Proverili smo-kuće jesu 1.200 €, ali ih niko neće

Dovoljno je da provedete jednu zimu na selu i sve će vam biti jasno.Prvo će vam mraz istresti zadnji dinar za ogrev koji vas neće ogrejati,a kada u lokalnoj prodavnici platite čokoladu 120 dinara,istu onu koju u Beogradskim hipermarketima na akciji kupite za 69 dinara neće vam padati na pamet život u pustinji.Život na selu je preskup u odnosu na Beograd,drugačije misle samo oni koji su na selu bili pre trideset godina i gledali pune ulice ljudi,ambare žita i sušare mesnih poslastica.Toga više nema samo još košava šiba praznim mračnim ulicama,kućama i oborima.Vovjvodina je pod ovim vlastima doživela pogrom gori od Turaka i deli sudbinu Južne Srbije.

Šta da radi u selu ?
Da plače po ceo dan ?
Cena goriva je najviša na svetu i ne isplati se voziti auto.
Nema prodavnice , nema blizu lekara, nema apoteke sa lekovima.

Moze da bude i dzabe, nema puta, nema struje, nema vode, nema kanalizacije, nema interneta, nema prodavnica, nema bolnica.

Ko bi "ziveo" tu, a da nije po kazni?

Gluposti, licno sam gledao neka seoska gazdinstva po Sumadiji i nista gde se moze samo vikendom prespavati nema za ispod 10000€. Svi pricaju da je dzabe na selu, ogromna zemlja, mir...a kad odes onda seljak vidi da imas para pa ono sto vredi 2000 on nudi za 20000 ali "mozemo da se dogovorimo na 15000"...odemo u drugo selo i kuca je jeftina (10000€) papiri su cisti ali ne selo puno izbeglica sa Kosova koji po ceo dan pucaju u zivotinje, seku tudja drva, ako ne zivis tu ukrasce ti i krov sa kuce, itd. Naravucenije kupili smo jos jedan stan u gradu i izdajemo studentima dok ne zavlada zakon u Srbiji...

Ja zivim u jednom manjem gradu koji se nalazi na medjunarodnom putu i ima vrlo dobru vezu sa Beogradom, kao i generalno pristojnu infrastrukturu. Posto sam 2012-e radio na popisu, zasigurno znam da je svaka peta kuca u mojoj ulici prazna. Naravno, cene nekretnina se i dalje odrzavaju na nerealno visokom nivou, ali kuce zvrje prazne. Svi beze u Beograd ili Novi Sad, a ko moze i preko. U Srbiji trenutno nema zivota u gradu manjem od 100.000 ljudi. O selima je smesno i govoriti. Infrastuktura ne postoji, uslovi za zivot na nivou 13-og veka, a od zemlje se (bez veliki ulaganja) ne moze ziveti.

Znate li koliko je skup zivot na selu, koliko kosta traktor sa prikljucnim masinama, freza, mlin za kukurus i zito, motike, vile, razni alati, plastenik, creva za zalivanje, mini bazen, stoka, zivina, seme, stala, kokosar, kazan za rakiju, motorna pila, sekira itd.? To su nekad generacije sticale... Jeste i u gradu skupo, ali i u selu je isto skupo.

Da mi daju stan u ns dzabe, uzeo bih ga samo da bih ga uvalio nekom kome je zinulo za novim sadom.

Nula parkinga, nula zelenila. Sve je uklonjeno da bi se gradio fush, zgrade koje su danas bez fasade, koje se raspadaju i da bi se isti tada prodao za nerealne pare. Ako imate decu - nula mesta u vrticima, u skolama se deca penju jedna drugima na glavu, roditelji kupuju klupe i stolice da deca imaju gde da im sede. Dete ne smete da pustite napolje jer ce nesto da ga pregazi, osudjeni ste na igraonice. Ako imate ljubimca, nemate gde da ga prosetate, sve je izbetonirano. Uvece kruzite po kraju, molite boga da nafjete patking. Kriminala kolko hocete itd itd. Ocaj humanog zivljenja.

Novi sad je ok samo studentariji jer njih sve ovo gore navedeno savrseno ne interesuje. A to sto ljudi zamisljaju novi sad lepim, to je danas potez trcika-katedrala-z.jovina-dunavska-dunavski park. Brat bratu 700m. Ostalo je rezultat mafijasenja u gradjevini prethodnih 15 godina.

Ja ne želim da se "vratim na selo", niti da živim na selu u tradicionalnom smislu. Ja želim pravi prigradski način života - jednospratnu, prostranu kuću, veliko dvorište, da ne kažem imanje, i nešto što se smatra normalnim stvarima - struju, vodu, brzi internet, asfaltni put do dvorišta. Sve to na najviše 30-40 minuta vožnje od Novog Beograda.

Toga nema za 1.500 evra. Nema ni za 15.000. Cena takvog života je mnogo viša nego stan ozbiljne veličine usred centra grada. Negde bi tako i trebalo da bude - to je mnogo kvalitetnije i lepše, barem meni. Nažalost, finansijski nedostižno.

Dodatni problem su škole za osnovce i srednjoškolce. Prosto, parovi sa decom uzrasta od 7 do 18 godina, sebi apsolutno ne mogu da dozvole taj način života.

Ja zivim na selu, i super mi je. Doduse u Nemackoj.

Svi pričaju kako traže mir, vezbaju mišiće po fitnes centrima, idu na detoksikaciju, tragaju za organskim namirnicama, žale se kako puno rade u kancelarijama i štošta još.
A niko zapravo nije u stanju biti spokojan čovek, biti u stanju mira sa samim sobom.
Sve se vrti oko slike koju čovek kroji o sebi pred drugim ljudima.
Jer ga ta slika koju je skrojio o sebi pred drugima čini spokojnim.
Zato niko ne želi ići živeti u kuću na kraj sela jer nema drugih!
Ostaneš sam sa sobom i onim što jesi, nema ko da ti se divi !

Zivim u selu a voleo bih da sam u gradu zbog toga sto u selu nemam: lekara, apoteku, asvalt, kanalizaciju, zimi niko ne cisti ulice, puteve, za ogrev potrosim 600 evra i grejem samo jednu sobu, imamo samo prehrambenu prodavnicu koja radi od 7-20 sa cenama da ne spominjem i gde moramo hleb da upisujemo da bi mogli da ga kupimo, sto cela skola ima 20 djaka pa moja cerka nema sa kime da se druzi, sto nemamo nikakvih klubova gde bi mogli da treniramo jer nemamo ni fiskulturnu salu, sto ceo zivot gazim blato, sto je prevoz skup i ima ga samo do 18.00, sto kad dodjemo u grad svi nas gledaje kao gradjane treceg reda i nazivaju nas seljacima (a najveci seljaci su u gradu), sto nema posla i sto zivimo bedno, i da ne nabrajam vise. Kada bih mogao da prodam kucu od 100 m2 sa 50 ari placa i da kupim stan od 40 kvadrata u gradu, odmah bih otisao odavde.

Te kuce po toj ceni ne vrede ni na poklon. Voda iz bunara, wc poljski u dvoristu, zemljani put, prodavnica par kilometara od kuce... O skolama, obdanistima i lekaru necu ni da govorim. I da dobijem tu kucu na poklon, drzava ce mi kroz porez (na drugu nekretninu) odrati kozu za ledja.

Ma dajte bre ljudi, ja zivim na selu, radim dosta zemlje i opet nista posebno, neki pristojan zivot, zaduzili se kreditima u nadi da ce nam biti bolje i opet nista sad je jos gore. Projizvodnja skupa a kad dodje zetva projizvodi jeftini, to sto pricaju na TV obicne medijske bajke, stocari tek nadrljali rade 365 dana od jutra do sumraka i opet nista. Stanje u selu lose, sve institucije pred ukidanjem zbog centralizacije (Koliko na dobro ide). A o seoskom turizmu da ne govorim, to su bacene pare u prazno, pa da je nasa Deliblatska pescara toliko profitabilna vec bi neko nesto izgradio i poslovao bi lepo. Nismo mi ljudi na tom nivou kao recimo Slovenija mi smo rupa od zemlje

Šta država radi da animira mlade na selu?Da li znate da Australija za svaki mladi bračni par poklanja kuću na selu,mehanizaciju i dovoljno zemlje za obradjivanje da to sve izgleda kao velika farma,pazite na poklon!!!

"Toga nema za 1.500 evra. Nema ni za 15.000. Cena takvog života je mnogo viša nego stan ozbiljne veličine usred centra grada. Negde bi tako i trebalo da bude - to je mnogo kvalitetnije i lepše, barem meni. Nažalost, finansijski nedostižno. "

Ja živim na Kosmaju, i potpuno se slažem. Takav život ima svojih prednosti i nedostataka. Nov automobil je neophodan, vozim svaki dan do centra grada, zbog odlaska na posao. Infrastruktura i uređenje kuće me koštalo kao stan na Vračaru. Često se pitam da li se sve isplati, jer je mnogo lakše uvaliti se u gajbu. Ali onda dođe proleće u dvorištu, pa leto, pa sankanje sa decom svakog dana od Nove godine i shvatim da ne bih menjao način života, jer ja sve ovo volim.

Živim na selu u opštini Svilajnac, plaćamo porez na imovinu kao i stanovnici grada Svilajnac (ista je poreska osnovica, plaćamo uličnu rasvetu preko računa za struju i niz drugih izdataka koji građani koji žive u gradu Svilajncu nemaju a o infrastrukturi da ne pričam (nema svudem vodovodna mreža kanalizacija nema, nisu ulice asfaltirane i niz drugih infrastrukturalnih problema koji nisu rešeni.)
Ako želite da ljude zadržiti na selo smanjite rashode seoskom stanovništvu, uredite infrastrukturu ili ćemo brzo ostati bez seoskog stanovništva.

Toga nema za 1.500 evra. Nema ni za 15.000. Cena takvog života je mnogo viša nego stan ozbiljne veličine usred centra grada. Negde bi tako i trebalo da bude - to je mnogo kvalitetnije i lepše, barem meni. Nažalost, finansijski nedostižno.

(Miloš, 29. januar 2017 17:01)

Al malo sutra. Ja bar znam nekoliko njih koji su prodali ovakve stanove i digli kuci,a stanovi cak nisu ni bili u centru. I to nije lep zivot, nego muka. Shvatis vrlo brzo npr kada ti zatreba hitna pomoc a nje nema sat vremena jer ne moze da te pronadje, kada ustanes ujutru vikendom,a ono sve mrtvo, kada shvatis da kulturniih desavanja nema u blizini od 50 km(razumem,vecini ona nisu ni potrebna), kada u pola noci pozelis da kupis nesto a 24/7 prodavnice ne postoje tj neko te ustreli zato sto se kreces nocu misleci da hoces da mu krades domace zivotinje,kada moras sam da cistis ulicu od snega i leda jer te komunalne sluzbe ne tretiraju, kada celo okruznje zna tvoje navike i kuda se kreces jer su toliko dokoni i nemaju cime drugo da se bave.Trziste je najbolji pokazatelj, posotji razlog zasto stan u centru grada sa parkingom kosta vise nego 10x veca povrsina izvan grada. Barme u Srbiji gde cak ni sami gradovi nisu uredjeni. Pogledjamo samo Slaviju i jednospratne kuce. Skinite reklame i scena je kao iz 1945 ,kod oslobadjanja Beograda

Od čega da se živi? Infrastrukture nema, prodavnica nema ili ima jedna 2 km dalje sa ukupno 15 artikala,... Nije život na selu ono što vidite u reklami...sunce sija, ptice cvrkuću, krave i ovce pasu same od sebe a vi se izležavate na travi svaki dan, pijete kafu i čitate knjigu u dvorištu. Ako kuća na selu treba da bude mesto gde ćete da živite, onda u te od 4-5 hiljada evra treba uložiti bar još 10.000 i da se ubijate od posla samo da održavate kuću i okućnicu. Lepo je imati svoj mir i biti u prirodi, ali zato ljudi i imaju vikendice. Živeti na selu (i od sela) je sasvim druga priča. Mnogo je teško, zahtevno i treba vam mnogo znanja koje neko ko živi u gradu nema.

Drugo su kuće koje su u neposrednoj blizini gradova, imaju svoj mir, ali postoji i infrastruktura. Ali te ne koštaju onda par hiljada evra, već nekoliko desetina hiljada evra... A i oko njih ima mnogo posla. Govorim o pristojnim kućama, ne o neomalterisanim nezavršenim objektima koje nisu ni 50% završene a neko to smatra gotovom kućom.

Kakvo crno selo,pogotovo u Vojvodini,apsolutno nista u njemu nema ni te famozne prirode jelte jer je to ipak jedna ravnica koja psihicki ubija.
Svet vec skoro 30 godina u 3 tehnoloskoj revoluciji a srbi nisu ni u 1 usli pa bi da zive od poljoprivrede na 1ha.
Pozdrav iz mrtvog sela u centru Backe.

To su kuce za rusenje,nije moguce da se obnove,one wu samo za rusenje,ali ako vec idem na selo da zivim,koliko dobijam zemlje uz kucu,i dal se ista dobija,sta cu na selo ako necu da proizvodim nesto,i ono najvaznije to su kuce u skoro pustim mestima,tamo je put propao,sve je propalo a lokalna vlast nema i u mislima da popravlja nesto,upravo sto ima malo ljudi i mqlo glasaca,i jos ovo prolazio sam pre dve godine kroz neka banatska sela,malo je jezivo,jer su vecinom nqpustene kuce,meni je to malo za horor film:)Pozdrav

Da srušimo malo neke predrasude o rajskom životu u gradu.
U gradu pored svih bolnica, apoteka, lekara, pregleda i snimanja ljudi umiru od raznih bolesti i u raznim mukama iako je sve tako dostupno.
U gradu ljudi imaju puteve, prevoz, pozorište, bioskop, razne aktivnosti i škole a opet sede kući i gledaju televizor, kompjuter ili mobilni telefon. Kada sede u gradu po kafićima oni gledaju u telefon a ne u čoveka preko puta sebe. U gradu čovek čoveka ne sluša već čeka da ovaj završi sa svojom pričom pa da mu ovaj drugi kaže šta je kupio. Tu niko nikoga ne sluša.
U milionskom gradu ljudi nemaju sa kim popiti kafu i iskreno popricati. U gradu u komšiju se nema poverenje i u sve se sumnja, svi su lopovi i potencijalni ludaci.
Ljudi u gradu ceo život provedu menjajući svoju garderobu, auto i stvari u stanu.
Prisnost sa drugim ljudima ostvaruju jednom godišnje kada slave slavu.
Grad je džungla koja zahteva da bude zver. Tu se mora gaziti preko ljudi. Muvati, tražiti veze, gurati, izmišljati, lagati.
A sve se svodi oko jednoga, da ti drugi zavidi.
To je tako.
Ja volim živeti i u gradu i u selu.
Živeo sam u oba, ali treba znati da su to dva razlicita staništa za čoveka.

Da li je puka egzistencija osnovna ambicija? Eto imam da jedem i pijem, da se ogrejem i dovoljno mi je. Pa to je strasno za mladog coveka.
Kome odgovara da zivi na selu, u tisini, bez frke, i sa izvesnom rutinom od koje se retko odstupa- u redu.
Ja ne zelim. Prvo, zelim da mi dete ima sve aktivnosti koje zeli. Da proba sve i da se pronadje. Zelim da ima sansu da ide i u skolu jezika i na ples i na sport i u bioskop, pozoriste, igraonicu. Takodje ne zelim da pesasci do skole kilometrima i zelim da ih u razredu bude vise od petoro. Ja zelim da odem na kafu s prijateljicama, kod frizera, u biblioteku, na predstavu, izlozbu, teretanu...
Izvinite sto ne zelim sve to da menjam za muzenje krava u 5h ujutru.

Zivim na selu, ali nemamo njive, niti vece obore, niti se porodicno bavimo poljoprivredom. Ne racunam bastu i vockice i mali obor, za licnu upotrebu. A ako zivite na selu a ne bavite se poljoprivredom gubite vreme i zivce jer nista ne moze da se radi. Nema fabrika, nema malih preduzeca, nema drustvenog zivota. Sve ovo lepo zvuci, "kuca za 1.000 evra", ali nije to dovoljno za zivot.

Kuca koja je uvek top,izolovana i topla sa lepim dvoristem plus ako hoces da se bavis zemljoradnjom trebaju prikljucne masine,traktor,dizel...Da imas domace proizvode jos,meso,mleko pa makar bila i koza,sine to kosta mnogo mnogo. Pricam o periferiji gde ti treba auto,vozis decu na razne casove do grada,do marketa veceg bla bla.... Ziveo na periferiji i znam kakva je to muka. O pravom selu mislim na čuku necemo ni da pricamo,tamo je kraj i tacka. Grad je zlo i gotova bolest.

Ajde sad vi meni recite sta da radim na selu.
(Bosilegrad, 29. januar 2017 18:10)

Evo ja zivim na selu i to sam se preselio iz grada .... nije neka lova i za sve mi treba bar jos pola sata ... ali nisam gladan, nisam zedan i lepo mi je!

Sad bila zima i niko sneg ne cisti ... u sustini sada zbog toga kupujem ladu nivu!Ne moraju da ciste ali .... koka nosi jaje a kad dodje neko pecemo koku .... niko nije gladan i gle cuda ... ne kupujem u prodavnici 300g belog mesa!

Ajde sad vi meni recite sta da radim na selu.

I sto bi nas narod rek`o: " Selo fali, a u varosi zivi ". Pozdrav

Već 10 godina živim na selu i uživam. Ipak moram reći da sam se tražeći kuću po mojoj meri nagledao takvi čuda i čudesa da mi nebi verovali. Kuće koje se prodaju za 5.000 do 10.000 hiljada evra su takvi krševi bez osnovnih uslova za život, u nedođiji, gde vam treba Land Rover da dođete. Ako ste živeli u gradu i ako su vam poptrebni elementarni higijenski uslovi trebaće vam još 50.000 evra da to dovedete u normalno stanje. Ako pritom niste "Svoj Majstor" to vam je čista utopija... !

Te teme o selu su izlizane. I u gradu i u selu ima ljudi koji i dobro i lose zive. Nema razlike. Jedina razlka sto covek u selu mora da ima auto. Tu je internet i sve je dostupno, ma gde ziveo...

zivim i uzivam na selu gde ima sve i put,voda,posta,doktor,osmogodisnja skola i 4 samousluge sa penzijom od 1,6o0 evra .sa muzem naravno i nista nam ne fali ali radilo se u inostranstvu.

Ovde o selima pricaju ljudi koji ocigledno nikada nisu bili u istim. Ja sam dosao u selo posle nesto vise od 40 godina u raznim gradovima. Naravno, u selu ima i lekar, zubar, posta, skola, vrtic, biblioteka, prodavnice, kafane... Sportski i kulturni sadrzaj su nedovoljni (fudbalski i kosarkaski klub, dva muzicka festivala), ali je opstinska varosica na 7km, novi sad na 50, tako da se to lako nadohnadi. Sto ljudi ovde pricaju mors da cistis sneg, ne moras, mnogi ne ciste ali ja u tome ne vidim problem i uvek se zavrsi kuvanjem rakije ili vina sa komsijama. Svaki nacin zivota, i svako mesto, ima i svoje prednosti i svoje msne. Nekom odgovara jedno, nekome drugo, meni je u odredjenim periodima odgovarao grad, sada sam potpuno zadovoljan selom. Podcenjivanje i omalovazavanje bilo kojeg od ta dva mogu da rade samo ograniceni ljudi.

koliko se vidi na slici,za te pare kuca tu i tamo al' ne svidja mi se okucnica;)

koji bre potencijal sela, ne mozes ni racune da pokrijes.... selo je totalno besperspektivna stvar

I moja je kuca na selu ali ima radnji blizu,internet,gas,sve asfaltirano znaci ima sve neophodno,kuca je novije gradnje a od Novog Sada pola sata.Nije u svakom selu bas tako crno kako opisujete u tekstu.

U ovoj raspaloj zemlji ne valjaju ni selo ni grad, birate manje od dva zla. Svaka dalja prica je suvisna... Ko hoce na selo, neka pali za Svajcarsku, Francusku, Nemacku, a isto vazi i za grad. Licno, pobegao bih na Mediteran, nebitno da li je selo ili grad, samo da nije ovde...

Moje selo se zove Smederevo.Imamo sve,bolnicu gde trudnice cekaju 5 sati u redu,biblioteku gde ulaze samo penzioneri da citaju novine,jedan gradski bazen gde ceo grad umoci svoje noge,55 kladionica koje su omiljeno mesto za popiti picence i ostaviti platu,10 kazina,propali bioskop i dom kulture,tvrdjavu do koje ne moze da se pridje recnim putem jer ne postoji turisticka luka.Dakle selendra...

Da sada ja vas pitam,zasto na selu nema:skola,ambulante,asvaltiranih puteva,kanalizacije,telefona,interneta,prodavnica i slicnoga. 

Moje misljenje je ,da smo malo biracko telo. 
Lako napraviti protest u beogradu ,Novom Sadu i Nisu.
(Lalaa, 29. januar 2017 20:31)

Nisi u pravu.
Evo, ja sam se vratio na selo sa studija. Tu sam otvorio kancelariju i razvijam posao. U kancelariji internet. U kući u kojoj živim - internet, kanalizacija..o telefonu i mreži svih operatera i ne pričam jer se podrazumeva. U selu 3 apoteke, banka, 5-6 velikih marketa, 10-ak prodavnica...Osnovna škola...putevi su gotovo svi asfaltirani...i pored svega toga, opet ljudi odlaze...

Skupo gorivo,skupo
odrzavanje. Narod i ovako krpi kraj sa krajem, a bogati i lopovi to vec imaju lepse bolje i na boljem mestu.

Ja imam 45 godina, dva stana, dugo sam radio u inostranstvu. Beograd nije ono što je bio i nemam više želju da sam stalno tamo, da slušam Cecu i dreku iz komšiluka, da mi komšija dimi najgori ugalj ispod prozora, da stalno slušam svadje. Nikad nisam živeo na selu ali mi se čini da bi to bio kvalitetniji život, ako već treba biti u Srbiji.

zivim 22km od NS-a,autoputem 26km sto mu dodje da sam u centru novog sada za cirka 20 min,brze nego neko ko zivi na klisi ili adicama. A tu je kuca od 200kvadrata,dva dvorista,vocnjak,domaca rakija,prasence na raznju kad god pomislim.....nije lose ali ljudi pate od toga da zive u gradovima....svako kako misli da mu je bolje

tu drzava moze sve da uradi.za pocetak neka od jednog sela napravi projekat,uredi puteve,skolu,ambulantu,pomogne u odkupu plodova,svega sto se proizvede,i polako da se krene.dosta proizvoda moze da se proda odmah,zdrava organska hrana,povrce,voce,cvece moze da se proizvodi,stoka.samo da se pomogne od strane drzave i uspelo bi,a moze i neki od ovih milionera uspesnih,da daju malo za program.

Iskustva su razlicita, a ni sela nisu sva ista, ali supruga i ja zivimo u jednom i mogu reci da nam zaista nista ne fali. Kuca je komforna, dvoriste, okucnica, basta. Putna infrastruktura, da se ne lazemo, moze biti bolja, ali je zadovoljavajuca, brz net, kablovska, odnosenje smeca redovno, sredjena skola sa obdanistem. Snabdevamo se vodom iz sopstvenog izvora, cista (ispitana) voda, bez ukusa hlora. Na 7-8 min automobilom do obliznjega manjeg grada, koji pritom zadovoljava nase potrebe. Bg je na sat vremena tako da nam to nije nikakav problem.
Ljudi ima svakavih, kao i svuda, ali ne mogu da kazem da su losi. Mozda malo vise radoznali, ali boze moj, toga svuda ima. Imamo krug prijatelja sa kojima delimo slicna interesovanja i redovno se vidjamo i to nam je za sada ok.

Fakultetski smo obrazovani i priznajem da je malo teze bilo doci
do pristojnog posla, ali i to je sada ok. Plata je verovatno manja nego sto bi se moglo imati u Bg recimo, ali smo kuci zapoceli posao koji je vezan za prirodu, volimo ga i vise nego dopunjuje budzet. Razmisljamo uskoro o prosirenju i verovatno napustanju redovnog posla.

Za vreme studija smo naravno ziveli u velikom gradu, i to stvarno nije za nas. Ziveti u stanu od 40 kvm, bez terase, dvorista, sa konstantnim zvucima usisivaca, wc solje, tus kabine, skakanja ovih iznad tebe, radova na ulici, svakojakih sirena, auto na ulici bez garaze, borba za parking, brza hrana non stop, ako kuvas u stanu, ceo stan usmrdis, pljave zgrade, pokvaren lift non stop...ma mogu do sutra ovako, ali dosta.

Mozda bih drugacije razmisljao da nisam rodjen u ovoj sredini, tako da svakom dajem za pravo da se ne slaze sa mnom. Samo vas molim da ne formirate stereotipe o selima i ljudima u njima. Nismo svi izasli iz serija Radosa Bajica.

Meni se rodjak vratio iz Svedske u selo, 10 km od gradica u Srbiji. Deca mu pesace do skole 2 km i on to predstvalja kao sliku bezbednosti dece u Srbiji. Kucu je platio 25.000 sa 1 hektarom zemlje, a kaze da ima da se nadje i za 20.000 sa vise od hektara. Ima sve sem kanalizacije. Kola mu se pokvarila pa ga komsije vozikale do grada kada mu trebalo, planira da kupi Nivu. Pravio je stalu i sada se hvali da ima 11 krava i kupio je vocnjak. Kaze da zivi bolje nego u Svedskoj.

Kada se ide na selo i gde je to selo? Do sada je bilo normalno da se grade vikendice (koje to nisu ) blizu gradova (50 km je već mnogo) i da se tamo prelazi kada se ode u penziju a deci oslobadja stambeni prostor.
Penzioner ima iste prihode ma gde živeo na teritoriji Srbije i selo mu odgovara ( samo blizina lekara bitna). Ostalo je nemoguća misija.
Za Beogradjane je Avala (od Avale pa do Mladenovca) ili sela uz Ibarsku na primer.Sigirno svaki grad u Srbiji ima takva mesta.
A tu su cene takve da za 10-15000 kupiš kuću zbog priključaka i placa.Za tih 1200 koje se pominju ne možeš lep ar zemlje da kupiš (možda ako uzimaš 15-20 ari ).
Inače da čovek srednjih godina ode i povede porodicu iz grsda u selo - pakao.

U NL ko moze seli se na selo. Ljudi bjeze iz geta u mirno i sigurno mjesto. Tako sam i ja na selu kupio kucu. Ovdje nije sramota zivjeti na selu, ali dobro, ovo je druga dimenzija.

Ne znam sta ljudi imaju protiv sela. Zivim u selu od skoro 2 miliona stanovnika i ne mogu da se pozalim, imamo struju, vodu, brz internet, prevoz je koliko toliko ok jos ne mora ni da se placa. Jedino sam zadnjih par meseci zabrinut za bezbednost u svom selu, malo, malo pa neko nekog na ulici ubije..al kad zivis dugo na selu nekako i na to naviknes.

Pa jer kažu da je prosečna plata u Srbiji 450€. I sada bi hteli pristojnu kuću sa okućnicom i svim priključcima za četiri prosečne plate. To samo budala može da očekuje.

Žalosno da ljudi ne vide vrednost u zemlji i kućama na selu, čak ni za vikendicu. Ali opet sa druge strane tako operiše tržišna ekonomija: velika ponuda, mala potražnja, cene niske. Ljudi 21 veka imaju manje vremena za odmor a razonoda je obično online a ne na selu...

Zivim 25 km od centra Beograda. Veliki plac i nova kuca 100kvm sa garazom i podrumom jos 50kvm. Cena oko 70 000 eur.
Prednosti su jasne, mirniji i normalniji zivot, vise prostora za zivot, nema brige oko parkinga, nema smrada iz haustora, hodnika ili susednih stanova.
Mane su takodje jasne, nema prodavnice, banke, poste, skole, vrtica... na pesackoj distanci.
Struja, voda i internet su naravno tu, ali nema gasa ni kanalizacije.
Dakle nije za zivot sa decom i nije za onoga kome je problem automobil ili gorivo.
Meni su prednosti mnogo vaznije od tih mana iako sam odrastao u gradu, u soliteru, ne bih se vratio dok ne budem morao, verovatno pod stare dane.
Sli svako od nas ima razlicite prioritete, ja da ne moram zbog posla u centar grada ne bi dosao vise od deset puta godisnje.

Da sada ja vas pitam,zasto na selu nema:skola,ambulante,asvaltiranih puteva,kanalizacije,telefona,interneta,prodavnica i slicnoga.

Moje misljenje je ,da smo malo biracko telo.
Lako napraviti protest u beogradu ,Novom Sadu i Nisu.

Vecina sto pisu pozitivno o selu nikad nisu u njemu ziveli,da jesu cutali bi.Dakle u principu nema puta,ili je los ,mobilna veza isto.Najvise se druze ljudi po sahranama jer je to jedino drustveno dogadjanje u takvim selima .Ako ti treba nesto niko nece da ti pomogne ili te zajebava kao ono oces selo pa vidi kako j e nama.
Sve u svemu lepo je 10 dana mada i tada je dosadno jer osim vazduha i lepe prirode nema nista .

i da je badava,ne vredi.uvek treba uloziti,pa i u mnogim bgd ulicama je rupa na rupu,u selu i nema puta,znam sela u sev.srbiji npr.zelenik,srpce,zeleznik,bl.kamen idr.koja nemaju bukvalno ni jednu jedinu prodavnicu, a kamoli drugo.

Još ovo da dodam,
Postoje dva tipa ljudi koji iz grada idu živeti na selo.
Ljudi neretko sa puno novca odu na neko brdo i tu naprave sebi komfor, veliku kuću, možda i bazen, dobar auto, nameštaj luksuzan , neretko to su i vile. Ti ljudi žele kupiti sebi mir, ali mir se ne može kupiti on se stiče ili gubi, ima ili nema.
Takvim ljudima treba puno novca da bi prirodu i selo podredili sebi jer oni ne mogu sebe naći u selu i prirodi oni imaju želju da budu to ali ne mogu pa pokušavaju da promene to sve umesto da se prepuste. Oni pate za gradom.
Drugi su oni koji vide sebe u selu i prirodi i sa malo para odlaze da pokreću svoj posao tamo. Da se ostvare u takvoj sredini. Oni ne žale nizacim jer oni nalaze potencijale sela i prirode i koriste ih, zaradjuju na njima.
Svako treba dobro razmisliti o motivima svoga odlaska.
Jer odlazak na selo ili u grad ne treba biti bežanje od nečega, jer poveći se od sebe ne može već treba ići sa nekom idejom, ciljem. Da se čovek ostvari kroz potencijale sela ili grada.

Ko ima para trebao bi sve to da kupuje, ovisno koliko je daleko od prvog grada.
Danas se je npr. unatrag 20-30 godina istočna granica Zagreba pomakla za jedno 10-15km, sad do tamo ide tramvaj, a "donedavno" su to bila polja i livade.
Sad se i oko Zagreba u krugu od 20-30km može kupiti zemlja skoro badave, a prognoziram korz 20-30 godina vrijednost će se udvadeseterostručiti kad i do tamo bude išao tramvaj, ja da imam para bi sva ta sela pokupovao!

Da vis kako i Kanadi radi selo, al za to je zaduzena drzava a nasa drzava sistematski unistava seljaka vec 50 godina, oce svi da uvale dupe u drzavnu kancelariju i da ne rade nista, vratice se to kad tad sa kamatom.

U selima je losa infrastruktura, los prevoz do grada, a gorivo je skupo. Nema skoro nikakvih sadrzaja za mlade, a drzava ne subvencionira mlade bracne parove da odlaze na selo. Sto znaci da na selu ostaju uglavnom stariji, osim retkih velikih sela.

Pa recimo u Kraljevu koje, iako je lep grad trenutno nije previse perspektivno, niko ne zeli da ide u okolna sela. Grad i okolna naselja puni, u gradu vazda neka guzva iako vecina radi za skromnu platu. Sta tek reci za Bg i donekle Novi sad, odatle tek ljudi nece na selo.

Da bi se ljudi vracali na selo potrebne su strategija drzave, subvencije i ulaganja. Do tada ce cene kuca na selu biti niske a sela nazalost napustena.

@BB
Kad si na selu prodavnice ti ne trebaju 24/7,ne treba ti cist put,ne treba ti doktor jer si zdrav(moja tetka popila 2 andola u zivotu,ima 74 godine)! dises cist vazdug 24/7,jedes domacu hranu bez roka trajanja,aditiva, aroma,pijes i cistu bunarsku vodu, zivis od uzgoja, stoka,zivina,zitarice,povrce,voce...komsije su 100x bolje nego u gradu,normalni ljudi, posteni, ne kradu, ne lazu,ne vlada gravitacija materijalizma, pozdrav

Nedostatak infrastrukture, generalno losi uslovi za zivot...sve je objasnjeno u komentarima.

Mozda bi trebalo dodati jos i to da zivot na selu ne znaci zdrav zivot. Leti se truju pesticidima, tako da od prave organske proizvodnje nema nista, cak i ako ih vi licno ne koristite. Zimi se guse dimom od ogreva. Zbog prirode posla, stres je verovatno veci nego u gradovima.

Ako neko zeli pravi zivot u prirodi, onda treba ici na neki udaljen salas ili na neku planinu gde nema mnogo ljudi.

Mora se birati izmedju komfora i zdravog zivota (zivot bez zagadjenja), ne moze i jedno i drugo.

Zivim u velikom selu izmedju Bg I Ns, radim u stranoj fabrici u gradu udaljenom 5 km u selo sam dosao iz tog grada (nema mesta u vrticu) selo ima autobusku zaleznicku staticu, prolazi auto put, ima skolu vrtic,radnju,Dom zdravlja, policiju banku sve... Ne bi menjao kucu u selu za stan u centru

Na ddrugoj strani sveta ,gde nije bilo sve besplatno,ima jedno selo gde je moja familija imala farmu.Ima oko 5,000 stanovnika i nalazi se na obali jezera Erie.Ima policijsku i vatrogasnu stanicu kao i hitnu pomoc.Ima doktora,zubara,superstore samoposlugu na sto bi i BG zavideo.Ima dom visoke klase za penzionere,3 benzijske stanice,jedan restoran u centru i dva na obali jezera.Ima nekoliko corner store gde se kupuju cigare i osnovne stvare ,nesto slicno ali mnogo vise ,trafike u Srbiji.Ima picerije ,Tim hortons i Mcdonalds.Ima terene za golf,ragbi,fubal i baseball,kao i dvoranu za njihov nacionani sport,hockey na ledu koji radi cele godine.Ima veliki park od nekoliko hectara na obali jezera ,2 osnovne i jednu srednju skolu.Ima blizu tu i zasticeno zona,park za ptice kada se sele gde da se hrane.Ima jos ali je lista predugacka.Nisu imli sve besplatno.

Ja živim u selu na 35 km od NS-a, pola sata vožnje, ima 2500 stanovnika, školu, policiju, ambulantu, 2 apoteke, 6 prodavnica, 3 pekare, 3 gvožđare-farbare, 3 poljoapoteke, biblioteku, benzinsku pumpu, poštu, 2 vrste interneta (wireless & ADSL), autobuse od 04:00 do 23:00, svake nedelje nam odnose smeće,... U školi ima nekoliko sportskih sekcija, folklor,... I opet odavde mnogi odlaze samo zato što hoće pošto-poto da budu u gradu. Čak i radeći za manje para nego kod kuće.
Nema šanse da bih živeo u stanu u gradu, nema tih para za koje bih zamenio svoje dvorište, mir,... A zamislite još da imate salaš na par km od sela koji ima struju, vodu, asfaltni put... Raj!
No, svako ima svoje poimanje šta ga smatra srećnim.

A jel moze da da komentar neko iz sela posto vidim da u 98% komentara ljudima za zivot fali- pazi sad- internet...Iskoristio bih priliku samo da kazem ljudima da postoje mobilni operateri u Srbiji i da svaki od njih pokriva celu drzavu pa samim tim postoji i internet u istoj....

To što se prodaje po selima, to su kuće u kojima ni najvećeg neprijatelja ne bih pustio da živi. Odustao sam od traženja kuće na selu, već ću da gradim svoju, za svoje potrebe. Sada tražim plac. Sela bi imala veću perspektivu da se 90% tih kuća poruši.

Da je na selu lep život, svi bi živeli na selu. Ja sam iz sela koje je u opštini Pančevo, udaljeno samo 40 kilometara od centra Beograda. Selo ima struju, gradski vodovod, gas, internet, asfaltirane puteve, poštu, ambulantu, prodavnice, školu itd. Dakle nije neka zabit. Ali... Gomila mladih ljudi beži iz sela u grad, jer u selu nema posla i nema društvenog života. Evo ja sam završio Pravni fakultet u Beogradu, šta ja da radim na selu kao diplomirani pravnik? Na selu možeš da se baviš samo poljoprivredom, pod uslovom da imaš dosta zemlje, mehanizaciju itd. Ja to nemam. A i da sam hteo da se bavim poljoprivredom, završio bih samo osnovnu školu kao i većina mojih komšija paora, bolje obrazovanje ti ne treba. Takodje, ako hoćeš u bioskop, pozorište, teretanu, kafić, klub, ili ti treba banka, menjačnica, mega market, škola stranih jezika, dete da odvedeš u vrtić... Toga nema u mom selu. Znači za svaku sitnicu moram u grad, što znači ili drndanje po javnom prevozu, ili bacanje para za preskupo gorivo. Ako nemaš auto ili para za gorivo i pritom živiš na selu, možeš samo da se obesiš. Zato gledam da nadjem neki bolje plaćen posao, da mogu da plaćam kiriju za stan u Pančevu ili u Beogradu. Pa u Srbiji je robija da živiš u nekom manjem gradu ispod 50000 stanovnika, a kamoli na selu. Ja zaista ne znam kako žive ljudi po selima tj. zabitima na jugu i istoku Srbije. Tamo je bog odavno rekao laku noć.

@bosilegrad

Svašta može da se radi na selu.
Najbolje je spojiti seoski život i turizam, osposobiti par vajata i primati goste.
Sve više će ljudi iz gradova pa i stranci dolaziti u Srbiju za interaktivni boravak na selu.
Potrebno je animirati te ljude onim što oni nemaju u gradu.
Potrebno im je ponuditi iskustvo, nešto novo.Uvesti ih u avanturu kroz kraj u koji dolaze.
Biti domaćin tim ljudima.
Sve to da traje 3-4dana. Da je kraj svega onda kada se naviknu taman jer upravo to će ih vratiti ponovo i tako će preporučiti domaćina drugima.
Budućnost turizma u Srbiji je u seoskim domaćinstvima gde će se posvetiti pažnja gostima, ostvariti prisnost i bliskost sa njima. To ne iziskuje velika novcana ulaganja ali iziskuje ljubav prema selu, prirodi ,ljudima i biti domaćin, voleti ugostiti ljude.
To se mora voleti jer samo se tako može i uspeti kada gosti prepoznaju to.
Ugostiti u jednoj turi do desetak ljudi, "razbacanih" po vajatima koji se ranije nisu poznavali. To će i njima biti zanimljivo, da upoznaju nove ljude. Da svi ručaju za istim stolom. Taj pristup bavljenju turizmom u Srbiji prevazice hotelski smeštaj, jer ljudi su siti otudjenosti.
Ja sam uveren da ovakav pristup je 100% uspešan. Ali mora se voleti to.

Na jugu Srbije u opštini Gora u tim selima je samo jedan ar oko 4500 evra u centru sela, a oko sela nešto jeftinije, ali nema kuća na prodaju jer se svi otimaju za parče zemlje gde bi napravili kuću ( gastarbajteri) Sela imaju struju, asfalt, kanalizaciju, poplocana je svaka uličica, komunalci za smeće sa kamionima dolazi 2 puta nedeljno... u SELU znaci ne pričam za grad ili varošicu. .. da ne pričam
tek za Albanska sela...

Prema komentarima vidim da vlada velika predrasuda prema selu i seoskom zivotu.Sa svojih 39 godina jednostavno uzivam u zivotu na selu,ziveo sam dosta dugo u jednom velikom gradu i verujte da vise nebi nikada se vratio. U selu imam sve sta mi je potrebno,Ambulantu,apoteku,prodavnice,kafice,posta mesna kancelarija,stocna pijaca i buvljak,najbitnije u selu postoji zeleznicka stanica pruge Nis-BG gde stoje svi vozovi,autobus na svakih pola sata ,taksi,manji gradic mi je svega 15 min voznje. ima i brzi internet jer vidim da je nekima to najbitnije,kablovska tv,asvaltirani putevi,ulicna rasveta i cista izvorska voda koja napaja celo selo preko seoskog vodovoda,ima i osnovna skola i vrtic tako da price o tome kako nema uslova za zivot u selu nekako ne prolaze,ima sela gde je stvarno nemoguce ziveti ,ali postoje sela koja su bolje sredjena i jednostavniji je zivot nego u gradu. pritom imam svoju bastu,malo zivine i stoke koji mi obezbedjuju jedan solidan prihod od kog moze da se zivi sasvim pristojno,i cak imam dovoljno vremena za sebe i privatan zivot.stvar je u organizaciji. jedino taj zivot u gradu podrazumeva da se"bleji" po kaficima ,teretanama ,fitnes centrima i da se bude "vidjen". toga u selu nema,ko zeli normalan zivot bez stresa ,zagadjenja i brzog zivota,selo je idealan izbor

Ako su te nekretnine 1200 EUR i niko ih neće, ima (mnogo) odličnih razloga zašto su tako jeftine i zašto uprkos tome, niko ih neće!

To vam je otprlike kao naši Migovi. Mnogo su jeftini, za nas čak i džaba, ali da bi poleteli, koštaće nas jedno 5-6 stotina miliona. Evra, naravno!

Tako je i sa tim kućama. Platite 2-3 hiljade, ali najbolje vam je da zatim dovezete bager i sve to porušite pa napravite nešto novo i pristojno. Za nekih bar 40-50 hiljada. I dobijete lepu novu kuću usred neke nedođije gde nemate nikakvu infrastrukturu niti od čega da živite.

Sve u svemu, da li se sve to isplati? Teško, bogami...

ha-ha-ha..kakvo selo ?! Ko je lud da ide ? Ja živim na selu, imam 40 god. Selo je katastrofa. Obradjivanje zemlje ? Više hiljada evra za početak bez ikakve garancije. Jako nevreme ili niske cene i gotovi ste. Ulaganja ogromna, hemija preskupa..nema sigurne cene a ni prodaje. Nemoguća misija. A o samom radu da ne pričamo, užasno teško, uvek ima posla, i na plus 35 i na minus 10. Na tebe gledaju kao na sve osim na čoveka. Fizički propadaš, a tek psiha. A ne može roba da bude skupa jer ko da je plati ? Ljudi u gradu nemaju novca. Propast! Sve ostalo su prazne priče. Npr.litar mleka na otkup jeftiniji od litra flaš.vode. Ili čak 8 kg pšenice za 1 l dizela. O čemu dalje !? Bežanija. Tačka.

Ni u nekim manjim gradovima nema ništa što je navedeno u prethodnim komentarima, kamo li u napuštenim selima! Ako je bar na nekih 2 do 3 sata od BG to valja kupiti sa jednim ili dva prijatelja pa da služi za odmor nedelju do dve godišnje!

Dakle ovako.Rodjen sam i odrastao u Beogradu ,na vracaru pre 60 godina.Intenzivno razmisljam da napustim moj rodjeni grad koji vise nema ni B od Beograda.
Ziveo sam delimicno u inostranstvu,sada se kajem sto sam se vratio.
Ranije,kada sam se vracao sa nekog puta iz inostranstva,bio sam veseo sto se vracaml u svoj grad.Sada mi se NE VRACA.
Prodacu svoj stan i otici u Vojvodinu.

Živim u gradu, u četiri zida i maštam o kući. Možda kada budem još malo stariji, npr. u penziji, odem na selo da živim. Za sada sam poslom vezan za grad, deca trebaju uskoro na fakultet... to je ono što me još drži ovde. Lekari? Kao da su gradski lekari bolji? Ne, nisu... Ne znaju ni kako se zovem, ni šta mi fali, seoski znaju celu porodicu, a do specijaiste je podjednako teško doći svima...

Već duže vreme tražim kuću sa imanjem na selu. Situacija nije onakva kakvom se prikazuje u medijima. Kuće koje koštaju po par hiljada evra su u vrlo ložem stanju, retko koja od njih je za normalan život. Najčešće nemaju kupatilo kao ni uvedenu vodu. Retko koja je sagrađena od kvalitetnog materijala, najčešće su sagrađene od blata.
Imanja su zapušetan, obrasla grmljem i sitnim drvećem, pa raščišćavanje istog iziskuje velika ulaganja.

Ja ne vozim tako da mi je ideja da se zakucam u nekoj selendri odvratna. Ja brinem o planeti i ne zelim jos ja da je zagadjujem. Znate onu izreku prvo svoje dvoriste pocisti pa onda cisti tudje. Tako i ja. Voleo bi da svi prestanu da voze. Za male gradove poput BG auto je potpuno bespotreban. Ja sam ziveo u New Yorku bez auta 8 god. sa manjim problemima. Skoro sam trosio kao ljudi sa kolima mesecno na prevoz. U USA se bas forsira da imas kola ali nisam zeleo da prekrsim sopstveni princip. Dozvolu imam ali sam je izvadio kada sam bio klinac i kada sam mislio da je to obavezno. Recimo u EU je to jos bolje regulisano. U Nemackoj sa jednom mesecnom kartom od 80 evra imam pristup svim tramvajima i autobusima u gradu.

Sve zavisi od sela do sela, da ima osnovnih stvari za zivot i ja bih ziveo na selo bez razmisljanja.

@ BB
sta ce ti auto,sta ce ti prodavnica,lekar,lekovi,zbog toga ne treba na selo?

I ja živim na selu koje se ubrzano prazni,stanovništvo je sve starije i umire,mladi uglavnom beže odavde,dosta je neoženjenih i neudatih,u obdaništu i u školi sve manje i manje dece,tako da se očekuje gašenje istih,pošta za sada radi,ali i to je samo pitanje vremena,ambulanta za sada radi sa dve mlade lekarke od kojih jedna ide na specijalizaciju a druga za Novi Sad,njihovih zamena neće biti,nezaposlenost je ogromna,poljoprivredni kombinat privatizovan,ostalo šačica ljudi pošto gazda dovodi neke svoje ljude iz drugih mesta,i kao šlag na tortu,Arapi počeli ovde masovno da kupuju kuće,pre par dana prodate tri,a znam jedno 10 do 15 osoba koje se raspituju za njih pošto bi i oni da im prodaju svoje nekretnine i tutanj odavde!!!!Ljudi koji se bave poljoprivredom se satraše od posla ali slaba vajda kad te svi ucenjuju,od otkupljivača mleka do nakupaca koji naveliko kupuju poljoprivdedne proizvde,svi bi za džabe ako može,tako da mnogi razmišljaju da sve to batale,selo uglavnom živi od penzionera ali i njih je sve manje i manje...CRNO NAM SE PIŠE!!!!

Ne zamajavajte ljude. Ja zivim na selu u Vojvodini koje je metropola spram onih o kojima pisete. Kuce mozda i jesu jeftine ali često nemaju kanalizaciju, sklone su rušenju, od naboja i čeprića, instalacije (ako nisu počupane) su od pre 70 godina, pune vlage i pacova, na kraj sela, često bez asfaltiranih ulica... Sve sto iole vredi ima i neku cenu, naravno ne toliku kao u gradu. Recimo da je to oko 150-250€ po m? stambenog prostora u iole civilizovanim uslovima (infrastruktura, kakva takva zdravstvena zastita, snabdevanje, neka skola...) uz potrebu renoviranja za jos oko 30-100€/m? .

A što se tiče renoviranje kuće od blata tj "nabijače". Ako su pukli zidovi, mislim vertikalno - batalite istu. Ako su zidovi ok ili popucali horizontalno od vlage a krov je ok - uradite hidroizolaciju (od 10-15€ po dužnom metru zida), posle par meseci zidove omalterišete i izgletujete ili obložite gips pločama i kao novo. Mnoge kuće imaju patos ili zemlju u sobama pa treba betonirati sobe. Morate novu stolariju, 80% kuća nema kupatilo ili je ono veoma loše, znači još jedno 2-3000€. Obavezno zamenite instalacije jer su uglavnom iz vremena kad je uvedena struja - to je oko 500€ za materijal za kuću od oko 100kvm. Još oko 500€ za laminate. Znači, ako kupite kuću za 5000€ - minimum još toliko ako ne i duplo da je dovedete u tip top stanje. Prednost u kući od naboja je da ne morate raditi izolaciju jer je debljina zida 60 cm ali je mana što smete rušiti samo unutrašnje zidove jer su spoljni noseći.
Još jedna kvaka - koliko treba ulaganja u nabijaču - toliko treba i u novogradnju od čvrstog materijala na selu jer je većina tih kuća napravljena '80-ih i uglavnom u njima niko nije živeo jer su još u toku gradnje deca otišla u grad. Znači - struja, stolarija, kupatilo, laminati pa čak i izolacija od vlage.
Ako se bavite poljoprivredom ili ste na pola sata - sat vremena od grada ili posla - mnogo bolja varijanta nego život u kiriji u garsonjeri u gradu. Ovo je za Vojvodinu, gde je po selima uglavnom koliko toliko dobra infrastruktura, za Srbiju znam da ima ok sela ali ima i opasnih zabiti ali opet ponavljam - život na selu je lep ako imate neku vrstu zaposlenja i niste malograđan opterećen gradom.

A jel moze da da komentar neko iz sela posto vidim da u 98% komentara ljudima za zivot fali- pazi sad- internet...Iskoristio bih priliku samo da kazem ljudima da postoje mobilni operateri u Srbiji i da svaki od njih pokriva celu drzavu pa samim tim postoji i internet u istoj....
(sone, 29. januar 2017 22:39)

Umesto što se praviš pametan, trebalo bi da shvatiš da većina ljudi koji iz grada želi da pređe u "selo" ima mogućnost da se svojim primarnim poslom bavi sa udaljene lokacije, odnosno preko interneta. Tako nešto obično zahteva stalan, neograničen i brz pristup, a ne skupi mobilni internet ograničene brzine.

Moze sve u Srbiji mnogo bolje, samo da se mi sami malo potrudimo.
I mogu sela da budu i bolja i uredjenija, i sa vise infrastrukture.

Ali treba da prestanemo da trazimo krivce svuda oko nas, vec da se uhvatimo u kostac sa problemima i da ih resavamo jedan po jedan, pa sledeca generacija jos po nekiliko i tako redom.

evo da se javim ja koji zivim na selu...ja sam na selu koje nije na glavnom putu i to je odmah u startu problem sa prevozom, ako nemaš svoja kola, jednostavno ugasio si, pošto busevi idu samo u periodu dok đaci idu u školu, a za vreme raspusta sedi i plači. Ako nekim slučajem imaš dvoje dece i hoće da se bave nekim sportom ili sl. bolje nemoj ni tražiti posao, inače deca neće videti ni s od sporta. Što se tiče zdravstvene nege, postoji ambulanta koja radi samo određenim danima, a ti se probaj razboleti kad je neradan dan. Internet, kablovska to postoji, ali sve ostalo ti predstavlja problem, društveni život ti je kao kod kanarinca u kavezu, grickaj semenke i pij vodu(pivo). Da bi bilo gde otišao moraš prvo da napraviš dobar plan, jel stoku koju držiš i njivu koju obrađuješ, ne možeš žaključati ili spakovati sa sobom. elem ima toga još što ti nije na ruku, da ne nabrajam više.

Krcedin-raj na zemlji !!!

Ja zivim u selu ali na Mediteranu. Selo je ovde luksuz sto omogucavaju razvijena infrastruktura i drustvena svest. U SRB tako nesto je moguce samo oko NS i nesto oko BGa. To iz iskustva. Moji imaju vikendicu u srcu Sumadije, na 100 km od gl.grada. Priroda divna, vazduh svez ali dzabe. Presedne ti. Da stignes, Ibarska. Prodavnica jedna, skupa. Signal za mobilni samo na vrhu brda, u kuci ne. Fiksna sa dvojnikom. Internet pristojan za email, za rad ozbiljan rad zaboravi. Vode leti nema, potrebna je cisterna i pumpa. Gde god da krenes, trebaju ti kola. Prilazni put asfaltiran prosle godine a plac kupili ranih 80-tih. Od kanalizacije septicke jame a mnogima iz poljskog vecea ide direktno u njivu! Ej, u 21 veku! Ali najgora je drustvena, komunalna svest. Nemas sa kim da popijas kafu, popricas. `Beogradjani` i `vikendasi` se mrze iz dna duse i ogovaraju. Ljudi zaostali u nekim proslim vremenima i ni korak napred. Najtuznije, i njihova deca ostaju na srednjoj skoli, novi narastaji od modernizacije znaju za FB i pokoju novu tortu. Od skole i nekog drustvenog napretka, nista. Alkoholizma i rodnog nasilja, koliko hoces. Mojim roditeljima su nedavno ubili psa, tek tako iz zabave. I gledas sve to, i bude ti zao, i tog pejzaza, i vazduha, i tih roditelja, koji su od plate odvajali za kucu na seu i mir kad jednog dana odu u penziju. Mene vala takvo selo nece videti, a volela bih da je drugacije, da se njim ponosim i budem svoja na svome, kao sto su to moji susedi na Mediteranu.

ha-ha-ha..kakvo selo ?! Ko je lud da ide ? Ja živim na selu, imam 40 god. Selo je katastrofa. Obradjivanje zemlje ? Više hiljada evra za početak bez ikakve garancije. Jako nevreme ili niske cene i gotovi ste. Ulaganja ogromna, hemija preskupa..nema sigurne cene a ni prodaje. Nemoguća misija. A o samom radu da ne pričamo, užasno teško, uvek ima posla, i na plus 35 i na minus 10. Na tebe gledaju kao na sve osim na čoveka. Fizički propadaš, a tek psiha. A ne može roba da bude skupa jer ko da je plati ? Ljudi u gradu nemaju novca. Propast! Sve ostalo su prazne priče. Npr.litar mleka na otkup jeftiniji od litra flaš.vode. Ili čak 8 kg pšenice za 1 l dizela. O čemu dalje !? Bežanija. Tačka.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Galeb south, 30. januar 2017 17:14)

To ej prava slika sela. Ostali sto mi pisu ovde, niko ne pominje sta radi i cime se bavoi na selu i otkud mu pare. Poljoprivrednik u Srbiji je nesto najgore sto moze da ti se desi u zivotu posle smrti dece.

Ajde ljudi, navedite imena tih sela gde ima svega. Mnogi u komentarima pominju internet, obdaništa, osnovne škole, bolnice, dobru infrastrukturu.
Ja živim od freelancinga, pa mi je internet preko potreban, i razmišljam se o kupovini kuće na selu, a voleo bih da su mnogi komentatori i ostavili ime sela, pa da izguglam cene kuća.
Unapred zahvalan

Problem sa kućama na selu je NEPOSTOJANJE saobraćajne infrastrukture koja bi povezala modenrnog čoveka sa centralnim dešavanjima. Da imamo metro koji radi celu noć i pri tome saobraća često i dobro povezuje selo sa gradom, da imamo nadzemni saobraćaj koji nadopunjuje metro, da imamo brz internet na selu i dostupne trgovine, rado bi tamo živeli.

Ja zivim u selu na 25 km od Beograda ,mesto ima sve plus ima dobru vezu sa gradom ,jedino je autobus zna malo problem da bude al je u principu sasvim dobro mesto .Cena placa nije nimalo naivna ,krece se od 1000 evra za ar pa navise .Kucu ne mozete naci ispod 30 hiljada evra jako tesko ,a i ta koja toliko kosta je verovatno stara i moracete malo da ulozite .Inace kod nas mladi masovno idu u grad da zive ,cini mi se cisto iz pomodarstva .

preteruju i jedni i drugi. nužne stvari su sledeće, izvor kvalitetne pijaće vode (bunar 10m to nije osim na planini), struja po pravilu postoji, put do kuće dostupan u svako godišnje doba (nije nužno da bude asvalt al mora biti ok), kuća koja se kupuje mora biti pre svega statički ok (sve ostalo se da srediti). svi ostali problemi su rešivi bilo parama bilo ručnim radom po cenama dosta nižim nego kad to isto hoćete u gradu. ako je gore navedeno obezbeđeno i kupite takvu kuću od jedno 120kvm za 5000e uz sopstveno angažovanje u kombinaciji sa plaćanjem majstora po potrebi u nekom produženom periodu od npr godinu dana sve možete dovesti u tip top za manje od 10000e. znači koštalo bi vas 15000e nešto što vas u gradovima košta 75000e pa naviše.

Ajde ljudi, navedite imena tih sela gde ima svega. Mnogi u komentarima pominju internet, obdaništa, osnovne škole, bolnice, dobru infrastrukturu. 
Ja živim od freelancinga, pa mi je internet preko potreban, i razmišljam se o kupovini kuće na selu, a voleo bih da su mnogi komentatori i ostavili ime sela, pa da izguglam cene kuća. 
Unapred zahvalan
(Bobi, 30. januar 2017 13:29)

Rogaca, Nemenikuce, Ducina, Americ, Kovacevac, Koracica...

Odgovor za Gavrila

Znaš šta prijatelju... I u gradu, i u selu žive ljudi. Da li znaš šta znači reč "ljudi"? Ne znaš, jer da znaš ne bi po jednom čoveku generalizovao sve ljude. Kako te nije sramota. Znaci, ljudi u selu su po tebi ok, a mi u gradu smo... da ne kažem šta. Jadan ti sa takvim razmišljanjem i jadna tvoja porodica (ako je uopšte i imaš) koja mora da te trpi takvog.
E sad, pitanje je zašto si ti toliko ogorčen na grad. Pretpostavljam da nemaš mogućnosti da budeš u većem mestu, pa onda pljujes sve nas koji smo u njemu.

Suma sumarum ovoga - u našim selima je lepo otići kada je lepo vreme na vikend, par dana da se čovek malo odmori ili ko je penzioner, tj ima primanja od penzije a deca već na svom putu da bude i malo duže leti, ima neku bašticu, malo voća, bude malo na suncu, vazduhu, bude fizički aktivan, da ima nešto voća, povrća domaćeg za unuke, i to je to.

Za ozbiljan život ( osim ako niste profesionalni paor, imate već dosta mehanizacije, dobre zemlje, razrajenu proizvidnju, a i tada veeeeliko pitanje i mnooogo muke) u odraslom dobu, kada imate decu itd nije osim nekih sela oko NS, BG i nekih većih gradova

Jag vec dugo vreme zelim da zivim zivot na imanju zivotinje Koke zivina sir mleko dali postoji takvo imanje koji nudi to za uzvrat svu ljubav i paznju

pa gde to ima kuce za 1200. evra. daj te imena, adrese i koja su to sela a ne samo pisete a od toga nista, izmisljate.

@BB
Kad si na selu prodavnice ti ne trebaju 24/7,ne treba ti cist put,ne treba ti doktor jer si zdrav(moja tetka popila 2 andola u zivotu,ima 74 godine)! dises cist vazdug 24/7,jedes domacu hranu bez roka trajanja,aditiva, aroma,pijes i cistu bunarsku vodu, zivis od uzgoja, stoka,zivina,zitarice,povrce,voce...komsije su 100x bolje nego u gradu,normalni ljudi, posteni, ne kradu, ne lazu,ne vlada gravitacija materijalizma, pozdrav

Ja ne vozim tako da mi je ideja da se zakucam u nekoj selendri odvratna. Ja brinem o planeti i ne zelim jos ja da je zagadjujem. Znate onu izreku prvo svoje dvoriste pocisti pa onda cisti tudje. Tako i ja. Voleo bi da svi prestanu da voze. Za male gradove poput BG auto je potpuno bespotreban. Ja sam ziveo u New Yorku bez auta 8 god. sa manjim problemima. Skoro sam trosio kao ljudi sa kolima mesecno na prevoz. U USA se bas forsira da imas kola ali nisam zeleo da prekrsim sopstveni princip. Dozvolu imam ali sam je izvadio kada sam bio klinac i kada sam mislio da je to obavezno. Recimo u EU je to jos bolje regulisano. U Nemackoj sa jednom mesecnom kartom od 80 evra imam pristup svim tramvajima i autobusima u gradu.

Da li je puka egzistencija osnovna ambicija? Eto imam da jedem i pijem, da se ogrejem i dovoljno mi je. Pa to je strasno za mladog coveka.
Kome odgovara da zivi na selu, u tisini, bez frke, i sa izvesnom rutinom od koje se retko odstupa- u redu.
Ja ne zelim. Prvo, zelim da mi dete ima sve aktivnosti koje zeli. Da proba sve i da se pronadje. Zelim da ima sansu da ide i u skolu jezika i na ples i na sport i u bioskop, pozoriste, igraonicu. Takodje ne zelim da pesasci do skole kilometrima i zelim da ih u razredu bude vise od petoro. Ja zelim da odem na kafu s prijateljicama, kod frizera, u biblioteku, na predstavu, izlozbu, teretanu...
Izvinite sto ne zelim sve to da menjam za muzenje krava u 5h ujutru.

Dovoljno je da provedete jednu zimu na selu i sve će vam biti jasno.Prvo će vam mraz istresti zadnji dinar za ogrev koji vas neće ogrejati,a kada u lokalnoj prodavnici platite čokoladu 120 dinara,istu onu koju u Beogradskim hipermarketima na akciji kupite za 69 dinara neće vam padati na pamet život u pustinji.Život na selu je preskup u odnosu na Beograd,drugačije misle samo oni koji su na selu bili pre trideset godina i gledali pune ulice ljudi,ambare žita i sušare mesnih poslastica.Toga više nema samo još košava šiba praznim mračnim ulicama,kućama i oborima.Vovjvodina je pod ovim vlastima doživela pogrom gori od Turaka i deli sudbinu Južne Srbije.

Moze da bude i dzabe, nema puta, nema struje, nema vode, nema kanalizacije, nema interneta, nema prodavnica, nema bolnica.

Ko bi "ziveo" tu, a da nije po kazni?

Šta da radi u selu ?
Da plače po ceo dan ?
Cena goriva je najviša na svetu i ne isplati se voziti auto.
Nema prodavnice , nema blizu lekara, nema apoteke sa lekovima.

Gluposti, licno sam gledao neka seoska gazdinstva po Sumadiji i nista gde se moze samo vikendom prespavati nema za ispod 10000€. Svi pricaju da je dzabe na selu, ogromna zemlja, mir...a kad odes onda seljak vidi da imas para pa ono sto vredi 2000 on nudi za 20000 ali "mozemo da se dogovorimo na 15000"...odemo u drugo selo i kuca je jeftina (10000€) papiri su cisti ali ne selo puno izbeglica sa Kosova koji po ceo dan pucaju u zivotinje, seku tudja drva, ako ne zivis tu ukrasce ti i krov sa kuce, itd. Naravucenije kupili smo jos jedan stan u gradu i izdajemo studentima dok ne zavlada zakon u Srbiji...

koji bre potencijal sela, ne mozes ni racune da pokrijes.... selo je totalno besperspektivna stvar

@bosilegrad

Svašta može da se radi na selu.
Najbolje je spojiti seoski život i turizam, osposobiti par vajata i primati goste.
Sve više će ljudi iz gradova pa i stranci dolaziti u Srbiju za interaktivni boravak na selu.
Potrebno je animirati te ljude onim što oni nemaju u gradu.
Potrebno im je ponuditi iskustvo, nešto novo.Uvesti ih u avanturu kroz kraj u koji dolaze.
Biti domaćin tim ljudima.
Sve to da traje 3-4dana. Da je kraj svega onda kada se naviknu taman jer upravo to će ih vratiti ponovo i tako će preporučiti domaćina drugima.
Budućnost turizma u Srbiji je u seoskim domaćinstvima gde će se posvetiti pažnja gostima, ostvariti prisnost i bliskost sa njima. To ne iziskuje velika novcana ulaganja ali iziskuje ljubav prema selu, prirodi ,ljudima i biti domaćin, voleti ugostiti ljude.
To se mora voleti jer samo se tako može i uspeti kada gosti prepoznaju to.
Ugostiti u jednoj turi do desetak ljudi, "razbacanih" po vajatima koji se ranije nisu poznavali. To će i njima biti zanimljivo, da upoznaju nove ljude. Da svi ručaju za istim stolom. Taj pristup bavljenju turizmom u Srbiji prevazice hotelski smeštaj, jer ljudi su siti otudjenosti.
Ja sam uveren da ovakav pristup je 100% uspešan. Ali mora se voleti to.

Ajde sad vi meni recite sta da radim na selu.
(Bosilegrad, 29. januar 2017 18:10)

Evo ja zivim na selu i to sam se preselio iz grada .... nije neka lova i za sve mi treba bar jos pola sata ... ali nisam gladan, nisam zedan i lepo mi je!

Sad bila zima i niko sneg ne cisti ... u sustini sada zbog toga kupujem ladu nivu!Ne moraju da ciste ali .... koka nosi jaje a kad dodje neko pecemo koku .... niko nije gladan i gle cuda ... ne kupujem u prodavnici 300g belog mesa!

Toga nema za 1.500 evra. Nema ni za 15.000. Cena takvog života je mnogo viša nego stan ozbiljne veličine usred centra grada. Negde bi tako i trebalo da bude - to je mnogo kvalitetnije i lepše, barem meni. Nažalost, finansijski nedostižno.

(Miloš, 29. januar 2017 17:01)

Al malo sutra. Ja bar znam nekoliko njih koji su prodali ovakve stanove i digli kuci,a stanovi cak nisu ni bili u centru. I to nije lep zivot, nego muka. Shvatis vrlo brzo npr kada ti zatreba hitna pomoc a nje nema sat vremena jer ne moze da te pronadje, kada ustanes ujutru vikendom,a ono sve mrtvo, kada shvatis da kulturniih desavanja nema u blizini od 50 km(razumem,vecini ona nisu ni potrebna), kada u pola noci pozelis da kupis nesto a 24/7 prodavnice ne postoje tj neko te ustreli zato sto se kreces nocu misleci da hoces da mu krades domace zivotinje,kada moras sam da cistis ulicu od snega i leda jer te komunalne sluzbe ne tretiraju, kada celo okruznje zna tvoje navike i kuda se kreces jer su toliko dokoni i nemaju cime drugo da se bave.Trziste je najbolji pokazatelj, posotji razlog zasto stan u centru grada sa parkingom kosta vise nego 10x veca povrsina izvan grada. Barme u Srbiji gde cak ni sami gradovi nisu uredjeni. Pogledjamo samo Slaviju i jednospratne kuce. Skinite reklame i scena je kao iz 1945 ,kod oslobadjanja Beograda

Kakvo crno selo,pogotovo u Vojvodini,apsolutno nista u njemu nema ni te famozne prirode jelte jer je to ipak jedna ravnica koja psihicki ubija.
Svet vec skoro 30 godina u 3 tehnoloskoj revoluciji a srbi nisu ni u 1 usli pa bi da zive od poljoprivrede na 1ha.
Pozdrav iz mrtvog sela u centru Backe.

Meni se rodjak vratio iz Svedske u selo, 10 km od gradica u Srbiji. Deca mu pesace do skole 2 km i on to predstvalja kao sliku bezbednosti dece u Srbiji. Kucu je platio 25.000 sa 1 hektarom zemlje, a kaze da ima da se nadje i za 20.000 sa vise od hektara. Ima sve sem kanalizacije. Kola mu se pokvarila pa ga komsije vozikale do grada kada mu trebalo, planira da kupi Nivu. Pravio je stalu i sada se hvali da ima 11 krava i kupio je vocnjak. Kaze da zivi bolje nego u Svedskoj.

zivim i uzivam na selu gde ima sve i put,voda,posta,doktor,osmogodisnja skola i 4 samousluge sa penzijom od 1,6o0 evra .sa muzem naravno i nista nam ne fali ali radilo se u inostranstvu.

Vecina sto pisu pozitivno o selu nikad nisu u njemu ziveli,da jesu cutali bi.Dakle u principu nema puta,ili je los ,mobilna veza isto.Najvise se druze ljudi po sahranama jer je to jedino drustveno dogadjanje u takvim selima .Ako ti treba nesto niko nece da ti pomogne ili te zajebava kao ono oces selo pa vidi kako j e nama.
Sve u svemu lepo je 10 dana mada i tada je dosadno jer osim vazduha i lepe prirode nema nista .

@ BB
sta ce ti auto,sta ce ti prodavnica,lekar,lekovi,zbog toga ne treba na selo?

Ajde sad vi meni recite sta da radim na selu.

Svi pričaju kako traže mir, vezbaju mišiće po fitnes centrima, idu na detoksikaciju, tragaju za organskim namirnicama, žale se kako puno rade u kancelarijama i štošta još.
A niko zapravo nije u stanju biti spokojan čovek, biti u stanju mira sa samim sobom.
Sve se vrti oko slike koju čovek kroji o sebi pred drugim ljudima.
Jer ga ta slika koju je skrojio o sebi pred drugima čini spokojnim.
Zato niko ne želi ići živeti u kuću na kraj sela jer nema drugih!
Ostaneš sam sa sobom i onim što jesi, nema ko da ti se divi !

Da mi daju stan u ns dzabe, uzeo bih ga samo da bih ga uvalio nekom kome je zinulo za novim sadom.

Nula parkinga, nula zelenila. Sve je uklonjeno da bi se gradio fush, zgrade koje su danas bez fasade, koje se raspadaju i da bi se isti tada prodao za nerealne pare. Ako imate decu - nula mesta u vrticima, u skolama se deca penju jedna drugima na glavu, roditelji kupuju klupe i stolice da deca imaju gde da im sede. Dete ne smete da pustite napolje jer ce nesto da ga pregazi, osudjeni ste na igraonice. Ako imate ljubimca, nemate gde da ga prosetate, sve je izbetonirano. Uvece kruzite po kraju, molite boga da nafjete patking. Kriminala kolko hocete itd itd. Ocaj humanog zivljenja.

Novi sad je ok samo studentariji jer njih sve ovo gore navedeno savrseno ne interesuje. A to sto ljudi zamisljaju novi sad lepim, to je danas potez trcika-katedrala-z.jovina-dunavska-dunavski park. Brat bratu 700m. Ostalo je rezultat mafijasenja u gradjevini prethodnih 15 godina.

Odgovor za Gavrila

Znaš šta prijatelju... I u gradu, i u selu žive ljudi. Da li znaš šta znači reč "ljudi"? Ne znaš, jer da znaš ne bi po jednom čoveku generalizovao sve ljude. Kako te nije sramota. Znaci, ljudi u selu su po tebi ok, a mi u gradu smo... da ne kažem šta. Jadan ti sa takvim razmišljanjem i jadna tvoja porodica (ako je uopšte i imaš) koja mora da te trpi takvog.
E sad, pitanje je zašto si ti toliko ogorčen na grad. Pretpostavljam da nemaš mogućnosti da budeš u većem mestu, pa onda pljujes sve nas koji smo u njemu.

koliko se vidi na slici,za te pare kuca tu i tamo al' ne svidja mi se okucnica;)

Znate li koliko je skup zivot na selu, koliko kosta traktor sa prikljucnim masinama, freza, mlin za kukurus i zito, motike, vile, razni alati, plastenik, creva za zalivanje, mini bazen, stoka, zivina, seme, stala, kokosar, kazan za rakiju, motorna pila, sekira itd.? To su nekad generacije sticale... Jeste i u gradu skupo, ali i u selu je isto skupo.

Zivim u selu a voleo bih da sam u gradu zbog toga sto u selu nemam: lekara, apoteku, asvalt, kanalizaciju, zimi niko ne cisti ulice, puteve, za ogrev potrosim 600 evra i grejem samo jednu sobu, imamo samo prehrambenu prodavnicu koja radi od 7-20 sa cenama da ne spominjem i gde moramo hleb da upisujemo da bi mogli da ga kupimo, sto cela skola ima 20 djaka pa moja cerka nema sa kime da se druzi, sto nemamo nikakvih klubova gde bi mogli da treniramo jer nemamo ni fiskulturnu salu, sto ceo zivot gazim blato, sto je prevoz skup i ima ga samo do 18.00, sto kad dodjemo u grad svi nas gledaje kao gradjane treceg reda i nazivaju nas seljacima (a najveci seljaci su u gradu), sto nema posla i sto zivimo bedno, i da ne nabrajam vise. Kada bih mogao da prodam kucu od 100 m2 sa 50 ari placa i da kupim stan od 40 kvadrata u gradu, odmah bih otisao odavde.

Te kuce po toj ceni ne vrede ni na poklon. Voda iz bunara, wc poljski u dvoristu, zemljani put, prodavnica par kilometara od kuce... O skolama, obdanistima i lekaru necu ni da govorim. I da dobijem tu kucu na poklon, drzava ce mi kroz porez (na drugu nekretninu) odrati kozu za ledja.

Da sada ja vas pitam,zasto na selu nema:skola,ambulante,asvaltiranih puteva,kanalizacije,telefona,interneta,prodavnica i slicnoga. 

Moje misljenje je ,da smo malo biracko telo. 
Lako napraviti protest u beogradu ,Novom Sadu i Nisu.
(Lalaa, 29. januar 2017 20:31)

Nisi u pravu.
Evo, ja sam se vratio na selo sa studija. Tu sam otvorio kancelariju i razvijam posao. U kancelariji internet. U kući u kojoj živim - internet, kanalizacija..o telefonu i mreži svih operatera i ne pričam jer se podrazumeva. U selu 3 apoteke, banka, 5-6 velikih marketa, 10-ak prodavnica...Osnovna škola...putevi su gotovo svi asfaltirani...i pored svega toga, opet ljudi odlaze...

A jel moze da da komentar neko iz sela posto vidim da u 98% komentara ljudima za zivot fali- pazi sad- internet...Iskoristio bih priliku samo da kazem ljudima da postoje mobilni operateri u Srbiji i da svaki od njih pokriva celu drzavu pa samim tim postoji i internet u istoj....

Ja ne želim da se "vratim na selo", niti da živim na selu u tradicionalnom smislu. Ja želim pravi prigradski način života - jednospratnu, prostranu kuću, veliko dvorište, da ne kažem imanje, i nešto što se smatra normalnim stvarima - struju, vodu, brzi internet, asfaltni put do dvorišta. Sve to na najviše 30-40 minuta vožnje od Novog Beograda.

Toga nema za 1.500 evra. Nema ni za 15.000. Cena takvog života je mnogo viša nego stan ozbiljne veličine usred centra grada. Negde bi tako i trebalo da bude - to je mnogo kvalitetnije i lepše, barem meni. Nažalost, finansijski nedostižno.

Dodatni problem su škole za osnovce i srednjoškolce. Prosto, parovi sa decom uzrasta od 7 do 18 godina, sebi apsolutno ne mogu da dozvole taj način života.

Ja zivim na selu, i super mi je. Doduse u Nemackoj.

U ovoj raspaloj zemlji ne valjaju ni selo ni grad, birate manje od dva zla. Svaka dalja prica je suvisna... Ko hoce na selo, neka pali za Svajcarsku, Francusku, Nemacku, a isto vazi i za grad. Licno, pobegao bih na Mediteran, nebitno da li je selo ili grad, samo da nije ovde...

Da srušimo malo neke predrasude o rajskom životu u gradu.
U gradu pored svih bolnica, apoteka, lekara, pregleda i snimanja ljudi umiru od raznih bolesti i u raznim mukama iako je sve tako dostupno.
U gradu ljudi imaju puteve, prevoz, pozorište, bioskop, razne aktivnosti i škole a opet sede kući i gledaju televizor, kompjuter ili mobilni telefon. Kada sede u gradu po kafićima oni gledaju u telefon a ne u čoveka preko puta sebe. U gradu čovek čoveka ne sluša već čeka da ovaj završi sa svojom pričom pa da mu ovaj drugi kaže šta je kupio. Tu niko nikoga ne sluša.
U milionskom gradu ljudi nemaju sa kim popiti kafu i iskreno popricati. U gradu u komšiju se nema poverenje i u sve se sumnja, svi su lopovi i potencijalni ludaci.
Ljudi u gradu ceo život provedu menjajući svoju garderobu, auto i stvari u stanu.
Prisnost sa drugim ljudima ostvaruju jednom godišnje kada slave slavu.
Grad je džungla koja zahteva da bude zver. Tu se mora gaziti preko ljudi. Muvati, tražiti veze, gurati, izmišljati, lagati.
A sve se svodi oko jednoga, da ti drugi zavidi.
To je tako.
Ja volim živeti i u gradu i u selu.
Živeo sam u oba, ali treba znati da su to dva razlicita staništa za čoveka.

Ja zivim u jednom manjem gradu koji se nalazi na medjunarodnom putu i ima vrlo dobru vezu sa Beogradom, kao i generalno pristojnu infrastrukturu. Posto sam 2012-e radio na popisu, zasigurno znam da je svaka peta kuca u mojoj ulici prazna. Naravno, cene nekretnina se i dalje odrzavaju na nerealno visokom nivou, ali kuce zvrje prazne. Svi beze u Beograd ili Novi Sad, a ko moze i preko. U Srbiji trenutno nema zivota u gradu manjem od 100.000 ljudi. O selima je smesno i govoriti. Infrastuktura ne postoji, uslovi za zivot na nivou 13-og veka, a od zemlje se (bez veliki ulaganja) ne moze ziveti.

zivim 22km od NS-a,autoputem 26km sto mu dodje da sam u centru novog sada za cirka 20 min,brze nego neko ko zivi na klisi ili adicama. A tu je kuca od 200kvadrata,dva dvorista,vocnjak,domaca rakija,prasence na raznju kad god pomislim.....nije lose ali ljudi pate od toga da zive u gradovima....svako kako misli da mu je bolje

Da je na selu lep život, svi bi živeli na selu. Ja sam iz sela koje je u opštini Pančevo, udaljeno samo 40 kilometara od centra Beograda. Selo ima struju, gradski vodovod, gas, internet, asfaltirane puteve, poštu, ambulantu, prodavnice, školu itd. Dakle nije neka zabit. Ali... Gomila mladih ljudi beži iz sela u grad, jer u selu nema posla i nema društvenog života. Evo ja sam završio Pravni fakultet u Beogradu, šta ja da radim na selu kao diplomirani pravnik? Na selu možeš da se baviš samo poljoprivredom, pod uslovom da imaš dosta zemlje, mehanizaciju itd. Ja to nemam. A i da sam hteo da se bavim poljoprivredom, završio bih samo osnovnu školu kao i većina mojih komšija paora, bolje obrazovanje ti ne treba. Takodje, ako hoćeš u bioskop, pozorište, teretanu, kafić, klub, ili ti treba banka, menjačnica, mega market, škola stranih jezika, dete da odvedeš u vrtić... Toga nema u mom selu. Znači za svaku sitnicu moram u grad, što znači ili drndanje po javnom prevozu, ili bacanje para za preskupo gorivo. Ako nemaš auto ili para za gorivo i pritom živiš na selu, možeš samo da se obesiš. Zato gledam da nadjem neki bolje plaćen posao, da mogu da plaćam kiriju za stan u Pančevu ili u Beogradu. Pa u Srbiji je robija da živiš u nekom manjem gradu ispod 50000 stanovnika, a kamoli na selu. Ja zaista ne znam kako žive ljudi po selima tj. zabitima na jugu i istoku Srbije. Tamo je bog odavno rekao laku noć.

Zivim na selu, ali nemamo njive, niti vece obore, niti se porodicno bavimo poljoprivredom. Ne racunam bastu i vockice i mali obor, za licnu upotrebu. A ako zivite na selu a ne bavite se poljoprivredom gubite vreme i zivce jer nista ne moze da se radi. Nema fabrika, nema malih preduzeca, nema drustvenog zivota. Sve ovo lepo zvuci, "kuca za 1.000 evra", ali nije to dovoljno za zivot.

Ni u nekim manjim gradovima nema ništa što je navedeno u prethodnim komentarima, kamo li u napuštenim selima! Ako je bar na nekih 2 do 3 sata od BG to valja kupiti sa jednim ili dva prijatelja pa da služi za odmor nedelju do dve godišnje!

Na ddrugoj strani sveta ,gde nije bilo sve besplatno,ima jedno selo gde je moja familija imala farmu.Ima oko 5,000 stanovnika i nalazi se na obali jezera Erie.Ima policijsku i vatrogasnu stanicu kao i hitnu pomoc.Ima doktora,zubara,superstore samoposlugu na sto bi i BG zavideo.Ima dom visoke klase za penzionere,3 benzijske stanice,jedan restoran u centru i dva na obali jezera.Ima nekoliko corner store gde se kupuju cigare i osnovne stvare ,nesto slicno ali mnogo vise ,trafike u Srbiji.Ima picerije ,Tim hortons i Mcdonalds.Ima terene za golf,ragbi,fubal i baseball,kao i dvoranu za njihov nacionani sport,hockey na ledu koji radi cele godine.Ima veliki park od nekoliko hectara na obali jezera ,2 osnovne i jednu srednju skolu.Ima blizu tu i zasticeno zona,park za ptice kada se sele gde da se hrane.Ima jos ali je lista predugacka.Nisu imli sve besplatno.

Nedostatak infrastrukture, generalno losi uslovi za zivot...sve je objasnjeno u komentarima.

Mozda bi trebalo dodati jos i to da zivot na selu ne znaci zdrav zivot. Leti se truju pesticidima, tako da od prave organske proizvodnje nema nista, cak i ako ih vi licno ne koristite. Zimi se guse dimom od ogreva. Zbog prirode posla, stres je verovatno veci nego u gradovima.

Ako neko zeli pravi zivot u prirodi, onda treba ici na neki udaljen salas ili na neku planinu gde nema mnogo ljudi.

Mora se birati izmedju komfora i zdravog zivota (zivot bez zagadjenja), ne moze i jedno i drugo.

Još ovo da dodam,
Postoje dva tipa ljudi koji iz grada idu živeti na selo.
Ljudi neretko sa puno novca odu na neko brdo i tu naprave sebi komfor, veliku kuću, možda i bazen, dobar auto, nameštaj luksuzan , neretko to su i vile. Ti ljudi žele kupiti sebi mir, ali mir se ne može kupiti on se stiče ili gubi, ima ili nema.
Takvim ljudima treba puno novca da bi prirodu i selo podredili sebi jer oni ne mogu sebe naći u selu i prirodi oni imaju želju da budu to ali ne mogu pa pokušavaju da promene to sve umesto da se prepuste. Oni pate za gradom.
Drugi su oni koji vide sebe u selu i prirodi i sa malo para odlaze da pokreću svoj posao tamo. Da se ostvare u takvoj sredini. Oni ne žale nizacim jer oni nalaze potencijale sela i prirode i koriste ih, zaradjuju na njima.
Svako treba dobro razmisliti o motivima svoga odlaska.
Jer odlazak na selo ili u grad ne treba biti bežanje od nečega, jer poveći se od sebe ne može već treba ići sa nekom idejom, ciljem. Da se čovek ostvari kroz potencijale sela ili grada.

Kuca koja je uvek top,izolovana i topla sa lepim dvoristem plus ako hoces da se bavis zemljoradnjom trebaju prikljucne masine,traktor,dizel...Da imas domace proizvode jos,meso,mleko pa makar bila i koza,sine to kosta mnogo mnogo. Pricam o periferiji gde ti treba auto,vozis decu na razne casove do grada,do marketa veceg bla bla.... Ziveo na periferiji i znam kakva je to muka. O pravom selu mislim na čuku necemo ni da pricamo,tamo je kraj i tacka. Grad je zlo i gotova bolest.

Ma dajte bre ljudi, ja zivim na selu, radim dosta zemlje i opet nista posebno, neki pristojan zivot, zaduzili se kreditima u nadi da ce nam biti bolje i opet nista sad je jos gore. Projizvodnja skupa a kad dodje zetva projizvodi jeftini, to sto pricaju na TV obicne medijske bajke, stocari tek nadrljali rade 365 dana od jutra do sumraka i opet nista. Stanje u selu lose, sve institucije pred ukidanjem zbog centralizacije (Koliko na dobro ide). A o seoskom turizmu da ne govorim, to su bacene pare u prazno, pa da je nasa Deliblatska pescara toliko profitabilna vec bi neko nesto izgradio i poslovao bi lepo. Nismo mi ljudi na tom nivou kao recimo Slovenija mi smo rupa od zemlje

Zivim u velikom selu izmedju Bg I Ns, radim u stranoj fabrici u gradu udaljenom 5 km u selo sam dosao iz tog grada (nema mesta u vrticu) selo ima autobusku zaleznicku staticu, prolazi auto put, ima skolu vrtic,radnju,Dom zdravlja, policiju banku sve... Ne bi menjao kucu u selu za stan u centru

Šta država radi da animira mlade na selu?Da li znate da Australija za svaki mladi bračni par poklanja kuću na selu,mehanizaciju i dovoljno zemlje za obradjivanje da to sve izgleda kao velika farma,pazite na poklon!!!

Kada se ide na selo i gde je to selo? Do sada je bilo normalno da se grade vikendice (koje to nisu ) blizu gradova (50 km je već mnogo) i da se tamo prelazi kada se ode u penziju a deci oslobadja stambeni prostor.
Penzioner ima iste prihode ma gde živeo na teritoriji Srbije i selo mu odgovara ( samo blizina lekara bitna). Ostalo je nemoguća misija.
Za Beogradjane je Avala (od Avale pa do Mladenovca) ili sela uz Ibarsku na primer.Sigirno svaki grad u Srbiji ima takva mesta.
A tu su cene takve da za 10-15000 kupiš kuću zbog priključaka i placa.Za tih 1200 koje se pominju ne možeš lep ar zemlje da kupiš (možda ako uzimaš 15-20 ari ).
Inače da čovek srednjih godina ode i povede porodicu iz grsda u selo - pakao.

preteruju i jedni i drugi. nužne stvari su sledeće, izvor kvalitetne pijaće vode (bunar 10m to nije osim na planini), struja po pravilu postoji, put do kuće dostupan u svako godišnje doba (nije nužno da bude asvalt al mora biti ok), kuća koja se kupuje mora biti pre svega statički ok (sve ostalo se da srediti). svi ostali problemi su rešivi bilo parama bilo ručnim radom po cenama dosta nižim nego kad to isto hoćete u gradu. ako je gore navedeno obezbeđeno i kupite takvu kuću od jedno 120kvm za 5000e uz sopstveno angažovanje u kombinaciji sa plaćanjem majstora po potrebi u nekom produženom periodu od npr godinu dana sve možete dovesti u tip top za manje od 10000e. znači koštalo bi vas 15000e nešto što vas u gradovima košta 75000e pa naviše.

Ko ima para trebao bi sve to da kupuje, ovisno koliko je daleko od prvog grada.
Danas se je npr. unatrag 20-30 godina istočna granica Zagreba pomakla za jedno 10-15km, sad do tamo ide tramvaj, a "donedavno" su to bila polja i livade.
Sad se i oko Zagreba u krugu od 20-30km može kupiti zemlja skoro badave, a prognoziram korz 20-30 godina vrijednost će se udvadeseterostručiti kad i do tamo bude išao tramvaj, ja da imam para bi sva ta sela pokupovao!

U NL ko moze seli se na selo. Ljudi bjeze iz geta u mirno i sigurno mjesto. Tako sam i ja na selu kupio kucu. Ovdje nije sramota zivjeti na selu, ali dobro, ovo je druga dimenzija.

Dakle ovako.Rodjen sam i odrastao u Beogradu ,na vracaru pre 60 godina.Intenzivno razmisljam da napustim moj rodjeni grad koji vise nema ni B od Beograda.
Ziveo sam delimicno u inostranstvu,sada se kajem sto sam se vratio.
Ranije,kada sam se vracao sa nekog puta iz inostranstva,bio sam veseo sto se vracaml u svoj grad.Sada mi se NE VRACA.
Prodacu svoj stan i otici u Vojvodinu.

tu drzava moze sve da uradi.za pocetak neka od jednog sela napravi projekat,uredi puteve,skolu,ambulantu,pomogne u odkupu plodova,svega sto se proizvede,i polako da se krene.dosta proizvoda moze da se proda odmah,zdrava organska hrana,povrce,voce,cvece moze da se proizvodi,stoka.samo da se pomogne od strane drzave i uspelo bi,a moze i neki od ovih milionera uspesnih,da daju malo za program.

Pa jer kažu da je prosečna plata u Srbiji 450€. I sada bi hteli pristojnu kuću sa okućnicom i svim priključcima za četiri prosečne plate. To samo budala može da očekuje.

Već 10 godina živim na selu i uživam. Ipak moram reći da sam se tražeći kuću po mojoj meri nagledao takvi čuda i čudesa da mi nebi verovali. Kuće koje se prodaju za 5.000 do 10.000 hiljada evra su takvi krševi bez osnovnih uslova za život, u nedođiji, gde vam treba Land Rover da dođete. Ako ste živeli u gradu i ako su vam poptrebni elementarni higijenski uslovi trebaće vam još 50.000 evra da to dovedete u normalno stanje. Ako pritom niste "Svoj Majstor" to vam je čista utopija... !

Ja imam 45 godina, dva stana, dugo sam radio u inostranstvu. Beograd nije ono što je bio i nemam više želju da sam stalno tamo, da slušam Cecu i dreku iz komšiluka, da mi komšija dimi najgori ugalj ispod prozora, da stalno slušam svadje. Nikad nisam živeo na selu ali mi se čini da bi to bio kvalitetniji život, ako već treba biti u Srbiji.

To što se prodaje po selima, to su kuće u kojima ni najvećeg neprijatelja ne bih pustio da živi. Odustao sam od traženja kuće na selu, već ću da gradim svoju, za svoje potrebe. Sada tražim plac. Sela bi imala veću perspektivu da se 90% tih kuća poruši.

Problem sa kućama na selu je NEPOSTOJANJE saobraćajne infrastrukture koja bi povezala modenrnog čoveka sa centralnim dešavanjima. Da imamo metro koji radi celu noć i pri tome saobraća često i dobro povezuje selo sa gradom, da imamo nadzemni saobraćaj koji nadopunjuje metro, da imamo brz internet na selu i dostupne trgovine, rado bi tamo živeli.

Ako su te nekretnine 1200 EUR i niko ih neće, ima (mnogo) odličnih razloga zašto su tako jeftine i zašto uprkos tome, niko ih neće!

To vam je otprlike kao naši Migovi. Mnogo su jeftini, za nas čak i džaba, ali da bi poleteli, koštaće nas jedno 5-6 stotina miliona. Evra, naravno!

Tako je i sa tim kućama. Platite 2-3 hiljade, ali najbolje vam je da zatim dovezete bager i sve to porušite pa napravite nešto novo i pristojno. Za nekih bar 40-50 hiljada. I dobijete lepu novu kuću usred neke nedođije gde nemate nikakvu infrastrukturu niti od čega da živite.

Sve u svemu, da li se sve to isplati? Teško, bogami...

Od čega da se živi? Infrastrukture nema, prodavnica nema ili ima jedna 2 km dalje sa ukupno 15 artikala,... Nije život na selu ono što vidite u reklami...sunce sija, ptice cvrkuću, krave i ovce pasu same od sebe a vi se izležavate na travi svaki dan, pijete kafu i čitate knjigu u dvorištu. Ako kuća na selu treba da bude mesto gde ćete da živite, onda u te od 4-5 hiljada evra treba uložiti bar još 10.000 i da se ubijate od posla samo da održavate kuću i okućnicu. Lepo je imati svoj mir i biti u prirodi, ali zato ljudi i imaju vikendice. Živeti na selu (i od sela) je sasvim druga priča. Mnogo je teško, zahtevno i treba vam mnogo znanja koje neko ko živi u gradu nema.

Drugo su kuće koje su u neposrednoj blizini gradova, imaju svoj mir, ali postoji i infrastruktura. Ali te ne koštaju onda par hiljada evra, već nekoliko desetina hiljada evra... A i oko njih ima mnogo posla. Govorim o pristojnim kućama, ne o neomalterisanim nezavršenim objektima koje nisu ni 50% završene a neko to smatra gotovom kućom.

i da je badava,ne vredi.uvek treba uloziti,pa i u mnogim bgd ulicama je rupa na rupu,u selu i nema puta,znam sela u sev.srbiji npr.zelenik,srpce,zeleznik,bl.kamen idr.koja nemaju bukvalno ni jednu jedinu prodavnicu, a kamoli drugo.

Te teme o selu su izlizane. I u gradu i u selu ima ljudi koji i dobro i lose zive. Nema razlike. Jedina razlka sto covek u selu mora da ima auto. Tu je internet i sve je dostupno, ma gde ziveo...

I moja je kuca na selu ali ima radnji blizu,internet,gas,sve asfaltirano znaci ima sve neophodno,kuca je novije gradnje a od Novog Sada pola sata.Nije u svakom selu bas tako crno kako opisujete u tekstu.

Žalosno da ljudi ne vide vrednost u zemlji i kućama na selu, čak ni za vikendicu. Ali opet sa druge strane tako operiše tržišna ekonomija: velika ponuda, mala potražnja, cene niske. Ljudi 21 veka imaju manje vremena za odmor a razonoda je obično online a ne na selu...

A jel moze da da komentar neko iz sela posto vidim da u 98% komentara ljudima za zivot fali- pazi sad- internet...Iskoristio bih priliku samo da kazem ljudima da postoje mobilni operateri u Srbiji i da svaki od njih pokriva celu drzavu pa samim tim postoji i internet u istoj....
(sone, 29. januar 2017 22:39)

Umesto što se praviš pametan, trebalo bi da shvatiš da većina ljudi koji iz grada želi da pređe u "selo" ima mogućnost da se svojim primarnim poslom bavi sa udaljene lokacije, odnosno preko interneta. Tako nešto obično zahteva stalan, neograničen i brz pristup, a ne skupi mobilni internet ograničene brzine.

Skupo gorivo,skupo
odrzavanje. Narod i ovako krpi kraj sa krajem, a bogati i lopovi to vec imaju lepse bolje i na boljem mestu.

Na jugu Srbije u opštini Gora u tim selima je samo jedan ar oko 4500 evra u centru sela, a oko sela nešto jeftinije, ali nema kuća na prodaju jer se svi otimaju za parče zemlje gde bi napravili kuću ( gastarbajteri) Sela imaju struju, asfalt, kanalizaciju, poplocana je svaka uličica, komunalci za smeće sa kamionima dolazi 2 puta nedeljno... u SELU znaci ne pričam za grad ili varošicu. .. da ne pričam
tek za Albanska sela...

Sve zavisi od sela do sela, da ima osnovnih stvari za zivot i ja bih ziveo na selo bez razmisljanja.

Prema komentarima vidim da vlada velika predrasuda prema selu i seoskom zivotu.Sa svojih 39 godina jednostavno uzivam u zivotu na selu,ziveo sam dosta dugo u jednom velikom gradu i verujte da vise nebi nikada se vratio. U selu imam sve sta mi je potrebno,Ambulantu,apoteku,prodavnice,kafice,posta mesna kancelarija,stocna pijaca i buvljak,najbitnije u selu postoji zeleznicka stanica pruge Nis-BG gde stoje svi vozovi,autobus na svakih pola sata ,taksi,manji gradic mi je svega 15 min voznje. ima i brzi internet jer vidim da je nekima to najbitnije,kablovska tv,asvaltirani putevi,ulicna rasveta i cista izvorska voda koja napaja celo selo preko seoskog vodovoda,ima i osnovna skola i vrtic tako da price o tome kako nema uslova za zivot u selu nekako ne prolaze,ima sela gde je stvarno nemoguce ziveti ,ali postoje sela koja su bolje sredjena i jednostavniji je zivot nego u gradu. pritom imam svoju bastu,malo zivine i stoke koji mi obezbedjuju jedan solidan prihod od kog moze da se zivi sasvim pristojno,i cak imam dovoljno vremena za sebe i privatan zivot.stvar je u organizaciji. jedino taj zivot u gradu podrazumeva da se"bleji" po kaficima ,teretanama ,fitnes centrima i da se bude "vidjen". toga u selu nema,ko zeli normalan zivot bez stresa ,zagadjenja i brzog zivota,selo je idealan izbor

Ne zamajavajte ljude. Ja zivim na selu u Vojvodini koje je metropola spram onih o kojima pisete. Kuce mozda i jesu jeftine ali često nemaju kanalizaciju, sklone su rušenju, od naboja i čeprića, instalacije (ako nisu počupane) su od pre 70 godina, pune vlage i pacova, na kraj sela, često bez asfaltiranih ulica... Sve sto iole vredi ima i neku cenu, naravno ne toliku kao u gradu. Recimo da je to oko 150-250€ po m? stambenog prostora u iole civilizovanim uslovima (infrastruktura, kakva takva zdravstvena zastita, snabdevanje, neka skola...) uz potrebu renoviranja za jos oko 30-100€/m? .

To su kuce za rusenje,nije moguce da se obnove,one wu samo za rusenje,ali ako vec idem na selo da zivim,koliko dobijam zemlje uz kucu,i dal se ista dobija,sta cu na selo ako necu da proizvodim nesto,i ono najvaznije to su kuce u skoro pustim mestima,tamo je put propao,sve je propalo a lokalna vlast nema i u mislima da popravlja nesto,upravo sto ima malo ljudi i mqlo glasaca,i jos ovo prolazio sam pre dve godine kroz neka banatska sela,malo je jezivo,jer su vecinom nqpustene kuce,meni je to malo za horor film:)Pozdrav

"Toga nema za 1.500 evra. Nema ni za 15.000. Cena takvog života je mnogo viša nego stan ozbiljne veličine usred centra grada. Negde bi tako i trebalo da bude - to je mnogo kvalitetnije i lepše, barem meni. Nažalost, finansijski nedostižno. "

Ja živim na Kosmaju, i potpuno se slažem. Takav život ima svojih prednosti i nedostataka. Nov automobil je neophodan, vozim svaki dan do centra grada, zbog odlaska na posao. Infrastruktura i uređenje kuće me koštalo kao stan na Vračaru. Često se pitam da li se sve isplati, jer je mnogo lakše uvaliti se u gajbu. Ali onda dođe proleće u dvorištu, pa leto, pa sankanje sa decom svakog dana od Nove godine i shvatim da ne bih menjao način života, jer ja sve ovo volim.

Moze sve u Srbiji mnogo bolje, samo da se mi sami malo potrudimo.
I mogu sela da budu i bolja i uredjenija, i sa vise infrastrukture.

Ali treba da prestanemo da trazimo krivce svuda oko nas, vec da se uhvatimo u kostac sa problemima i da ih resavamo jedan po jedan, pa sledeca generacija jos po nekiliko i tako redom.

Ja živim u selu na 35 km od NS-a, pola sata vožnje, ima 2500 stanovnika, školu, policiju, ambulantu, 2 apoteke, 6 prodavnica, 3 pekare, 3 gvožđare-farbare, 3 poljoapoteke, biblioteku, benzinsku pumpu, poštu, 2 vrste interneta (wireless & ADSL), autobuse od 04:00 do 23:00, svake nedelje nam odnose smeće,... U školi ima nekoliko sportskih sekcija, folklor,... I opet odavde mnogi odlaze samo zato što hoće pošto-poto da budu u gradu. Čak i radeći za manje para nego kod kuće.
Nema šanse da bih živeo u stanu u gradu, nema tih para za koje bih zamenio svoje dvorište, mir,... A zamislite još da imate salaš na par km od sela koji ima struju, vodu, asfaltni put... Raj!
No, svako ima svoje poimanje šta ga smatra srećnim.

Krcedin-raj na zemlji !!!

Živim na selu u opštini Svilajnac, plaćamo porez na imovinu kao i stanovnici grada Svilajnac (ista je poreska osnovica, plaćamo uličnu rasvetu preko računa za struju i niz drugih izdataka koji građani koji žive u gradu Svilajncu nemaju a o infrastrukturi da ne pričam (nema svudem vodovodna mreža kanalizacija nema, nisu ulice asfaltirane i niz drugih infrastrukturalnih problema koji nisu rešeni.)
Ako želite da ljude zadržiti na selo smanjite rashode seoskom stanovništvu, uredite infrastrukturu ili ćemo brzo ostati bez seoskog stanovništva.

Da sada ja vas pitam,zasto na selu nema:skola,ambulante,asvaltiranih puteva,kanalizacije,telefona,interneta,prodavnica i slicnoga.

Moje misljenje je ,da smo malo biracko telo.
Lako napraviti protest u beogradu ,Novom Sadu i Nisu.

Iskustva su razlicita, a ni sela nisu sva ista, ali supruga i ja zivimo u jednom i mogu reci da nam zaista nista ne fali. Kuca je komforna, dvoriste, okucnica, basta. Putna infrastruktura, da se ne lazemo, moze biti bolja, ali je zadovoljavajuca, brz net, kablovska, odnosenje smeca redovno, sredjena skola sa obdanistem. Snabdevamo se vodom iz sopstvenog izvora, cista (ispitana) voda, bez ukusa hlora. Na 7-8 min automobilom do obliznjega manjeg grada, koji pritom zadovoljava nase potrebe. Bg je na sat vremena tako da nam to nije nikakav problem.
Ljudi ima svakavih, kao i svuda, ali ne mogu da kazem da su losi. Mozda malo vise radoznali, ali boze moj, toga svuda ima. Imamo krug prijatelja sa kojima delimo slicna interesovanja i redovno se vidjamo i to nam je za sada ok.

Fakultetski smo obrazovani i priznajem da je malo teze bilo doci
do pristojnog posla, ali i to je sada ok. Plata je verovatno manja nego sto bi se moglo imati u Bg recimo, ali smo kuci zapoceli posao koji je vezan za prirodu, volimo ga i vise nego dopunjuje budzet. Razmisljamo uskoro o prosirenju i verovatno napustanju redovnog posla.

Za vreme studija smo naravno ziveli u velikom gradu, i to stvarno nije za nas. Ziveti u stanu od 40 kvm, bez terase, dvorista, sa konstantnim zvucima usisivaca, wc solje, tus kabine, skakanja ovih iznad tebe, radova na ulici, svakojakih sirena, auto na ulici bez garaze, borba za parking, brza hrana non stop, ako kuvas u stanu, ceo stan usmrdis, pljave zgrade, pokvaren lift non stop...ma mogu do sutra ovako, ali dosta.

Mozda bih drugacije razmisljao da nisam rodjen u ovoj sredini, tako da svakom dajem za pravo da se ne slaze sa mnom. Samo vas molim da ne formirate stereotipe o selima i ljudima u njima. Nismo svi izasli iz serija Radosa Bajica.

Ovde o selima pricaju ljudi koji ocigledno nikada nisu bili u istim. Ja sam dosao u selo posle nesto vise od 40 godina u raznim gradovima. Naravno, u selu ima i lekar, zubar, posta, skola, vrtic, biblioteka, prodavnice, kafane... Sportski i kulturni sadrzaj su nedovoljni (fudbalski i kosarkaski klub, dva muzicka festivala), ali je opstinska varosica na 7km, novi sad na 50, tako da se to lako nadohnadi. Sto ljudi ovde pricaju mors da cistis sneg, ne moras, mnogi ne ciste ali ja u tome ne vidim problem i uvek se zavrsi kuvanjem rakije ili vina sa komsijama. Svaki nacin zivota, i svako mesto, ima i svoje prednosti i svoje msne. Nekom odgovara jedno, nekome drugo, meni je u odredjenim periodima odgovarao grad, sada sam potpuno zadovoljan selom. Podcenjivanje i omalovazavanje bilo kojeg od ta dva mogu da rade samo ograniceni ljudi.

Već duže vreme tražim kuću sa imanjem na selu. Situacija nije onakva kakvom se prikazuje u medijima. Kuće koje koštaju po par hiljada evra su u vrlo ložem stanju, retko koja od njih je za normalan život. Najčešće nemaju kupatilo kao ni uvedenu vodu. Retko koja je sagrađena od kvalitetnog materijala, najčešće su sagrađene od blata.
Imanja su zapušetan, obrasla grmljem i sitnim drvećem, pa raščišćavanje istog iziskuje velika ulaganja.

I sto bi nas narod rek`o: " Selo fali, a u varosi zivi ". Pozdrav

Moje selo se zove Smederevo.Imamo sve,bolnicu gde trudnice cekaju 5 sati u redu,biblioteku gde ulaze samo penzioneri da citaju novine,jedan gradski bazen gde ceo grad umoci svoje noge,55 kladionica koje su omiljeno mesto za popiti picence i ostaviti platu,10 kazina,propali bioskop i dom kulture,tvrdjavu do koje ne moze da se pridje recnim putem jer ne postoji turisticka luka.Dakle selendra...

Da vis kako i Kanadi radi selo, al za to je zaduzena drzava a nasa drzava sistematski unistava seljaka vec 50 godina, oce svi da uvale dupe u drzavnu kancelariju i da ne rade nista, vratice se to kad tad sa kamatom.

ha-ha-ha..kakvo selo ?! Ko je lud da ide ? Ja živim na selu, imam 40 god. Selo je katastrofa. Obradjivanje zemlje ? Više hiljada evra za početak bez ikakve garancije. Jako nevreme ili niske cene i gotovi ste. Ulaganja ogromna, hemija preskupa..nema sigurne cene a ni prodaje. Nemoguća misija. A o samom radu da ne pričamo, užasno teško, uvek ima posla, i na plus 35 i na minus 10. Na tebe gledaju kao na sve osim na čoveka. Fizički propadaš, a tek psiha. A ne može roba da bude skupa jer ko da je plati ? Ljudi u gradu nemaju novca. Propast! Sve ostalo su prazne priče. Npr.litar mleka na otkup jeftiniji od litra flaš.vode. Ili čak 8 kg pšenice za 1 l dizela. O čemu dalje !? Bežanija. Tačka.

U selima je losa infrastruktura, los prevoz do grada, a gorivo je skupo. Nema skoro nikakvih sadrzaja za mlade, a drzava ne subvencionira mlade bracne parove da odlaze na selo. Sto znaci da na selu ostaju uglavnom stariji, osim retkih velikih sela.

Pa recimo u Kraljevu koje, iako je lep grad trenutno nije previse perspektivno, niko ne zeli da ide u okolna sela. Grad i okolna naselja puni, u gradu vazda neka guzva iako vecina radi za skromnu platu. Sta tek reci za Bg i donekle Novi sad, odatle tek ljudi nece na selo.

Da bi se ljudi vracali na selo potrebne su strategija drzave, subvencije i ulaganja. Do tada ce cene kuca na selu biti niske a sela nazalost napustena.

Zivim 25 km od centra Beograda. Veliki plac i nova kuca 100kvm sa garazom i podrumom jos 50kvm. Cena oko 70 000 eur.
Prednosti su jasne, mirniji i normalniji zivot, vise prostora za zivot, nema brige oko parkinga, nema smrada iz haustora, hodnika ili susednih stanova.
Mane su takodje jasne, nema prodavnice, banke, poste, skole, vrtica... na pesackoj distanci.
Struja, voda i internet su naravno tu, ali nema gasa ni kanalizacije.
Dakle nije za zivot sa decom i nije za onoga kome je problem automobil ili gorivo.
Meni su prednosti mnogo vaznije od tih mana iako sam odrastao u gradu, u soliteru, ne bih se vratio dok ne budem morao, verovatno pod stare dane.
Sli svako od nas ima razlicite prioritete, ja da ne moram zbog posla u centar grada ne bi dosao vise od deset puta godisnje.

Ja zivim u selu na 25 km od Beograda ,mesto ima sve plus ima dobru vezu sa gradom ,jedino je autobus zna malo problem da bude al je u principu sasvim dobro mesto .Cena placa nije nimalo naivna ,krece se od 1000 evra za ar pa navise .Kucu ne mozete naci ispod 30 hiljada evra jako tesko ,a i ta koja toliko kosta je verovatno stara i moracete malo da ulozite .Inace kod nas mladi masovno idu u grad da zive ,cini mi se cisto iz pomodarstva .

Ja zivim u selu ali na Mediteranu. Selo je ovde luksuz sto omogucavaju razvijena infrastruktura i drustvena svest. U SRB tako nesto je moguce samo oko NS i nesto oko BGa. To iz iskustva. Moji imaju vikendicu u srcu Sumadije, na 100 km od gl.grada. Priroda divna, vazduh svez ali dzabe. Presedne ti. Da stignes, Ibarska. Prodavnica jedna, skupa. Signal za mobilni samo na vrhu brda, u kuci ne. Fiksna sa dvojnikom. Internet pristojan za email, za rad ozbiljan rad zaboravi. Vode leti nema, potrebna je cisterna i pumpa. Gde god da krenes, trebaju ti kola. Prilazni put asfaltiran prosle godine a plac kupili ranih 80-tih. Od kanalizacije septicke jame a mnogima iz poljskog vecea ide direktno u njivu! Ej, u 21 veku! Ali najgora je drustvena, komunalna svest. Nemas sa kim da popijas kafu, popricas. `Beogradjani` i `vikendasi` se mrze iz dna duse i ogovaraju. Ljudi zaostali u nekim proslim vremenima i ni korak napred. Najtuznije, i njihova deca ostaju na srednjoj skoli, novi narastaji od modernizacije znaju za FB i pokoju novu tortu. Od skole i nekog drustvenog napretka, nista. Alkoholizma i rodnog nasilja, koliko hoces. Mojim roditeljima su nedavno ubili psa, tek tako iz zabave. I gledas sve to, i bude ti zao, i tog pejzaza, i vazduha, i tih roditelja, koji su od plate odvajali za kucu na seu i mir kad jednog dana odu u penziju. Mene vala takvo selo nece videti, a volela bih da je drugacije, da se njim ponosim i budem svoja na svome, kao sto su to moji susedi na Mediteranu.

Živim u gradu, u četiri zida i maštam o kući. Možda kada budem još malo stariji, npr. u penziji, odem na selo da živim. Za sada sam poslom vezan za grad, deca trebaju uskoro na fakultet... to je ono što me još drži ovde. Lekari? Kao da su gradski lekari bolji? Ne, nisu... Ne znaju ni kako se zovem, ni šta mi fali, seoski znaju celu porodicu, a do specijaiste je podjednako teško doći svima...

I ja živim na selu koje se ubrzano prazni,stanovništvo je sve starije i umire,mladi uglavnom beže odavde,dosta je neoženjenih i neudatih,u obdaništu i u školi sve manje i manje dece,tako da se očekuje gašenje istih,pošta za sada radi,ali i to je samo pitanje vremena,ambulanta za sada radi sa dve mlade lekarke od kojih jedna ide na specijalizaciju a druga za Novi Sad,njihovih zamena neće biti,nezaposlenost je ogromna,poljoprivredni kombinat privatizovan,ostalo šačica ljudi pošto gazda dovodi neke svoje ljude iz drugih mesta,i kao šlag na tortu,Arapi počeli ovde masovno da kupuju kuće,pre par dana prodate tri,a znam jedno 10 do 15 osoba koje se raspituju za njih pošto bi i oni da im prodaju svoje nekretnine i tutanj odavde!!!!Ljudi koji se bave poljoprivredom se satraše od posla ali slaba vajda kad te svi ucenjuju,od otkupljivača mleka do nakupaca koji naveliko kupuju poljoprivdedne proizvde,svi bi za džabe ako može,tako da mnogi razmišljaju da sve to batale,selo uglavnom živi od penzionera ali i njih je sve manje i manje...CRNO NAM SE PIŠE!!!!

A što se tiče renoviranje kuće od blata tj "nabijače". Ako su pukli zidovi, mislim vertikalno - batalite istu. Ako su zidovi ok ili popucali horizontalno od vlage a krov je ok - uradite hidroizolaciju (od 10-15€ po dužnom metru zida), posle par meseci zidove omalterišete i izgletujete ili obložite gips pločama i kao novo. Mnoge kuće imaju patos ili zemlju u sobama pa treba betonirati sobe. Morate novu stolariju, 80% kuća nema kupatilo ili je ono veoma loše, znači još jedno 2-3000€. Obavezno zamenite instalacije jer su uglavnom iz vremena kad je uvedena struja - to je oko 500€ za materijal za kuću od oko 100kvm. Još oko 500€ za laminate. Znači, ako kupite kuću za 5000€ - minimum još toliko ako ne i duplo da je dovedete u tip top stanje. Prednost u kući od naboja je da ne morate raditi izolaciju jer je debljina zida 60 cm ali je mana što smete rušiti samo unutrašnje zidove jer su spoljni noseći.
Još jedna kvaka - koliko treba ulaganja u nabijaču - toliko treba i u novogradnju od čvrstog materijala na selu jer je većina tih kuća napravljena '80-ih i uglavnom u njima niko nije živeo jer su još u toku gradnje deca otišla u grad. Znači - struja, stolarija, kupatilo, laminati pa čak i izolacija od vlage.
Ako se bavite poljoprivredom ili ste na pola sata - sat vremena od grada ili posla - mnogo bolja varijanta nego život u kiriji u garsonjeri u gradu. Ovo je za Vojvodinu, gde je po selima uglavnom koliko toliko dobra infrastruktura, za Srbiju znam da ima ok sela ali ima i opasnih zabiti ali opet ponavljam - život na selu je lep ako imate neku vrstu zaposlenja i niste malograđan opterećen gradom.

Ne znam sta ljudi imaju protiv sela. Zivim u selu od skoro 2 miliona stanovnika i ne mogu da se pozalim, imamo struju, vodu, brz internet, prevoz je koliko toliko ok jos ne mora ni da se placa. Jedino sam zadnjih par meseci zabrinut za bezbednost u svom selu, malo, malo pa neko nekog na ulici ubije..al kad zivis dugo na selu nekako i na to naviknes.

Ajde ljudi, navedite imena tih sela gde ima svega. Mnogi u komentarima pominju internet, obdaništa, osnovne škole, bolnice, dobru infrastrukturu.
Ja živim od freelancinga, pa mi je internet preko potreban, i razmišljam se o kupovini kuće na selu, a voleo bih da su mnogi komentatori i ostavili ime sela, pa da izguglam cene kuća.
Unapred zahvalan

ha-ha-ha..kakvo selo ?! Ko je lud da ide ? Ja živim na selu, imam 40 god. Selo je katastrofa. Obradjivanje zemlje ? Više hiljada evra za početak bez ikakve garancije. Jako nevreme ili niske cene i gotovi ste. Ulaganja ogromna, hemija preskupa..nema sigurne cene a ni prodaje. Nemoguća misija. A o samom radu da ne pričamo, užasno teško, uvek ima posla, i na plus 35 i na minus 10. Na tebe gledaju kao na sve osim na čoveka. Fizički propadaš, a tek psiha. A ne može roba da bude skupa jer ko da je plati ? Ljudi u gradu nemaju novca. Propast! Sve ostalo su prazne priče. Npr.litar mleka na otkup jeftiniji od litra flaš.vode. Ili čak 8 kg pšenice za 1 l dizela. O čemu dalje !? Bežanija. Tačka.
[Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0)] (Galeb south, 30. januar 2017 17:14)

To ej prava slika sela. Ostali sto mi pisu ovde, niko ne pominje sta radi i cime se bavoi na selu i otkud mu pare. Poljoprivrednik u Srbiji je nesto najgore sto moze da ti se desi u zivotu posle smrti dece.

evo da se javim ja koji zivim na selu...ja sam na selu koje nije na glavnom putu i to je odmah u startu problem sa prevozom, ako nemaš svoja kola, jednostavno ugasio si, pošto busevi idu samo u periodu dok đaci idu u školu, a za vreme raspusta sedi i plači. Ako nekim slučajem imaš dvoje dece i hoće da se bave nekim sportom ili sl. bolje nemoj ni tražiti posao, inače deca neće videti ni s od sporta. Što se tiče zdravstvene nege, postoji ambulanta koja radi samo određenim danima, a ti se probaj razboleti kad je neradan dan. Internet, kablovska to postoji, ali sve ostalo ti predstavlja problem, društveni život ti je kao kod kanarinca u kavezu, grickaj semenke i pij vodu(pivo). Da bi bilo gde otišao moraš prvo da napraviš dobar plan, jel stoku koju držiš i njivu koju obrađuješ, ne možeš žaključati ili spakovati sa sobom. elem ima toga još što ti nije na ruku, da ne nabrajam više.

Suma sumarum ovoga - u našim selima je lepo otići kada je lepo vreme na vikend, par dana da se čovek malo odmori ili ko je penzioner, tj ima primanja od penzije a deca već na svom putu da bude i malo duže leti, ima neku bašticu, malo voća, bude malo na suncu, vazduhu, bude fizički aktivan, da ima nešto voća, povrća domaćeg za unuke, i to je to.

Za ozbiljan život ( osim ako niste profesionalni paor, imate već dosta mehanizacije, dobre zemlje, razrajenu proizvidnju, a i tada veeeeliko pitanje i mnooogo muke) u odraslom dobu, kada imate decu itd nije osim nekih sela oko NS, BG i nekih većih gradova

Jag vec dugo vreme zelim da zivim zivot na imanju zivotinje Koke zivina sir mleko dali postoji takvo imanje koji nudi to za uzvrat svu ljubav i paznju

Ajde ljudi, navedite imena tih sela gde ima svega. Mnogi u komentarima pominju internet, obdaništa, osnovne škole, bolnice, dobru infrastrukturu. 
Ja živim od freelancinga, pa mi je internet preko potreban, i razmišljam se o kupovini kuće na selu, a voleo bih da su mnogi komentatori i ostavili ime sela, pa da izguglam cene kuća. 
Unapred zahvalan
(Bobi, 30. januar 2017 13:29)

Rogaca, Nemenikuce, Ducina, Americ, Kovacevac, Koracica...

pa gde to ima kuce za 1200. evra. daj te imena, adrese i koja su to sela a ne samo pisete a od toga nista, izmisljate.