuju školu. Lako je ovog malog sada odbaciti, treba od njega napraviti dobrog čoveka - a to traži trud u ovom slučaju.

Imamo slučaj da se jedno dete razlikuje od ostalih i da mu je potreban drugačiji tretman. Dakle, ne podozrivi pogledi, segragacija ili izolovanje već prihvatanja drugačijeg od strane svih - nastavnog osoblja, druge dece i roditelja druge dece. Ako se od starta to dete tretira kao neko ko tu ne pripada, biće i negativnih reakcija.

P. S. najlakše je iskazivati moć prema slabijima i drugačijima. Slobodno se možete na ovakav način usprotiviti i moćnijima od vas - vašem poslodovacu, lokalnom moćniku ili političaru. Ovako ste sami licemerni.

Neverovatno,majka problematicnog decaka optuzuje druge da vrse linc nad njenim detetom,a istina je da njeno dete vrsi linc nad drugom decom.Linc je fizicko nasilje,a jedino fizicko nasilje sprovodi njen sin.No,mozemo razumeti izvitoperenu percepciju roditelja,koji ce braniti svoje dete ma sta uradilo.Ono sto ne razumem je neshvatljiva pasivnost roditelja ostale dece koji citavih godinu dana trpe da im neko decu zlostavlja i bije,a oni nista ne preduzimaju.Oni su trebali odmah da ispisu svoju decu iz te skole,ima sijaset osnovnih skola u Kragujevcu,pa neka problematicno dete ostane samo u ucionici sa svojom majkom i uciteljem.Drugo,uz ispis iz skole,odmah i privatna tuzba kod advokata protiv skole i roditelja problematicnog decaka uz zahtev za odstetu za pretrpljene fizicke i dusevne bolove.Mozda bi finansijska kazna osvestila odgovorne.Pre neki dan smo imali pokusaj trovanja u osnovnoj skoli,a roditelji nista.Jos malo pa cemo imati i ubistva po osnovnim skolama.Neshvatljiva mi je trpeljivost i pasivnost roditelja ugrozene dece.

ADHD stvarno postoji i vi koji pricate o tome kako je izmisljeno i kako je to dete nenormalno razumem vas jer nemate taj problem,i nigde nije toliko jasno definisan. Kao osnovac sam prolazio kroz slicne stvari, ali na moju srecu,uciteljica je bila kucni prijatelj mojij roditelja i imao sam razumevanje sa njene strane, mogu vam sam reci da razumem to dete, i znam da je on svestan situacije u kojoj se nalazi, ali ne moze da objasni zasto mora da pravi haos na casu i remeti nastavu i ostale ucenike. Konkretan lek postoji, ritalin.. Ucinkovit je, ali vise stete nego koristi na kraju. Zelim da kazem da se njemu mora posvetiti paznja na malo drugaciji nacin nego ostaloj deci, to dete nije bolesno niti retardirano, cak vrlo inteligentno i empaticno!

Roditelji dece sa bilo kakvim psiholoskim problemima kao sto je hiperkineticki (da ne pominjem nesto ozbiljnije) prolaze torturu u Srbiji. Dok je svugde u svetu to deklarisano kao poremecaj koji se treba tretirati, kod nas je deklarisano kao izmisljotina. Najveci porblem je sto je za lecenje neophodna ukljucenost i roditelja, i skole, i drugara i profesora, i lekovi i pravilna ishrana i sve ostalo, da bi dete funkcionisalo na najbolji moguci nacin i da ne bude samodestruktivno. Ovo dete je samodestruktivno jer ocigledno ima pomoc samo od roditelja koji ne mogu da se izbore sa svim. Ja se nadam da roditelji imaju finansijsku potporu da dete posalju na adektvatnu grupnu psihoterapiju i upisu u skolu gde su nastavnici dovoljno obrazovani i osposobljeni za rad sa ovakvom decom. Deca sa ovim poremecajem, ukoliko se sa njima postupa kako treba, imaju neverovatan potencijal za kreativnost i veliku produktivnost.

Inkluzija kao ideja je ušla u Zakon o obrazovanju još 2009.god. medjutim, njen ulazak u sve nivoe obrazovanja sporo teče. O uzrocima sam pričala. Dakle, to su:

Nedovoljna edukacija nastavnika
Neopremljene škole
Nepripremljeni roditelji za novine
Nerazvijena svest o pravu na različitost...

Da bi smo sproveli ovu humanu ideju potrebno je mnogo rada, truda. Potrebno je mnogo više od ideje! Najpre, celokupno društvo u kome živimo ne ulaže dovoljno da bi inkluzija ušla na velika vrata u naš sistem obrazovanja. Kada to kažem, mislim da školama treba napraviti prilaze kako bi deca sa invaliditetom mogla da dodju i da se nesmetano kreću po školskim prostorijama, a složićete se sa mnom nije to naivan poduhvat.potrebno je da se škole oreme savremenim nastavnim sredstvima, kako bi nastava bila očiglednija. Potrebno je uticati na svest ljudi da bi inkluzija bila široko prihvaćena. Potebno je da se celo društvo uključi u sprovodjenje ove ideje, a ne da se servira prosvetnim radnicima novina i da se prepuste sopstvenom umeću da je svako sprovede kako zna i ume. Potrebna je i nesebična saradnja sa defektolozima, koji žele da nam pomognu, ali su sputani, jer neko smatra da mi to možemo i sami...

Ipak mislim da svako treba da se zamisli kako može dati svoj doprinos da inkluzija ne ostane samo ideja jednog vremena, već da se čvrsto ugradi u naš obrazovni sistem.

Ima raznih dijagnoza i stanja (možda i vakcina uzrok, možda zagađena hrana). Prije nije bilo dijagnoze ADHD a navodno je autor te dijagnoze pred smrt priznao da je izmislio dijagnozu (koja realno ne postoji) da bi osigurao posao psiholozima. Na stranu sad taj deo priče. Poremećaja kod dece ima raznih, od iq ispod proseka, os Davna, do hiperaktivnosti, agresije ili do autizma. Za svaki od poremećaja ide druga 'terapija' i drugi pristup. Škole nemaju stručni kadar za te slučajeve i eto priblema za sve strane kojih se problem tiče (za školu, za dete, za ostalu decu, za roditelje deteta i za roditelje razreda).
Deci se mora objasniti da dečak nije zao već da ima problem i da mu treba pomoći da se nosi sa problemom. Ako je ADHD u pitanju postoje i tablete koje pomažu, doza primerena detetu. Ne može se dečaka baciti zato što ima problem. Nikome nije lako u toj priči. Sve je više dece s dijagnozama.

Civilizacujski stepen jednog drustva/stanovnistva se meri tretmanom slabijih i njihove inkluzije u isto.
Ovde, pvenstveno, mislim na decu za posebnim potrebama, samohrane majke, zrtve porodicnog nasilja, stare i bolesne....
na kom smo mi nivou se moze, brzo i lako, vikdet u nasim medijima.
Pozdrav!

Za prosvetnu inspekciju i ministarstvo mogu da kazem sve najgore. Kada smo mi roditelji imali problema sa uciteljicom koja se lecila i bila na psihijatrijskoj ustanovi nekoliko meseci, pisali smo peticiju i slali i ministarstvu i prosvetnoj inspekciji. Licno sam zvao na vise od 20 broja telefona i odgovor je bio ko: vam je dao ovaj broj, i nismo nadlezni. Ukratko 70 % roditelja je ispisalo decu i upisalo u druga mesta u skoli, da bi posle godinu dana uciteljica otisla u penziju. Kod nas je ono staro nikako spreciti, vec samo i iskljucivo kazniti kad se nesto dogodi. Onda se ministarstvo javlja i ponavlja kaznicemo skolu, direktora, Miki Mausa i Paju patka.
(Bob, 6. april 2017 17:58)

Iz ovoga što si napisao mogu samo da zaključim da ste ti i ostalih 70% roditelja ispali odvratni neljudi! Pa, zar misliš da je učenica bila na psihijatrijskom lečenju iz ćefa, zato što joj se tamo svidelo? Dokle više bre tolike stigmatizacije psihijatrijskih bolesnika, kao u srednjem veku? Drugo, adolescenti najčešće na lečenju završe zbog relativno benignih stvari, koje se prevaziđu. Zar treba okruženje da ih dočeka na takav način kao što ste vi dočekali drugaricu vaše dece? Primitivizam!

Svi moraju na cas tolerancije. Svako dete mora da nauci da postuje drugu decu i njihova prava, kao i drugacija misljenja.

Inkluzija je budalaština. Potrebno je vratiti specijalna odeljenja u okviru škola, gde deca ne bi bila izolovana, ali ne bi dolazilo ni do ovoga

Mislim da je sustina problema u tome sto je dete"inkluzivno", sto nosi prilicno negativne konotacije u nasoj sredini, a najvise kod nastavnika. Zasto se o tome javno ne govori? U celoj prici se zaboravlja da je i dete koje se problematicno ponasa, samo dete kome treba ponoci. Bojim se da kod nas ne postoji nikakva strategija za resavanje ovakvih problema. Ako se o decaku zaista ovako prica u skoli, ponasace se jos gore. Da li ce se izolacijom dece sa ovim problemima, resiti problem nasilja u skoli? Svaka porodica moze da se suoci sa ovom vrstom problema, ali u nasoj kulturi se tako ne razmislja.

Kragujevac je specificna sredina . Netolerantna , na sve drugacije. Moja mladja sestra je bila savrseno normalno dete i dobra ucenik pa je prolazila torturu i maltretiranje ucenika i nastavnice u jednoj OŠ u Kragujevcu samo zato sto je dosla iz Hrvatske . Ziveo sam u vise mesta po Srbiji i mogu slobodno reci da je Kragujevac specifican po ponasanju ljudi . Oportuni svemu , sve im smeta , netolerantni , uvek im je neko drugi kriv , cesto bezobrazni . Velika razlika od npr Krusevca , gde su ljudi potpuno drugaciji . Neposredni , prijatni. Lepota raznolikosti. :-)

Inkluzija u zatucanoj, konzeravtivnoj, polupismenoj Srbiji...

Inace, ja imam dva primera u licnom okruzenju, jedan ADHD sa kojim se radilo, eno ga odlican djak upisuje gimnaziju, i jedan ADHD sa kojim se nije radilo, kaska 2 razreda iza vrsnjaka... Sve iz kuce krece, uglavnom. I ne, ni jedan nije isao u privatne skole, kod privatnih logopeda i ostalo. Poznajem i jedno sto ide privatno, puno paznje, puno truda, puno para, spor napredak. Mora da se radi.

Covece, sad shvatim da samo ja poznajem nekoliko "nevidljive" dece... tugo Srbijo.

...sve je moguce, ali majka nije negirala ni jedan ispad njenog deteta...
...ako sutira i bije drugu decu, ako je udario nastavnika/ucitelja, ako je problem svakodnevne prirode, onda razumem ostale roditelje...
...ali jos mi je u pamcenju recenica nekog "nadleznog", "mi taj problem PRATIMO vec DVE godine"...!!!!!
...znaci da problem ipak postoji, ali sem "pracenja" niko prst ne pomera da ga resi...
...inace, inkluzija je lepa ideja koja se nije pomakla sa papira...
...no, to je tako srpski...

U odeljenju moje cerke vec 7 godina su dvojica decaka u programu inkluzije. Netrpeljivost je obostrana, iako oni cesce zapocinju incidentne situacije, ostali decaci ne zele da "okrenu drugi obraz" i incidenti su svakodnevni. Skolovanje ostalih je zrtvovano zbog ove dvojice, nastava ne moze da se vodi normalno, odeljenje je najgore po uspehu i po vladanju, nastavnici i direktor nemaju resenje za ovo, druga odeljenja nece da ih prime jer imaju oni svoje "inkluzivce", odeljenje ima manje ucenika jer se svaki od ovih sa inkluzijom racuna kao dva, deca su frustrirana zato sto ovi decaci u startu imaju popust za ocene iako nivo znanja nije jednak, njihovi roditelji se ne pojavljuju na roditeljskom sastanku nego samo kad treba da odu sa svojom decom kod psihologa...
Mislim da je inkluzija, ovakva kakva je, jedna prilicna greska. Sa takvom decom treba da radi osoblje za to specijalizovano. Nastavnik fizike ili nastavnica francuskog to sigurno nisu.

Očigledno je problem u inkluziji jer zbog nje trpi i ovo dete ali i ostali iz razreda. Odvajanje deteta i poseban rad sa njim rešenje za sve.

Baš juče je na RTS-u bio dokumentarni film o Aleksi.Poznato je kako se to završilo.Veoma podseća na ovaj slučaju.Problem nije u detetu,već u nestručnom,neodgovornom i aljkavom nastavnom osoblju.Ne mogu da krivim ni ove roditelje što ne puštaju decu u školu,jer nije njihov posao da uče i vaspitavaju decu u školi.

Tacno sam znao da decak ima neku, ruzno je da kazem ali dijagnozu. Znao sam da decak nije jednostavno bahat kako su svi u komentarima pisali, kako nije vaspitan itd itd, i kako bi ga svako na svoj nacin vaspitao da ne bude takav. Vazi..Ovom decku je potrebna pomoc,razumevanje i podrska, isto kao i njegovoj porodici. Za razliku od stvarno bahate i bezobrazne dece koje ima u svim uzrastima, a ponajvise dolaze od uspesnih ili poznatih roditelja...

Nije inkluzija problem, nisu ni niske plate nastavnika, već pre svega jako, jako loša gotovo nikakva obučenost kadrova koji rade sa našom decom čak i po pitanju osnovnih stvari i osnova pedagogije a da ne pričam o deci kojoj ipak treba malo više pažnje i pre svega znanja kako se sa njima radi. Kod nas je sve nakaradno, ne možeš samo ubaciti dete sa ADHD u odeljenje i nazvati to inkluzijom. U suštini žao mi je i njega i njegovih roditelja, nisu oni krivi što je država kakva jeste. A i mi smo čudan narod, vidim da bi neki to dete jednostavno linčovali, ili bi ga izbacili iz škole iako znaju da ne postoji drugo rešenje i neko ko će mu pomoći da vodi normalan život. Samo ako ne gledamo i nije nam pred očima onda je sve ok. Ne fukcionišemo nikako ni kao država ni kao narod, nemamo sistem i institucije, obrazovanje nam je dno, i imamo odvratan ljudski karakter. Uz to smo i siromašna nacija. Savršen recept za propast.

Uopste mi nije jasno odakle ovoliko komentara odraslih prema detetu u smislu kao da ce da vas pojede.Cim je nesto razlicito,drugacije jedni reaguju da se sto pre skloni da ne gledaju,guranje glave u pesak,a drugi odmah nasilje,batine i sl.Problem je mnogo dublji.Svi bi voleli da je ovo dete zdravo,najvise njegovi roditelji,ali nije.Ali,nije ni sam djavo.Edukujte se,obrazujte se,pa vam nece sve biti tako strasno.

niko od vas nije realan zato sada pocinjemo da imamo sve gluplje generacije, upotpunosti zatupljene. inkluzivno dete treba da ima profesionalce kraj sebe I da je u okruzenju namenjeno za takvu decu a ne da se stavlja u razred sa normalnom decom I time koci napredak ostale dece jer ucitelj/ica ili nastavnik/ica mora svu svoju paznju da skrene na njega kako bi udovoljilo lako uvredljivim roditeljima. Budimo realni I shvatimo da to dete nikada nece pratiti ostalu decu vec ce da ih koci u njihovom napredku. ne zaboravite da I druga deca imaju pravo na ne ometano skolovanje ne samo inkluzivna. Roditelji inkluzivne dece se u ek predstave kao zrtve a zapravo zrtve su ono 29 dece sto ne moze normalno da pohadja nastavu zbog ega roditelja jednog deteta

Из личног искуства( блиска особа има аутизам) могу Вам рећи да инклузија у овој земљи постоји на папиру, не у пракси. То је проблем. Нису ни деца, ни родитељи, ни друга деца, ни учитељи... Ви сви стручњаци што кажете да треба да се врате специјална одељења бих замолио да не причате глупости. Немате никога у свом окружењу са таквим проблемом, па не знате. Не дао вам Бог да се неђете у таквим проблемима, нарочито у земљи као што је ова. Имате резултате инклузије у уређеним земљама (можете погледати на интернету, доступно је), тако да прича о специјалним одељењима пада у воду. Лакше је окренути главу и правити се да проблем не постоји, или раздвојити "жито од кукоља" као што се радило раније. "Неће се то мени никада десити" омиљена наша парола.
Колико од вас је знало шта је 02.04. а да нису избори?

Nekada su postojale specijalne skole ili specijalna odeljenja za takvu decu,a danas zbog kao neke diskriminacije posto poto su decu sa posebnim potrebama gurnuli u standardna odeljenja gde im nije mesto i naprevili problem svima.

citam specijalna skola i bla bla bla....ljudi specijalna skola vise ne postoji. deca moraju da idu u redovnu skolu sa drugom decom. Citali ste valjda o inkluziji? Jedino je program malo pojednostavljen,tj usmeren ka deci sa posebnim potrebama. A o predrasudama u Srbiji ne bih pricao,moj sin je imao dijagnozu autizma...nas narod je jako zaostao i prilicno je ogranicen....pozdrav svima

jel doticna majka nekad pitala drugog roditelja kako vam je dete posle maltrertiranja "nestasnog decaka"? da li je plakalo? jel ga boleo udarac? da li bi ona poslala svoje dete u skolu i razmisljala da tamo neki moze iz cistog mira da mu razbije glavu? roditelji samo traze sigurnost za svoju decu,sto je po meni ok.

Dve dijametralno suprotne price, neko laze?

specijalna skola gde je kadar obucen za takve slucajeve,a ne nakaradan sistem koji radja ovakve probleme. prosvetari cute, sustinski ne mogu da rade,a na kraju najvise gube deca.

Ma nemoj, sad je nasilnik odjednom zlatno dete koga drugi ne razumeju? Sta treba, cela skola da trpi jer je on inkluzivan?

јуче сам оставио коментар због кога ме је сада срамота, извињавам се породици детета са посебним потребама, ако сам добро схватио, питање је идеално за ухлебљене крагујевачане, радите ли ви свој посао, помозите овим родитељима да своје дете учине што бољим, саветима, ангажовањем, не знам шта радите, помозите не да санкционишете

Nazalost, roditelji ostale dece su ovde u pravu. Zbog tog jednog deteta svi ispastaju i svim sredstvima se bore protiv toga. Da li je u redu da zbog jednog deteta celo odeljenje bude pod stresom i time ostvaruje losiji uspeh? Da zbog toga druga deca na kraju osnovne skole ne mogu da ostvare dovoljan broj bodova i da upisu zeljenu, bolju skolu koja ce im sutra doneti bolji zivot. I sam sam reditelj koji ima decu pred polazak u skolu, i ako se ovako nesto sutra desi nekom od moje dece boricu se svim silama da mom detetu ostvarim lepo i prijatno skolovanje, a ne da zbog nekog tamo ko ima bilo kakvu dijagnozu moje dete ispasta. Da se razumemo, nisam protiv tog deteta, ali iz licnog primera (moj rodjeni sestric koji ima dijagnozu) znam da i sami roditelji sa tom decom rade nedovoljno i ta deca su jednostavno neusmerena i nedisciplinovana. Sve im je dozvoljeno na racun te dijagnoze a metode discipline su daleko ispod neophodnog nivoa a posle kad podju u skolu vidi belaja, svi protiv njega. Kako da ne. Dijagnoza je dijagnoza a disciplina je disciplina. Sistem je los i ovde je na delu samo borba protiv sistema.

Gospođo majko, žao mi je što ste u takvoj situaciji u kojoj se nalazite, ali mi nije jasno da ste se setili da zovnete roditelje i školu u pomoć tek nakon 2 godine raznoraznih ispada Vašeg sina, bez obzira koji je razlog njegovog ponašanja. Tokom 2 godine Vaš sin je nesmetano maltretirao, čak i fizički tukao svoje drugove iz razreda, a ni Vi, ni socijalna služba, a ni škola, niste ništa preduzeli da se obezbedi sigurnost desetina mirnih učenika. Tek kad su jadni njihovi roditelji morali ovako da radikalizuju situaciju (da ne dovode decu u školu) i kad su svi saznali za jednu nepodnošljivu situaciju koja traje toliko dugo, bolje rečeno predugo, Vi ste počeli da pričate o izoštavanju Vašeg sina iz zajednice. I to zajednice u koju Vaš sin ne može ili ne želi da se uključi.
Roditelji druge dece žele samo jedno: da njihova deca idu u školu gde ih niko neće maltretirati. Zar Vi gospođo smatrate da je to nelegalan i nerazuman zahtev?

@Oliver
Nasilje nije samo fizičko nasilje.Fizičko nasilje se samo lakše uočava i ostavlja trenutno vidljive posledice (ali i one emocionalne koje ne primećujemo odmah). Naše društvo je slepo za emocionalno nasilje (bilo da je reč o nasilju u porodici ili vršnjačkom) a ono je češće, njegove posledice mogu biti (i često jesu) teže nego kod fizičkog nasilja a vide se tek posle dugotrajnog zlostavljanja.
Ne znamo tačno šta se tačno dešavalo ali emocionalno zlostavljanje koje je držugo trajalo,ruganje,vredjanje deteta svojevrsno izopštavanje iz zajednice i čak "pošalice" nastavnika mogle su uticati da dete postane agresivno,da se ne oseća delom zajednice ceć da je mrzi.Realno.
Verovatno svi nose deo odgovornosti - postoji pedagog ,pkolski psiholog,neophodna je saradnja roditelja i učitelja ali i razumevanje ostalih roditelja.
Zapustili su ovo dete sigurno - svi zajedno.

Dva oprečna mišljenja?? Treba vratiti specijalna odeljenja u školama, gde će raditi obučeni kadrovi. Zošto sad ceo svet mora da trpi zbog nekog deteta koji ima problem . Društvo će mu pompći tako što će sa njim raditi defektolog. Život je kratak da bi baš imali beskonačno razumevanje, za problem koji lično ne možemo da rešimo. Verujem da niko nije protiv tog deteta, ali zar treba zanemariti sviju decu???

Deca često ne mogu da prate nastavu od dece koja su u programu inkluzije.
Pored toga, deca nisu dužna da tolerišu njihovo agresivno ponašanje.
Jednom ili dva puta će im oprostiti, drugi put će uzvratiti i tu nastaje problem. Prosvetari ne smeju da pisnu protiv dece u programu inkluzije,ostadoše bez posla.Roditelji takve dece moraju da shvate da njihova deca cesto prelaze granicu podnošljivog drugoj deci.

Znači svi roditelji iz razreda, kompletno rukovodstvo škole i oba učitelja koje je dete imalo su se urotili protiv njenog deteta. Pritom sama citira dijagnozu. Jedino rešenje za takvu decu je specijalna škola. Sve ostalo su moderne priče a život je nešto drugo. Svi kvazi humanisti neka pošalju svoje dete u takav razred i tako doprinesu izlečenju ili neka na primer pismeno garantuju da deca neće biti povređena od nasilnika pod punom odgovornošću. Deteta mi je žao ali se neće stanje popraviti tako što će ga pustiti da se iživljava na celom razredu.

U zemlji Srbiji u kojoj troje ljudi ne mogu da slože ni oko boje kafe, CELO odeljenje ne ide u školu već treći dan. Pazi da vam ne poverujem u ovo. Ovakve dece je bilo oduvek, ali su učitelji/nastavnici, odnosno škola, imali načine da ih smire. Sada je deci dozvoljeno sve, pa dolazimo do situacija poput ove da svi trpe zbog jednog. More....

Majka deteta sa hiperkinetskim sindromom bi morala da zna koji su uzroci a i posledice njegovog stanja.Isto tako bi nadležni socijalni, prosvetni i zdravstveni radnici morali znati da nije ista problematika inkluzije slepe i slabovide, gluve i nagluve, dece sa posebnim potrebama ili dece sa fizičkim hendikepom. U ovom slučaju se radi o detetu čiji razlog inkluzivnosti direktno dovodi do ekskluzivnosti ostale dece. Jedino rešenje je permanentni nadzor socijalne službe nad roditeljima ovog deteta, zdravstveno praćenje deteta od strane psihologa, dečjeg psihijatra i njegovo školovanje u kućnim uslovima od strane učitelja i nastavnika koje će država plaćati /na birou za zapošljavanje ih ima sigurno mnogo/. Valjda će uz ljudsku iBožju pomoć njegovo stanje tokom odrastanja biti bolje i omogućiti mu da postane hipoaktivan.

Takozvana "inkluzija" je nešto najgore što se desilo našem obrazovanju. Imao sam prilike iz prve ruke da vidim kakve strašne stvari može da proizvede za sve učesnike. Nastavnici nisu ni psiholozi ni psihijatri da rade sa aberantnom decom. Takvo dete povlači svu ostalu decu za sobom, prekida nastavu, ometa i onda niko ništa ne nauči. A i to samo dete ništa ne nauči, tako da su svi na gubitku. Slušao sam majke takve dece kako govore da bi njihovoj deci bilo bolje u specijalnim školama, gde njima mogu da se bave ljudi stručni na ovom polju.

posvetite mu se gospodjo, nemojte traziti krivca u drugima.
ako vam svi kazu da vam dete nije dobro, onda je to zaista tako i vi imate problem u kuci za ceo zivot

Objasnicu vam zasto dete nije u specijalnoj skoli. Zato sto nije mentalno zaostao i treba da se obrazuje. Na zalost specijalne skole su pretvorene u dnevne boravke kada su zbog ljudskih evropskih prava deca potpuno nesposobna za skolovanje prebacena u specijalne skole iz dnevnih centara gde su ih cuvali jer su to deca bez komunikacije i nikada ni jedno slovo ne nauce. I stvarno biste vi svoje dete mentalno normalno odveli tamo zbog ADHD medju decu biljke koji ne govore? Stvarno? Unistice nas ta politicka korektnost ranije je bilo dnevni boravci, specijalne skole i redovne skole. Sada specijalne skole nisu vise skole vec vrtici. Razumete sad?

Tako je to kad prepišete zakone iz razvijenih zemalja a ništa niste uradili na edukaciji i stvaranju uslova kako bi se isti implentirali u praksi

ADHD je jedna jako nespretno sklepana dijagnoza koja po simptomima sakuplja sve od sizofrenije, sociopatskog ponasanja do nevaspitane dece. I gotovo je sigurno promovisana da bi se promovisala upotreba i prodaja leka koji uzima skoro svako drugo dete u Americi. Sama ucinkovitost nije dokazana do danas.
Kod nas je postalo pomodarstvo da se svako dete, koje zbog nedostatka vaspitanja od strane roditelja ponasa neobuzdano, opravda nazivom "hiperaktivno".
Tako se banalizuje i komplikuje proces identifikacije dece koja imaju problem fizioloske,neuroloske ili psihicke prirode i kojima zaista treba pomoc.
Citam u nekim komentarima kako toga ranije nije bilo. I to je istina. Danas, nasa deca su toliko predozirana secerom. Slatkisi su obavezna svakodnevna ishrana. "Nekada davno" slatkisi su bili poslatica ili nagrada ne tako cesto konzumirana.
Jedan od osnovnih simptoma prekomerenog uzimanja secera je hiperaktivnost.
A ostala dejstva secera na ljudski (deciji) organizam treba da izuce oni koji se odluce da imaju decu. Sve to spada u domen vaspitanja dece, vaspitanja u kome ova nacija opasno podbacuje iz generacije u generaciju.

Niti jedna institucija ne moze da pomogne detetu bez pomoci roditelja (na stranu sto su nam institucije tragicna prica sama po sebi) a prvi korak je da roditelji shvate i priznaju da su podbacili u toj ulazi koju su, uglavnom, sami izabrali.

Kao mama deteta iz odeljenja gde je pomenuti decak bio prosle godine, mogu da kazem da se o problemu nije cutalo i da za brojne preduzete mere i od strane nas roditelja i od strane skoli i uciteljice postoje brojni pisani dokumenti. Samo sto gospodin ministar nije upoznat, jer mora nekoga da okrivi. Kaze brojni propusti u skoli- a sta je sa propustima od strane roditelja decaka- koji nisu zeleli da saradjuru, gde mama verbalno napada uciteljicu ispred druge dece braneci postupke svog deteta. Deca od straha nas mole da ih zastitimo jer se plase roditelja problematicnog decaka. Sta dalje? Ocigledno da dok problem ne dodje u medije ne moze da se resi. Niko ne zeli da diskriminise dete, ali tu su i prava druge dece- GOSPODINE MINISTRE.

Zar je moguće da deca i iz celog odeljenja i njihovi roditelji, plus deca iz odeljenja iz kojeg je to dete premešteno (verovatno i njihovi roditelji) ne govore istinu?!

A kako da rese problem. Decak je pravio problema u jednom odeljenju, sada pravi u drugom. Ne mozu da ga prebace van skole u neko specijalno odeljenje, jer bez dozvole roditelja to ne mogu. Nije ni inkluzija za svakoga. Ako taj ko ima poremecaj, maltretira sve ostale, i ne pravi makar i mali korak ka nekom minamlno prihvatljivom ponasanju, nijadan roditelj ne zeli da njegovo dete bude zrtva ili talac inkluzije. Sve je to lepo ali ne moze intres jednog deteta da bude podredjen svim ostalima u ovoj prici

Sta je inkluzija? Vi sto podrzavate ili ne podrzavate ovo dete i majku, da li znate? Uglavnom ne. Skola nije tu da LECI problem tog deteta, vec da mu pomogne da se sa tim problemom uklopi u sredinu. Roditelj je duzan da leci svoje dete, a osim ako nije neki tezi oblik invaliditeta RODITELJI TO NE RADE. Nemaju vremena za logopede, psihologe, neurologe, defektologe... A onda su prosvetari krivi. E pa nisu. Inkluzija u skoli ne podrazumeva dozvoliti agresivnom detetu sa poremecajem da fizicki i psihicki zlostavlja drugu decu, NE DOZVOLJAVA. Nastavnik ima vaspitno-obrazovnu funkciju, nije neurolog, psihijatar, defektolog, psiholog...Specijalne skole i dalje postoje, znate li? Ali to je sada jelte sramota, lakse je izigravati roditelja zrtvu, maltretirati svoje dete i drugu decu, nego priustiti svom detetu kvalitetno lecenje i obrazovanje.

Ne zaboravite da postoje specijalne skole,gde radi tim defektologa tj.ljudi koji su ZAVRSILI SKOLU DA SE BAVE DECOM SA PROBLEMIMA.

Sa ovakvom decom trebalo bi da rade defektolozi a ne da zakon omoguci da se ta deca upisuju u odeljenja po skolama.Nas nastavnike primoravaju da radimo po inkluziji i od casa koji traje 45min.mi smo posveceni stisavanju situacije u odeljenjima gde su takva deca a onda drugi deo casa pokusavamo da ih ukljucimo u rad i zao mi je sto ostala deca u takvim odeljenjima su na zalost zapostavljena.Dok su postojale specijalne skole ta deca su ih pohadjala i obucavala prema njihovim interesovanjima i mogucnostima.Odjednom nam je nametnuto da ih primamo navodno zbog socjalizacije te dece ali ona imaju svoj svet,svoja razmisljanja i svoje mogucnosti.Mi smo prolazili razne seminare,pisemo specijalne nastavnicke programe za njih a rezultata nema.Verovatno su u ovoj skoli pokusali promenom da pomognu detetu misleci da ce ucitelj kao muskarac biti veci autoritet za dete.I posto jeceo prosvetni sistem u zamci roditelja i prava deteta ne sagledavajuci obaveze deteta pod krovom skole desava nam se ovo sto se desava.

Izvinjavamo se za jučerašnji komentar.Kao veliki pristalica kaiša i pruta,nisam znao da se radi o bolesnom detetu.

Za prosvetnu inspekciju i ministarstvo mogu da kazem sve najgore. Kada smo mi roditelji imali problema sa uciteljicom koja se lecila i bila na psihijatrijskoj ustanovi nekoliko meseci, pisali smo peticiju i slali i ministarstvu i prosvetnoj inspekciji. Licno sam zvao na vise od 20 broja telefona i odgovor je bio ko: vam je dao ovaj broj, i nismo nadlezni. Ukratko 70 % roditelja je ispisalo decu i upisalo u druga mesta u skoli, da bi posle godinu dana uciteljica otisla u penziju. Kod nas je ono staro nikako spreciti, vec samo i iskljucivo kazniti kad se nesto dogodi. Onda se ministarstvo javlja i ponavlja kaznicemo skolu, direktora, Miki Mausa i Paju patka.

Samo se vi "inkluzirajte" do mile volje i "inkluzivnom" detetu svaka cast, ali u nesposobnoj Srbiji koja jedino ume da prepisuje resenja, a ni na koji nacin ne cini ono sto MORA u takvim slucajevima, kazem i potpisujem da moje dete ne bi ni jedan ceo dan provelo u odeljenju sa takvim problematicnim detetom kome ni na koji nacin nije pruzeno ono sto treba i mora da se pruzi i nicim izazvano trpelo traume, pa makar se sa njim selila na vrh planine do skole sa troje dece!

Nedostatak drzave.

Ono sto je evidentno je da ispasta i to dete i ostala deca iz odeljenja. Jednostavno, treba inkluzivnu decu izdvojiti da se sa njima drugacije radi. Dete nije krivo, treba mu pomoci, ali nije normalno ni da ispastaju druga deca koja ne mogu normalno da uce pored takve dece.

Pa da. Pretpostavljala sam da je nesto ovog tipa u pitanju. Dete ima neuroloski problem, a ide u skolu u kojoj nastavnici nisu obuceni za rad sa takvom decom. I onda se dete ponasa tako kako se moze ocekivati od deteta sa tom vrstom problema, zbog toga ga okolina vredja i odbacuje, on se zbog toga ponasa jos gore, pa ga zbog toga jos vise vredjaju i odbacuju i tako u krug.

Koliko vidim, kod nas je inkluzija shvacena kao mera za smanjenje troskova: specijalne skole su skuplje od obicnih, pa ako zatvorimo specijalne skole i upisemo svu decu u obicne, onda ce to kostati manje. A ustvari, dobro odradjena inkluzija je jako skupa i ako nisi u stanju da platis za nju, onda ne treba uopste sa njom zapocinjati. Naime, u specijalnim skolama ima npr. (izmisljam brojke) 10 ucenika i dva nastavnika po odeljenu; znaci, jedan nastavnik na pet ucenika. E sad, recimo da tih 10 ucenika hocete da smestite u obicna (a ne specijalna) odeljena. E, onda bi svakog od njih morao da prati po jedan nastavnik koji ce sedeti u klupi sa tim detetom i samo se njime baviti (jer obican nastavnik za to nema ni vremena - pored ostalih 30 djaka - ni znanja). Inace se desavaju ovakve stvari. Elem, inkluzija = jedan nastavnik na jedno dete sa specijalnim potrebama. Specijale skole = jedan nastavnik na pet ucenika. Ali posto bi mi hteli i jare i pare...

Radim kao nastavnik u osnovnoj skoli i zelim da iznesem svoje misljenje da je inkluzija veoma lose resenje i za samu tu decu koja imaju (bilo kakve) probleme ili specijalne potrebe, a takodje i za ostalu decu. Nastavnici i pored silnih besmislenih seminara nisu strucni da rade sa takvom decom, a oni koji jesu strucni (pre svega defektolozi), uglavnom nisu zaposleni u skolama, iako je potreba za takvim kadrovima u skolama ogromna.

Evo kako to funkcionise u Svedskoj:
Inkluzija je prioritet.
Da bi se dete sa dijagnozom uspesno inkludiralo, dodeljuje mu se "licni asistent". Licni asistent je osoba skolovana za potrebe konkretnog djaka, i koja celog skolskog dana, vreme provodi pored ucenika/ce.
Na dobitku su i ucenik/ca, i ostali djaci, koji se izmedju ostalog uce toleranciji, a i drustvo jer troskovi za assistenta su manji nego troskovi koje deca bez pomoci uzrokuju.
Tako se ovde radi vec decenijama!
Rezultati su pozitivni i lako merljivi.UZSZ

Danas je opšti problem discipline, autoriteta i poštovanja odraslih. Deci se prekomerno ugađa i onda se čudimo kad su deca problematična i neprilagođena. Deca treba da nauče da se neka ponašanja sankcionišu a neka druga da se nagrađuju.

Iz ovoga što si napisao mogu samo da zaključim da ste ti i ostalih 70% roditelja ispali odvratni neljudi! Pa, zar misliš da je učenica bila na psihijatrijskom lečenju iz ćefa, zato što joj se tamo svidelo? Dokle više bre tolike stigmatizacije psihijatrijskih bolesnika, kao u srednjem veku? Drugo, adolescenti najčešće na lečenju završe zbog relativno benignih stvari, koje se prevaziđu. Zar treba okruženje da ih dočeka na takav način kao što ste vi dočekali drugaricu vaše dece? Primitivizam!
(Aleksandar, 6. april 2017 19:06)

PARDON!
Naravno da je drzavi JEFTINIJE da ima "inkluzivnu" decu i ucitelje psihijatrijske bolesnike, koji povremeno (i) rade, ali da li vi stvarno mislite da roditelji radjaju decu da bi ih raznorazni na raznorazne nacine maltretirali jos odmalena? Zar ona zaista nemaju pravo da idu u NORMALNU skolu, sa normalnim uslovima i uce ko normalna deca? Mislim, svaka cast prihijatrijskim bolesnicima, ali zar zaista smatrate da je njihovo mesto u skolama da deci nanose traume, bilo ponasanjem, bilo stalnim odsustvima radi lecenja? Pa zaboga, UCITELJ/UCITELJICA su oni prvi uzori dece izvan same porodice, pa zato hajde, razmislite jos jednom!

cekaj,tvrdi da je dete bolesno,ima dijagnozu...pa da dete nije bolesno,i da ne treba da ide u specijalnu skolu... pa da dete maltretira drugu decu(fizicki),ali ne ustvari maltretiraju njega... treba odrediti da li je bolestan ili ne,da li ometa nastavu ili ne,da li fizicki maltretira decu ili ne... psihicki i verski maltretira,to ne priznajem.sta je to? ali ako ih maltretira fizicki i ometa nastavu,izvinite ali to dete ne moze da ide u obicnu skolu. treba da posaljem dete u skolu i svaki dan razmisljam da li ce mu drug iz klupe iz cista mira razbiti glavu...

(Zvezdan, 6. april 2017 14:15)

Poštovani Zvezdane, uz svo dužno poštovanje, pobrkao si lončiće, a i ne poznaješ situaciji u Srbiji.
Evo ti moj lični primer. Od I razreda, s mojom devojčicom ( trenutno V) ide dečak koji je tzv “dete sa posebnim potrebama”. Po tvom opisu, sličan je tvojoj ćerki. Cela škola, uključujući učitelje, svesno se potrudila da se snađe u razredu, iako je malo zaostao u mentalnom razvoju, i vidi ga sad, jako je napredovao. Iako su se u početku druga deca bunila, jer mu je učiteljia pokazivala više pažnje i poklanjala ocene, na koncu su shvatili da je malo različit i danas svi mu pomažu u učenju. Čak je i njegov otac u savetu škole.
Ali mali je izrazito dobroćudno stvorenje.

U susednom razredu postoji klinac koji je kao i ovaj mali iz teksta. Od boravka, vređa učitelje, tuče ih i psuje im majku, a ostalu decu šamara kad god stigne. Kulminacija je bila u III razredu kada je metalnom šipkom rascopao glavu drugarici iz razreda. Došla milicija, roditelji oba deteta, direktorica…Šta mislite, kakav je epilog tog incidenta? Pa devojčica je napustila školu,roditelji je prebacili u drugu školu jer ovog malog nasilnika ne smeju da diraju, pa da izbegnu dalje incidente-pobegoše. A majka tog klinca, kao ova iz teksta – svi krivi osim nje i njenog deteta.

Dakle, puno zavisi od deteta i njegovih roditelja. Vaša je ćerka imala ADHD ali nije bila nasilnik nego samo malo više živahna, što uopšte nije problem…

Ljubim vas u inkluziju, nešto što i u mnogo bogatijim zemljama često stvara više štete nego koristi, a u tim bogatijim zemljama postoje posebna profesionalno obučena lica koja brinu o inkluzivnim učenicima pored redovnog nastavnog osoblja, a kod nas se to svaljuje na regularno nastavno osoblje koje nije kvalifikovano niti treba da brine o osobama sa posebnim potrbama.
Kako u budžetu nema ni sada dovoljno, mnogo je pametnije vratiti stari sistem specijalnih škola (koje i dalje postoje) u kome će osobe sa posebnim potrebama dobiti stručnu pomoć od kvalifikovanog osoblja, a istovremeno u regularnim školama neće celo odelenje trpeti posledice nakaradnih odluka vlasti da se inkluzijom ometa redovni proces nastave.

јако ми је жао због тог детеда и његове мајке, али није решење да сада цео разред не може да учи школу јер дете има неки поремећај понашања. коме то користи? то дете треба да иде негде на терапије 1:1, да учи са мајком и психологом, а ако једног дана буде дошао до фазе да може да се социјализује, нека проба. школа је за учење и то је приоритет. за лечење психичких сметњи и поремећаја у понашању постоје други начини, а не укидање наставе. не разумем која је поента да то дете присуствује настави? мислим из перспективе тог детета. очитледно да тренутно није у стању ни да учи ни да се дружи. шта ће онда на часу и у школи? прво код куће или у болници корак по корак нека га припреме, па онда инклузија. ово је контрапродуктивно

Imamo slučaj da se jedno dete razlikuje od ostalih i da mu je potreban drugačiji tretman. Dakle, ne podozrivi pogledi, segragacija ili izolovanje već prihvatanja drugačijeg od strane svih - nastavnog osoblja, druge dece i roditelja druge dece. Ako se od starta to dete tretira kao neko ko tu ne pripada, biće i negativnih reakcija.

P. S. najlakše je iskazivati moć prema slabijima i drugačijima. Slobodno se možete na ovakav način usprotiviti i moćnijima od vas - vašem poslodovacu, lokalnom moćniku ili političaru. Ovako ste sami licemerni.
(agent, 6. april 2017 15:46)

Govoriš napamet, ili imaš unapred određen stav nekom ličnom afilijacijom. Ne radi se o tek bilo kakvoj razlici, na primer o zelenoj boji kose ili fizičkom nedostatku. Radi se o detetu koje nije zrelo za školu i ima problem sa socijalizacijom, koje ima nisku toleranciju na druge i ne preza od upotrebe fizičke sile. Mislim da nije tačno da ono samo reaguje na tuđu netrpeljivost. Ako se sećaš svog prvog dana u školi, svi žele da budu prijatelji, osim nekolicine dece koja se ponašaju kao što je opisano, tretirajući ostale kao svoje igračke (grubo). Njemu ne treba trpeljivost, on žudi za ekskluzivnom pažnjom okoline, voli strah druge dece i odraslih.
Slažem se da ne treba osuđivati nekog ko ima tek toliko godina za osobine koje apsolutno ne podnosimo kod odraslih (ako nismo primorani), ali hoću da kažem da "samo lepa reč i tolerancija" NIJE UVEK DOVOLJNA.

(Ljubišica, 6. april 2017 13:14) Ovde je ipak rec o detetu u inkluziji, sa dijagnozom, koje nije u potpunosti zdravo. Samo jos jedan pokazatelj da nasi nastavnici nisu obuceni za rad sa decom u inkluziji. Dodatno je pitanje, za kojga je inkluzija uopste dobra. Naravno da razvija toleranciju i naravno prilagodjavanje u slucajevima kada je dete sposobno za nastavu u svakom slucaju, ali sa druge strane, u slucajevima kao sto je ovaj sve tri strane su ostecene.

Roditelj kao i svaki po svaku cenu želi svome detetu najbolje što je i normalno jedino što je problem je sužena moć racionalnog rasudjivanja. Opet KRIV JE SISTEM jer ne postoje škole za decu sa posebnim oblicima ponašanja već samo ustanove za ometene u razvoju, i onda ih na silu pod izgovorom INKLUZIJE guraju u redovnu nastavu koja im ne prija i nezadovoljstva na sve strane svi izfrustrirani a ostala deca taoci takve prakse.

Ako ti dete ima neki poremecaj onda treba da ide u posebnu skolu gde stucna lica znaju kako da pristupe detetu. Dete se na taj nacin ne iskljucuje iz drustva vec se sa njim posebno radi kako bi bilo sposobno da normalno funkcionise u drustvu jer u suprotnom ako se ne radi na njegovom ponasanju drustvo ce ga samo isljuciti kao sto se i desilo. Ako tvoje dete nema nikakav poremecaj i ne zasluzuje da se posebno obrati paznja na njega onda treba roditelju da reaguju i vaspitaju dete jer je dete ocigledno nevaspitano. Cim majka mora da bude sa njim na casu znaci da je on za posebnu skolu i to je bolje za njega.

srećno

Vi prvo tvdite da je dijagnoza izmisljena, a onda preporucujete terapiju! Kako ucestali agresivni ispadi uopste spadaju u ADHD, ako je to poremecaj paznje i hiperaktivnost? Sta porucujete ostaloj deci, da ga trpe zato sto on nije zao? Pa ako ih vredja i udara onda on jeste zao u njihovim ocima, a i u mojim! Objektivno jeste, a ako on toga nije svestan, onda to nije mesto za njega!

Licno sam protiv inkluzije i mislim da skole za decu sa posebnim potrebama ne postoje uzalud. Ovakvo dete "obican" nastavnik moze samo da upropasti, jer ne mogu svi nastavnici istovremeno biti i defektolozi. Znam da su iz suboticke skole "Zarko Zrenjanin" izasli ljudi sposobni da se ukljuce u drustvo i postanu njegovi korisni clanovi. Nije cilj ukljuciti dete u odeljenje sa "obicnom" decom, nego udovoljiti njegovim specijalnim potrebama, pa ga, na taj nacin, ukljuciti u drustvo. Cak bih podrzao da se posebno nadarena deca dodatno odvoje i da za njih postoji poseban nastavni program. Steta je protraciti njihov talenat.

Dete očigledno ima specijane potrebe i zato treba da ide u poseban razred/skolu ako postoje uslovi za to tj. sko je suviše agresivno prema ostalim djacima ili nastavnicima. U tim školama treba da postoje nastavnici koji su trenirani za ovakve slučajeve.

Zato postoji budžet da se iz njega odvaja za ovakve specijalne škole ili razrede. Ako toga nema to je onda odlika našeg nemara i nerazumevanja za decu sa posebnim potrebama. Diskriminacija i šikaniranje od strane ostalih roditelja i okruženja moze samo da produbi problem.

Shvatite da je upitanju dete a ne neki kriminalac ili razbojnik.

Ja mislim da je inkluzija kao u ostalom i sve u ovoj drzavi naopako sprovedena i jos uvek se sprovodi.Prvo smatram da je ona pogubna upravo za tu decu a posle i za svu ostalu.Moja supruga je uciteljica i znam kakav je to problem,jednostavno ona je zavrsila uciteljski a ne defektoloski fakultet i prosto nije osposobljena ni kvalifikovana da radi sa takvom decom,pitajte bilo kog strucnog defektologa i mislim da ce se sloziti sa mojim misljenjem.Medjutim ovde se nista ne radi temeljno i na kraju dolazimo i tek cemo dolaziti do ovakvih situacija.Vecina jucerasnjih komentara koje sam citao bila je takva zbog nepotpune vesti gde nije naglaseno da se radi o inkluziji

Ma imate Vi srece sto vam sin nije autistican da vidite sta se onda zove nemoc drzave...

Jedini problem je ovde roditelj. Imam u porodici slican slucaj, dete se vrti u krugjer su roditelji poptuno slepi i konstatno traze krivca u nekom drugom i ocekuju da ce resenje pasti sa neba. Garantujem da jednom nedeljno ode i zapali svecu .. da pomogne. A dete sve dublje i dublje u problemu. Ne moze se ocekivati da ostala deca i roditelji to rese. Posebna skola, rad strucnog kadra u specijalnom odeljenju i da roditelji SHVATE sta je problem i promene pristup su jedina sansa. Ucitelji se mogu prilagoditi ali ocekivati od druge dece to je nemoguce i oni mogu u jendom danu unistiti mesec dana rada.

Licno, verujem da dobrim delom zena u pravu, ali realno, ostalih 10-15 ili koliko ostalih djaka prosto ne mora da trpi nicije gafove i nasilje. Treba ih odvojiti i svako na svoji stranu pa ce biti resen problem.

Iskreno, na prvom mestu verujem da izostaje kvalitetna podrska tom detetu u vidu strucnog rada. U Beogradu je tesko pronaci ne dovoljno strucne vec profesionalce koji su spremni da stecena znanja modifikuju, budu potpuno nekonvencionalni u radu i pristupu, spremni na eksperimentisanje ali da pre svega imaju pozitivan pristup prema detetu i pozitivno potkrepljuju sve ono sto dete dobro uradi. Verujem da je u Kragujevcu jos teze.
Davanje medikamentozne terapije treba preskociti. Na zapadu je popularan lek ********** ali neka istrazivanja pokazuju da su kasnije takva deca depresivnija i sklonija samoubistvu nego vrsnjaci koji nisu koristili lekove za ovakvu vrstu stanja.
Ali, stanje ovoga deteta je "gajeno" i on nista bolje nije mogao da se ponasa ni u vrticu ni kod kuce. Zato je pre svega potrebno saznati kako roditelji sa njim funkcionisu, da li postoje sadrzaji koji kod njega izazivaju pozitivne emocije, da li postoje sadrzaji koji ga umiruju pa sve to uklopiti u svakodnevne skolske aktivnosti. Potrebno mu je pokloniti paznju i postavljati mu zadatke koji ce ga pozitivno isticati pred celim razredom. Sve ovo zahteva rad a ne zadovoljavanje administrativnih postupaka koji su u skolama i vrticima postali vazniji od napretka nekog deteta. Za svako ovo dete, cak i sa istom dijagnozom, potreban je potpuno drugaciji pristup. Gotovog resenja, jednostavno, nema.
Ovo je ozbiljan problem u kojem je samo dete najmanji. Veci je nakardno koncipirana inkluzija cije programe kreiraju ljudi koji skoro nikada nisu direktno radili sa decom koji smatraju da je puko prisustvo deteta, tzv. socijalna inkluzija, bez ikakve dalje podrske sasvim dovoljna. Zato se i dogadjaju ovakve stvari. I bice ih sve vise.

Ovakavi problemi se ne dešavaju iskljucivo u Srbiji, ali u razvijenim zemljama se brze rešavaju. Znam za Englesku da škole dobijaju od države dodatna sredstva da bi zaposlili učitelje / učiteljice koji se bave samo decom sa posebnim potrebama. To je stručno osoblje koje je proslo sve potrebne treninge da bi se njima i bavili. Često su ta deca posebno odvojena i radi se zasebno sa njima dok se ne oceni da je to dete dovoljno zrelo da se ukljuci u normalni rad. Ali i ovde dosta toga zavisi od škole, da li žele da se bave time i da li ce država odobriti sredstva. Obično da, ali znam i drugačije primere. Inkluzija znaci i želju i volju škole i države, stručno osoblje i dovoljno strpljenja, a ne samo želju roditelja da im dete ide u "normalnu" školu

@kraja, @Ljubishica

Sve ste lepo i pametno shvatili i objasnili..Cista logika.......Nema sta da se doda!

Istina je ipak, negde na sredini. Razumem i roditelje deteta koje pravi probleme, ali i roditelje druge dece. Pri svemu tome, učitelju, direktoru i psihologu škole(ali ne samo ove!), su "zavezane ruke", jer će biti "razapeti", ako nešto pokušaju. Moraju da budu u trendu, "političke korektnosti".

Cekaj, celi odeljenje ksze da to dete maltretira ostale, a njegov roditelj tvrdi suprotno. Mislim da tu nema diskusije. Ovde je problem u nakaradno urađenoj inkluziji, jer nisu sva deca sposobna da se uključe u kolektiv, a i za tu decu najčešće nije dobro da to rade na taj način.

velika je razlika izmedju zivahnog deteta i deteta koje je u stanju da povredi drugu decu...

@ ja
Ne tvrdim da sindrom ne postoji, samo kažem 'navodno je autor priznao da sindrom ne postiji', a to sam pročitao na internetu (što i nije pouzdan izvor). Terapiju ne određujem jer nemam kvalifikaciju ali znam iz šire porodice za tu dijagnozu i terapiju. I znam da pomaže (bar u ovom slučaju, a svaki slučaj je za sebe). Šta poručujem ostaloj deci? Poručujem da nisu dužni da trpe nasilje i pokušaju da pomognu svom drugu, da ga razumeju, da ga uključe u igru, da mu nešto poklone, da budu fini prema njemu, da probaju da li će to da pomogne smirivanju. Možda dečak ima teži oblik poremećaja i nije podoban za inkluziju. Za inkluziju su podobni blaži oblici. Znam za slučajeve koji su se jako dobro razrešili. Lakše se uklope Davnovi nego ADHD sa ispadima besa i agresije. Ali sve to prođe i sredi se s godinama.

Podtekst clanka je ocigledan. Dete verovatno ima ADHD. No, majka (roditelji, sira porodica) ocigledno staju na dijagnozi i dozvoljavaju da se sindrom i posledice normalizuju i budu izgovor za sve. Bez kucne discipline u privatnom okruzenju ovaj problem je neresiv. Bez kucne discipline i rezultata jedino resenje za ostale djake i ucitielje je neka forma specijalnog obrazovanja jer onda ti strucnjaci moraju da rade i deo koji porodica zanemaruje i skolski deo. A znajuci takve slucajeve 100% sam siguran da majka nece da disciplinuje u kuci jer je verovatno prvi odgovor malog nasilnika da i nju udari.
Najzad, mnogi uspesni ljudi su ADHD... no upuceni u ispravnom pravcu disciplinom i ozbiljnoscu a ne "milovanjem". Disciplina ne podrazumeva fizicko kaznjavanje vec VOLJU i odrzanost roditelja da oni imaju kontrolu.

@dusanmal
Da znaš osnovu adhd znao bi da decu sa takvim dijagnozom nije moguće vaspitati na način koji ti predlažeš odnosno "pritegnuti", kako si se izrazio. deca sa adhd nisu u stanju da se ponašaju u skladu sa svojim godinama niti imaju osećaj granica ponašanja u određenim okolnostima i situacijama.

Rešenje je da sa detetom radi psihijatar i da odeljenjene i učitelj pomognu. Nije sramota piti lekove, to je kod nas društvo malo zaostalo po tom pitanju (a pola Srbije pije bensedine ili se opija kada ne može da se izbori sa nekim problemom).

Ja sam pio lekove u tom uzrastu, išao kod dobrog psihijatra, učiteljica i odeljenje su sarađivali i pružili mi podršku, i sve je bilo u redu.

Aleksandar@Čovek nije pomenuo učenicu,nego učiteljicu.Uostalom,otkad to učenici idu u penziju?

I moj sin je isao u isti razred sa decakom, koji ima ADHD i koji pokazuje laksi stepen autizma. Zivimo u Austriji i u takvim razredima UVEK postoje dva nastavnika ili dva ucitelja. Jedan ima specijalno obrazovanje za rad sa takvom decom. U trenutcima kada postaje nasilan ili preglasan uciteljica odlazi sa njim u pripremnu prostoriju i tamo dalje radi sa njim. Druga deca su se prilagodila njegovim potrebama, ali i on mora da nauci da se prilagodi drustvu. On to moze i mora, jer ce mu to samo olaksati zivot i to je za njegovo dobro. Svi se mi na neki nacin integriramo u drustvo.

@Balkanac
Svaka ti je na mestu.Posebno deo sa babom i dedom.

Sa mojim djetetom ide jedan mali sa tim sindromom u razred. Ali ima osobnog asistenta kojeg plaćaju po pola zadarska županija i EU. Jednostavno je nemoguće da jedna učiteljica radi sama u razredu gdje postoji takvo dijete.
Ispaštaju svi. taj mali s problemom ne napreduje, ostala sjeca su žrtve njegovog ponašanja, a prosvjetni radnik je u sendviču ni kriv ni dužan.

@Zoki
Hvala sto ste ovo napisali.
Mi smo gomilu stvari uveli preko noci, po ugledu na zemlje EU, ne shvatajuci da su te zemlje to uvodile postepeno, godinama, ako ne i decenijama.
Ne moze nastavnik koji ima 30toro dece da uspesno vodi racuna o detetu u inkluziji. Nikako. Mora imati asistenta i strucnu pomoc. A to uglavnom nema. I ispastaju SVI, osim nadleznih u ministarstvu koji su, zaboga, doneli uredbe i "zavrsili" posao. I onda se iscudjavaju sto se neko zali novinarima, sto ih nije obavestio (a sigurno jeste) i sl.

Problem je sto kod nas inkluzija postoji samo na papiru da se peru novci.Svaka skola treba da ima tim koji ce da radi sa takvom decom a ne samo jedan ucitelj.I tako trpe ostala deca roditelji a najvise porodica cije je dete u inkliziji.

Živim u zemlji u kojoj se inkliuzija primenjuje veoma uspešno, duži niz godina. Samo se u ekstremnim situacijama deca šalju u posebne škole. Ali ovde inkluzija podrazumeva da nastavnik ima pomoćnika koji tokom redovnog časa pomaže detetu sa posebnim potrebama. Isto tako, neka deca odlaze 1-2 puta sedmično sa redovnih časova na posebne časove, gde rade 1 na 1 sa nastavnikom ili specijalistom (defektolog, psiholog...). Inkluzija je dobra stvar kada se primeni kako treba, a jako loša kada se stvari urade polovično.

Po tom istom zakonu o inkluziji koji smo samo prepisali od nekoga isto tako pise da uz svako to dete u svakom trenutku treba da bude profesionalni saratelj. s tim sto se za to nema para pa trpi obrazovanje ostale dece, a i samo dete jer se nalazi u sistemu koji nikako nije pravljen po njegovoj meri.

Prvo,inkluzija na ovakav nacin kod nas ne moze normalno da zazivi jer mi nemamo ni para ni uslova da bi se ona pravilno sprovela kao u drugim bogatijim i naprednijim zemljama. Drugo,nasa deca su bez razloga prezasticena i na taj nacin im se cini medvedja usluga,postaju nevaspitani i neodgovorni,ali to je vec najpre stvar porodice i vaspitanja.

Iz ovog teksta je jasnije da je dete iz inkluzivnog programa. Ako vec hocete da sprovedete inkluziju sto potpuno podrzavam to me znaci da dete samo pustite medju decom i tu se vas posao zavrsava. Ako nastavnik proceni da detetu treba licni asistent-nastavnik to mora da se obezbedi za dobrobit samog deteta I cele odeljenske zajednice. Naravno ovo podrazumeva da se tacno zna ko placa takvog asistenta I da se ceni I postuje strucno misljenje edukatora tj. Nastavnika o tome sta je najbolje za ucenika iz njegovog razreda. Najgore sto mozete uciniti inkluzivnom detetu je premestanje u drugo odeljenje a to je vec ucinjeno. Ministarstvo da napise pod hitno proceduru postupanja u ovakvim slucajevima I da to bude prosledjeno svim skolama u zemlji. Ne mogu da verujem da se niko ovim do sad nije bavio na nivou ministarstva!Roditelji se sa pravom zale jer lose sprovedena inkluzija je ravna haosu u sprovodjenju predvidjenog plana u nastavi.

@Parni Valjak: hvala na dodatnim informacijama. Nisam bio svrstan da postoja ovakvi problemi sa roditeljima tog deteta.