Još žive sećanja na monaške dane patrijarha Pavla

Pročitao sam mnogo pravoslavnih knjiga, divnih, Duhom Svetim ''zamirisanih''...
ali nigde nisam naišao na tako ekonomično promišljeno izražavanje kao kod
patrijarha Pavla. Ni jedna jedina reč mu nije suvišna; ima ih taman onoliko
koliko je potrebno da jasno kaže šta ima reći. Slava mu i hvala mu.

Nije u tesnoj vezi s temom, ali treba i ovo reći:
Vladike SPC su monasi, i dali su 3 monaška zaveta (bezbračnost,
poslušnost i siromaštvo). Zašto kragujevački Fijat 500L ne
može da im bude dovoljno dobar? Patrijarh Pavle je dobio
na poklon dve luksuzne limuzine ali ih nije koristio
jer ga je bilo sramota da na taj način krši svoj zavet.
Putovao je javnim prevozom.

Patrijarh Pavle, za mene je Svetac. Trebalo bi, da nam bude, večito "svetlo" u mraku, i putokaz, kakav čovek, zapravo može, i treba da bude, i pored svih svojih slabosti i mana.

SLAVA MU I MILOST....

Нека Господ помогне да се ослободимо жеље да пред светом изгледамо нешто велико и важно, него да тај труд употребљавамо да стварно будемо пред Богом велики, а то се стиче смиреношћу, служењем ближњем, служењем Богу и људима.

Није наша дужност да ми противника убедимо. Наша је дужност да ми истину изнесемо, а његова је дужност да се убеди.

Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.

Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.

Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba.

Naš filozof Boža Knežević kaže: „čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.

Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi.

Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.

Jedan i jedini!

Patrijarh Pavle!

Večna mu slava.

Andjeo srpski.... Vjecnaja Pamjat ! ?

Slava mu

Patrijarh Pavle.

"Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje. Smatram da sa te strane nema smetnji da žena za vreme mesečnog pranja, uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primiti naforu i osvećenu vodicu, kao i učestvovati u pojanju. Ali, pričestiti se u tom stanju, ili nekrštena krstiti se, ne bi mogla. No, u smrtnoj bolesti može se i pričestiti i krstiti. "

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.

Čovek je jači mrtav, nego nečovek živ.

Razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno razvijate u sebi dobrotu. No um je hladan, a dobrota topla ali slepa. Stoga nam je potreban i um i dobrota, da jedno drugom drže ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota da ne pređe u glupost.

Draga deco duhovna, zivimo u teskim vremenima globalizacije, u vremenima gazenja osnovnih ljudskih prava – prava coveka na zivot, prava deteta da bude rodjeno, prava roditelja da svoje dete vaspita i vodi, prava majke da bude brizna majka svom detetu i supruga svome muzu, prava coveka da bude covek! Stvara se cudovisna globalisticka civilizacija po meri izopacenog morala, bez kvasca vecnog smisla ljudskog zivota. Takva civilizacija, sve dok je u suprotnosti sa vaskrslim Hristom i njegovom blagom naukom Ljubavi, ne moze preziveti. Imajuci to u vidu, budimo mudri i oprezni kada prilazimo nezdravoj trpezi ponude ovoga sveta. Izaberimo s nje samo ono sto je za Hrista vredno i dostojno naseg zvanja i dostojanstva. Sve pseudocivilizacijsko, izvitopereno i nehumano odbacimo, kao sto je Hristos odbacio ponudu kusaca na gori kusanja: ako mi se poklonis, sve ovo sto vidis bice tvoje!

Сигурно да закони природе не би били закони кад у њима не би била преточена разумност - онда би то био хаос. За мене онде где постоји разум, виши или нижи, мора постојати личност чији је то разум - не може бити безлични разум. Онде где постоји виши разум, ту мора бити и виша личност чији је то разум, а то је Бог.

Увек као људи а никад, ни по коју цену, као нељуди.

Празнина зрачи и усркује. Ако није Свети Дух у човеку, онда му долази зао дух.

Сваки човек долази у овај свет у своје време. Бог га шаље у његово време да изврши оне задатке које у његово време пред њега буду изложени. И те задатке вршећи најбољом вољом и најбољом снагом, и тако испуњавајући вољу Божију, ми остварујемо смисао и циљ нашега живота.

Ни најмање добро дело у служењу ближњима неће нам пропасти. Чак и ако неко чашу воде пружи ономе ко је жедан, у име Христово, неће му плата пропасти.

Никога и ничега, браћо и сестре, да се не бојимо сем Бога једнога! Као што је и наш народ кроз векове понављао речи ''јер се Марко не боји никога разма једног Бога великога''. Само греха и онога што је неправда и онога што је злочин, онога што убија душу и појединца и народа - греха, дакле, да се бојимо.

"Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje. Smatram da sa te strane nema smetnji da žena za vreme mesečnog pranja, uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primiti naforu i osvećenu vodicu, kao i učestvovati u pojanju. Ali, pričestiti se u tom stanju, ili nekrštena krstiti se, ne bi mogla. No, u smrtnoj bolesti može se i pričestiti i krstiti. "
(Gojko Stojčević - „Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd, 1998., 14. decembar 2016 08:51)

Mudro i sa puno ljubavi i rasudjivanja kako je to samo umeo blazenopocivsi patrijarh nas Pavle. Slava mu i milost !

Слава му и хвала во вјек и вјеков

"Budimo ljudi, iako smo Srbi".
Ima li bolje poruke?
Ovo je Patrijarh Pavle, rekao, na jednom javnom skupu, 90 -ih godina, prošlog veka. Komentarisano je da je u pitanju lapsus, međutim, pre će biti, da je Patrijarh svom narodu poslao, duboko promišljenu, sublimovanu poruku, da bude bolji, i inače, a ne samo u tragičnim vremenima, koje smo tada proživljavali. Duboko u sebi, je bio svestan, i naših mana, i naših vrlina. Jako su ga bolele, naše mane.

Pročitao sam mnogo pravoslavnih knjiga, divnih, Duhom Svetim ''zamirisanih''...
ali nigde nisam naišao na tako ekonomično promišljeno izražavanje kao kod
patrijarha Pavla. Ni jedna jedina reč mu nije suvišna; ima ih taman onoliko
koliko je potrebno da jasno kaže šta ima reći. Slava mu i hvala mu.

Patrijarh Pavle, za mene je Svetac. Trebalo bi, da nam bude, večito "svetlo" u mraku, i putokaz, kakav čovek, zapravo može, i treba da bude, i pored svih svojih slabosti i mana.

SLAVA MU I MILOST....

Nije u tesnoj vezi s temom, ali treba i ovo reći:
Vladike SPC su monasi, i dali su 3 monaška zaveta (bezbračnost,
poslušnost i siromaštvo). Zašto kragujevački Fijat 500L ne
može da im bude dovoljno dobar? Patrijarh Pavle je dobio
na poklon dve luksuzne limuzine ali ih nije koristio
jer ga je bilo sramota da na taj način krši svoj zavet.
Putovao je javnim prevozom.

Нека Господ помогне да се ослободимо жеље да пред светом изгледамо нешто велико и важно, него да тај труд употребљавамо да стварно будемо пред Богом велики, а то се стиче смиреношћу, служењем ближњем, служењем Богу и људима.

Није наша дужност да ми противника убедимо. Наша је дужност да ми истину изнесемо, а његова је дужност да се убеди.

Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.

Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.

Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.

Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba.

Naš filozof Boža Knežević kaže: „čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.

Ne branimo se od tuđeg zla zlom u sebi.

Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.

"Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje. Smatram da sa te strane nema smetnji da žena za vreme mesečnog pranja, uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primiti naforu i osvećenu vodicu, kao i učestvovati u pojanju. Ali, pričestiti se u tom stanju, ili nekrštena krstiti se, ne bi mogla. No, u smrtnoj bolesti može se i pričestiti i krstiti. "

Večna mu slava.

Andjeo srpski.... Vjecnaja Pamjat ! ?

Slava mu

Patrijarh Pavle.

"Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje. Smatram da sa te strane nema smetnji da žena za vreme mesečnog pranja, uz potrebnu obazrivost i preduzete higijenske mere može dolaziti u crkvu, celivati ikone, primiti naforu i osvećenu vodicu, kao i učestvovati u pojanju. Ali, pričestiti se u tom stanju, ili nekrštena krstiti se, ne bi mogla. No, u smrtnoj bolesti može se i pričestiti i krstiti. "
(Gojko Stojčević - „Da nam budu jasnija neka pitanja nase vere“ Beograd, 1998., 14. decembar 2016 08:51)

Mudro i sa puno ljubavi i rasudjivanja kako je to samo umeo blazenopocivsi patrijarh nas Pavle. Slava mu i milost !

"Budimo ljudi, iako smo Srbi".
Ima li bolje poruke?
Ovo je Patrijarh Pavle, rekao, na jednom javnom skupu, 90 -ih godina, prošlog veka. Komentarisano je da je u pitanju lapsus, međutim, pre će biti, da je Patrijarh svom narodu poslao, duboko promišljenu, sublimovanu poruku, da bude bolji, i inače, a ne samo u tragičnim vremenima, koje smo tada proživljavali. Duboko u sebi, je bio svestan, i naših mana, i naših vrlina. Jako su ga bolele, naše mane.

Jedan i jedini!

Patrijarh Pavle!

Сигурно да закони природе не би били закони кад у њима не би била преточена разумност - онда би то био хаос. За мене онде где постоји разум, виши или нижи, мора постојати личност чији је то разум - не може бити безлични разум. Онде где постоји виши разум, ту мора бити и виша личност чији је то разум, а то је Бог.

Увек као људи а никад, ни по коју цену, као нељуди.

Празнина зрачи и усркује. Ако није Свети Дух у човеку, онда му долази зао дух.

Сваки човек долази у овај свет у своје време. Бог га шаље у његово време да изврши оне задатке које у његово време пред њега буду изложени. И те задатке вршећи најбољом вољом и најбољом снагом, и тако испуњавајући вољу Божију, ми остварујемо смисао и циљ нашега живота.

Ни најмање добро дело у служењу ближњима неће нам пропасти. Чак и ако неко чашу воде пружи ономе ко је жедан, у име Христово, неће му плата пропасти.

Никога и ничега, браћо и сестре, да се не бојимо сем Бога једнога! Као што је и наш народ кроз векове понављао речи ''јер се Марко не боји никога разма једног Бога великога''. Само греха и онога што је неправда и онога што је злочин, онога што убија душу и појединца и народа - греха, дакле, да се бојимо.

Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.

Čovek je jači mrtav, nego nečovek živ.

Razvijajte svoje umne sposobnosti sve više, pod uslovom da paralelno razvijate u sebi dobrotu. No um je hladan, a dobrota topla ali slepa. Stoga nam je potreban i um i dobrota, da jedno drugom drže ravnotežu, da um ne pređe u zloću, a dobrota da ne pređe u glupost.

Draga deco duhovna, zivimo u teskim vremenima globalizacije, u vremenima gazenja osnovnih ljudskih prava – prava coveka na zivot, prava deteta da bude rodjeno, prava roditelja da svoje dete vaspita i vodi, prava majke da bude brizna majka svom detetu i supruga svome muzu, prava coveka da bude covek! Stvara se cudovisna globalisticka civilizacija po meri izopacenog morala, bez kvasca vecnog smisla ljudskog zivota. Takva civilizacija, sve dok je u suprotnosti sa vaskrslim Hristom i njegovom blagom naukom Ljubavi, ne moze preziveti. Imajuci to u vidu, budimo mudri i oprezni kada prilazimo nezdravoj trpezi ponude ovoga sveta. Izaberimo s nje samo ono sto je za Hrista vredno i dostojno naseg zvanja i dostojanstva. Sve pseudocivilizacijsko, izvitopereno i nehumano odbacimo, kao sto je Hristos odbacio ponudu kusaca na gori kusanja: ako mi se poklonis, sve ovo sto vidis bice tvoje!

Слава му и хвала во вјек и вјеков